Hvala, gospođo predsednice. S obzirom da je od strane pojedinih poslanika izražena sumnja u postojanje kvoruma na sednici Zakonodavnog odbora, imam službeni dokument koji sam prezentirao i predsednici Skupštine i sekretaru Narodne skupštine o tome da je danas održana Treća sednica Zakonodavnog odbora, kojoj su prisustvovali sledeći narodni poslanici članovi odbora: Vlatko Ratković, Maja Videnović, Mirko Čikiriz, Petar Petrović, Branislav Mitrović, Đorđe Miličević, Bajram Omeragić, Biljana Hasanović-Korać, Maja Laušević, Konstantin Samofalov, Nebojša Ranđelović i Miljan Ranđelović. U potpisu je sekretar odbora dr Radoje Cerović.
Ukoliko se insistira, kao predsednik ovog odbora mogu da kažem da postoje stenografske beleške, koje narodni poslanici, a naravno pre svega predsednik Skupštine mogu da dobiju.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o ministarstvima i želim da kažem da je ustavno utemeljenje za donošenje ovog zakona sadržano u odredbi člana 97. stav 1. tačka 16. Ustava Republike Srbije, a po kojoj odredbi Republika Srbija uređuje organizaciju, nadležnost i rad državnih organa.

Predlagač zakona legitimisan je odredbom člana 107. Ustava Republike Srbije.

Dalje, članom 136. Ustava Republike Srbije propisano je da je državna uprava samostalna, vezana Ustavom i zakonom i da za svoj rad odgovara Vladi Republike Srbije. Poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom. Poslovi državne uprave i broj ministarstava određuje se zakonom, a unutrašnje uređenje ministarstva i drugih organa državne uprave i organizaciju propisuje Vlada Republike Srbije.

Sledom iznetog, ustavnih i formalno-pravnih osnova, pred nama se nalazi Predlog zakona o ministarstvima, jedan sektorski zakon kojim se obrazuju ministarstva i posebne organizacije, utvrđuje se njihov delokrug, odnosno definišu poslovi državne uprave za svaki od resora, kao i stručni poslovi koje obavljaju posebne organizacije. U glavi V Predloga zakona sadržane su odredbe koja ministarstva nastavljaju rad u skladu sa delokrugom koji je utvrđen ovim predlogom zakona, zatim ministarstva koja nastavljaju rad u skladu sa novim delokrugom, ali pod drugačijim nazivom.

Član 45. Predloga zakona propisuje da rade prema položaju i delokrugu Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo za nacionalni investicioni plan, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i Uprava za rodnu ravnopravnost. U članu 46. propisano je koja ministarstva i posebne organizacije prestaju sa radom, a u daljem toku rasprave to ćemo detaljnije analizirati.

Članovi 47 - 50. su pravno-tehničkog karaktera i odnose se na preuzimanje prava, obaveza, predmeta, opreme, arhive zaposlenih i postavljenih lica iz, tako da kažem, ukinutih ministarstava, uprava i agencija. Predlagač smatra da postoji osnov propisan članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, odnosno da postoje naročito opravdani razlozi da zakon stupi na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

U materijalu koji ste dobili dato je samo neko obrazloženje i osnova za primenu ove norme. Želim još da kažem da se razlozi za stupanje na snagu danom objavljivanja nalaze i u sledećem: započeti procesi evropskih integracija, implementacija međunarodnih ugovora, realizacija strateških ugovora sa "Fijatom", pitanje koncesionog ugovora sa "Alpina Porom" za put Horgoš-Požega, konstituisanje organa lokalnih samouprava, konstituisanje organa AP Vojvodine.

Dalje, potreba za daljom diplomatskom ofanzivom koja se tiče Kosova i Metohije, položaja Srba u našoj južnoj pokrajini itd, da ne nabrajam, a posebno da naglasim imperativ tzv. bele šengenske liste, odnosno stavljanja građana Srbije u bezvizni režim, isticanje statusa kandidata za prijem Republike Srbije u EU, impliciraju jednu važnu potrebu za promptno konstituisanje državne uprave koja je, kao što znamo, deo egzekutive, odnosno deo izvršne vlasti.

Ovo ističem naročito u kontekstu činjenice da dosadašnja Vlada Republike Srbije nema više ni ustavni, ni zakonski, a ni tehnički kapacitet, a time i ministarstva kao organi državne uprave. Iz ovih razloga, ovaj predlog zakona donosi se po hitnom postupku, prema stanovištu predlagača.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom obrazuju se, kao što ste videli, 24 ministarstva umesto dosadašnjih 22 ministarstva koja je predviđao dosadašnji zakon. Nema potrebe da nabrajam, odnosno da čitam tekst člana 2. Zakona o ministarstvima, ali ću da apostrofiram da su nova ministarstva: ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ministarstvo za nacionalni investicioni plan, a određena ministarstva pod drugim nazivom, pod drugim delokrugom i nadležnostima nastavljaju rad, dok su neke ukinuta.

Što se tiče Ministarstva spoljnih poslova, novina u ovom Predlogu zakona jeste da je informisanje iseljenika državljana Republike Srbije u inostranstvu, o politici Republike Srbije, sada u delokrugu Ministarstva za dijasporu i ovo rešenje smatramo celishodnijim, s obzirom na veliki broj naših iseljenika u zemljama zapadne Evrope i u prekookeanskim zemljama.

Ministarstvo odbrane regulisano je članom 4, odnosno opis, delokrug poslova koje obavlja ovo ministarstvo je u ovom članu. Želim da kažem da je Predlog zakona terminološki uskladio odredbe o delokrugu ovog ministarstva sa Ustavom, Zakonom o odbrani, Zakonom o vojsci, Strategijom odbrane Republike Srbije i, što je jedan od kvaliteta, precizno definiše sistem civilne zaštite, odnosno nadležnost ovog ministarstva u ovom važnom sektoru Ministarstva odbrane.

Što se tiče organa uprave u okviru Ministarstva odbrane, zadržana su rešenja iz postojećeg zakona, tako da će i dalje egzistirati Inspektorat odbrane, kao organ uprave u sastavu Ministarstva, koji će obavljati inspekcijske poslove, kao i Vojna služba bezbednosti i Vojnoobaveštajna služba, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane, i koji će, kao što je to definisano matičnim zakonima, obavljati poslove bezbednosti značajne za odbranu koji su određeni ovim zakonima i drugim propisima.

Želim da kažem i za novinu, da Centar za razminiranje, to ćemo videti u daljim odredbama ovog zakona, ostaje u nadzoru Ministarstva odbrane.

Rešenja koja su predložena u članu 5. odnose se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, a prate zakonodavni kontinuitet koji smo imali i u prethodnom i u ranijim zakonima. Apostrofiraću samo neke od ključnih ovlašćenja i delokruga ovog ministarstva.

To su zaštita života, lične i imovinske bezbednosti građana, sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela, pronalažanje i hvatanje učinilaca krivičnih dela, održavanje javnog reda i mira, obezbeđenje zborova, obezbeđenje ličnosti, objekata, bezbednost državne granice, JMBG, državljanstvo, prebivalište, boravište građana, lične karte, putne isprave i naročito oblike, realizaciju i afirmaciju oblika međunarodne saradnje u oblasti unutrašnjih poslova, uključujući i readmisiju, ilegalne migracije, azil itd.

Nadležnosti Ministarstva finansija regulisane su članom 6. I ovo, kao i prethodno ministarstvo koje sam obrazložio, zadržalo je onaj delokrug ovlašćenja koje je imalo i po postojećem Zakonu o ministarstvima.

To su poslovi državne uprave koji se odnose na budžet, na politiku poreza, taksi, drugih javnih prihoda, javnih nabavki, deviznog sistema i kreditni odnosi sa inostranstvom, sistem finansijskih odnosa sa inostranstvom, carinski sistem, osnove sistema doprinosa za socijalno osiguranje, kreditno-monetarni i bankarski sistem, sistem osiguranja imovine i lica, korišćenje donacija evropskih fondova i drugih oblika pomoći iz inostranstva, kao i sistem plaćanja i platni promet, hartije od vrednosti i tržište kapitala, sistem računovodstva i revizije.

U nadležnosti odnosno u delokrugu rada ovog ministarstva, kao organa državne uprave, jeste i zaštita imovine Republike Srbije u inostranstvu, eksproprijacija svojinsko-pravnih i drugi stvarno-pravni odnosi, kao i nadležnosti u sprečavanju pranja novca, igrama na sreću, budžetskoj kontroli i reviziji, reviziji direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta.

U okviru ovog ministarstva egzistira Uprava carina, kao organ uprave koji obavlja poslove državne uprave i stručne poslove u okviru ovog ministarstva.

Što se tiče Ministarstva pravde, kao jednog od izuzetno važnih resora, naročito za Srbiju kao zemlju u tranziciji i zemlju u kojoj je potrebno hitno harmonizovati propise Srbije sa propisima EU, ovo ministarstvo zadržalo je dosadašnji delokrug nadležnosti. Istaći ću samo neke novine koje predviđa ovaj Predlog zakona, a to su - pravosudni ispit, veštačenje, kao i sprovođenje programa zaštite učesnika u krivičnom postupku.

Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva regulisano je članom 8. Predloga zakona i želim da istaknem da je jedan od kvaliteta ovog zakona racionalizacija ovog ministarstva. U okviru ovog ministarstva ostaje samo Republička direkcija za vode, kao organ uprave koji obavlja određene stručne poslove za ova ministarstva.

I dalje smo zadržali nadležnosti ovog ministarstva, izuzetno važnog, s obzirom na značaj poljoprivrede kao naše strateške privredne delatnosti.

