Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Ivan Andrić je bio prilično blag kada je tražio da se ovim amandmanom ukinu ova dva kabineta potpredsednika. Tražila bih da se ukinu sva četiri. Iz kojih razloga? Pa, dovoljno je da se uporede samo sume koje su predviđene za finansiranje ovih potpredsedničkih kabineta.
Recimo, kada se uzme u obzir da kabinet predsednika Vlade nosi iznos od 53 miliona dinara, zaista začuđujuće izgleda iznos od 91 milion dinara koji je predviđen za kabinet potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija. To pogotovo iz tog razloga zato što imamo Kancelariju za evropske integracije. Ta kancelarija nosi 81 milion i 700 i nešto hiljada dinara.
Kada se uporede ti iznosi, onda se postavlja pitanje čemu taj kabinet i zašto taj kabinet ima toliki iznos, koji je čak 10 miliona veći od Kancelarije koja je predviđena za evropske integracije.
Kada se uporedi kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku sa Ministarstvom koje je nadležno za rešavanje socijalne politike, onda bi moglo da se kaže da je potpredsednik Vlade koji je zadužen za socijalnu politiku skroman čovek zato što za svoj kabinet traži samo 10 miliona i toliko se i predviđa ovim predlogom zakona.
Međutim, isti taj potpredsednik Vlade je u predizbornoj kampanji tvrdio da su penzije male, da treba i penzije da se povećaju i dobio je čovek mesto potpredsednika u ovoj vladi, baš upravo na konto tog motoa - hajde povećajmo penzije koje su male, ljudi su ugroženi, egzistencije su ugrožene.
Šta se onda dešava? Taj isti potpredsednik Vlade dobija svoj kabinet i pravi troškove od 10 miliona dinara. Ako ništa drugo, ovo je ipak malo problematično, a pomalo i demagoški, pogotovo kada znamo da te penzije, bogami, veoma teško će se povećati kako je to predloženo, odnosno reklamirano od strane istog tog potpredsednika Vlade.
Prema tome, kada sve saberemo, iznose predviđene za ova četiri kabineta, dobijemo lepu cifru od oko 147-150 miliona dinara. Neko će reći da je to neznatan iznos u odnosu na sve te troškove koje ova država ima.
Međutim, svi vi koji imate svoje porodice, koji živite određeni život, znate vrlo dobro da se ne može napraviti od ničega nešto, a i kada se štedi ipak se to štedi pomalo. U narodu je uvrežena jedna navika da je štednja svakodnevna, štednja je za svaku stavku, dakle i male stavke ukoliko se umnože na kraju naprave jednu veću sumu koja je značajna za ovu državu koja je siromašna, a očigledno previše troši.
Posebno je interesantno kod ovih kabineta što se ne razjašnjava zašto troše te iznose, jer postoje i ministarstva koja imaju iste te nadležnosti kao i kabineti.
Onda imamo situaciju, ponovo ću da spomenem ovog potpredsednika Vlade za socijalna pitanja, koji što se Ministarstva tiče, to ministarstvo nosi iznos od 15 milijardi dinara. Prema tome, zašto u okviru tih 15 milijardi dinara ne može da se nađe prostora i da se apetiti gospodina potpredsednika Vlade zaduženog za socijalnu politiku namire.

Gospođo predsednice, predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom je predloženo da se smanje troškovi kabineta potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija, i to u pogledu troškova putovanja sa 19 miliona 999 hiljada dinara na milion 999 hiljada, kao i usluge po ugovoru, umesto 25 miliona 540 hiljada dinara na dva miliona 540 hiljada.
Ovaj amandman u stvari predlaže da se uradi jedna velika promena što se ovih troškova tiče i to u pogledu umanjenja tih troškova, i to u desetostrukom iznosu. A to upravo iz tog razloga koji smo već danas spominjali, što i Kancelarija za evropske integracije takođe ima sve te troškove, otprilike u istom iznosu.
Dakle, troškovi putovanja kod Kancelarije za evropske integracije iznose 9 miliona i 500 hiljada dinara, dakle, štaviše još i za 10 miliona manje nego što je to predviđeno za kabinet potpredsednika. Što se usluga po ugovora tiče, Kancelarija predviđa 23 miliona i 600 hiljada dinara. To je otprilike na istom nivou kao i kabinet potpredsednika Vlade, možda za koji milion više.
Kada se ove cifre saberu, dobije se jedan mnogo veći iznos od onog koji na prvi pogled izgleda kada se pogledaju ti troškovi kabineta potpredsednika. Ti troškovi se udvajaju i jednostavno i kabinet potpredsednika Vlade, i Kancelarija za evropske integracije rade isti posao, rade dve ekipe ljudi isti posao, a očigledno nije došlo do neke harmonizacije i dogovora. Vidimo kakve rezultate imamo u pogledu evropskih integracija, pre svega nismo potpisali privredno-trgovinski sporazum.
U pogledu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja takođe se ovim amandmanom predlaže da se ovi troškovi umanje, umesto 10 miliona na dva miliona, a usluge po ugovoru takođe da se umanje sa 80 miliona na tri miliona. Obrazloženje je identično, kao i u pogledu ovih troškova kabineta potpredsednika Vlade i zaista je potrebno da se jednom ozbiljno razmisli o tome kako i na koji način da se uštedi novac, a ne da se besomučno troši.
Pogotovo su interesantne ove stavke za usluge po ugovoru. Ukoliko već i kabinet i Kancelarija za evropske integracije imaju svoje zaposlene, čemu onda toliko izdvajanja za usluge po ugovoru? Ukoliko Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja takođe ima svoje zaposlene, sa svim tim obavezama koje iz toga slede, čemu onda toliko izdvajanja za usluge po ugovoru? Po ovim uslugama, dakle, mnogo šta može da se sakrije, mnogo šta može da se pokrije i na kraju se ne dobije validan odgovor na šta se novac potrošio.
