Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče Mrkonjiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog autentičnog tumačenja Zakona o visokom obrazovanju, odnosno predlog tumačenja odredbi člana 127. stav 1. i stav 2. Zakona o visokom obrazovanju.
Radi se, podsetiću vas, o jednom izuzetno važnom zakonu, o jednom organskom zakonu, o jednom sistemskom zakonu, koji reguliše jedno od najvitalnijih i najvažnijih oblasti uopšte društvenog života, a to je obrazovanje, a naročito visoko obrazovanje.
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbi člana 127. stav 1. i 2. Zakona o visokom obrazovanju podneo je, na osnovu člana 158. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, narodni poslanik kolega Miloš Aligrudić, kao ovlašćeni predlagač.
Podnosilac predloga, kao razlog za donošenje autentičnog tumačenja navodi mogućnost različitog tumačenja do koga može doći u primeni odredbe stava 2, koja se odnosi na mogućnost podnošenja zahteva u visokoškolskoj ustanovi, da se za ranije stečeni naziv utvrdi da odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona, odnosno Zakona o visokom obrazovanju.
Dozvolićete mi da citiram odredbu člana 127. stav 1. i 2. Zakona o visokom obrazovanju: ''Lice koje je steklo ili stekne odgovarajući akademski ili stručni ili naučni naziv, prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je i steklo.
Stav 2: ''Lice iz stava 1. ovog člana može tražiti od visokoškolske ustanove u kojoj stekne naziv da mu, u postupku i pod uslovima propisanim opštim aktom visokoškolske ustanove, a u skladu sa kriterijumom za usklađivanje stečenih naziva koje propisuje Konferencija univerziteta, odnosno Konferencija akademija strukovnih studija, utvrdi da ranije stečeni naziv odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona.''
Zakonodavni odbor Narodne skupštine Republike Srbije je, primenjujući opšta pravila o tumačenju zakona i drugih propisa, znači i jezičko, i gramatičko, i teleološko, odnosno ciljno tumačenje, utvrdio predlog koji se nalazi pred vama kao narodnim poslanicima i suština je u tome da ove odredbe treba razumeti tako da se vremensko dejstvo zadržavanja prava na korišćenje stečenog naziva iz stava 1. ovoga člana prostire ne samo na sadašnjost, već i na budućnost.
Svrha prava na korišćenje stečenog naziva je u tome da se zaštiti pravna sigurnost i stečena prava. Odredba stava 2. može se isključivo tumačiti u kontekstu ovakvog tumačenja odredbe stava 1, što znači da mora biti izjednačen status lica koja su stekla ili će steći naziv po propisima koja su važila do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, a koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije br. 76. iz 2005. godine, sa statusom lica koja budu stekla nazive koja predviđa ovaj zakon.
Drugim rečima, poštovane koleginice i kolege, lica koja su stekla sedmi stepen stručne spreme, kao što su diplomirani pravnik, diplomirani inženjer, diplomirani ekonomista, izjednačeni su sa licima koja steknu naziv - master.
Znači, ovo je predlog autentičnog tumačenja koje je Zakonodavni odbor dostavio narodnim poslanicima, odnosno Narodnoj skupštini.
Dozvolićete mi da iznesem još nekoliko momenata, a koji su uticali, odnosno determinisali ovakav predlog Zakonodavnog odbora za tumačenje ovih odredbi.
Pre svega, treba reći da prilikom odlučivanja o kriterijumima za usaglašavanje akademskih naziva stečenih prema ranijim propisima sa nazivima iz novog Zakona o visokom obrazovanju, mora se primeniti jedan adekvatan opšti princip koji će jednako tretirati sve imaoce diploma.
Primenom nove evropske nomenklature akademskih naziva, neophodno je sačuvati stečena prava diplomiranih i time sprečiti njihovo degradiranje na tržištu rada, s jedne strane, ali obezbediti im jednak tretman u daljem obrazovanju, tj. direktnu prohodnost na doktorske studije.
Podsetiću da je ovo već učinjeno u mnogim evropskim zemljama koje su imale sličan problem i sličan sistem obrazovanja, kao što su Slovenija, Makedonija, Hrvatska, Holandija, Belgija, Estonija i neke druge zemlje.
Ono što želim da kažem jeste da, polazeći od karakteristika master studija i prava koja se stiču dobijanjem master diplome, one su suštinski istovetne sa ranijim diplomskim studijima, i to na osnovu sledećih pokazateljima.
Nakon završetka diplomskih studija postojala je mogućnost direktnog upisa na doktorske studije, uz odgovarajuću prosečnu ocenu, ali se ova zakonska mogućnost nije primenjivala, jer doktorske studije na univerzitetima prosto nisu bile organizovane.
Doktorat se sticao na alternativan način, završetkom magistarskih studija i odbranom doktorske disertacije, pa im se to pravo ne može oduzeti i danas kada postoje doktorske studije.
Raniji propisi nisu imali instrumente za ograničavanje obima opterećenja studenata, usled čega ovaj obim znatno premašuje vremenski period koji imaju na raspolaganju za njegovo savlađivanje, odnosno obim ranijih diplomskih studija premašuje obim novih osnovnih i odgovara master studijama.
Sve ranije diplomske studije su i formalno trajale duže od četiri godine, jer upis apsolventskog staža ima iste pravne posledice kao i upis bilo koje godine studija, dakle, status studenta, zbog čega se i on pravno gledano tretira kao godina studija, s obzirom da su studijski programi projektovani sa ciljem da se realizuju zaključno sa istekom apsolventskog roka.
Dalje, i ranije diplomske i nove diplomske master studije vode sticanju akademskog naziva, za razliku od magistarskih i doktorskih koje vode sticanju naučnog naziva.
I ranije diplomske i nove diplomske master studije vode sticanju titule - diplomirani, dok nove osnovne studije prvog stepena ne sadrže ovu odrednicu.
Dakle, Zakonodavni odbor je primenom ovih principa i tumačenja utvrdio predlog koji je vama dostavio, a kao predsednik Zakonodavnog odbora predlažem da Narodna skupština usvoji ovo autentično tumačenje, pre svega što je ono na liniji i intenciji Zakona o visokom obrazovanju, a sa druge strane, sprečiće se diskriminacija 400.000 visoko obrazovanih građana Republike Srbije i 150.000 studenata. Zahvaljujem na pažnji.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Poštovaću vreme koje određuje Poslovnik. Tiče se opšte situacije u opštini Ruma. Ovim putem se obraćam, prvenstveno, građanima opštine Ruma.
Meni je žao što uvaženi kolega, gospodin Martinović, magistar pravnih nauka, koji sprema i doktorsku disertaciju, mora i za ovom govornicom i na drugim mestima da ispravlja posledice jedne katastrofalne, destruktivne i autističke politike koju je establišment SRS-a vodio u Rumi, a taj establišment je oličen u predsedniku opštine Ruma Srđanu Nikoliću, koji je, samo da podsetim, i smenjen sa mesta predsednika Opštinskog odbora SRS-a u Rumi. Mislim da je to presedan u celoj Srbiji. Nakon toga, predsednik opštine je imao jednog zamenika, kojega je denuncirao, zatim, drugog zamenika, koga je denuncirao.