To su strategija i politika razvoja poljoprivrede, prehrambeno-industrijski sistem zaštite prirodnih resursa, utvrđivanje bilansa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, sistema robnih rezervi.

Ono što je posebno važno, to je ruralni razvoj. Podsetiću da su doneta i određena planska i akciona dokumenta oko strategije ne samo poljoprivrednog nego i ruralnog razvoja, i implementaciju ove strategije sprovodiće državni organi, na prvom mestu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Takođe, u nadležnosti ovog ministarstva zadržana su rešenja koja se odnose na unapređenja zdravlja i dobrobiti životinja, sprečavanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, bolesti koje se sa životinje mogu preneti na ljude, veterinarska i sanitarna kontrola itd. Po difoltu tu je, naravno, i zaštita bilja od zaraznih bolesti i druge nadležnosti koje je ovo ministarstvo i do sada imalo.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja regulisano je članom 9. Predloga zakona i poslovi državne uprave koje će obavljati ovo ministarstvo odnose se na privredu i privredni razvoj, položaj privrednih društava i drugih oblika poslovanja, poslovno i finansijsko restruktuiranje privrednih društava, privatizaciju, stečaj, podsticanje razvoja privrede, predlaganje mera ekonomske politike za razvoj malih i srednjih preduzeća, što će u narednom periodu biti od izuzetnog značaja.

Takođe, poslovi državne uprave koji se odnose na regionalni razvoj: usmeravanja aktivnosti koje podstiču regionalni razvoj, izgradnja poslovene i komunalne infrastrukture, predlaganje razvojnih projekata iz oblasti regionalnog razvoja i projekata od interesa za Republiku Srbiju, kao i vrednovanje razvojnih projekata.

Ono što je važan delokrug rada ovog ministarstva jeste podsticanje međuopštinske, međuregionalne, međugranične i međunarodne saradnje u oblastima i delokrugu ovog ministarstva.

Unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom je od izuzetne važnosti i to je ostalo u delokrugu ovog ministarstva, kao i harmonizacija spoljnotrgovinskih propisa sa EU i Svetskom trgovinskom organizacijom, kao i drugim multilateralnim institucijama i organizacijama.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja obavljaće i poslove državne uprave koji se odnose na strategiju i politiku razvoja turizma, kao jedne od grana privrede koja ima perspektivu u Republici Srbiji, pa je potrebno doneti još niz sektorskih i sistemskih zakona, kao i drugih planskih dokumenata.

U delokrugu ovog ministarstva ostaće i zapošljavanje u zemlji i inostranstvu, upućivanje nezaposlenih građana na rad u inostranstvo, zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih lica koja se teže zapošljavaju, višak zaposlenih, ostvarivanje prava po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti itd.

Poseban organ uprave u okviru ovog ministarstva jeste Direkcija za mere i dragocene metale.

Članom 10. Predloga zakona regulisani su poslovi državne uprave koje obavlja Ministarstvo rudarstva i energetike, i tu smo zadržali rešenja iz postojećeg zakona.

Ministarstvo za infrastrukturu takođe je jedno od važnijih ministarstava, važnih resora, obavljaće poslove državne uprave u oblasti realizacije projekata i izgradnje saobraćajnih infrastruktura, unutrašnjeg i međunarodnog prevoza, uređenje i bezbednost tehničko-tehnološkog sistema saobraćaja, kao i obligaciono-pravne i svojinskopravne odnose i poslove inspekcijskog nadzora, izuzev nadzora u oblasti vazdušnog saobraćaja. Ono što je novina, to je homologacija vozila, opreme i delova vozila, a što nam je veoma važno zbog standardizacije u ovoj oblasti prometa.

Poslove prostornog planiranja, urbanizma, građevinskog zemljišta i geodezije, koji su bili u delokrugu Ministarstva za infrastrukturu, kako je regulisano postojećim zakonom, preuzima drugo ministarstvo, i to ćemo apsolvirati u daljoj analizi ovog predloga zakona.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je organ državne uprave i njegove nadležnosti i poslovi su regulisani članom 12. Predloga ovog zakona. To su dakle poslovi koji se odnose na Zaštitnika građana, izbore za republičke organe, što je novina, i radne odnose u državnim organima. Dakle, ovde imamo jednu novinu, to su izbori za republičke organe, što je preneto iz drugog organa - Republičkog sekretarijata.

Novina u delokrugu rada Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu jeste i pitanje položaja pripadnika nacionalne manjine i nacionalnih saveta nacionalnih manjina, koje će sada biti u novom ministarstvu. Znamo da je ova oblast do sada bila u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ministarstvo trgovine i usluga u članu 13. Predloga ovog zakona, zadržana su dosadašnja rešenja koja se odnose na delokrug, odnosno poslove koje će obavljati ovo ministarstvo. Tu bih samo istakao da u okviru ovog ministarstva postoji Republička direkcija za robne rezerve kao organ uprave u sastavu ovog ministarstva.

Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj je ministarstvo koje je preuzelo deo nadležnosti.

Praktično smo zadržali određeni korpus rešenja iz postojećeg zakona, pri čemu ima izvesnih novina, a sve usklađeno sa strategijom razvoja Srbije sa aspekta nauke i tehnološkog razvoja. Očekujemo da će poslovi koje obavlja ovo ministarstvo obezbediti stvaranje uslova za brži privredni razvoj, za funkciju nauke i tehnologije u službi jednog brzog i dinamičnog privrednog razvoja i svrstavanje Srbije u red postindustrijskih društava.

Novina u Ministarstvu prosvete, član 15. Predloga zakona, jeste jedna odredba koja se odnosi na nadležnost ovog ministarstva i praktično se odnosi na učešće u izgradnji, opremanju i održavanju objekata predškolskog, osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, i učeničkog standarda od interesa za Republiku Srbiju.

Smatrali smo da je ovo celishodno rešenje i da se ova nadležnost, odnosno delokrug ovih poslova inkorporira u Ministarstvo prosvete. Sva ona ovlašćenja odnosno delokrug koje je imalo ministarstvo prema važećem zakonu sadržana su i u ovom predlogu zakona.

Ministarstvo omladine i sporta, član 16. Predloga zakona, zadržava deo postojećih rešenja u pogledu poslova državne uprave koje će voditi ovo ministarstvo.

Želim da istaknem jednu novu odredbu, jedan novi kvalitet u nadležnostima Ministarstva omladine i sporta, to je i praćenje i procena mesta i uloge mladih u Republici Srbiji, stvaranje uslova za osnivanje i rad nacionalnih i regionalnih kancelarija za mlade, podsticanje razvoja omladinske politike rada kancelarije za mlade na lokalnom nivou, kao i druge poslove određene zakonom. Praktično ovo je implementacija i razrada strategije razvoja za mlade i drugih planskih i akcionih dokumenata naše države.

Razrađene su i određene odredbe u okviru poslova Ministarstva omladine i sporta koje se odnose na razvoj, unapređenje sporta i fizičke kulture u Republici Srbiji. To su pre svega sprovođenje nacionalne politike u oblasti sporta i nacionalne strategije razvoja sporta, upravni i stručni nadzor u oblasti sporta, realizacija i sprovođenje akcionih planova i programa koji doprinose razvoju sporta u Republici Srbiji, učešće u izgradnji i opremanju, održavanju sportskih objekata i sportske infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju, kao i razvoj i ostvarivanje međunarodnih saradnji u oblasti sporta.

Poslovi državne uprave, koje će obavljati Ministarstvo zdravlja, ne razlikuju se od rešenja koja su sadržana u prethodnom zakonu. To su dakle izuzetno važna pitanja, pre svega za stanovništvo i za građane Srbije u oblasti zdravstvenog osiguranja, očuvanja i unapređenja zdravlja, stručnog usavršavanja i specijalizacije zdravstvenih radnika, kao i poslova zdravstvene inspekcije.

Takođe, u delokrugu ovog ministarstva su stvaranje uslova za uzimanje i presađivanje delova ljudskog tela, proizvodnja i promet lekova, medicinskih sredstava, kao i poslovi koje je ovo ministarstvo i ranije obavljalo u oblastima javnog snabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće i drugim oblastima određenim zakonom. Naravno, u delokrugu ovog ministarstva su i poslovi nadzora u raznim sektorima.

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo prati, da tako kažem, intenciju strategije razvoja Srbije kao informacionog društva, prati jednu ustavnu nit u ovoj oblasti, i delokrug i nadležnost ovog ministarstva upravo će biti razrada ustavnih, zakonskih principa, razrada ove strategije i stvaranje uslova za Republiku Srbiju kao jedno razvijeno postindustrijsko informaciono društvo u svim oblastima, od prosvete, tehnologije, nauke, privrede itd.

Članom 19. Predloga zakona propisani su državni poslovi, poslovi državne uprave koji se odnose na sistem oblasti radnih odnosa i prava iz rada u svim oblicima, izuzev rada u državnim organima, koji se nalazi u resoru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Takođe, u delokrugu ovog ministarstva su i zarade i ostala primanja iz radnog odnosa, plate u javnom sektoru, izuzev u državnim organima. Bezbednost i zdravlje na radu je takođe jedna od nadležnosti koja je zadržana iz postojećeg zakona.

Ono što je važno navesti za delokrug rada ovog ministarstva jesu oblasti u kojima ono deluje, a to su između ostalih sindikalno organizovanje i štrajk.

Mislim da je ovo potrebno apostrofirati kao jedan od procesa koji predstoji našem društvu i potrebe za jednim novim političkim društvenim dogovorom, jednim konsenzusom između Unije poslodavaca i sindikata.