Ovaj amandman je dobar amandman zato što predlaže da se javna potrošnja smanji i u pogledu kabineta potpredsednika Vlade, i u pogledu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih pre svega da vam iz obrazloženja ovoga predloga zakona o rebalansu budžeta pročitam glavu 3. tačka 7, šta je Kancelarija za saradnju s medijima.
Kaže, Kancelarija za saradnju s medijima obaveštava javnost o radu Vlade, ministarstava, posebnih organizacija i službi Vlade, stara se o internom informisanju, izdaje javne i interne publikacije i obavlja druge poslove iz oblasti saradnje s medijima koje joj poveri Vlada.
Najveće učešće u strukturi opredeljenih budžetskih sredstava imaju usluge po ugovoru, a odnose se na usluge informisanja javnosti, kao što su Beta, Tanjug, Fonet itd. Dakle, to je ono što smo mi iskoristili kao razlog da podnesemo ovaj amandman, mislim pre svega na LDP.
Amandman traži da se ove usluge po ugovoru, što se opredeljenih sredstava tiče, od 26.395.000 dinara smanje na iznos od 10.000.000 dinara. Razlozi su višeslojni. Mi smatramo da su, pre svega, ove usluge po ugovoru prilično nedefinisane i veoma često se pojavljuju u ovom predlogu zakona o rebalansu budžeta.
Smatramo da u ove usluge po ugovoru može svašta da se stavi, da se prikriju prave namere, pravi razlozi finansiranje koječega. Smatramo da je i pre 2005. godine postojao neki odnos i saradnja Vlade s medijima, a opet nije postojala takva kancelarija kao sada što postoji i smatramo da je ovaj iznos od 26.000.000 dinara preveliki iznos za ovu vrstu saradnje.
Pre svega, ističemo da pod ove usluge po ugovoru u ovom iznosu koji je označen može da se podvede i prilično ozbiljna sumnja oko reklamiranja određenih političkih struktura na vlasti, političkih stranaka, kao i dela Vlada, tako da na taj način delovi Vlade koji treniraju vlast mogu lakše da pristupe medijima, lakše svoje ideje, svoje namere da preko medija serviraju građanstvu i na taj način koriste sredstva budžeta za svoje političke promocije.
Prema tome, zaista je nepotrebno da se tako veliki iznos izdvaja za ove usluge po ugovoru, ne samo kod ove kancelarije za saradnju sa medijima, nego uopšte u svim ostalim kancelarijama i ministarstvima u kojima su označene ove usluge.
Kada govorimo o medijima, mi bi trebalo da podrazumevamo pod tim i Javni servis. Javnom servisu se, pretpostavljam, ne plaća za pružene usluge, prema tome ako Javni servis mora da izveštava o radu Vlade, a posao je inače i novinara Javnog servisa da izveštava o svemu onome što se dešava u Vladi, da obaveštava javnost i građane o tome šta Vlada radi, onda to znači da Vlada nepotrebno koristi sredstva iz budžeta za ostale medije.
Jer posao je novinara da zabeleže vest, a vest je inače kada Vlada uradi nešto, a uglavnom ova vlada radi naopako, tako da veoma često servira vesti, pa veoma često Vlada može da sarađuje sa medijima, pa može da sarađuje i besplatno i potpuno je nepotrebno da za to izdvaja sredstva, i to tako velika sredstva.
Dakle, mi shvatamo koji je uticaj medija na društvo. Shvatamo da je potrebno da se mediji uključe u kreiranje javnog mnjenja, ali smatramo da je ovaj iznos koji je predviđen ovim rebalansom budžeta preveliko označen, i da je sasvim dovoljno da se i prepolovi, i da građani budu obavešteni i preko ovih medija koji su ovde označeni u obrazloženju zakona o rebalansu budžeta.

Gospođo predsedavajuća, predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je veoma interesantno pratiti ove diskusije u vezi amandmana koji su podneli poslanici opozicije.
Bilo je interesantno gledati stoicizam i mir poslanika vladajuće koalicije.
Nisam mogla da zaključim o kakvom miru se to radi, da li se radi o nekom miru, pasivnom odobravanju tih amandmana koji su se ovde čuli, ili se radi samo o običnom prisustvovanju nečemu što inače smatraju da je apsolutno nepotrebno i nekorisno.
Bilo je tu dosta amandmana koji su bili racionalni, koji su vrlo dobro obrazlagani i koji su jako lepo bili od strane ovlašćenog predlagača odbijani. Ti amandmani su, pre svega, ulagani iz tog razloga da se nešto promeni u celom konceptu budžetskom, pa i ovom rebalansu koji je predložen. Provejava kroz sve te amandmane da je sam rebalans budžeta koji je predložen veoma trošadžijski i da javna potrošnja ponovo skače do nekih granica koje će biti skoro nemoguće izdržati od strane građana.
Svi ti rebalansi budžeta na kraju se obijaju o ljude koji rade, zarađuju, plaćaju porez i pune taj budžet. Amandman koji sam podnela ispred Liberalno-demokratske partije jasno ukazuje na tu činjenicu da se ovim rebalansom ništa drugo ne traži, nego se traži samo – daj još novce.
To je ono, jednostavno srpski rečeno, apsolutno ne interesuje me ništa drugo osim novca. Kako drugačije protumačiti predlog predlagača zakona da se rebalans izvrši i u smislu dopuna sredstava za upravni sud i apelacione sudove.
Mi vrlo dobro znamo da trenutno nemamo ni upravni sud ni apelacione sudove, da Vlada i Skupština nisu donele određene odluke na osnovu kojih bi ti sudovi profunkcionisali. Kako stoje stvari, ni sledećih dva meseca ni Vlada ni Skupština neće doneti te odluke, pa zaista ne vidimo razlog zašto bi onda povećavali sredstva za upravni sud i apelacione sudove; podvlačim, ti sudovi nisu u funkciji.
Amandmanom smo predložili na koji način bismo mogli ta sredstva da iskoristimo. Prvo, jednostavno što se upravnog suda tiče, nema razloga da se isti finansira, jer isti ne postoji. Prema tome, trebalo bi da se briše taj predlog za upravni sud.