Napraviću malu digresiju. Od 2005. godine, nepunih godinu dana nakon lokalnih izbora, nekoliko odbornika SRS-a, tadašnji zamenik predsednika SRS-a, zamenik predsednika opštine iz redova SRS-a, predstavnici SPS-a i DSS-a i nekoliko nezavisnih odbornika, inicirali su jedan sastanak sa Demokratskom strankom u Rumi zbog nepodnošljivog stanja u lokalnoj samoupravi opštine Ruma. Mislim da tada kolega Martinović nije bio član SRS-a, mislim da nije.
Što se tiče izbora o kojima je kolega govorio, republičkim izborima, navešću jedan svežiji primer, a to je primer od pre dve nedelje. U Mesnoj zajednici Platičevo, održani su izbori za Savet Mesne zajednice, gde se biralo 15 kandidata za člana Saveta i, da se izrazim sportski, rezultat je 15:0 za DS. Što se tiče akta Ministarstva na koji se pozvao uvaženi kolega, samo ću da kažem sledeće.
Demokratska stranka je u više navrata u toku poslednje tri godine, i dok je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu bio gospodin Lončar, intervenisala i dostavljala predstavke, ukazujući na povrede zakona, Poslovnika i Statuta Skupštine opštine Ruma, i poštovali smo sve odluke koje je tadašnji ministar doneo.
Pozivam predstavnike SRS-a na lokalnom nivou i kolegu Martinovića, kao legalistu, kao pravnika, kao intelektualca, da poštuju odluke državnih organa Republike Srbije. Ostavke ova tri odbornika, na koje se pozivaju, ne postoje. Ova tri odbornika, Ružica Divnić, Snežana Brkić i, mislim, Ozren Bojić nisu dostavili te ostavke, naprotiv, oni su podneli krivične prijave protiv nn izvršilaca zbog krivičnog dela falsifikovanja službene isprave.
Zahvaljujem.

Tačna je teza i premisa da se vlast dobija i gubi na izborima, ali postoji jedna druga teza, da niko nema apsolutnu vlast.
Znači, nijedna politička stranka, kada pričamo o situaciji u SO Ruma, nije imala apsolutnu vlast, već se prave koalicije.
To što su koalicioni partneri, tada, Srpske radikalne stranke, mislim, na prvom mestu, na DSS, napustili tu koaliciju i napravili novu većinu sa DS-om, sa LSV i formirali novu većinu, to je jedan fakat, jedna činjenica.
Napraviću jednu digresiju, postoji nešto što se zove - očigledna istina, neki princip očigledne istine.
Zoran Živković, kada je shvatio da tadašnja većina, 2003. godine, nema većinu u Parlamentu, Vladi, raspisao je izbore. Mogu vam navesti iks primera.
Podsetiću vas, nadam se da neće zvučati patetično, u keltskoj mitologiji ima jedna izreka – oni se ne plaše ničega, sem da im nebo padne na glavu. Ovde se neki ponašaju tako, kao da gubitak skupštinske većine predstavlja kataklizmu planetarnih razmera.
Samo još jedna reč.
Što se tiče akta Ministarstva, pošto sekretar SO Ruma daje skandalozna tumačenja, katastrofalna i diletantska, gospodin Lešić, mislim da se tako zove, ja ću da pročitam samo poslednji pasus ovog akta na koji se uvaženi kolega pozivao: ''Saglasno izloženom, Ministarstvo ukazuje da je neophodno da razrešeni predsednik Skupštine dr Ljubiša Jezdimirović i zamenik predsednika Skupštine Stevan Kovačević, kao i svi organi i službe opštine Ruma, bez ikakvog daljeg odlaganja, omoguće da Nenad Borović, novoizabrani predsednik SO Ruma, i Milan Smiljanić, novoizabrani zamenik predsednika Skupštine, nesmetano preuzmu i nakon toga vrše svoju funkciju, u skladu sa zakonom, statutom i poslovnikom''.
Zahvaljujem i više se neću javljati po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pred nama se nalaze dva zakona koja regulišu materiju pečata, i to državnog pečata i pečata državnih i drugih organa. U svojoj suštini, kolokvijalno rečeno, ovo su tehnički zakoni, ali možemo ovu problematiku posmatrati s jednog drugog stanovišta.
Ministar je u svom izlaganju izneo da je pečat, na neki način, jedan od simbola države. Ustavno-pravno, pečat nije simbol Republike Srbije, to su zastava, grb i himna, ali pečat jeste važan tehnički element, on je, praktično, legitimacija države na odluke koje donosi država i državni organi. Oba ova zakona imaju svoje uporište u Ustavu, i to u Glavi I Ustava, Glavi II i Glavi VII i u načelima Ustava - u Glavi o ljudskim i manjinskim pravima i u Glavi VII, koja se tiče, na prvom mestu, ovlašćenja teritorijalnih autonomija, odnosno pokrajinskih ovlašćenja.
Po prestanku postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, upotrebu državnog pečata Republike Srbije potrebno je urediti novim propisom, a to je upravo ovaj zakon.
Podsetiću da je država Srbija subjekt međunarodnog prava, ona je pravni entitet i iz tog razloga je potrebno da se donese zakon o državnom pečatu.
Inače, kao što ste videli u toku izlaganja, utvrđeno je da se državni pečat stavlja na odluke Narodne skupštine, i to o proglašenju Ustava i Ustavnog zakona, i na akte o izboru funkcionera, na osnovu Ustava, dalje, na akte predsednika Republike o predstavljanju Republike Srbije u inostranstvu, na ukaz o proglašenju zakona, na ukaz o postavljenju i opozivu ambasadora i na akte o dodeli odlikovanja.
Državni pečat stavlja se i na akte Vlade o postavljenju i opozivu konzularnih predstavnika, kao i na međunarodne ugovore koje potpiše premijer, odnosno predsednik Vlade.
Smatramo da su celishodne i ispravne odredbe Predloga zakona koje se tiču izrade, čuvanja, upotrebe i vođenja evidencije, o čemu se staraju sekretar Narodne skupštine, generalni sekretar predsednika Republike i generalni sekretar Vlade.
Državni pečat se, prema ovom zakonskom projektu, izrađuje u tri istovetna primerka za dobijanje otiska hemijskom bojom na papiru, a može biti izrađen otisak u pečatnom vosku i za suvi otisak.
Što se tiče zakona o pečatu državnih i drugih organa, on takođe generiše određena načela iz Ustava Republike Srbije, i to iz ovih poglavlja koja sam na početku svog izlaganja citirao.
Da podsetim da je važeći zakon o pečatu državnih i drugih organa donet davne 1991. godine i, upravo, usvajanje novih sistemskih zakona, organskih zakona iz mnogih pravnih oblasti, reforma državne uprave i sve ono što Narodna skupština i Vlada Republike Srbije rade, nalaže potrebu da se donese i ovaj zakon o pečatu državnih i drugih organa.