Očekujem da ovo ministarstvo, u okviru ovih nadležnosti koje će mu Narodna skupština ovim zakonom dati, radi upravo na implementaciji takvog jednog, slobodno mogu reći, istorijskog dogovora, koji će rezultirati jednom odgovornom socijalnom politikom i znatno kvalitetnijim položajem zaposlenih, bilo da se radi o zaposlenima u privrednim društvima, bilo da se radi o zaposlenima u drugim sektorima.

Novina koja se odnosi na nadležnosti odnosno delokrug ovog ministarstva, a koju predviđa ovaj predlog zakona, jeste saradnja sa međunarodnim organizacijama u oblasti rada i zapošljavanja, međunarodne konvencije u oblasti rada, bezbednosti i zdravlja na radu i, ono što je posebno važno, to želim da istaknem, antidiskriminaciona politika, sistem socijalne zaštite, sistem porodično-pravne zaštite, braka i ravnopravnost polova, kao i populaciona politika.

Novina, a mislimo time i jedan novi kvalitet ovog predloga zakona jeste formiranje uprave za rodnu ravnopravnost u okviru ovog ministarstva, koja će obavljati stručne poslove i poslove državne uprave, a koji se odnose pre svega na implementaciju nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti.

Mentalitetski sklop, da kažem, našeg društva i našeg sistema nalaže izvesne promene i izlazak iz jednog tradicionalnog društva u odnosu na percepciju položaja žena u našem društvu od porodice, zapošljavanja, do učešća žena u javnom životu. I očekujemo i smatramo, uostalom to je i obaveza ovog ministarstva, odnosno uprave za rodnu ravnopravnost, poboljšanje praktično položaja žena i promocija rodne ravnopravnosti, kao i politike jednakih mogućnosti, koja je, podsetiću vas, ustavna kategorija.

U svome radu Uprava za rodnu ravnopravnost sprovodiće preporuke Komiteta Ujedinjenih nacija o eliminaciji diskriminacije žena, kao i druge poslove u skladu sa zakonom. U okviru ovog ministarstva egzistira Inspektorat za rad, kao organ uprave koji obavlja stručne inspekcijske poslove u ovoj oblasti

Ono što je novina u ovom predlogu zakona to je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Znamo da smo imali Ministarstvo ekologije prema postojećem zakonu.

Samo ukratko da iznesem koji su to poslovi državne uprave koje obavlja ovo ministarstvo, najrelevantnije i najbitnije oblasti su: oblasti prostornog planiranja i urbanizam, utvrđivanje uslova za izgradnju objekata, utvrđivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja, građevinarstvo, građevinsko zemljište, komunalne infrastrukture, komunalne delatnosti, poslovi inženjerske geodezije, inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma i građevine i komunalne infrastrukture, kao i drugi poslovi određeni zakonom.

Ono što je važno reći za Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja u smislu njegovog delokruga jesu poslovi u oblasti osnovnih geoloških istraživanja koja se odnose održivo korišćenje resursa, naročito imajući u vidu činjenicu da je glavni problem ne samo našeg kontinenta, nego i planetarni problem, problem prirodnih resursa i problem energije, i u tom smislu ovo ministarstvo imaće značajnu ulogu na održavanju i korišćenju prirodnih resursa, između ostalog i obezbeđivanje materijalnih uslova.

Održiv razvoj je jedna komponenta koja je neizbežna i nužna, i upravo će u prostornom planiranju i životnoj sredini ona biti kohezija ova dva sistema i unapređenja životne sredine. Sve ono što podrazumeva ova sintagma i ova pravna kategorija jeste nešto što razrađuje ovaj član 20. kada govori o nadležnosti ministarstva.

U okviru ovog ministarstva postoji Agencija za zaštitu životne sredine kao organ uprave, koji obavlja poslove državne uprave koji se odnose na razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine. Naglasiću samo još jednu od nadležnosti, a to je saradnja sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine i Evropskom mrežom za informacije i posmatranje, kao i druge poslove određene zakonom.

Podsetiću da je Narodna skupština 2007. godine usvojila Zakon o ratifikaciji Kjoto protokola, jednog strateškog dokumenta planetarnog značaja, i da rešenja koja su sadržana u tom protokolu, u toj konvenciji, jesu materija koju će u svakom slučaju na prvom mestu implementirati i sprovoditi ovo ministarstvo.

Članom 21. Predloga zakona određeni su poslovi državne uprave koje će obavljati Ministarstvo kulture. Istakao bih samo neke od tih poslova, odnosno nadležnosti, a to su pre svega obezbeđivanje materijalne osnove za delatnost kulture, zaštitu kulturnih dobara, bibliotečku, izdavačku, kinematografičku, muzičko-scensku delatnost. Ono što je posebno važno to su zadužbine, fondacije i fondovi, kao i sistem javnog informisanja, praćenje sprovođenja zakona u oblasti javnog informisanja itd.

U nadležnosti ovog resora ostaje zaštita kulturne baštine, kulturnog stvaralaštva i informisanja na jeziku i pismu pripadnika srpskog naroda u regionu, kao i osnivanje i razvoj kulturno-informativnih centara u inostranstvu. Imamo ministarstvo koje predviđa ovaj zakon, novo u odnosu na postojeći zakon, a to je Ministarstvo za NIP. Znamo da smo do sada imali u Vladi ministra bez portfelja, koji je bio zadužen za NIP. Strateški projekti koji se nalaze pred nama i oni projekti koji su započeti i oni koji treba da se započnu i da se završe, spomenuću samo neke od tih strateških projekata, a to su Koridor 10, Koridor sedam, važni infrastrukturni projekti u prestonici, kao i ostali projekti od nacionalnog značaja, predstavljaju deo posla kojim će se baviti Ministarstvo za NIP.

Ono što je specifikum ovog ministarstva, ono je tako struktuirano, odnosno delokrug i nadležnosti ovog ministarstva su tako struktuirane da je saradnja i interakcija sa svim ostalim ministarstvima nužna i neophodna i ona proizilazi iz definicije nadležnosti ovog ministarstva, počev od Ministarstva vera, Ministarstva prosvete, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva za KiM, svih ministarstava. Ovo ministarstvo za NIP će biti jedno od ministarstava koje će taj impuls razvoja Republike Srbije, razvoja lokalnih jedinica, razvoja autonomnih pokrajina obavljati.

Članom 23. Predloga zakona organizuje se Ministarstvo za KiM, nama veoma važno ministarstvo.

Ono što je novina u odnosu na rešenja koja postoje u prethodnom zakonu jeste da će ovo ministarstvo obavljati poslove državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave i telekomunikacija i ove odredbe preciznije definišu obnovu i zaštitu duhovnog i kulturnog nasleđa u našoj južnoj pokrajini.

Naravno, one nadležnosti koje su postojale kao rešenje u prethodnom zakonu jeste i formulisanje predloga propisa kojima se obezbeđuje suštinska autonomija KiM i sprovođenje državne politike zaštite teritorijalnog integriteta Republike Srbije, saradnja sa civilnom i vojnom misijom UN na KiM, Unmika i Kfora, a na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti broj 1244.

U članu 24. Ministarstvo vera, odnosno poslovi državne uprave koje će obavljati ovo ministarstvo prate praktično liniju i duh Ustava, odnosno ustavnih normi iz čl. 43, 44. i 48. Ustava Republike Srbije, koje se odnose na slobodu veroispovesti, verske zajednice itd.

Ministarstvo za dijasporu smatramo da je potrebno da postoji u sistemu državne uprave, s obzirom na veliki broj pripadnika srpskog naroda koji živi u dijaspori, kako u zemljama Zapadne Evrope, tako i u prekookeanskim zemljama, i ne samo Srba, nego i pripadnika drugih naroda, odnosno državljana Republike Srbije.

Novina koja se tiče poslova koje će obavljati ovo ministarstvo jeste informisanje iseljenika državljana Republike Srbije u inostranstvu o politici Republike Srbije, a koja je nadležnost prethodno bila u okviru Ministarstva spoljnih poslova. Našli smo da je celishodnije, primerenije i praktičnije da ovaj delokrug bude u nadležnosti Ministarstva za dijasporu.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je novo ministarstvo, od izuzetnog značaja za implementaciju ustavnih principa, ustavnih normi, svih onih dokumenata koje je Republika Srbija potpisala i koji se tiču korpusa ljudskih i manjinskih prava, i na kojima se praktično i temelji evropska civilizacija. O značaju ovog ministarstva ne moram posebno govoriti, ali ću da podsetim da Ustav Republike Srbije, u članovima od 75. do 81. reguliše principe, načela i zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Ono što je jedna tehnička novina, a tiče se ovog ministarstva jeste da je vođenje registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina, izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina sada u ovom ministarstvu, a ranije je bilo u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ono što je kvalitet ovog zakona, ali uopšte jedan kontinuitet u zakonima koji uređuju ministarstva jeste poglavlje poslova zajedničkih za sva ministarstva, a odnosi se na međunarodnu saradnju, zaključivanje i primenu međunarodnih ugovora i pripremu, usvajanje, odnosno predlaganje tehničkih propisa.

U okviru zaključivanja i primene međunarodnih ugovora, sva ministarstva predlažu pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora s drugim državama i međunarodnim organizacijama, kao i primenjivanje ratifikovanih međunarodnih ugovora i zaključivanje administrativnih ugovora.

Poslovi koji su zajednički za sva ministarstva, ovo želim posebno da naglasim, jeste da sva ministarstva u okviru svog delokruga ostvaruju međunarodnu saradnju, staraju se o njenom unapređenju i obezbeđuju usklađivanje propisa Republike Srbije sa pravom EU.