Što se apelacionih sudova tiče, svesni smo toga da bi trebalo ta zgrada u Nemanjinoj da se rekonstruiše, da se nešto renovira, pa bismo se složili da se jedan deo sredstava usmeri u tu svrhu. Međutim, što se troškova zarada zaposlenih tiče, izdatke za socijalna davanja, za te famozne usluge iz ugovora, smatramo da je potpuno nepotrebno da se sredstva unapred izdvajaju, jer napominjem, apelacionih sudova nema.
Dakle, vi možete da se čudite koliko god hoćete, gospođo poslanice, to je vaše pravo, a moje pravo je da obrazlažem amandman koji sam podnela u ime LDP. Obično nisam toliko netrpeljiva i ne volim da komuniciram sa poslanicima na bilo koji način da oni reaguju na moje izlaganje, ali čisto me iritira ceo taj pristup tim amandmanima koji su se čuli danas i koji će se još čuti do ne znam koliko sati večeras, a i u toku proteklih dana.
Jer smatram da je u ovoj skupštini pre svega bitan onaj interes državni, a ako je bitan interes državni, onda bi trebalo valjda zajednički da radimo na iznalaženju zajedničkih rezultata na koji način da smanjimo troškove, a da postignemo zajedničke ciljeve u unapređivanju te naše zajednice.
Mi smo pročitali u novinama da je ovaj rebalans budžeta u stvari jedan kompromis, jedno kompromisno rešenje. Meni je žao ako je taj kompromis urađen na štetu građana, zato što je verovatno kompromis rađen između dve strane na štetu treće strane.
Zato je interesantno gledati na koji način reaguje koalicija koja je na vlasti i koja apsolutno nije našla za shodno da na bilo koji amandman, bilo koje političke stranke, izađe i kaže neku svoju argumentaciju zašto smatra, jer pretpostavljam da podržavate taj Predlog zakona o rebalansu, da je predloženi amandman u suprotnosti sa zakonom, u suprotnosti sa pravom voljom predlagača, u suprotnosti sa logikom, sa ekonomski i ostalim interesima ove zajednice.
Smatramo da je ovaj amandman, ako ništa drugo, racionalan i da je usmeren u interesu građana, a mislim da smo mi ipak ovde zbog građana.
Možda to demagoški zvuči, ali i činjenica što ćemo mi do duboko u noć, a počeli smo u 10,00 sati, raditi, što znači kada već popušta koncentracija, kada su ljudi umorni, kada više ne mogu ni da prate ni svoje misli, a kamoli misli onoga koji izlaže, mislim da je i to problem, jer trebalo bi malo ozbiljnije da se pristupi rebalansu budžeta.
A videli smo da je taj predlog zakona veoma problematičan, sa veoma puno stavki, koje će dodatno da povećaju javnu potrošnju, a ništa drugo nije pogubnije za ovu državu od porasta javne potrošnje.
Znamo da je finansijska kriza u svetu, znamo da je ona stigla i kod nas, bez obzira koliko se to amortizuje od strane ljudi iz vlasti, znamo da će to ostaviti posledice i po našu privredu, a mi u takvim uslovima predviđamo rast javne potrošnje. Mislim da je to krajnje neodgovorno.
Da završim, predlažem ipak da se ovaj amandman usvoji.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici,  celokupna ova rasprava, koja traje već danima u Skupštini, u vezi s ovim budžetom, prvo u načelu, a sada u pojedinostima, podseća me na situaciju kada ljudima oštećenog vida dovedu slona i kažu – opišite slona kako izgleda. Tako smo i mi poslanici stavljeni u poziciju da se izjašnjavamo o ovom rebalansu budžeta a da u ovoj skupštini punih pet godina nije raspravljano o završnom računu budžeta, što je, inače, obavezujuće po članu 92. stav 3. Ustava i poznato svim narodnim poslanicima, ukoliko imaju Ustav, a pretpostavljam da ga imaju.
Prema tome, ako nemamo završni račun, ako nemamo validan uvid u stanje budžeta već punih pet godina, kako uopšte možemo da raspravljamo svake godine ponovo o budžetu koji je predložen, o predloženim rebalansima budžeta, kako možemo validno da se izjašnjavamo o tome kako su sredstva pet godina planirana, kako su trošena, gde su utrošena itd.?
Nisam stručnjak za budžet, ali mislim da umem racionalno i logično da razmišljam. Iz tog razloga, smatram da je osnovni problem i ovog predloga zakona o rebalansu budžeta činjenica da, u stvari, ne znamo o čemu raspravljamo. Imamo određene cifre o kojima treba da se izjašnjavamo, treba da ih pomeramo levo-desno, gore-dole, ovaj korisnik, onaj korisnik, a, u suštini, dobijamo jedno ništa, jer ne umemo da objasnimo građanima Srbije na šta se troše budžetska sredstva ove godine.
Predočila bih vam jednu analizu koju smo mi u LDP-u uradili u pogledu najvećeg uvećanja rebalansa. To je transfer u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, gde uvećanje rashoda iznosi 158 miliona. Kada smo radili tu analizu, rashod je iznosio 170 miliona.
To je, otprilike, bilo pre nedelju dana. Pogledajte koja je to razlika, od 12 miliona, samo za nedelju dana! To možda zvuči lepo i krasno, evo, nije više 170, nego 158, ali mi ćemo morati negde da namaknemo onu razliku od 12 miliona, koliko je vama potrebno, upravo zbog tog budžetskog deficita.
Za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, uvećanje rashoda iznosi 100 miliona. U momentu analize, to je bilo 110 miliona.
Dakle, to je 10 miliona sada manje, ali to znači da će negde morati taj novac da se nadoknadi. Otplata kamata po garancijama je skoro dvostruko uvećana, odnosno rashodi su dvostruko uvećani.
Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sudskih tela – uvećanje rashoda iznosi skoro devet miliona evra, a bilo je 10. Naknada štete za povrede ili štete nanete od strane državnih organa – uvećanje rashoda iznosi oko 600.000 evra. Sredstva rezerve – uvećanje skoro za 20 miliona evra, ili, čak, sedam puta u odnosu na budžet.
Pretpostavljam da je ovo dovoljno jak argument za sve ono što ovde tvrdimo, a uglavnom to tvrde sa ove desne strane skupštinske sale, dakle, samo opozicija.
Mi od leve strane, dakle, od vladajuće koalicije, nismo čuli neke argumente, niti smo čuli odgovore na postavljena pitanja, a ima dosta pitanja koja su i jasna i veoma konkretna, a tiču se budžeta.
Rasprava u Skupštini bi trebalo da izgleda tako da imamo argumente za i protiv. Međutim, mi smo ovde čuli samo protiv, jer opozicija i treba da kritikuje budžet, ali do sada nismo čuli neko validno obrazloženje zašto radimo rebalans budžeta, zašto povećavamo javnu potrošnju, zašto nam je potrebno da u toj meri opterećujemo ponovo naše građane, a pri tom pričamo o nekoj socijalno odgovornoj vladi i vlasti koja brine o dobrobiti svojih građana.
Kako brine, ukoliko povećava javnu potrošnju? Sve ono što je obuhvaćeno ovim budžetom, sva ta povećanja koja su usmerena na poboljšanje egzistencije i na socijalni položaj građana, mogu i na neki drugi način da se reše, ne moramo baš sve to da guramo u budžet, sve to da tovarimo, da preraspodeljujemo na one koji mogu da plate, a mogu da plate samo oni koji rade.
Vrlo dobro znamo da je danas sve manje onih koji rade, koji su zaposleni, čiji dohoci mogu biti opterećeni. Nema nekog privrednog razvoja koji će otvoriti nova radna mesta, niti se to iz ovog stanja budžeta i Predloga zakona o rebalansu budžeta vidi, prema tome, samo onaj ko trenutno radi, samo onaj ko privređuje, koji ulaže sve svoje kapacitete, može da plati dodatna opterećenja, kojih će sigurno biti i mora da ih bude, jer kako na drugi način ove velike apetite budžetskih korisnika namiriti. Zašto stalno opterećivati onog koji se trudi?
Prema tome, bilo bi dobro da se razmišlja o nekom drugačijem sistemskom rešavanju tih budžetskih nameta, jer budžet se puni samo tako što jedna strana radi, da bi ona druga, koja nije za to sposobna, odnosno, iz nekih razloga je potrebna onoj prvoj strani, mogla to da koristi.
Ozbiljni su novci u pitanju, kada imamo nekoliko kabineta, kada imamo kabinet za privredni razvoj, a nadležnosti koje taj kabinet pokriva mogu da pokrivaju i nadležna ministarstva, agencije i slično, a pričaćemo još i o ostalim ministarstvima i o ostalom potpredsednicima Vlade, odnosno drugim ministarstvima čije se potrebe dovode u pitanje, baš iz tog razloga jer dodatno opterećuju budžet.
Možda to nisu sredstva u nekim milijardskim iznosima, ali, definitivno, svaki od njih nosi po koji miliončić, pa kada mi te miliončiće nazidamo, dobijamo uskoro i milijardu.

Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici i poslanice, postavila bih pitanje, u smislu članova 225. i 226. Poslovnika, prisutnoj ministarki, kao i članovima Vlade, i to u pogledu određenih činjenica koje su morale biti poznate ovlašćenom predlagaču ovog zakona o rebalansu budžeta.
Naime, Predlog zakona je predat Skupštini 8. oktobra 2008. godine, pa se postavlja pitanje da li je u to vreme ovlašćeni predlagač imao saznanja o tome da dinar ubrzano slabi u odnosu na evro? Da li je ovlašćeni predlagač imao saznanja o tome da je u svetu recesija, dakle, da postoji jedna ozbiljna ekonomska kriza? Da li je ovlašćeni predlagač imao saznanja o tome da se pojavljuju velika poskupljenja u javnom sektoru, a pre svega poskupljenje gasa od 60%? Ukoliko je ovlašćeni predlagač imao saznanja o tome ili je mogao da ima saznanja, u tom slučaju očigledno je da ovaj rebalans budžeta nije planiran u skladu sa svim tim relevantnim činjenicama.
Moje drugo pitanje odnosi se na činjenicu da mi do sada nismo imali neke validne pokazatelje i validnu kontrolu o tome kako se ovaj budžet planira, da li se koriste svi zakoni ekonomske logike ili se isključivo sve to bazira na politici.
Koliko smo čuli, politika je osnovni uzrok zašto je ovaj rebalans ovako predložen na usvajanje ovoj skupštini. Bez obzira na to što se spominje kompromis, sam predlog zakona ukazuje da je taj kompromis učinjen više u korist politike nego ekonomske logike. Nama je potreban jedan nezavisni državni revizor, potreban nam je neko ko može da kontroliše i da zaustavi tu nekontrolisanu javnu potrošnju koja se predlaže i ovim rebalansom budžeta.
Nažalost, teško je prihvatiti činjenicu da je Srbija prilično osiromašena zemlja, da su njeni građani prilično siromašni, pa se iz tog razloga ne konstatuje ta realna činjenica, već se besomučno troši. Znate, u pravu postoji jedna institucija koja ukazuje na to da ako neko preterano troši taj je rasipnik, a ako je rasipnik to je porok, i potrebno je da mu se ograniči poslovna sposobnost. Prema tome, ukoliko i država preterano troši, to bi trebalo i na državu da se odnosi, pre svega, jer posledice tog rasipništva trpe svi građani. Normalno, LDP neće glasati za ovaj predlog zakona iz svih ovih razloga koje smo naveli, a mi ćemo isticati još i druge razloge.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, normalno je da nije preporučljivo i nije u redu da se zloupotrebljava Poslovnik, međutim, nije u redu ni to da predlagač zakona zloupotrebi ovlašćenja koja su mu data, da bi predložio jedan zakon. Vi se sećate, kada smo usvajali Zakon o ministarstvima rečeno je da nova ministarstva neće opterećivati budžet, nećemo imati veće troškove zbog novih ministarstava. Taj zakon je izglasan i mi smo dobili nova ministarstva. Sada je u ovom predlogu zakona o rebalansu kao jedan od razloga za budžetski deficit navedeno i to što imamo nova ministarstva.