Podsetiću da se pečatom služe državni i drugi organi, kao i imaoci javnih ovlašćenja, kada obavljaju poverene poslove.
Saglasnost na sadržinu i izgled pečata, kada je u pitanju pečat Vojske, daje ministar odbrane. Saglasnost na sadržinu i izgled pečata daje ministar nadležan za poslove uprave u roku od tri dana. Smatramo da su ovi rokovi celishodni, upravo zato što su restriktivni, odnosno kratki.
Oko samog teksta i upotrebe jezika, imamo opet uporište u Ustavu Republike Srbije.
Dakle, tekst pečata ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, a tekst pečata organa koji ima sedište na teritoriji na kojoj su u službenoj upotrebi jezik i pismo nacionalnih manjina ispisuje se na jeziku i pismu nacionalnih manjina.
Ono što je važno istaći, jeste i da autonomna pokrajina bliže uređuje sadržinu i izgled pečata organa AP, odnosno lokalne samouprave čije je sedište na teritoriji AP. Nadležni organ AP daje saglasnost na izgled pečata. Poslove davanja saglasnosti i evidencije obavlja kao poverene.
O svakom gubitku, nestanku ili komisijskom uništenju pečata obaveštava se Ministarstvo.
Takođe, ovlašćenje za izradu pečata izdaje MUP. Prema tome, imamo čitav niz normi koje regulišu ovu tehničku materiju oko izrade, nadzora, oglašavanja izgubljenim pečata itd.
Suština je da imamo dobre zakone pred nama. DS će glasati za ove zakone, u uverenju da će se pečati Republike Srbije i pečati državnih organa stavljati u vrlo skoroj budućnosti na veoma važna državna dokumenta, primera radi, na akt o pristupanju i stabilizaciji Srbije EU, na dokumenta koja se odnose na belu šengensku listu i na sva ona dokumenta i državna akta koja vode boljem životu građana Srbije.
Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama kao narodnim poslanicima nalazi se set zakonskih projekata čijim usvajanjem ćemo, kao Narodna skupština, zaokružiti sistem državne uprave i, na liniji ustavne podele na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, uspeti da u jednom velikom delu uredimo ovu materiju koja se tiče položaja Vlade, državnih službi itd.
Demokratska stranka će iz tih razloga glasati za ovaj set predloženih zakona.
Ja ću se osvrnuti ukratko na sva četiri zakonska projekta, odnosno predloga za donošenje ovih zakona.
Poslednji doneti zakon, podsetiću, Zakon o Vladi, kao i set zakona o državnoj upravi, o državnim službenicima i o platama državnih službenika i nameštenika, Narodna skupština je usvojila 2005. godine. Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, na koji se kasnije nadovezuje Zakon o platama i nameštenicima, započeli su, praktično, jedan zakonodavni preobražaj egzekutive, odnosno ovog dela izvršne vlasti o kojem danas raspravljamo.
Nije stvar u tome da se ovim zakonima samo vrši usklađivanje ove materije s Ustavom Srbije, već svi ovi predlozi, prema mišljenju Demokratske stranke, sadrže kvalitetna i konzistentna rešenja. Ova tri zakona čine kompaktnu celinu i omogućiće, sigurno, efikasniji rad Vlade i komunikaciju Vlade sa lokalnim samoupravama, sa Autonomnom pokrajinom, a naročito komunikaciju Narodne skupštine i Vlade.
Osvrnuću se ukratko i na odredbe koje govore o Ustavnom sudu.
Dakle, novi ustav Srbije precizira, utvrđuje rokove za izbor prve vlade posle konstituisanja Narodne skupštine, uređuju se rokovi za izbor nove vlade posle prestanka mandata prve vlade, ukoliko mandat Narodne skupštine i dalje traje.
Propisano je da Vladi prestaje mandat ako joj ne bude izglasano poverenje. Uređen je položaj predsednika Vlade, te je rečeno da Vlada utvrđuje i vodi politiku. Znači, ovde imamo novinu - da Vlada i utvrđuje, a ne samo vodi politiku.
Ono što je novina i što treba apostrofirati jeste da se Vlada stara o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština i gradova.
Ovo sigurno ne znači smanjenje nadležnosti lokalnih samouprava i svega onoga što smo prihvatili usvajanjem evropske Povelje o lokalnoj samoupravi i nizom zakonskih projekata koji regulišu ovu oblast.
U svim savremenim demokratijama i društvima sa razvijenom parlamentarnom demokratijom, postoji uvek odnos te tzv. centralne vlasti i vlasti u ''provincijama''.
Dakle, staranje o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština i gradova jeste jedna od značajnih ingerencija Vlade, a koja se predlaže ovim zakonskim rešenjima.
Vlada, inače, može da obustavi od izvršenja opšte akte opština i gradova, kada smatra da nisu saglasni s Ustavom i zakonom, i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.
U suprotnom, obustava opšteg akta prestaje da važi. Vlada može da obustavi od izvršenja samo opšte akte jedinice lokalne samouprave, a ne i opšte akte Pokrajine. Od izvršenja ne može da obustavi pojedinačne akte koji su zasnovani na opštim aktima, čije je izvršenje obustavljeno.
Ono što je, takođe, važno istaći, narodni poslanici su upoznati sa sadržajem ovog predloga, ali zbog javnosti, građana, treba naglasiti i to da član Vlade više ne može istovremeno da bude i narodni poslanik.
Član Vlade ne može biti poslanik u Skupštini Pokrajine, odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave, član Izvršnog veća AP, niti izvršnog organa opština i gradova. Na člana Vlade odnose se propisi kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija. Ovo je jedan od novih kvaliteta koje nudi ovaj zakonski projekat.
S obzirom na to da preambula novog ustava proklamuje da je Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, i tekst zakletve je na liniji ove definicije u preambuli, tako da se zakletva člana Vlade odnosi na predanost očuvanju Kosova i Metohije unutar Srbije.
Dalje je propisano da Vlada kojoj je prestao mandat može do izbora nove vlade da vrši samo poslove koji su određeni zakonom.
Zakon o Vladi iz 2005. godine, u članu 17, utvrđuje poslove koje može da obavlja Vlada kojoj je prestao mandat, s tim da se, shodno Zakonu o državnoj upravi, u Predlogu zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Vladi briše odredba iz važećeg zakona o Vladi, prema kojoj Vlada kojoj je prestao mandat ne može da postavlja funkcionere u organima državne uprave.
To su sada samo državni sekretari u ministarstvima i generalni sekretar Vlade.
Umesto toga, propisano je da Vlada kojoj je prestao mandat ne može da postavlja državne službenike na položaj, to su pomoćnik ministra, sekretar ministarstva; direktor, zamenik, pomoćnik direktora posebne organizacije; direktor i pomoćnik direktora organa uprave; direktor, zamenik i pomoćnici direktora Vladine službe, načelnik okruga. Prema tome, Vlada kojoj je prestao mandat može da postavlja samo državne sekretare i generalnog sekretara Vlade.