Glava četiri ovog zakona odnosi se na posebne organizacije kao organe državne uprave. Vidimo da ovih posebnih organizacija ima 13, u dosadašnjem zakonu bilo ih je 14. Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave sada je pripojena Ministarstvu za nacionalni investicioni plan, tako da postoji 13 posebnih organizacija.

Određena rešenja koja su postojala u starom zakonu, postojećem zakonu, zadržana su i u ovom predlogu zakona. Samo ću ukratko da kažem što se tiče Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo da su propisi koji se odnose na radne odnose u državnim organima i izbore za republičke organe su u delokrugu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a do sada su bila u ingerenciji Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Republički zavod za razvoj ima redukciju delokruga svojih poslova i oni su preneti u određena ministarstva. Ovde imamo Republički zavod za statistiku, Republički hidrometeorološki zavod, Republički geodetski zavod, kod koga je novina da nadzor nad radom Republičkog geodetskog zavoda vrši Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, a ne Ministarstvo infrastrukture, kako je bilo u postojećem zakonu.

Od posebnih organizacija ovaj zakon predviđa Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije, Republički zavod za informatiku i internet, kao i Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza. Ukratko ću se zadržati na ovoj poslednjoj agenciji. S obzirom na značaj delokruga ove posebne organizacije, a posebno imajući u vidu potrebu razvoja Srbije u kontekstu jednog investicionog zamaha stranih ulaganja, obezbeđivanja uslova za strana ulaganja, stručnu pomoć privrednim društvima i kompanijama koje nameravaju da ulažu u Srbiju, ovaj delokrug poslova sigurno ide u pravcu smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, koji je jedan od osnovnih problema naše makroekonomske politike.

U okviru posebnih organizacija postoji Centar za razminiranje. Nad njim nadzor vrši Ministarstvo odbrane i Centar za razminiranje ima svojstvo pravnog lica. Tu su Zavod za intelektualnu svojinu, Direkcija za unutrašnje plovne puteve "Plovput", Geomagnetni zavod i Zavod za socijalno osiguranje.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi kao članovi Narodne skupštine, kao najvišeg predstavničkog tela i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti, dakle mi koji predstavljamo građane Republike Srbije i odgovorni smo za kreiranje zakonskog ambijenta, izbor i kontrolu izvršne vlasti, polazeći od činjenica da ministarstva kao deo egzekutive, odnosno izvršne vlasti, najneposrednije primenjuju i ustavne norme, i sprovode i implementiraju zakone, smatram za potrebno da vas pozovem da glasamo o ovom važnom zakonu, koji po meni predstavlja jedan kvalitetan i optimalan normativni okvir za uređenje državne uprave u funkciji, pre svega, građana Republike Srbije.

Trenutak u kojem se nalaze naša država i društvo, a naročito izazovi koji su pred nama, determinišu upravo ovakvo struktuiranje organa državne uprave kako je predloženo ovim zakonom. Mi se kao država i društvo nalazimo u finalnoj fazi procesa tranzicije, kada moramo učvrstiti Srbiju kao pravnu državu, učvrstiti princip vladavine prava, stvoriti društvo jednakih šansi za sve, državu koja će se dinamično razvijati, pri čemu će taj razvoj biti ravnomeran. Moramo stvarati ekonomski i tehnološki kompatibilne sisteme sa sistemima zemalja srednje i zapadne Evrope.

Ovaj predlog zakona, ovaj zakonski projekat po nama predstavlja funkcionalizaciju naših strateških ciljeva, u prvom planu i prvoj fazi ubrzanog priključivanja Srbije EU, pristupanju strukturnim fondovima EU, ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, strateškog partnerstva Srbije sa Ruskom federacijom, naročito u energetskoj oblasti, odbrani našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, borbi protiv kriminala i korupcije i sprovođenja strateških socijalnih programa i reformi.

Želim da kažem, dame i gospodo narodni poslanici, da broj, struktura i delokrug ministarstava, kako je predviđeno ovim predlogom zakona, po nama je optimalan.

Uspešnost jedne vlade ne meri se činjenicom da li imamo 15, pet, 26, 24 ili 23 ministarstva. Mera uspeha jedne vlasti jeste bilans te vlade, a to je rast bruto društvenog proizvoda, smanjenje inflacije, realan rast plata i penzija i uspostavljanje jedne liderske pozicije Srbije u regionu jugoistočne Evrope, a sve sa ciljem podizanja kvaliteta života naših građana na onu ravan kakav je kvalitet života u razvijenim evropskim društvima.

Želim na kraju samo da kažem da ovaj zakon, u kontekstu i drugih zakona, i Zakona o Vladi, i Ustava Republike Srbije, nalaže jedan interaktivni odnos ovog visokog doma i Vlade i ministarstava, i da svi mi treba da predstavljamo jedan koherentan sistem u smislu ostvarivanja vlasti koju nam je dao Ustav.

Očekujem da ćemo u toku rasprave o ovom predlogu zakona u načelu i rasprave u pojedinostima, dakle po amandmanima, doći do najkvalitetnijih mogućih rešenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog izgleda nerazumevanja, i terminološkog i pojmovnog, pojedinih kolega narodnih poslanika, prvenstveno iz koalicije DSS-NS, moram da kažem sledeće. Nisam obrazlagač, kako je to neko od uvaženih kolega rekao, niti predlagač ovog zakona. Predlagač ovog zakona su 122 narodna poslanika. Predstavnik sam predlagača u raspravi o zakonu o ministarstvima u načelu. Dakle, na početku današnje sednice, kada mi je predsednika parlamenta dala reč, obrazlagao sam u načelu zakon o ministarstvima.
Amandmani se shodno odredbama Poslovnika, s obzirom da se radi o hitnom postupku, mogu podneti najkasnije do početka rasprave u načelu. Toliko je amandmana podneto do 10,00 časova. O tome ćete biti obavešteni, odnosno svi mi i amandmani treba da nam budu dostavljeni. Očito da se ovde radi o jednoj tehničkoj stvari, o tome da je stručna služba Skupštine Srbije primila određeni broj amandmana i da ga je kasnije u nekoj redovnoj proceduri umnožila i valjala dostaviti predsedniku parlamenta, odborima i naravno narodnim poslanicima.
Dakle, ovde se pokušava stvoriti jedna konfuzna slika o tome da predlagač predlaže jedan tekst zakona u načelu, a zatim amandmanskom intervencijom ide sa izmenom o korekcijom tog teksta. Hoću da kažem načelno da je ovo uobičajeno, odnosno da nije neuobičajeno da se tako radi. U iks slučajeva smo bili svedoci ovde u parlamentu da je predlagač zakona, bilo Vlada, bilo grupa poslanika, nakon rasprave u načelu i u toku rasprave u načelu, podnosila amandmane.
U tome i jeste smisao i zato su razdvojene rasprave u načelu i rasprave u pojedinostima. Da mi kao narodni poslanici sagledamo zakon u načelu, a zatim da u toku rasprave i vladajuće i opozicione grupacije, a naročito u raspravi o pojedinostima sagledamo argumentaciju i opozicionih i pozicionih poslanika i na kraju Narodna skupština odluči o tome da li će prihvatiti ili ne odgovarajući zakonski projekat.

Dame i gospodo poslanici, poštovana predsednice, zaista sam fasciniran i impresioniran inventivnošću, kreativnošću i tom sposobnošću za metafore koje uvažene kolege iz DSS-u poslednje vreme produkuju.
Jedna stvar mi nije jasna. Zapravo, jasna mi je, ali želim ovo i ne zarad poslanika, jer poslanicima je sve ovo jasno, već zarad javnosti, kolege poslanici iz DSS i NS, odnosno iz DSS na prvom mestu, danas je rasprava u načelu o zakonu o ministarstvima i to ću još jednom ponoviti, rasprava u načelu, a ne rasprava po amandmanima.
Koliko će ministarstava biti, zavisi od toga koji će se amandman prihvatiti ili ne, odnosno kada budemo glasali o zakonu u celini, tada će Narodna skupština, i javnost, i država Srbija imati formirana ministarstva.
Suština izlaganja pojedinih kolega poslanika svodi se više na raspravu o vladi, i to personalnom sastavu vlade, a ne ovom zakonu. Sigurno je dve trećine vremena koje su iskoristili kolege poslanici bilo posvećeno tački dnevnog reda koje će doći tek tamo nakon prekosutrašnjeg dana, to je rasprava o vladi Republike Srbije.
Dakle, danas raspravljamo o zakonu o ministarstvima u načelu i, kao što smo juče raspravljali u načelu o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o vladi, sutra ide rasprava u pojedinostima na zakon o izmenama i dopunama zakona o vladi, a prekosutra najverovatnije amandmani na ovaj zakon o ministarstvima. Na vaše pitanje da li će biti 23, 20 ili 24 ili 18 ministarstava, o tome će odluku doneti narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije. Toliko i zahvaljujem.