Nije problem samo u tome što imamo nova ministarstva, mi imamo i kabinete, imamo i kancelarije, imamo i savete kod kojih se preklapaju nadležnosti, a samim tim se multiplikuju i troškovi koji takođe opterećuju ovaj budžet. Samo bih vam navela, recimo: kabinet predsednika Vlade, kabinet prvog potpredsednika Vlade, kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj, za socijalnu politiku, za evropske integracije. Recimo, kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije ima budžet od 91 milion dinara, a ujedno postoji i Kancelarija za evropske integracije koja ima budžet od 81 milion dinara. Postavljam pitanje - zašto kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, ako već postoji ta kancelarija?
Kada uporedimo taj budžet potpredsednika Vlade gospodina Božidara Đelića od 91 milion sa kabinetom prvog potpredsednika Vlade koji ima budžet od 17 miliona dinara onda se tu vidi velika razlika, pa se postavlja pitanje zašto je tako velika razlika između ta dva kabineta? Tu bismo mogli da nabrojimo i ostale kabinete, kao i kabinet za socijalna pitanja, gde se predviđa budžet od 10 miliona dinara. Čemu to kada imamo ministarstva koja su nadležna za organizaciju i regulisanje socijalne politike?
Prema tome, sve je to javna potrošnja, sve to opterećuje budžet, sve to nas danas stavlja pred bitno pitanje da li glasati ili ne glasati za rebalans budžeta, kada je budžetski deficit tri puta veći u odnosu na prošlu godinu. LDP neće glasati za ovaj predlog zakona. Mi smatramo da je ovaj predlog zakona štetočinski.

Gospođo predsednice, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, kolega Markićević je podneo dva veoma racionalna amandmana, to je amandman na član 36. stav 2. i ovaj na član 53. Stvarno sam mišljenja da bi trebalo malo ozbiljnije da se razmotre ti amandmani i da se usvoje.
U pogledu ovog člana 53, polazim od pretpostavke da je napokon došlo vreme u ovoj državi da je privatna svojina, zaista, jako bitna i da bi trebalo da se zaštiti maksimalno. Pored toga, polazim od pretpostavke da smo mi pravna država, tako da ako država načini neku štetu fizičkom licu, dužna je tu štetu da nadoknadi.
Šteta, podsećam vas, to je umanjenje nečije imovine i bilo bi potrebno da se ta imovina dovede u prethodno stanje, a to može samo ukoliko se ta šteta nadoknadi. Bez obzira na to koliko vi mislili da tu, možda, ne bi bilo nikakve štete ukoliko bi neko prošao kroz parcelu, njivu fizičkog lica, radi postavljanja i održavanja propisanih oznaka, to ne mora tako da izgleda.
Naime, u životu se mogu desiti slučajevi da se ta njiva nalazi u funkciji, dakle, da je zasejana, da postoje neki usevi i, normalno, prolaz kroz tu njivu može dovesti do neke štete. Tada je vlasnik njive prinuđen da naknadu štete potražuje od države, ali se pojavljuje član 53. koji, apsolutno, ne obavezuje državu da nadoknadi tu štetu.
Da bismo izbegli buduća dugotrajna suđenja, stvarno bih predložila da se amandman kolege Markićevića usvoji, zato što je izuzetno racionalan i ekonomičan za buduća postupanja.
U pogledu člana 36, nažalost, nisam se javila malopre, ali samo bih dopunila prethodna izlaganja i obrazloženja kolege Markićevića u vezi s ovim amandmanom. Zaista je racionalno da se uzme u obzir da se često dešavaju gužve na graničnim prelazima, pa ukoliko bi putnici ostali u tom prevoznom sredstvu, mislim da to nije ni od kakvog značaja što se države i državne granice tiče. Mi ne štitimo državnu granicu na taj način što ljude osuđujemo da sede u pregrejanim automobilima. Prema tome, mislim da je potpuno racionalno da se usvoje amandmani na član 36. i na član 56. kolege Markićevića.

Gospođo predsednice, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 31. stav 1. Poslovnika, koji kaže da potpredsednici Narodne skupštine pomažu predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga.
Kao potpredsednik Skupštine ovim smatram da imam ovlašćenja i imam pravo da pomažem predsednici Skupštine u radu i da joj ukažem na nekoliko bitnih činjenica o kojima se proteklih dana raspravljalo.
Faktički od 1. oktobra ove godine, kada je stupila na snagu nova cena gasa, LDP je uporno ukazivala da je ta cena neodgovarajuća, da nije opravdana, da nije argumentovana.
Pre svega, htela bih da vas podsetim na tri bitne činjenice koje su glavni argumenti za te naše tvrdnje.
Prvo, to je nezakonita prodaja državnog preduzeća stranom vlasniku, čime je država izgubila ravnopravno učešće u pravu vlasništva Jugorosgasa. Znamo da je tih 25% akcija prodato, ne poštujući zakon koji nalaže da se poštuje pravo preče kupovine i da je NIS tražio da otkupi tih 25%. Međutim, Vlada nije odgovorila na obrazloženu ponudu NIS-a. Samim tim postavlja se pitanje da li je taj ugovor punovažan.
Drugo, od 2001. godine prvi put je uveden posrednik Jugorosgas u trgovini gasom, koji automatski poskupljuje cenu gasa.
Treće, Jugorosgas nije poštovao ugovorne odredbe koje ga obavezuju da skladište gasa kod Banatskog Dvora osposobi u toj meri da može da se skladišti gas koji je potreban za zimski period, tako da se gas ne bi kupovao po najvećoj ceni neposredno pred zimsku sezonu.