Dalje, što moram da naglasim, jeste da je propisan postupak za izglasavanje nepoverenja Vladi. O tome je govorio i gospodin ministar, i podržavamo ta rešenja, ali podsetiću da su na liniji ovih ustavnih pravila predložena sledeća rešenja.
Dakle, na zahtev najmanje 60 narodnih poslanika, razmatranje predloga na prvoj narednoj sednici Skupštine, a najranije pet dana po podnošenju predloga, s tim da se po okončanju rasprave o predlogu obavezno glasa. Predlog za nepoverenje Vladi izglasan je ako je glasalo više od polovine svih narodnih poslanika, dakle, kvalifikovana većina.
Razrađen je postupak kada Vlada može od Narodne skupštine zatražiti da narodni poslanici glasaju o poverenju, odnosno daljoj podršci Vlade. Neizglasavanjem poverenja, Vladi prestaje mandat. Postupak je, podsetiću vas, sledeći: predlog za glasanje o poverenju razmatra se na prvoj narednoj sednici ili na sednici koja je u toku, ako Vlada podnese takav zakon.
Precizira se i postupak za ostavku predsednika Vlade, s tim što predsednik Vlade podnosi ostavku predsedniku Narodne skupštine i istovremeno o njoj obaveštava predsednika Republike i javnost u Republici Srbiji. Član Vlade ostavku podnosi predsedniku Vlade, a predsednik Vlade ostavku člana Vlade prosleđuje predsedniku Narodne skupštine.
Značajne su izmene u pogledu vanrednog stanja, kojeg, nadamo se, nikada neće biti, ali, vanredno stanje više ne uvodi predsednik Republike, na predlog Vlade, već Narodna skupština, odnosno, ako Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, zajedno ga uvode predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade.
Ovim rešenjem, ovom domu, kao najvišem zakonodavnom i predstavničkom telu građana Srbije, dato je ovo ovlašćenje koje je do sada bilo u nadležnosti predsednika Republike.
Predsednik Republike, takođe, više ne donosi akte za vreme vanrednog stanja, već to čini Vlada uredbom, uz supotpis predsednika Republike, opet u slučaju ako Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane.
Brisano je i ovlašćenje predsednika Republike da od Vlade traži da izloži stavove o pojedinim pitanjima iz nadležnosti Vlade.
Prema tome, sublimirano, u jednoj rečenici, smatramo da imamo kvalitetan tekst ovog predloga zakona. Demokratska stranka će glasati o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Što se tiče Zakona o državnoj upravi, moram da kažem da novi ustav ne uređuje neposredno sistem državne uprave. On predviđa da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave koji su određeni zakonom, kao i da se poslovi državne uprave određuju zakonom. Zakon o državnoj upravi, koji je donesen 2005. godine, podsetiću, solidna je osnova za dalji postupak profesionalizacije, depolitizacije i modernizacije državne uprave.
Upravo predložene izmene i dopune Zakona odnose se na sitnija, da ne kažem formalna, usaglašavanja sa Ustavom, osim jedne, suštinski, bitne promene, koja se tiče odnosa Vlade i organa državne uprave sa organima autonomne pokrajine.
U Predlogu zakona o državnoj upravi, prvo, brišu se, kao suvišne, reči: "da državni sekretar ne može biti narodni poslanik", s obzirom na to da prema novom ustavu ni član Vlade ne može biti narodni poslanik.
Drugo, izostavlja se mogućnost da Vlada predloži obustavljanje od izvršenja pojedinačnog akta koji je zasnovan na opštem aktu, ako imalac javnog obaveštenja ne postupi po predlogu ministarstva o tome kako da se propis usaglasi sa Ustavom, zakonom ili drugim opštim aktom Narodne skupštine i Vlade. Ovo, podsetiću vas, reguliše član 2. Predloga zakona, koji se nalazi pred nama.
Promenjen je član 71. i on je, takođe, usaglašen sa Ustavom. Znači, da se nadzor, odnosno staranje odnosi samo na odluke autonomne pokrajine, a ne i na druge opšte akte AP.
Nadzor Vlade je preventivnog karaktera, dok odluka ne stupi na snagu. Vlada samo pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, a Ustavni sud donosi odluku o tome da li će odložiti stupanje na snagu odluke.
U istom članu Predloga zakona utvrđeni su i rokovi za postupanje, koji su vrlo kratki, jer se ceo postupak pred Vladom i Ustavnim sudom mora završiti pre nego što odluka o autonomnoj pokrajini stupi na snagu. Smatram da su ovako restriktivni rokovi upravo u funkciji realizacije nadležnosti ovlašćenja koja ima AP.
Menja se i član 74. Zakona o državnoj upravi. On se, takođe, usaglašava s ustavnim rešenjima. Radi se o zajamčenoj zaštiti prava pokrajinske autonomije. Ovaj član Predloga zakona upodobljava se ustavnoj odredbi, prema kojoj organ određen statutom autonomne pokrajine ima pravo žalbe Ustavnom sudu, ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti AP.
S obzirom na zalaganje Demokratske stranke u pogledu autonomije i svih ustavnih rešenja koja se tiču nadležnosti autonomne pokrajine, mi ćemo i iz ovog razloga glasati za predložene izmene.
Samo još nekoliko rečenica o Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika. O tome je govorio ministar i govorio je predstavnik Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Ja ću, ukratko, reći da se dodaje samo jedan novi član u Zakonu o platama državnih službenika, kojim se uređuje koeficijent za obračun plate državnih službenika na izvršilačkom radnom mestu. Dakle, ne položaj, koji su imali pre stupanja na snagu Zakona o državnim službenicima. Iako se na ovu kategoriju lica mogu, analogno, primeniti odredbe člana 55. Zakona o platama, pretpostavljam da je predlagač bio motivisan time, odnosno smatrao je da je bolje da se ove nedoumice i neujednačenosti u praksi reše usvajanjem predložene izmene i dopune Zakona. Ova tri zakona čine koherentnu celinu i smatramo da će rad Vlade i uopšte državnih službi, usvajanjem ovih zakona, biti mnogo kvalitetniji i efikasniji.
Još dve rečenice i mislim da nisam probio vreme.

Što se tiče Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, on je logična posledica, s obzirom na to da je Republika Srbija sukcesor Savezne Republike Jugoslavije i, u tom pogledu, preuzela je legislativu i zakone Savezne Republike Jugoslavije.
Jedna od odredaba iz ovog zakona je potpuno besmislen 27. april, kao Dan Savezne Republike Jugoslavije, koji se više neće praznovati, ali će pojedini praznici predviđeni ovim zakonom i dalje ostati u tom rangu, a to su Nova godina, 1. i 2. januara, Praznik rada - 1. i 2. maja, i Dan pobede nad fašizmom, 9. maja, koji će se slaviti radno. Ja ću samo da podsetim da će se, pored navedenih praznika, praznovati svi praznici navedeni u važećem zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji. Čisto, radi građana i javnosti, da podsetim da su to Sretenje - Dan državnosti Srbije, 15. februara, kao i verski praznici - prvi dan Božića, 7. januara, i vaskršnji praznici, počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa.