Tačno je ovo što je uvaženi kolega Martinović rekao, da postoji ustavna odredba o kvalifikovanoj većini prilikom donošenja određenih zakona, no nisu organski ili sistemski zakoni samo ono zakoni koji se donose kvalifikovanom većinom.
U našem pravnom poretku egzistira veći broj tzv. sistemskih ili organskih zakona koji se ne donose kvalifikovanom većinom, odnosno ovom većinom od 126 poslanika koja je određena Ustavom Republike Srbije.
Ovde imamo specifičnu situaciju, raspravljali smo mi na Zakonodavnom odboru o ovoj formulaciji. Na određen način Zakon o budžetskom sistemu jeste organski zakon, a Zakon o budžetu je, da kažem kolokvijalno, derivativni zakon, odnosno on mora biti u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, kao organskim zakonom. Upravo ova formulacija je data zbog poslanika i zbog javnosti. Mi smo u izveštaju Zakonodavnog odbora išli na kvalifikaciju, odnosno ocenu da nije u saglasnosti sa Ustavom nego sa konkretnom pravnom normom iz konkretnog člana. U konkretnom slučaju ovde je u pitanju član 26. Zakona o budžetskom sistemu. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege, kolega Martinović je ovim amandmanom predložio da se u članu 11. stav 1. briše i da se brišu određene tačke iz stava 2. istog člana, s obrazloženjem da ovo nije zakon o Vojsci.
Naravno da ovo nije zakon o Vojsci. Član 1. ovog zakona, koji je po svojoj suštini organski zakon, sistemski zakon, reguliše odbranu zemlje, a članom 2. ovog zakona odbrana se ostvaruje angažovanjem raspoloživih ljudskih i materijalnih resursa, a obezbeđuje upotrebom Vojske Srbije i drugih snaga odbrane.
Stoga smo na stanovištu da je, s obzirom na to da odbranu ne ostvaruje samo Vojska Srbije, nego i drugi resursi i drugi organi, potrebno da se u ovom zakonu, kao što stoji u glavi dva, propisuju nadležnosti državnih organa u oblasti odbrane, pa tako i nadležnost Narodne skupštine, nadležnost Vlade, nadležnost Ministarstva. Smatramo da je potrebno da se propišu nadležnosti predsednika Republike ovim zakonom kao sistemskim zakonom.
Dakle, tačno je da to nije zakon o Vojsci, ali odbrana se ne ostvaruje samo upotrebom i angažovanjem vojske.
Osvrnuo bih se samo na deo rasprave koji se odnosi na tačku 9. Jedan broj uvaženih kolega je ovde govorio o tački 9. stavu 2. ovog zakona, a odnosi se na učešće pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama.
Predsednik Republike, prema Predlogu ovog zakona, odlučuje, u skladu sa zakonom, o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u multinacionalne operacije, ali na osnovu odluke Narodne skupštine.
Znači, imamo ovde supremaciju Narodne skupštine u odnosu na predsednika Republike, odnosno u odnosu na njegovu odluku o upućivanju naših vojnika.
Inače, moram da podsetim da je tradicija, vojna tradicija Srbije bila takva da je ona učestvovala, bilo kao samostalna država, bilo u sastavu saveznih država koje su do sada postojale, od kraljevine, preko socijalističke Jugoslavije, da je Vojska učestvovala u velikom broju multinacionalnih operacija i da je to, na neki način, bio naš zaštitni znak i ponos.
Smatram da odredba ovog člana i, uopšte, ovaj član treba da ostane u ovoj formi kako je predložio predlagač.

Želim da kažem da je pred nama jedan izuzetno važan zakon zato što on tretira jednu oblast važnu za svaku državu, a to je spoljna politika.
Spoljna politika svake savremene države mora da ide u korak sa tendencijama koje karakterišu savremeni svet. Ono što je karakteristično za svetske procese jesu različiti, na momente i kontradiktorni procesi, koji se međusobno prepliću. Sa jedne strane to su integrativni procesi i procesi regionalizacije, međusobne saradnje, a sa druge strane, to su razne neuralgične tačke, krizne tačke uopšte na planeti.
Ono što je takođe karakteristika savremenog sveta od 1945. godine, od završetka Drugog svetskog rata, pa do danas jeste jedna dinamična struktura, odnosno dinamična globalna struktura. Sećamo se da je do 1990. godine svet bio bipolaran. Rušenjem Berlinskog zida počeli su određeni trendovi jedne unilateralne slike planete, međutim, danas vidimo da svet sve više postaje multipolaran i da različiti vrednosni sistemi egzistiraju, ili se nameću ili počinju da žive na određenim područjima na raznim kontinentima.
Svet je, dakle, jedno dinamično mesto, kinetika je ta koja karakteriše savremene procese, umesto statičnog sistema koji je nekada važio, u davno prošlim vremenima. Za svaku zemlju, pa tako i za našu, važno je da mi definišemo naše mesto u takvom svetu i upravo zbog toga spoljni poslovi moraju biti uređeni na efikasan način.
Mislim da je pred nama jedan dobar tekst Predloga zakona, koji predstavlja neophodan pravni okvir za vođenje spoljne politike. Dosadašnja rešenja koja smo imali i koja još uvek postoje velikim delom su anahrona, prevaziđena i jedan ovakav zakon nam je u svakom slučaju neophodan. To je i naša obaveza iz Ustavnog zakona. Ovaj zakon koji se nalazi pred nama bazira se i na Ustavu Republike Srbije, na ove dve bečke konvencije, ali i na Zakonu o ministarstvima, odnosno u mnogim svojim segmentima ovaj zakon razrađuje nadležnost Ministarstva spoljnih poslova i drugih državnih organa.
Ono što je ovde bitno istaći, i to je inkorporirano u ovaj zakon, jeste to da Vlada utvrđuje spoljnu politiku, a drugi državni organi, na prvom mestu Ministarstvo spoljnih poslova sprovodi tu politiku.
Iz člana 5. ovog zakona ja ću navesti samo nekoliko nadležnosti, odnosno poslova koje obavlja Ministarstvo spoljnih poslova, to su prve tri-četiri tačke, kaže – Ministarstvo predstavlja, uz predsednika Republike, Republiku Srbiju u odnosima sa drugim državama, međunarodnim organizacijama, sudovima i drugim međunarodnim institucijama, kao i sa njihovim predstavništvima u Republici Srbiji; štiti interese Republike Srbije, njenih državljana i pravnih lica u inostranstvu; predlaže Vladi spoljnu politiku koju ona utvrđuje; predlaže Vladi uspostavljanje i prekid diplomatskih odnosa sa drugim državama; predlaže Vladi učlanjenje, odnosno učešće Republike Srbije u međunarodnim organizacijama i integracijama, kao i u drugim oblicima međunarodne saradnje.
Dakle, u ovom zakonu imamo dva segmenta nadležnosti prava i obaveza državnih organa. Na prvom mestu je Ministarstvo spoljnih poslova, i to su odnosi ovog ministarstva sa drugim državnim organima unutar Republike Srbije, i imamo eksternu komunikaciju, odnosno poslove koje ovo ministarstvo obavlja na međunarodnom planu.
Valja istaći da se sva ova zakonska rešenja baziraju na nekoliko načela, a to su načela saradnje, koordinacije i komunikacije.
Napomenuo sam na početku izlaganja, a to je važno istaći, da postoji konkretizacija svake oblasti koja je predviđena Zakonom o ministarstvima. Ja ću navesti samo neke, to je da Ministarstvo predlaže Vladi uspostavljanje ili prekid diplomatskih odnosa sa drugim državama; učlanjenje, odnosno učešće u međunarodnim organizacijama; usvajanje strategije razvoja spoljnih poslova i drugih mera kojima se oblikuje spoljna politika Vlade; organizuje zvanične posete na diplomatskom i državnom nivou; organizuje sisteme informatičkih, telekomunikacionih, kurirskih i drugih veza sa diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u inostranstvu.
Ono što ovde posebno treba istaći kao kvalitet ovog zakona, a to je jedan fakticitet koji postoji, jeste stručno usavršavanje u okviru naše diplomatsko-konzularne službe i postojanje diplomatske akademije koja u velikoj meri doprinosi formiranju stručnih kadrova i potpuno drugačijeg i mnogo stručnijeg načina vođenja spoljne politike.
Srbija, svakako, ne samo da pretenduje, već i zaslužuje jedno posebno, lidersko mesto u regionu.
Smatramo da će ne samo kroz ekonomiju, kroz razvoj ljudskih prava i kroz sve one druge oblasti, nego sigurno i kroz vođenje spoljne politike to lidersko mesto u regionu, koje joj u svakom slučaju pripada, i da dobije. Zahvaljujem se na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, već tri i po sata, čini mi se, raspravljamo o amandmanu kolege Čedomira Jovanovića i ništa to nije loše. Raspravlja se o jednom važnom institutu, ili podinstitutu, odnosno akcenat je stavljen na to da li postoji ili ne sukob interesa u situaciji kada je šef države istovremeno i šef političke stranke.

Čuli smo opservacije i političke i politikološke i kulturološke i sociološke i, naravno, pravne. Ja bih se zadržao na ustavno-pravnoj opservaciji, pozivajući se i konsultujući tri člana Ustava Republike Srbije, a to su članovi 6, 55. i 120.

Dozvolite mi da citiram član 6. Ustava: ''Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima''. Stav 2: ''Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju se Ustavom i zakonom''.

Jedini relevantan zakon u ovom slučaju je Zakon o sprečavanju sukoba interesa i on je jasno definisao šta je sukob interesa i kako se to rešava. Institut predsednika Republike u korelaciji sa funkcijom šefa političke stranke, jednostavno, u tom propisu ne postoji.

Član 55. je još eksplicitniji i ja se pozivam naročito na onu grupaciju u parlamentu koja je vodila jednu izuzetno afirmativnu kampanju za donošenje ovog Ustava. Član 55. u svom poslednjem stavu, u stavu 5. kaže: ''Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije i pripadnici Vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka''.

Da je ustavopisac, ustavotvorac, kako se to kolokvijalno kaže, imao nameru da naglasi postojanje sukoba interesa između predsednika Republike ili predsednika Skupštine ili predsednika Vlade, to bi sigurno stajalo u stavu 5. člana 55. Ustava Republike Srbije.