To su te okolnosti koje očigledno dovode do enormnog poskupljenja gasa ...
(Predsednik: Vreme, gospođo Popović.)
Iz tog razloga, kao potpredsednik Skupštine ...
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, samo da završim, jako je bitno. Predlažem da svi poslanici, poslanički klubovi podnesu predlog Skupštini Srbije za donošenje zaključka u smislu člana 134, 160. i 161. Poslovnika Narodne skupštine.
Zaključak bi trebalo da glasi na sledeći način - Narodna skupština traži od Vlade Republike Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike da na prvoj ...
(Predsednik: Molim vas, govorite 45 sekundi duže, privedite kraju.)
Dozvolite mi samo da pročitam, s obzirom da je ovo jako bitno za rad ove Narodne skupštine i od velikog je značaja za naše građane.
(Predsednik: Ne mogu da vam dozvolim, vaša poslanička grupa stavlja primedbe što posle tri minuta ne reagujem.)
Gospođo predsednice, da niste imali neke naočite primedbe kod prekoračenja vremena, mogla sam i da završim.
(Predsednik: Govorite duže od minut, prekoračili ste više od minut.)
Dozvolite, u toj prepirci sa vama je protekao taj minut. Prema tome, stvarno bih molila, poštujem rad... (isključen mikrofon)

Ponovo se pozivam na član 31, a ujedno se pozivam i na član 104. Poslovnika. Pre svega, ono što se dešava u ovoj skupštini, a bez ikakvog efekta na rad Vlade, smatram da je skandalozno, da je protivno životu, realnom životu koji se odvija izvan ove sale i protivno je zdravom razumu. Iz svih ovih razloga, s obzirom da vremena više nemamo, a pitanje cene gasa je najpromptnije, najurgentnije pitanje trenutno u ovoj državi, smatramo da je vreme da se nešto i uradi, a da više nemamo vremena za pitanja.
Dakle, pitanja i odgovori su prošli što se ove skupštine tiče. Sada je vreme da se nešto uradi. Iz tog razloga LDP predlaže da svi poslanici ove skupštine postignu jedan konsenzus i zajednički donesu jedan zaključak. Pročitala bih vam sad ovaj zaključak, ali bih jako molila da bar pokušate da pažljivo saslušate to što ću vam pročitati, da na neki najjednostavniji način pokažete da ste voljni i da želite da uradite nešto za građane Srbije, a da to sve ne ostane samo na nekom verbalnom izražavanju i podržavanju sirotih građana.
S obzirom da smo inače u toku protekle nedelje i proslavili dan borbe protiv siromaštva, pa bilo bi dobro i da nešto uradimo, a ne samo da pričamo o siromaštvu, a cena gasa i te kako utiče na osiromašenje pretežnog dela stanovništva ove zemlje.
Dakle, na osnovu člana 134, 160. i 161. Poslovnika Narodne skupštine, imajući u vidu svoje ustavne i zakonske obaveze, predlažemo da se donese sledeći zaključak o preduzimanju hitnih mera za sniženje cene gasa na tržištu Srbije: Narodna skupština traži od Vlade Republike Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike da na prvoj narednoj sednici donese odluku kojom obezbeđuje sniženje cene gasa najmanje za iznos koji se plaća posredniku za uvoz gasa, poreza na dodatu vrednost na ovaj iznos, kao i za iznos koji je namenjen servisiranju tzv. starog duga prema isporučiocima gasa.
Narodna skupština zadužuje Vladu Republike Srbije da sačini program mera subvencija za korisnike prirodnog gasa i kategorije domaćinstava i da takav sistem subvencija počne da primenjuje najkasnije od 1. novembra 2008. godine.Narodna skupština obavezuje Vladu da izvrši kontrolu poslovanja preduzeća "Srbijagas" i preduzeća "Jugorosgas" i utvrdi da li je novouspostavljena cena gasa sačinjena u skladu sa zakonom, odlukama Agencije za energetike i realnog stanja na tržištu gasa.
Narodna skupština obavezuje Vladu da, u roku od 30 dana, donese odluku kojom se utvrđuju činjenice povodom spornog prenosa 25% akcija preduzeća "Jugorosgas" stranim kompanijama u toku 2005. i 2006. godine i da, u skladu sa tim, započne proces povraćaja ravnopravnog procenta vlasništva u preduzeću "Jugorosgas".
(Predsednik: Gospođo Popović, molim vas privedite kraju.)
Momenat, samo još dve sekunde.
Narodna skupština obavezuje Vladu Republike Srbije da na prvoj narednoj sednici donese odluku i pokrene potrebnu proceduru ukidanja posredništva u poslovima uvoza gasa za korisnike u Srbiji.
Mi ćemo predlog ovog zaključka dostaviti svakom od poslaničkih klubova ove skupštine.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministru, dame i gospodo poslanici, pozivam se na član 103. stav 3. Poslovnika, koji kaže da za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Prema tome, svedoci smo toga da svaki govornik koji izađe mora da pretrpi određenu verbalnu agresiju od strane prisutnih u Skupštini, s obzirom da se neprekidno žamori, priča, smeje, čitaju novine, rešavaju ukrštene reči, razgovara, dobacuje itd. Prema tome, to u velikoj meri otežava rad Skupštine, pa bih posebno skrenula pažnju poslanicima da nas ipak gledaju ljudi preko medija, pa ne bi bilo loše da obratimo pažnju.
LDP želi da sve probleme rešavamo kroz institucije, pa tako i ovaj problem koji je nastao u vezi poskupljenja gasa. Mislim da više niko u ovoj državi, ko je neka vrsta relevantnog faktora, ne može da prenebregne i ne može da kaže da nije čuo da su se dešavale mnoge zloupotrebe vezane za gas, pa i sa poskupljenjem ovog gasa.
Prema tome, trebalo bi i policija, i tužilaštvo, i sudije i Vlada, napokon i parlament, da rade ono što im je posao.