Podsetiću i da, prema Zakonu o radu, zaposleni imaju pravo da ne rade i u dane sledećih verskih praznika: pravoslavci - na prvi dan krsne slave, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica - na prvi dan Božića i u dane uskršnjih praznika, pripadnici Islamske zajednice - na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, te pripadnici Jevrejske zajednice - na prvi dan Jom Kipura. U Republici Srbiji, podsetiću i time završavam, radno se praznuje Sveti Sava, 27. januara, i Vidovdan, 28. juna.
Dakle, Demokratska stranka prihvatiće, odnosno glasaće za sve ove zakone.
Smatramo da je i ovo jedan od koraka ka harmonizaciji i usaglašavanju našeg pravnog sistema, ne samo sa Ustavom, nego i sa zakonodavstvom Evropske unije.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre za zaštitu životne sredine, danas smo razgovarali i razgovaramo i dalje o jednom važnom dokumentu koji se naziva kolokvijalno Kjoto protokol.
Opšte je poznata činjenica da je globalno zagrevanje, efekat staklene bašte, posledica jednog procesa koji traje od poslednjih decenija 20. veka i da taj proces globalne promene klime pogađa sve zemlje na svetu, sve regione u svetu u manjoj ili većoj meri, i on je u krajnjoj liniji posledica antropogenih uticaja na opštu klimu.
S obzirom da postojeća nacionalna zakonodavstva do devedesetih godina nisu predstavljala dovoljan ni pravni, ni ekonomski, ni tehnološki okvir za sprečavanje efekta staklene bašte i svih negativnih posledica koje ona ima, UN su 1992. godine, da podsetim, u Rio de Žaneiru donele Okvirnu konvenciju uz koju inače ide i ovaj Kjoto protokol, i Srbija je, takođe, zemlja potpisnica Okvirne konvencije UN iz 92. godine, s tim da Republika Srbija pripada tzv. Aneksu No-aneks jedan, odnosno nije u obavezi da redukuje emisiju štetnih gasova u ovom obavezujućem periodu, niti je obavezna da iz svog budžeta izdvaja do određenog perioda finansijska sredstva.
Zašto je Kjoto protokol važan za Republiku Srbiju? Važan je iz više razloga.
Prvenstveno je važan sa aspekta zaštite životne sredine, kao jednog globalnog i nacionalnog problema Republike Srbije. Važan je zbog toga da mi usklađujemo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom zemalja EU i, da podsetim, da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nije ratifikovala Kjoto protokol, mada nije to isključivi, niti jedini, niti primarni razlog za potrebu da se Kjoto protokol ratifikuje u ovom parlamentu.
Razlozi su višestruki i konkretni. Koncentrisaću se u nekoliko rečenica koji su to pozitivni efekti koje ratifikacija Kjoto protokola ima na stanje ekologije životne sredine u Republici Srbiji, pored svih onih aspekata o kojima su pričale moje kolege i koleginice.
Pre svega, sa ekonomskog aspekta Srbiji se otvara mogućnost, s obzirom da je ona u svojstvu Ne-aneksa jedan države ugovornice, ostvari svoja prava na finansijsku podršku iz pristupnih fondova koji su uspostavljeni u okviru Kjoto protokola. To je jedan od prvih efekata ratifikacije Kjoto protokola.
Dalje, stvaranje pozitivnih makro-ekonomskih efekata kroz prodaju sertifikovanog smanjenja emisija, privlačenje stranih investitora, poboljšanje transfera znanja i čistih tehnologija u oblasti zaštite životne sredine, kao i povećanje zaposlenosti, efikasnija izgradnja kapaciteta.
To su sve, da kažem, nuspojave, odnosno ekonomski efekti, jer uvek na pravom mestu imamo primarni zadatak i primarni efekat Kjoto protokola, a to je upravo zaštita životne okoline i zaštita zdravlja naših građana.
Republika Srbija, podsetiću još jednom, nema obavezu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte od 2008. do 2012. godine.
Iz toga implementacija Kjoto protokola ne zahteva posebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, sem jednog malog dela koji naša država mora da uplaćuje u administraciju Okvirne konvencije. Ona iznosi nekih simboličnih 10 hiljada dolara na godišnjem nivou, a to je prema skali UN 0,1% od tog njihovog budžeta.
Ono što je važno dalje reći vezano za Kjoto sporazum jeste da mi stičemo pravo da učestvujemo na međunarodnom tržištu emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
O tome su govorile i kolege iz poslaničke grupe DS, govorile su i kolege iz drugih poslaničkih grupa, to takođe smatramo jednim od izuzetno važnih efekata ratifikacije Kjoto sporazuma.
Srbija pristupanjem tom međunarodnom tržištu emisije gasova stiče status neto prodavca emisionih kredita.
Na taj način mogu da se finansiraju različiti projekti u oblasti zaštite životne sredine, energetske efikasnosti u zemlji, a to je opet u širem kontekstu ambijent za stvaranje investicionih projekata i otvaranja novih radnih mesta. To je sve ono što treba da znaju kako poslanici, tako i svi građani naše zemlje.
Još jedno od konkretnih stvari koje želim da apostrofiram, i time ću završiti, prosečna cena, o tome je bilo reči, trenutna prosečna cena na evropskom tržištu je 20 evra po toni ugljen-dioksida i, prema ovoj sadašnjoj sferi, Srbija hipotetički, a i realno, može da ostvari zavidnu dobit od milijardu evra na godišnjem nivou.
Srbija sigurno spada u one zemlje koje pretenduju da budu lideri u ovom regionu Evrope, u jugoistočnoj Evropi, i ratifikacija Kjoto sporazuma, njegova implementacija, kao i ministarska konferencija koja će se održati za nekoliko dana u Beogradu, a vezana je upravo za zaštitu životne sredine, potvrdiće našu nameru i našu čvrstu odlučnost da budemo lideri u regionu i u oblasti zaštite životne okoline. Sa tog razloga, Demokratska stranka će glasati za ovaj zakon, odnosno ratifikaciju Kjoto protokola. Zahvaljujem.

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, podsetiću vas da je u ''Službenom glasniku Republike Srbije'' br. 29 iz 2007. objavljen Akcioni plan za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda. Ovaj akcioni plan sadrži i sublimira tri elementa, odnosno tri politike – politiku akciza, carinsku politiku i agrarnu politiku. Zašto ovo govorim?
Ovo, iz razloga da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu ne treba posmatrati izolovano od ovog jednog objedinjenog akta koji se naziva Akcioni plan i upravo je ovaj zakon na jednoj liniji i na programu Vlade Republike Srbije i parlamentarne većine, a to je usaglašavanje naših propisa sa propisima EU i sa pravilima svetske trgovinske organizacije, odnosno skraćeno STO.
Podsetiću da je STO jedna od najznačajnijih planetarnih institucija koja ima određena pravila i sve države u regionu, a i Srbija koja teži integrativnim procesima, ne samo u političkom, nego i u ekonomskom smislu, treba da bude na liniji takvih integracija.