Dalje, možemo poći i od, kako to uvaženi kolega Batić nabraja: teleološkog, pojmovnog, jezičkog i logičnog tumačenja propisa, a ja bih još citirao odredbu člana 120. Ustava i mislim da to uvaženi gospodin ministar nije napomenuo. Član 120. Ustava govori o pravnoj situaciji zamenjivanja predsednika Republike.

Ako bismo prihvatili da postoji sukob interesa između šefa političke stranke koji je ujedno i šef države, odnosno predsednik Republike, onda bi ovde stajalo da ni predsednik Narodne skupštine ne može biti šef političke stranke, a ta situacija hipotetički može da postoji.

''Kada je predsednik Republike sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine''. Znači, sigurno bi u Ustavu u članu 120. bila predviđena i ova situacija.

Sve su ovo, po meni, uvažene koleginice i kolege, argumenti koji govore u prilog da treba podržati rešenje koje je dato u Predlogu ovoga zakona i da ne treba prihvatiti amandman uvaženog kolege narodnog poslanika Čedomira Jovanovića. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena koleginice Vjerice Radeta, s pravom ste citirali odredbe odgovarajućih članova Poslovnika.
Dozvolićete mi da konstatujem, pre svega, da nijedan amandman nije odbačen. I u pravu ste kada citirate i tumačite odredbe Poslovnika u kojim slučajevima se odbacuju amandmani – kada su neblagovremeni, kada ne sadrže sve elemente i kada sadrže uvredljivu sadržinu. Dakle, nijedan od podnetih amandmana nije odbačen.
Nekoliko članova Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije reguliše rad, nadležnosti i postupak odlučivanja Zakonodavnog odbora. Na osnovu člana 45. Poslovnika Narodne skupštine ''Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, koji je upućen Narodnoj skupštini, sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom''.
Na osnovu člana 79. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine ''o predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načelni pretres, a zatim pretres u pojedinostima. Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže uvođenje novih odredaba''. U stavu 2. ovog člana utvrđeno je da ''nakon završetka pretresa, odbor podnosi Narodnoj skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge odbora''. Mislim da se i tu slažemo.
U članu 139. stav 2. Poslovnika utvrđeno je da ''nadležni odbori ... u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, mogu predložiti Narodnoj skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu''. Dakle, u ovom članu se navode nadležni odbori – svi odbori su nadležni – Zakonodavni odbor nije ovde apstrahovan kao neki koji nije nadležan za određene oblasti jer je utvrđena njegova nadležnost.
Dalje, u članu 147. utvrđeno je da su nadležni odbori dužni da ''pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije''.
U članu 146. stav 2. Poslovnika utvrđeno je: ''Zakonodavni odbor će neblagovremene, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj'', čega u konkretnom slučaju nije bilo jer nijedan od podnetih amandmana nije odbačen.
Dakle, zaključak iz svega navedenog je da sledi obaveza Zakonodavnog odbora, kada je u pitanju razmatranje zakona u načelu, da u svom izveštaju predloži Narodnoj skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu.
Sada dolazimo do ključnog pitanja, a to je pitanje amandmana i donošenja odgovarajućih odluka Zakonodavnog odbora. Kada je u pitanju odlučivanje o podnetim amandmanima, Zakonodavni odbor može da predloži Narodnoj skupštini da amandman prihvati ili odbije, shodno članu 147. Poslovnika Narodne skupštine, ili odbaci, što je regulisano članom 146. stav 2. Poslovnika.
Na jedan član zakona može da bude podneto više amandmana. Imajući u vidu da Zakonodavni odbor razmatra amandmane sa stanovišta njihove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom, moguće je da na isti član zakona bude podneto više amandmana koji su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, a da se pri tom njima predlažu različita, a nekada i međusobno suprotstavljena materijalna rešenja.
Ako bi Zakonodavni odbor dosledno primenio poslovničku odredbu i predložio Narodnoj skupštini da prihvati sve amandmane podnete na isti član zakona, koji su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, to bi značilo da predlažu da se prihvate amandmani koji imaju međusobno suprotstavljenu sadržinu.
Iz tog razloga se u praksi ovog odbora u dužem vremenskom periodu formulacija ''odbor Narodnoj skupštini predlaže da prihvati amandman'', zamenjuje formulacijom ''odbor smatra da je amandman pravno moguć''. S obzirom na to da je moguće da na isti član bude podneto više amandmana koji su u skladu sa ustavnim i pravnim poretkom, zato ide ova formulacija – da je amandman pravno moguć.
U slučaju kada Zakonodavni odbor predloži da se amandman odbije, on to čini iz razloga neusklađenosti amandmana sa ustavnim i pravnim sistemom. Kada Zakonodavni odbor amandman odbaci ...
(Predsedavajući: Gospodine Ratkoviću, vreme.)
... on to čini zato što je amandman neblagovremeno podnet i zato što je nepotpun ili je imao uvredljivu sadržinu, kao što sam već rekao. Ovde sam usmeno obrazložio način odlučivanja, postupak odlučivanja i odluke koje donosi Zakonodavni odbor, a u smislu odredbi Poslovnika, kao predsednik odbora, mogu to dostaviti i u pismenoj formi. Zahvaljujem.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre u Vladi Republike Srbije, ne vidim razloga ni za epske ni za lirske tirade i kanonade kada je u pitanju, u suštini, jedan tehnički zakon.
Sa 70% svojih odredbi, oba ova zakona predstavljaju određena tehnička rešenja. U ovim zakonima se ne govori o nadležnostima predsednika Republike, o njegovom mandatu, o prestanku mandata jer su sve ove odredbe sadržane u Ustavu Republike Srbije, koji treba da predstavlja na prvom mestu za nas narodne poslanike i fetiš i relikviju, i da pođemo od toga. Zakon o predsedniku Republike i zakon o izboru predsednika Republike polaze upravo od Ustava Republike Srbije. Ponoviću, najveći deo odredbi ova dva zakona predstavljaju razradu na temelju čl. 121. Ustava Republike Srbije, koji kaže: ''O predsedniku Republike donosi se zakon''.
Podsetiću da je, po definiciji, Srbija po državnom uređenju republika, koja na svom čelu ima predsednika, znači to je parlamentarna demokratija. I podsetiću još jednom na princip podele vlasti: na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Naš Ustav, etimološki ustav prema nekim teoretičarima prava, a etimološki ustav znači brana i potiče od reči ustava (brana), ograničava prava pojedinih vidova vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske, i njihov balans koji mora da postoji i, s druge strane, ograničava vlast u odnosu na građane Republike.
Suverenitet, prema Ustavu Republike Srbije, pripada građanima i državna vlast svoj legitimitet i legalitet crpi iz suvereniteta građana. Od sve tri grane vlasti, znači od zakonodavne, izvršne i sudske, predsednik Republike je onaj deo vlasti koji svoj legitimitet najdirektnije crpi od građana jer se bira neposredno od građana. Znači, u većoj meri i od narodnih poslanika, s obzirom da se narodni poslanici biraju sa lista političkih stranaka, a naročito u odnosu na ovaj drugi deo egzekutive, odnosno drugi deo izvršne vlasti koji se zove Vlada Republike Srbije.
Znači, u sistemu podele vlasti predsednik Republike pripada izvršnoj vlasti, mada on u izvesnoj meri konzumira i deo sudske vlasti, s obzirom na to da je ovlašten da donosi akt o pomilovanju. Ima određene ingerencije u odnosu na formiranje Ustavnog suda, ima određene ingerencije u odnosu na proglašenje zakona i, na određeni način, predsednik Republike, mada je deo izvršne vlasti, konzumira i sublimira i deo ove dve izvršne vlasti.
Oba ova zakona razrađuju deo ustavnih odredbi i to u dva segmenta - tamo gde Ustav to izričito dozvoljava, kao i tamo gde priroda funkcije i nadležnosti i mandata predsednika Republike to dozvoljava.
U ovom kratkom izlaganju ću samo da naglasim da su oba ova predloga zakona dobra. DS će podržati ovo, aktivno ćemo učestvovati u raspravi i u načelu i po amandmanima, s obzirom na to da je na ovaj zakon podnet veliki broj amandmana od strane opozicionih političkih partija u ovom parlamentu. Razmotrićemo ih, videćemo da li ćemo i u kojoj meri podržati određene amandmane. Ukoliko oni idu na poboljšanje teksta ovog predloga zakona, DS će, kao i do sada, te amandmane prihvatiti.
Navešću još i to da je položaj predsednika Republike u legislativi regulisan i određenim područnim, tzv. sektorskim zakonima, a ovaj zakon, pre svega zakon o izboru predsednika Republike, predstavlja lex specialis u odnosu na lex generalis, a to je Zakon o izboru narodnih poslanika, čije se odredbe primenjuju u svim onim oblastima koje nisu regulisane ovim predlogom zakona.
Položaj predsednika Republike, njegove nadležnosti, dakle, definiše Ustav i očekujem od narodnih poslanika da u raspravi ne apostrofiramo i ne ulazimo u analizu nadležnosti predsednika Republike jer su one definisane Ustavom. Ono što smatram da će biti kvalitetno jeste rasprava o položaju predsednika Republike nakon prestanka mandata, posebnim pravima, aktima koje predsednik Republike donosi, odnos predsednika Republike, u tom smislu, prema Narodnoj skupštini, prema Vladi Republike Srbije, i očekujem i nadam se da će rasprava o ova dva tehnička ali važna zakona biti od izuzetnog značaja.
U daljem toku rasprave će i poslanici DS-a, u načelu i po amandmanima, aktivno učestvovati u raspravi o ovim zakonima. Želim da izrazim svoje mišljenje da imamo dva kvalitetna zakona koja će omogućiti raspisivanje izbora za predsednika Republike Srbije, ne želeći da politizujem ovu stvar, mada su moji prethodnici, moram to da kažem, koristili svoje izlaganje prevashodno u političke svrhe.
DS je poslednja koja bi se plašila ili radila na odlaganju predsedničkih izbora. Mi se radujemo predsedničkim izborima, prvo što je to ustavna obaveza, a drugo, što smo ubeđeni u pobedu Borisa Tadića. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine. Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, u istoj funkciji kao i uvaženi kolega Jojić, samo nekoliko rečenica, kolokvijalno rečeno, u završnoj reči.
Drage koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je jedan kvalitetan zakon. On je popravljen amandmanima koje je prihvatila Vlada i koje je prihvatio ministar. U našem pravnom sistemu imamo jedan prazan prostor bez ovog zakona. Naša je obaveza, kao države, da uredimo ovu materiju jednim zakonskim dokumentom.
Ovaj zakon oslanja se i na Ustav Republike Srbije, generisan je sa nekoliko odredbi tog ustava, i što je još važnije, generisan je nizom ovih međunarodnih konvencija koje smo mi, kao članica UN, prihvatili i potpisali i preuzeli te međunarodne obaveze.
Na kraju, želim da kažem, mogle su da se stvore određene nedoumice na osnovu izlaganja pojedinih kolega poslanika, da se ovaj zakon odnosi na izbeglice, naše sugrađane srpske nacionalnosti iz bivših jugoslovenskih republika. Postoji norma u ovom zakonu da se ovaj zakon ne odnosi na izbeglice čiji je položaj regulisan posebnim zakonom. To želim da naglasim zbog javnosti, posebno zbog naših sugrađana srpske nacionalnosti iz bivših jugoslovenskih republika.
Njihov položaj, njihov status regulisan je Zakonom o izbeglicama iz 92. i 2002. godine, a posebno je njihov položaj regulisan jednim izuzetnim zakonom, čije smo izmene nedavno usvojili, kao što je to rekao i ministar, a to je Zakon o državljanstvu.
Rasprava o ovom zakonu je trajala relativno dugo, veliki broj amandmana je podnet. U suštini, u praksi se ovaj zakon neće primenjivati tako često, jer frekventnost ove kategorije lica nije tako visoka. Prema podacima UNHCR-a, to je od 50 do 100 ljudi godišnje.
No, planeta na kojoj živimo nije savršeno i idealno mesto i moguće je da će Srbija biti potencijalno mesto za utočište za pojedine kategorije lica koja, zbog svojih političkih uverenja, mogu biti progonjena iz pojedinih režima koji nisu demokratski ili koji su diktatorski. Zato pozivam sve poslanike u Narodnoj skupštini da glasaju za ovaj zakon.