Završili smo pretres u načelu i pojedinostima o Predlogu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Imamo Zakon o sukobu interesa, imamo Savet za borbu protiv korupcije, međutim, nama je promaklo nešto u međuvremenu.
Kako je moguće da je v.d. direktora "Srbijagasa" ujedno i potpredsednik Upravnog odbora "Jugorosgasa". Ako to nije sukob interesa, ako to nije dalo dovoljno prostora za određene korupcije, onda zaista ne znam šta je to korupcija, pogotovo kada pogledamo koliki je taj procenat provizije, a ovaj poslednji, to je 5% na 700 milina evra, 35 milina evra.
Zaista bi trebalo da počnu da se rešavaju problemi koji su ovde u Skupštini označeni, targetirani. Bilo bi dobro, još jednom napominjem, da to urade i ostale institucije, a pre svega policija, sudstvo, tužilaštvo, a bogami i Vlada. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 104. Poslovnika, koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Pre svega, jednom istinom se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, a istina je ta da su građani Srbije trenutno u veoma nepovoljnom položaju što se cene gasa tiče. Povišenje gasa od 60% je zaista, ako ne možemo da kažemo da je preveliko, očigledno da nadležno ministarstvo ne smatra da je to preveliko poskupljenje, mi možemo da kažemo da je krajnje nekorektno prema potrošačima.
Pre svega, prema potrošačima u Vojvodini. Vojvodina je gasifikovana otprilike u 70% domaćinstava, što znači da 70% domaćinstava koristi taj gas i svako će od tih domaćinstava osetiti teške posledice poskupljenja. U Zrenjaninu imamo 20 hiljada priključaka, to znači da 20 hiljada domaćinstava će takođe da oseti te posledice.
Ukoliko napomenemo da je gas prilično lošeg kvaliteta, da ima prilično lošu kaloričnu moć, da umesto 35 hiljada kilodžula, sada taj gas ima kvalitet od 28 hiljada kilodžula, to znači da je gas poskupeo već 30% pre ovog poskupljenja.
Građani, pre svega Vojvođani, koriste gas po ceni od 50 dinara, a ne po važećoj ceni, pa ako na to još nakarikamo ovih 60%, vi gledajte koja je to cena.
Prema tome, ako je to posledica, a pretpostavljamo da jeste, jer sve ono što je prethodilo ovom poskupljenju jeste prethodnica, a to je prodaja dela državne firme stranoj državnoj kompaniji, bez tendera, zlonamernim propuštanjem prava preče kupovine od strane domaće firme. Uvođenjem posrednika, sa velikim procentom učešća naplate za ništa, šta je to nego prethodnica ovom poskupljenju i onda ne možemo da se pozivamo na cene koje su važeće na svetskom tržištu.
Manite se vi svetskog tržišta, manite vi rusku državu i ruske interese. Naša vlast, naši ministri, naši ljudi su odgovorni što smo mi danas u ovoj situaciji.
Dakle, mi ne tražimo samo odgovore, odgovori mogu da se daju i da se ponovo sve zaboravi, što se u Srbiji redovno dešava, da se sve apsolutno zaboravi. Nema tog skandala koji se neće zaboraviti u roku od tri dana. Mi tražimo činidbu, tražimo da odgovorni odgovaraju, bilo politički, bilo krivično ili na bilo koji drugi način koji je predviđen našim pozitivnim propisima, ali i da se uradi nešto da zaista ne zaživi ovo poskupljenje gasa, koje definitivno nije opravdano Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano radno predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, u vezi ovog našeg amandmana na član 75, posebno bih skrenula pažnju predlagaču zakona na jednu nelogičnost.
Prema ovom članu 75, momenat otkada je u obavezi da se stranac javi definisan je stavom 1. i 2.
Stavom 1. predviđa se čas pružanja usluge smeštaja strancu, odnosno od časa dolaska stranca u posetu. Dakle, to je taj momenat kada bi stranac trebalo da se prijavi nadležnom organu, odnosno nadležnom SUP-u mesta boravišta.
Međutim, šta se tu dešava? Stranac je prešao granicu, dakle ne znamo kada, očigledno se to ne evidentira i onda tek od momenta kada se on smestio, odnosno kada je stigao na mesto svoje posete ima obavezu da se prijavi. Ostaje prazan onaj period od momenta prelaska granice do momenta kada nastaje ta obaveza da on prijavi, odnosno da ga prijave da je ušao u zemlju i da se smestio tamo gde mu je boravište.
U stavu 2, stranac je takođe u obavezi da se prijavi, i to od časa dolaska u mesto boravišta. Dakle, situacija je identična kao i u stavu 1. Praktički mi imamo jedan prazan hod od granične kontrole, od graničnog prelaza do trenutka tog obavezujućeg dela, gde mora da se prijavi.
Ukoliko je intencija zakonodavca bila da ima evidenciju boravka stranca u našoj zemlji, onda zaista nastaje problem jer mi jedan period njegovog boravka ne evidentiramo. To je inače i obrazloženje Vlade kojim je odbila ovaj amandman LDP-a na stav 1. i 2. Dakle, evidencija boravka stranca neophodna je Ministarstvu, kako bi imalo uvid u dužinu boravka stranaca.
Ukoliko je zakonodavac smatrao da je mnogo jednostavnije da se stranac prijavi nadležnom SUP-u u mestu boravka i da je to mnogo za državu jeftinije, mi smatramo da to baš i nije tako, jer je i to neki trošak ako se on tu prijavljuje, pa zašto bi onda to bio manji trošak od prijavljivanja prilikom granične kontrole.
Kada bi se stranac prijavio prilikom prelaska naše granice, u tom momentu se evidentira njegov ulazak u državu i njegov boravak u našoj državi, u tom slučaju ne bi bio nikakav problem da država evidentira njegovo prisustvo u državi od prvog momenta prelaska te granice.