Što se tiče naše duvanske industrije, domaća duvanska industrija zapošljava oko 130 000 ljudi, to je 6% od ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji, odnosno 11% od ukupnog broja zaposlenih u privredi Republike Srbije. Ovako značajan broj zaposlenih i proizvodnja koju daje proizvodno-prerađivačko distributivni lanac generiše i jedan značajni akcizni prihod u budžet Republike Srbije, a taj akcizni prihod verovatno će ministar reći detaljnije o tome koliki je taj akcizni prihod bio, imamo to i u projektovanom budžetu.
Što se tiče pojedinih rešenja iz ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu mi iz DS smatramo da su ovo kvalitetna rešenja, da će se smanjenje obaveznog otkupa duvana na duži rok pokazati ispravnim, ono će povećati konkurentnost naše privrede, odnosno ovog dela poljoprivrede. S druge strane, određena rešenja iz ovog zakona, naročito će pogodovati preduzetnicima, malim preduzetnicima, ne govorim o privrednim društvima i preduzećima, nego o preduzetnicima koji kao registrovanu delatnost imaju trgovinu na malo duvanom i duvanskim proizvodima. Videli ste iz predloženih rešenja da se dozvola za rad povećava na dve godine.
Ona je bila godinu dana, naknada za obavljanje ove delatnosti je ostala praktično ista. Na nivou od dve godine ona će iznositi 8.000 dinara.
Sva ostala rešenja koja su sadržana u ovom zakonu, vidim da su kolege poslanici dobro proučili ovaj zakonski tekst, upravo imaju intenciju da povećaju konkurentnost domaće proizvodnje i sa druge strane da stimulativno deluju na otvaranje novih radnih mesta, a što je najvažnije za građane Republike Srbije. Zahvaljujem se.

Predsedniče, poštovane koleginice i kolege poslanici, državljanstvo je jedan institut, kao što je moj prethodnik, uvaženi kolega Mamula rekao, javno-pravni institut, pravna kategorija javno-pravnog značaja, ali iz te kategorije mi izvlačimo čitav jedan niz subjektivnih prava, odnosno statusnih prava.
Znači, svaki građanin koji je državljanin jedne države, iz te činjenice državljanstva crpi određeni korpus i prava i obaveza. To je ta jedna oblast statusnih prava.
Na prvom mestu, možemo govoriti o pravima koja proizilaze iz činjenice državljanstva, a to su prava koja pripadaju po Ustavu svim građanima te države, pravo na političko organizovanje, pravo na imovinu, pravo na subjektivitet u pravnom saobraćaju, u pravnom prometu itd.
S druge strane, to je jedan korpus obaveza koji se tiče fiskusa, odnosno tiče se obaveza poreske prirode, obaveze služenja vojnog roka itd.
Demokratska stranka će podržati ovaj dokument, odnosno ovaj zakon, kojim, na neki način, dopunjavamo i menjamo već postojeće rešenje, iz više razloga.
Republika Srbija ima međunarodno-pravni subjektivitet i, prestankom državne zajednice Srbija i Crna Gora, Republika Srbija je sukcesor, univerzalni sukcesor te prethodne državne zajednice, i sa tog aspekta je obaveza Republike Srbije da ugradi u svoje pozitivno pravo ovakve izmene i da licima koja su na dan 3. juna 2006. godine, znači, crnogorskim državljanima koji su na dan 3. juna 2006. godine imali prebivalište prijavljeno na teritoriji Republike Srbije prizna status državljana Republike Srbije.
Znači, to je jedna naša, u širem smislu, i zakonska obaveza, ali i politička i moralna obaveza.
Nema potrebe da posebno govorim da je ovaj zakon kompatibilan, odnosno da je, praktično, harmonizacija sa ustavnim obavezama koje imamo.
On je u skladu sa Ustavom Republike Srbije i, što nije ništa manje važno, on je u skladu sa svim ovim dokumentima međunarodnog karaktera.
Znači, i s Konvencijom o smanjenju broja lica bez državljanstva, odnosno apatrida, i na liniji Evropske konvencije o državljanstvu iz 1997. godine.
Zakon o državljanstvu, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu samo je jedan u nizu zakona koji Narodna skupština Republike Srbije treba da usvoji i da time harmonizuje svoj pravni sistem sa sistemom Evropske unije.
I dnevni red koji imamo na ovoj sednici sadrži neke od zakona koji čine taj jedan korpus, kao zakon o ličnim ispravama, a to je, u krajnjoj liniji, i CEFTA sporazum i Kjoto sporazum u jednom širem kontekstu.
Sem ovih lica koja su obuhvaćena ovim zakonom, mi ćemo biti srećni kada državljanstvo Republike Srbije bude atraktivno ne samo za ova lica, nego i za građane nekih drugih država.
Znači, kada i državljanstvo i putne isprave Republike Srbije budu na beloj šengenskoj listi, kada svi mi, kao građani Srbije, budemo mogli da putujemo kao ravnopravni građani Evrope po čitavoj Evropi.
Zahvaljujem.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, decentralizacija političke vlasti, znači, decentralizacija državne vlasti tekovina je demokratskih procesa još od kraja 19. veka, a naročito u poslednjim decenijama 20. veka. Obim i kvalitet decentralizacije lokalne vlasti, odnosno kvalitet vršenja vlasti na lokalnom nivou mera  je demokratičnosti jednog društva.
Jedan od mojih prethodnika je koristio malopre jednu političku floskulu da se na lokalnom nivou ne vodi neka visoka politika. Često mi koristimo upravo tu sintagmu.
Međutim, za građane je upravo ona politika koja se vodi na lokalnom nivou, zapravo, visoka politika, jer od kvaliteta te politike zavisi i kvalitet njihovog svakodnevnog života.
Da li će u jednoj seoskoj mesnoj zajednici ili u gradskoj četvrti biti instalirana digitalna centrala, da li će se raditi vodovod ili kanalizacija, to je ono što je od vitalnog značaja za građane koji žive na toj teritoriji.
Zašto ovo pričam? Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koja se nalazi pred nama i koju ova država preko svog parlamenta treba da ratifikuje, sadrži upravo ove principe koji su sadržani u preambuli te povelje.
Citiraću nekoliko stavove ove povelje zarad informacija naših građana. Znači, lokalna vlast je jedna od glavnih osnova svakog demokratskog sistema. Pravo je građana da obavljaju javne poslove, to je jedan od osnovnih demokratskih principa zajednički svim državama članicama Saveta Evrope. I ono što je najvažnije u Evropskoj povelji, to je da se na najneposredniji način građani organizuju kroz lokalne samouprave i tako ostvaruju svoja Ustavom i zakonom zagarantovana prava.