Gospodine potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u toku prethodne nedelje vodili smo načelnu raspravu o Predlogu zakona o Ustavnom sudu.
Mislim da ogromna većina poslanika, i stručna javnost i uopšte javnost u
Srbiji shvata značaj ovako važne institucije za funkcionisanje pravnog sistema Republike Srbije.
Ustavni sud je, podsetiću, po ustavnoj definiciji, nezavisan i samostalan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost, ljudska i manjinska prava i slobode. U narednim danima raspravljaće Narodna skupština u pojedinostima, znači po amandmanima, a koji su podneti u velikom broju na Predlog zakona o Ustavnom sudu, a sadašnja tačka dnevnog reda jeste Predlog kandidata za sudije Ustavnog suda koje je dostavi predsednik Republike.
Podsetiću vas da je predsednik Republike Srbije Boris Tadić 14. juna 2007. godine dostavio Narodnoj skupštini listu kandidata za sudije Ustavnog suda, temeljeći svoj predlog na odredbi člana 172. Ustava Republike Srbije, pri čemu se predsednik rukovodio prvenstveno imperativnom normom Ustava, i to člana 172. takođe, koji propisuje da se sudija Ustavnog suda bira i imenuje među istaknutim pravnicima, sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci.
Biografije ovih deset kandidata, koje su pred nama, ako ih pažljivo proučimo, ako ih pažljivo pročitamo, kvalifikuju svih deset kandidata za ovako odgovornu funkciju sudije Ustavnog suda. Čitajući biografije ovih kandidata možemo da se uverimo da među njima ima istaknutih teoretičara prava, a jedan značajniji broj među njima jesu tzv. praktičari. Znači, imamo ovde i sudije Vrhovnog suda, imamo i tužioce, imamo profesore pravnog fakulteta.
Osvrnuću se na jednu primedbu koju je u toku današnje rasprave jedan od kolega poslanika izneo, da niko od ovih ili većina nema položen pravosudni ispit. Dakle, pročitajmo pažljivo biografije i utvrdićemo da od predloženih deset kandidata, sedam kandidata ima položen pravosudni ispit, a tri kandidata su profesori pravnog fakulteta, koji nužno ne moraju da imaju pravosudni ispit, niti je sam pravosudni ispit po sebi neki conditio sine qua non da bi neko bio istaknuti pravnik. No, kažem, postoji sedam kandidata sa položenim pravosudnim ispitom.
Što se tiče druge primedbe, koja je, takođe, od strane jednog kolege poslanika istaknuta, da biramo penzionere u Ustavni sud, ta konstatacija nije tačna. Kažem, pročitajmo ponovo i pažljivo biografije, pročitajmo godine rođenja sudija i videćemo da većina njih ima uslov da u narednih devet godina, kako to Ustav nalaže, može da vrši ovu funkciju.
Ne moram čitati imena kandidata, ali reći ću da su godišta sledeća: 1961, 1962, 1953, 1953, 1946, 1953, 1950, 1955, 1948 i 1954.
Predsednik Republike Srbije Boris Tadić rukovodio se svojim ustavnim ovlašćenjima i svojim ustavnim obavezama i Narodnoj skupštini dostavio je listu od deset kandidata.
DS će, po okončanju rasprave o ovoj tački dnevnog reda, a pre dana za glasanje, vrlo analitično pristupiti izboru pet od deset predloženih kandidata, pri čemu još jednom ističem da reference koje imaju ovi kandidati zadovoljavaju i ustavnu normu i intenciju Narodne skupštine da Ustavni sud čine ljudi koji su dokazani u struci i koji će efikasno i stručno obavljati svoj posao.
Mnogi od ovih kandidata imaju niz naučnih radova, niz stručnih radova, a većina ovih kandidata ima i veliko praktično iskustvo, i to još jednom hoću da ponovim, imaćemo takvu strukturu Ustavnog suda gde će sedeti i ljudi koji su praktično radili ili kao sudije, ili kao tužioci, ili kao sudije Vrhovnog suda, ili kao sudije Ustavnog suda, kako sa ove liste koju je predložio predsednik Republike, tako i sa liste kandidata koju će Narodna skupština dostaviti predsedniku Republike.
Dakle, DS će se između ovih 10 kvalitetnih kandidata opredeliti za pet najkvalitetnijih i glasaće za njih i time ćemo mi našu ustavnu obavezu, kao poslanici, ispuniti. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre pravde, u arhitekturi bilo koje države, strukture vlasti svake države i svakog društva Ustav je baza, osnova ili temelj, a Ustavni sud sigurno, sledom te logike, jedna krovna institucionalna konstrukcija.
Mi imamo Ustav koji reguliše državu, uređenje vlasti, ekonomsko-finansijsko uređenje, uređuje osnovna prava i slobode, ali ako nemamo Ustavni sud nema ko da štiti osnovna načela Ustava i sva ona rešenja koja su data u Ustavu.
Zbog toga je ovaj zakon koji se nalazi pred nama kao narodnim poslanicima i pred građanima Srbije od izuzetne važnosti, jer time mi zaokružujemo institucionalno-pravni sistem Republike Srbije, izborom sudija Ustavnog suda, a pretpostavka za to je usvajanje zakona o Ustavnom sudu.
Moram da pohvalim ovaj tekst, prvo, sa jedne pravno-tehničke tačke gledišta, koja je manje važna doduše, a to je da ovaj dokument koji imamo pred nama predstavlja u nekom smislu i kodifikaciju normi koje su do sada bile rasute u nekoliko zakona. Dakle, ovde imamo i materijalno-pravne norme, i procesno-pravne norme i norme o pravnom dejstvu odluka Ustavnog suda, a to je ono što je do sada bilo regulisano u nekoliko zakonskih dokumenata. Osnovna funkcija Ustavnog suda, i to mislim da nije od dosadašnjih poslanika istakao, jeste protektivna funkcija. Član 166. Ustava Republike Srbije kaže da Ustavni sud štiti ustavnost i zakonitost, a naročito ljudska i manjinska prava i slobode.
Znači, bez ovog jednog važnog instrumenta, jedne institucije koja štiti ustavnost i zakonitost, ne možemo govoriti ni o potpunoj zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava i sloboda. O pojedinostima, odnosno o rešenjima, bilo u materijalno-pravnoj ili procesno-pravnoj oblasti, govorićemo detaljnije kada bude rasprava o amandmanima.
Ono što bih sada u ovom trenutku hteo da naglasim jesu pojedina rešenja iz ovog zakona, koja su pre svega na liniji praćenja Glave 6. Ustava Republike Srbije, koja definiše položaj i nadležnost, na prvom mestu, Ustavnog suda, ali su, što je ništa manje važno, ova rešenja i na liniji Evropske konvencije o ljudskim pravima, a i normativnih i praktičnih efekata Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Zbog toga ću ukratko apsolvirati jedan deo, jedan segment ovog predloga zakona, a on se tiče ustavne žalbe, i smatram da je to jedna od izuzetno važnih, pre svega novih instituta ili podinstituta u ovom zakonskom tekstu i našem pravnom sistemu, na način kako je ona ovde predložena u ovom zakonu, a slobodno mogu da kažem da je ona i civilizacijska tekovina, jer na prvom mestu instrument ustavne žalbe će omogućiti našim građanima da na efikasan način ostvare ljudska prava, manjinska prava, ljudska prava i slobode, ukoliko su im ona od strane državnih organa povređena.
Dakle, suđenje u razumnom roku je jedan pravni standard koji egzistira u pravnim sistemima evropskih država dugi niz godina i on je inkorporiran u naš Ustav, a ovde se razrađuje detaljno i kroz ovaj predlog zakona o Ustavnom sudu. Suđenje u razumnom roku je izuzetno značajno, naročito mi koji smo u pravnoj praksi, pravnoj teoriji angažovani neposredno, znamo da se ljudska prava i slobode, koja se ostvaruju pred redovnim sudovima, upravo inhibirana bespotrebno i neopravdano dugim trajanjem sudskih postupaka.
Zbog toga suđenja u razumnom roku jeste jedan od načina, jedan od instrumenata, koji je ugrađen u ovaj zakon, da se ona i zaštite. Ovo je, ponoviću, na liniji, na jednom kursu Evropske konvencije o ljudskim pravima i drugim dokumentima koje je upravo ovaj parlament i ratifikovao.