Prema tome, mi zaista ne vidimo razloga zašto je ovaj amandman odbijen, jer nema za to ni ekonomskog ni nekog drugog opravdanja. Mi apelujemo da se ovaj amandman u toj formi kako smo ga predložili i usvoji, odnosno da se brišu stav 1. i 2. člana 75. Predloga zakona.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, LDP je podnela ovaj amandman - da se briše tačka 3) člana 76. zakona o strancima, upravo iz tog razloga što je kod nas uobičajena pojava da na pomenu reči "stranci" u momentu se asocira na državnu bezbednost, na zaštitu javnog poretka.
Nažalost, to ukazuje na jednu veoma lošu praksu, na jedan klaustrofobični pristup prema ulasku stranaca u našu zemlju. Automatski se u stvari stranci ocenjuju kao bezbednosno interesantna lica i kao lica koja su a priori sumnjiva - ko zna na šta mogu biti spremni čim pređu granicu Republike Srbije.
Mi još uvek nemamo reformisane službe državne bezbednosti, nemamo odgovarajuće zakone koji bi na odgovarajući način zaštitili podatke o ličnostima tih stranaca. LDP smatra da se zakonom i međunarodnim ugovorom sasvim dobro i korektno može regulisati ta materija prikupljanja podataka o strancima, pogotovo ako je to u interesu stranaca i stranci se tome ne protive.
Prema tome, ovaj član 76. sam po sebi apsolutno bi mogao da podnese sve provere što se liberalizacije našeg zakonodavnog sistema tiče.
Međutim, ova tačka 3) u stvari kvari sliku o tome i potpuno je nepotrebna, samo otežava primenu ovog zakona zato što dozvoljava određenim službama daleko veću mogućnost uplitanja u procene tih stranaca, da li su isti opasni po neke državne interese, po javni poredak i slično.
Jer, taj javni poredak i državna bezbednost su toliko rastegljivi pojmovi da se pod iste može mnogo šta podvesti. Svedoci smo bili proteklih godina da se to puno puta zloupotrebljavalo.
Kada ne postoji neka granica ili garancija koja bi zakonom bila regulisana u smislu ograničavanja prikupljanja tih podataka u interesu zaštite javnog poretka i državne bezbednosti, onda ta tačka 3) zaista predstavlja problem i ne vidimo razloga zašto se ta tačka ne bi brisala po amandmanu LDP.
Prema tome, kada se malo bolje pročita ovaj zakon, može se videti da ove ostale odredbe, koje se recimo odnose na vize, na nadležnost za izdavanje i konzularnu saradnju, vrste viza i slično, sasvim uredno i korektno regulišu i tu materiju u pogledu informisanja naše države o konkretnim strancima koji žele da uđu u državu. Pre svega se te vize i ne daju strancima ukoliko ne ispunjavaju neke pretpostavke u pogledu njihovih delatnosti koje bi eventualno mogle da ugroze naš javni poredak i državnu bezbednost.
Zaista je nepotrebno, prema tome, da se protivno međunarodnim konvencijama i ugovorima toliko insistira na tome, i to je prilično arhaični način kontrole i evidencije stranaca da se radi zaštite javnog poretka i bezbednosti Republike Srbije vrši prikupljanje podataka o strancima.
Prema tome, smatramo da ovaj zakon o strancima, njegove odredbe koje su do sada prošle provere što se tiče amandmana, u sasvim dovoljnoj meri pokrivaju interese ove države da bi se u najvećoj mogućoj meri zaštitila.
Inače, što se tiče našeg prethodnog amandmana na član 75, i to brisanje stava 1. i 2. o čemu smo već govorili, a s obzirom da je i ministar našao za shodno da da određene odgovore i pojašnjenja u vezi sa našim amandmanom, htela bih samo da istaknem da u stvari ministar nije porekao da jeste, odnosno da su ti stavovi u stvari označeni samo iz tog razloga što je problem sa administracijom koja je veoma troma i spora, i nema odgovarajuće softvere, nema odgovarajuće programe kojima bi regulisala evidentiranje stranaca prilikom ulaska u državu, dakle, u momentu prelaska granice.
Faktički mi smo samo dokazali da su naši amandmani celishodni i da nisu dati iz razloga da otežavamo rad Ministarstva, predlagača zakona ili slično ili da reklamiramo postojanje LDP, već samo da aktivno učestvujemo u kreiranju zakona i politike u pogledu zakona o strancima.
Prema tome, mi i dalje apelujemo da se naši amandmani usvoje jer zaista su dati samo iz tog razloga da se poboljša zakonska regulativa i nijedan drugi razlog ne postoji. Smatramo da je ovaj član 76. u suštini dobar, osim ove tačke 3), koja bi trebalo da se briše.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman naš na član 82. zakona je u direktnoj vezi sa članom 75. st. 1. i 2, dakle, u direktnoj vezi sa amandmanom koji smo podneli na taj član 75. zakona o strancima. Predložili smo da se briše, iz istih razloga zbog kojih smo predlagali da se brišu st. 1. i 2. člana 75.
Ne bih ništa drugo mogla da dodam, jer sve je već rečeno i o članu 75. i o ta dva stava člana. Samo bih ponovo predložila da se brišu ove kaznene odredbe koje predviđaju prilično velike novčane kazne za pravna lica koja bi se ogrešila o taj član 75. stav 1. i 2. Štaviše, predviđa se i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti, zbog pružanja usluga, smeštaja strancima od strane pravnih lica koji nije postupio u smislu tog člana 75.
Samo bih dodala samo još nešto što sam zaboravila malopre da dodam. Gospodine ministre, nije uobičajena praska u svetu, pogotovo u tom razvijenom svetu koji ste spominjali, da se na isti način reguliše evidentiranje stranaca kako ste vi prevideli ovim predlogom zakona o strancima u članu 75. stav 1. i 2. zato što već prilikom ulaska u državu, dakle prilikom prelaska državne granice, evidentiraju se stranci koji ulaze u državu.
Recimo u Veliku Britaniju, već u avionu dobijate da popunite određeni formular koji se predaje na granici, tako da nema nikakvog naknadnog prijavljivanja u hotelu ili kod domaćina kod kojeg gost boravi. To samo čisto informacije radi. Hvala lepo.