Podsetiću samo, svi poslanici imaju ovde tekst Evropske povelje, ali ću podsetiti naše građane da su ovaj akt Saveta Evrope, koji je usvojen pre 22 godine, a stupio je na snagu pre 19 godina, usvojile, odnosno ratifikovale sledeće države, znači azbučnim redom, to su: Austrija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Grčka, Holandija, Hrvatska, Island, Italija, Kipar, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Malta, Moldavija, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Rusija, Slovenija, Španija, Švedska, Turska, Ukrajina i Velika Britanija.
Znači, najveći broj država članica Saveta Evrope usvojio je ovu povelju. Povelja je pravni akt, odnosno jedan dokument koji sadrži okvirna načela, sadrži principe kako bi trebalo da funkcionišu lokalne samouprave i kako da se na neposredan način ostvaruju prava građana. Znači, Povelja ne sadrži one pravne nijanse, već daje samo jedan okvir, jedan instrumentarijum kako bi to nacionalna zakonodavstva trebalo da urede svoju legislativu u pogledu lokalnih samouprava.
Ono što ću još apostrofirati u svom izlaganju, to je deo prvi Evropske povelje. On sadrži materijalno-pravne odredbe, znači ne tiče se ovih proceduralnih pitanja o kojima su već kolege, a i ministar, govorili. Koncept lokalne samouprave, koji predviđa ova povelja i koju naša država treba da ratifikuje, jeste takav da lokalna samouprava označava pravo i sposobnost lokalnih vlasti da u okviru zakonskih ograničenja, znači nacionalnog zakonodavstva, u konkretnom slučaju našeg srpskog zakonodavstva, uređuju poslove i upravljaju bitnim delom javnih poslova pod svojom odgovornošću i u interesu lokalnog stanovništva.
Javne poslove, to je član 4. stav 3. Povelje, prvenstveno obavljaju oni organi vlasti koji su najbliži građanima. Ova prava su potpuna i ekskluzivna. Zaštita granica lokalne vlasti sadržane u čl. 5. i 6. ove povelje i polazi se od jednog principa, a to je nama veoma važno, da li se to zove administracija ili lokalna uprava sasvim je irelevantno, ali bitno je da imamo službenike na lokalnom nivou koji će biti kompetentni, obrazovani i koji će stvoriti jedan efikasan sistem lokalne samouprave, kao što je to primera radi sistem 48 sati, koji već postoji u opštini Inđija.
Znači, u opštini Inđija postoji sistem 48 sati i to je model koji su došli da vide i da se uvere u njegovu delotvornost i efikasnost i predstavnici lokalnih samouprava iz mnogih zemalja srednje i zapadne Evrope.
Složio bih se sa nekim kolegama, koji su prethodno izneli tezu i ona je potpuno osnovana, da je veliki broj odredaba ove povelje već implementiran u našu legislativu, Zakon o lokalnoj samoupravi, ali ću podsetiti da naš Ustav, znači Ustav Republike Srbije, počiva na istim principima na kojima počiva i ova povelja.
Znači, polazi od toga da suverenitet pripada građanima i podsetiću vas, uzmite Ustav, podsetite se da veliki broj odredbi Ustava sadrži upravo norme koje se tiču lokalnih samouprava. Smatram da je potrebno i ne vidim razlog ni da stranke koje čine opoziciju u ovoj skupštini budu protiv ove povelje, jer mi smo jedna od retkih zemalja koja do sada nije ratifikovala ovu povelju. Pred nama je jedan veliki posao do kraja godine, da se izmeni i set zakona koji se tiču lokalne samouprave i sve to naravno mora biti u funkciji, i biće sigurno u funkciji, građana Srbije.
Ono što želim na kraju da kažem, to je član 11. ove povelje, koji praktično predstavlja jednu novinu, a tiče se pravne zaštite organa lokalne samouprave i citiraću taj član: "Lokalni organi vlasti imaće pravo da pribegnu žalbi kod suda kako bi obezbedili slobodno sprovođenje svojih ovlašćenja i poštovanje principa lokalne samouprave koji su ugrađeni u Ustav ili u domaće zakonodavstvo". Iz ovih razloga DS glasaće za ovaj zakon, smatramo da je on u interesu i države Srbije, a na prvom mestu u interesu građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, kao predsednik Zakonodavnog odbora sazvao sam sednicu Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije za utorak, 3.jul, u 9,00 časova. Činjenica je da nije bilo kvoruma za rad, odnosno punovažno raspravljanje i odlučivanje po podnetih svih sedam amandmana na ovaj predlog zakona. Nekoliko članova je nedostajalo za kvorum. Predstavnici opozicionih stranaka nisu pristupili na tu sednicu.
Kao odgovoran čovek, kao predsednik Zakonodavnog odbora, ponovo sam sazvao za isti dan sednicu Zakonodavnog odbora u 12,00 časova, i uvažena koleginice, ako želite da me demantujete, demantujte me.
Zamolio sam vas, vas lično, vi ste stajali ispred šanka na ulazu u Plavi salon, gde je bila sednica, pozvao sam vas kao koleginicu i kao člana Zakonodavnog odbora, vas i nekoliko kolega iz Srpske radikalne stranke, da prisustvujete sednici Zakonodavnog odbora i da raspravljamo o svih sedam amandmana. Ne znam zašto apostrofirate samo ova dva amandmana, raspravljali bismo o svih sedam amandmana.
Takođe, ovo što je gospodin predsedavajući Albijanić rekao, Skupština može da razmatra amandmane i bez izveštaja odbora, i ovo je prvi put da Zakonodavni odbor otkad njemu predsedavam, nije održan zbog nedostatka kvoruma.
Dalje, nije tačno da se iko od članova Odbora koji pripadaju skupštinskoj većini, da tako kažemo, nalazi na godišnjem odmoru, niti se brčka na moru, nalaze se na službenom putu kao narodni poslanici u Strazburu. Toliko, nisu u Trstu, u Strazburu se nalaze.
Sednica Zakonodavnog odbora može da se održi i pre dana za glasanje, meni će biti zadovoljstvo da o svim amandmanima Zakonodavni odbor zauzme svoj stav i predloži određene odluke Narodnoj skupštini. Zahvaljujem se. Kao narodni poslanik ja ću se javiti povodom amandmana, a ne kao predsednik Zakonodavnog odbora.

Koleginice i kolege, prvo kratak odgovor na pitanje koleginice Vjerice Radete.
Ja sam diplomirani pravnik, advokat iz Rume, ne iz Kragujevca, tamo je Vlatko Rajković, čini mi se. Imam 16 godina iskustva u struci.
Slažem se sa pojedinim primedbama da Poslovnik o radu Skupštine treba izmeniti. Danas sam razgovarao sa kolegama iz Zakonodavnog odbora, iz drugih poslaničkih grupa i sa kolegama iz SPS-a, određene kontradiktornosti i neki pravni vakuumi postoje u formulacijama.
Što se tiče primedbe koleginice Radete o odbacivanju i odbijanju amandmana, odbacivanje je odluka Odbora u situaciji kada je amandman, kao što kaže član 146, neblagovremen, nepotpun i sa uvredljivom sadržinom. Nijedan amandman ovde nije odbačen, što se tiče Zakonodavnog odbora.