Druga stvar koju sam hteo u ovom delu izlaganja da iznesem jeste to da se ovim Predlogom zakona omogućuje i razrađuje u potpunosti ova definicija Ustavnog suda, odnosno položaja Ustavnog suda iz člana 166. Ustava Republike Srbije, a to je njegova nezavisnost i samostalnost. Ustavni sud jeste institucija sui generis, ona jeste u jednom širem kontekstu deo pravosudnog sistema, ali isto tako Ustavni sud je institucija sui generis, s obzirom na nadležnost ovog organa, položaj organa u sistemu podele vlasti.
Ako analiziramo ustavni princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, videćemo da Ustavni sud ne samo kroz odredbe Ustava, nego i kroz odredbe ovog zakona kojima se razrađuje, ima specifičnu ulogu i u odnosu na Narodnu skupštinu, i u odnosu na predsednika Republike, i u odnosu na Vladu kao izvršnu vlast, i u odnosu na jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine.
Zbog toga je od izuzetne važnosti, i to su pokazali upravo svi narodni poslanici, odnosno sve poslaničke grupe kroz jednu intenzivnu amandmansku aktivnost, mislim da je podneto oko 100 amandmana od strane poslaničkih grupa koje pripadaju opozicionoj grupaciji, i kao predsednik Zakonodavnog odbora i kao član Odbora za pravosuđe obratiću izuzetnu pažnju, naročito kao član Odbora za pravosuđe, na sva ona rešenja koja su predložena i koja pravno-tehnički ili materijalno-pravno poboljšavaju ovaj tekst zakona.
Demokratska stranka sigurno će glasati za ovaj tekst kako je predložen. Videćemo u kojoj meri ćemo prihvatiti određene amandmane. Naravno, svi amandmani su dobrodošli, mi ćemo ih analizirati i u raspravi o amandmanima ćemo učestvovati.
Na kraju samo želim da kažem da usvajanjem zakona o Ustavnom sudu stvara se pravno-tehnička pretpostavka za izbor sudija Ustavnog suda, a, s druge strane, stupanjem na snagu ovog zakona, znači kada on postane deo pravnog sistema Republike Srbije, građani Republike Srbije će svoja ljudska prava i slobode moći mnogo, mnogo efikasnije da ostvaruju.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema je Ruma. Za ovom govornicom sam pre izvesnog vremena govorio o faktičkom i pravnom stanju u opštini Ruma.
Činjenica je da je u opštini Ruma došlo do prekomponovanja političke scene, odnosno do stvaranja nove koalicione većine u SO Ruma. To je fakticitet. Taj fakticitet ne priznaje predsednik opštine, taj fakticitet ne priznaje razrešeni predsednik SO Ruma Ljubiša Jezdimirović i njegov zamenik.
Na osnovu odluke SO Ruma, novoizabrani predsednik SO Ruma Nenad Borović i njegov zamenik gospodin Milan Smiljanić pokušali su na legalan, dostojanstven i civilizovan način da uđu u posed prostorija u kojima treba da obavljaju svoju funkciju, shodno Statutu i Poslovniku SO Ruma.
U tome su onemogućeni prvi put. Kada su drugi put pokušali, zajedno sa odbornicima i odborničkom većinom, da na isti način uđu u posed prostorija, sprečeni su nasiljem od strane pojedinih pripadnika SRS i NN lica. Da li su ta NN lica iz Rume ili su iz nekih drugih mesta, iz Zemuna ili bilo kog drugog mesta, mi to ne znamo.
Zašto je policija intervenisala pre neki dan u Rumi? Dobro je da je pokrenuto to pitanje pred skupštinskim Odborom za odbranu i bezbednost, svakako će i nadležna ministarstva dati valjano obrazloženje o osnovu policijske intervencije, kao i o postupanju predstavnika Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a radi sprovođenja akata istog tog ministarstva.
Policija je intervenisala da bi sprečila nasilje nad bilo kim, i nad demokratama i nad radikalima i nad građanima. Od nadležnog ministra sigurno će poslanici koji su postavili pitanje dobiti odgovor, a ja još želim da kažem da mora da se poštuje realnost, a realnost je da je u Rumi formirana nova skupštinska većina i da to niko ne može opstruisati.
S druge strane, moraju se poštovati odluke državnih organa. S treće strane, mora se poštovati princip zaštite bezbednosti svakog pojedinca, građanina, odbornika, a naročito predsednika Skupštine i njegovog zamenika.
Još želim da kažem, time ću završiti, odbornički mandat pripada odborniku. Vi to, drage kolege, vrlo dobro znate. Prema tome, da li se formiraju sada neke nove odborničke grupe Nove Srbije... Imam informaciju da je formirana ta grupa i da je to prijavljeno predsedniku SO Ruma Nenadu Boroviću, to je takođe realnost. Znači, ne želim da zamaram niti građane niti poslanike, ali tu novoformiranu većinu sada čine DSS, DS, NS i jedan odbornik LSDV.
Prema tome, vrhunski princip u ovoj državi mora da bude poštovanje zakona i poštovanje prava lokalnih samouprava. Ne želim više da koristim ovu govornicu, kao što, čini mi se, neke kolege koriste, radi promovisanja neke predizborne ili već kakve kampanje.
U Rumi je situacija sasvim jasna, a odgovor o pravnom osnovu intervencije policije ćete sigurno dobiti od nadležnog ministarstva. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada poslanici SRS govore "žuti", "žućkasti" itd, a naročito ovo "žuti", to ne doživljavam kao pežorativno, naprotiv, to doživljavam sa ponosom, jer žuto je elementarna boja i ona simboliše energiju sunca.
Dakle, u Rumi je nakon sednice SO Ruma i izbora novog predsednika SO ... Ne znam o kome govorite, pobrkali ste verovatno i mesta i regione, ne znam o čemu pričate, zaista, koleginice. Dakle, nakon izbora novog predsednika SO Nenada Borovića i njegovog zamenika Milana Smiljanića, njima je onemogućen ulazak u službene prostorije radi obavljanja njihovih funkcija.
U tom smislu odbornička grupa DS, zajedno sa koalicionim partnerima, obratila se Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje je donelo akt, koji sada nemam kod sebe ali ću vam ga pokazati, dostavljen je SO Ruma, dostavljen je odborničkim grupama.
Po tom aktu, sekretar SO Ruma je bio dužan, jer on odgovara za zakonitost rada skupštine na prvom mestu, da omogući uvođenje u posed i predaju službenog pečata SO Ruma. Nakon toga izvršeno je nasilje, a videli ste to na prethodnom snimku, nad članovima DS-a. Rekao sam, pozdravljam to što ste vi sazvali sednicu Odbora za bezbednost i odbranu, na kojoj ćete dobiti odgovore po kom osnovu je policija asistirala u uvođenju i omogućavanju novoizabranim funkcionerima SO Ruma da obavljaju svoje zakonske, statutarne i poslovničke obaveze.
Inače, imam informaciju, a to neka provere nadležni u MUP i tužilaštvu, da je upravo pečat SO Ruma koji je korišćen do sada i koji je koristio dosadašnji sekretar i predsednik SO, razrešeni, gospodin Ljubiša Jezdimirović, da je taj pečat nevažeći s obzirom da je izdat od strane za to neovlašćene organizacije.
Želim da kažem da u Rumi, ponoviću to i neću više izlaziti za govornicu zaista... Pomenuo sam reč fakticitet, znači, faktičko stanje; iz tog faktičkog stanja je proizišao akt Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu u kom jasno piše i jasno stoji da su svi organi SO Ruma dužni da omoguće novoizabranom predsedniku i njegovom zameniku ulazak u službene prostorije i obavljanje statutarnih i poslovničkih obaveza.
Policija je intervenisala i ni prema kome nije primenjeno nasilje, upravo zbog prisustva policije, niti prema članovima DS, niti prema građanima. U tom smislu pozdravljam činjenicu da je policija bila prisutna prilikom uvođenja ovih funkcionera u njihove prostorije. Zahvaljujem.