Dalje, član 147. Poslovnika kaže: "Predlagač zakona, nadležni odbor i Vlada dužni su da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije".
Član 45. govori o nadležnostima Zakonodavnog odbora. Ne postoji nijedna norma u ovom članu koja bi regulisala ovo pitanje. Kao predsednik Zakonodavnog odbora, svaki amandman za koji je Zakonodavni odbor stao na stanovište da ga treba odbiti, odnosno da nije u saglasnosti sa određenim propisom, sa zadovoljstvom ću obrazložiti.
Mogu da kažem da bi mi bilo drago da su i članovi Zakonodavnog odbora iz reda SRS-a prisustvovali sednici i da smo mogli ovo usaglasiti. Znači, sednica je održana pre tri dana i danas - o amandmanima.
Još samo jedna konstatacija. Nije tačno da su svi amandmani koje su podneli poslanici iz Poslaničke grupe SRS-a odbijeni. Sa zadovoljstvom ću obrazložiti svaku odluku Zakonodavnog odbora.

Evo, što kraće ću.
Kao izvestilac Zakonodavnog odbora, reći ću samo jednu digresiju. Videli ste u izveštaju Vlade da su prihvaćena tri amandmana. Što se tiče Zakonodavnog odbora, kao pravno moguća, ocenjeno je 20 amandmana. Prema tome, želim da naglasim nezavisnost u radu Zakonodavnog odbora od izvršne vlasti.
Što se tiče uvažene gospođe Tabaković i njenog amandmana na član 2, da se briše, samo ću da se pozovem na pravnu normu iz člana 13, zbog čega ga je Zakonodavni odbor ocenio kao pravno nemoguć, jer je predložio da se odbije ovaj amandman. Član 13a. Zakona o budžetskom sistemu predviđa da se budžetski suficit, odnosno budžetski deficit...
Pardon, samo momenat. Iznos budžetskog deficita i način njegovog finansiranja utvrđuje se u Zakonu o budžetu Republike Srbije. Samo hoću da kažem i ovo što je gospodin ministar rekao. Znate, imamo jedan originerni zakon, a to je zakon o budžetskom sistemu, i jedan derivatni, a to je zakon o budžetu. Zakon o budžetu mora biti usaglašen sa zakonom o budžetskom sistemu.
Samo toliko sam hteo da kažem u vezi s obrazloženjem, s tim što je vaš jedan amandman prihvaćen u Zakonodavnom odboru.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, u pravu je bio gospodin Krasić kada je rekao da na prvom mestu o ljudskim pravima treba da vodi računa 250 poslanika ove skupštine. Osnovna funkcija Skupštine jeste donošenje zakona i mi smo doneli, ova skupština je donela Zakon o zaštiti građana i mi treba da ga primenimo. Da bi zakon zaživeo moramo da izaberemo Zaštitnika građana, odnosno ombudsmana kako se već sada popularno govori.
Da bi zakon zaživeo potrebna je jedna ličnost sa integritetom, jedna ličnost koja ima profesionalnu i ličnu biografiju koja ga kvalifikuje za ovu odgovornu dužnost. Neću praviti digresije i vraćati se na zakonske odredbe Zakona o Zaštiti građana, ali njegova osnovna funkcija, sublimirano rečeno i najkraće rečeno, jeste da on bude brana i prepreka samovolji ili nekompetentnosti državnih organa kada se pojedinci, kada se građani susretnu sa problemima sa državnom upravom.
Drugi segment njegovog rada jeste ona zakonodavna inicijativa, ustavnopravna zaštita itd, zaštita imovinskih prava Republike Srbije itd, ali suštinski jeste zaštita korpusa ljudskih prava. Bitna je profesionalna biografija gospodina Saše Jankovića, to jeste nešto što ga zaista preporučuje za ovu vrlo važnu funkciju i poslanička grupa DS-a glasaće za predloženog kandidata. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, potrudiću se da ne ponavljam ono što su moji prethodnici već rekli.
Iskoristio bih jednu metaforu, pa bih rekao da je temeljni princip koji je ustanovljen našim ustavom - suverenitet građana, i to je fundus na kojem počiva naše društvo. Krovna konstrukcija je, svakako, korpus ljudskih prava i sloboda. Između tog temelja i tog krova stoji nekoliko stubova. To su zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Imamo i nekoliko manjih stubova, koji su, takođe, veoma važni, a to su upravo ova tri pravna instituta, to su ombudsman, odnosno Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i Državna revizorska institucija.
Zaštitnik građana je jedan institut sui generis, kao što znamo, i on ima veoma bogatu uporednu pravnu tradiciju, ali za tranzicijske zemlje kao što je Srbija je od izuzetnog značaja, s obzirom da smo mi društvo u kojem se još grade i izgrađuju institucije za zaštitu ljudskih prava i sloboda.
Sigurno je da je svest naših građana o sopstvenim pravima i slobodama na znatno višem nivou u odnosu na neki period od pre 20 ili više godina.
Međutim, imamo jedan problem u realizaciji tih prava sa kojim se naši građani sreću. Upravo je ombudsman, odnosno Zaštitnik građana, institucija koju ovaj zakon i predviđa, brana, ustava samovolji, ili nekompetentnosti birokratije, koji omogućava da građani ostvare efikasno i brzo svoja prava. Isto se odnosi i na Poverenika za informacije od javnog značaja, a posebno na ovaj treći segment, pošto vodimo objedinjenu raspravu, na Državnu revizorsku agenciju, jer, na početku trećeg milenijuma, suština demokratije i demokratskih procesa se manje svodi na ideologiju a više na trošenje budžeta u odnosu na poreske stope i poreska zahvatanja od građana.
Treba istaći nekoliko činjenica koje su važne za Zaštitnika građana, a to je da on u sebi supstituiše nekoliko vrsta vlasti, ali, prvenstveno, da je to naš organ, odnosno organ ove skupštine.
Gospodin Rajko Đurić je rekao da je trebalo da ga bira narod. U stvari, posredno ga i bira narod, on je jedan derivativni institut kojeg bira Narodna skupština. On odgovara Skupštini i njegova specifična težina proizilazi iz činjenice koja je data u ovom predlogu zakona, da ga bira kvalifikovana većina, znači većina od ukupnog broja poslanika, kao i Poverenika za informacije od javnog značaja.
U svakom slučaju, Demokratska stranka će podržati sve predložene izmene zakona, jer će direktnu, isključivu korist od primena ovih normi imati naši građani.
Napomenuo bih samo to, da ne bude zabune, podsetiću vas na izvorni tekst Zakona, da Zaštitnik građana ne sublimira sudsku vlast; on ne može da se upušta u odluke sudske vlasti, on je, pre svega, brana organima uprave, državnim organima i, da tako kažem, jednom birokratskom aparatu koji je, priznaćete, neretko ili nekompetentan ili bahat.
Zbog toga je izuzetno važno da izglasamo ove izmene, ne samo da bismo formalno uskladili zakonske tekstove sa Ustavom.
Zahvaljujem.