Hvala, poštovani predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, LDP ima nekoliko pitanja, a prva grupa pitanja vezana je za ministra privrede gospodina Radulovića, vezano je za ono o čemu on govori već nekoliko nedelja, mogu slobodno reći od kada je i postao ministar. To je grupa zakona koja treba da predstavljaju reformski otklon u odnosu na sve ono što smo do sada imali, to se prevashodno odnosi na novi zakon o radu, zakon o privatizaciji, zakon o stečaju i zakon o planiranju i izgradnji.
Mi smo imali informacije, doduše iz javnosti, od gospodina Radulovića, da će ovi zakoni biti prateći zakoni budžeta o kome smo počeli da razgovaramo, i onda je došlo do nerazumevanja između ministarstva, odnosno Vlade sa jedne strane i svih onih koji su zainteresovani u procesu donošenja ovoga zakona.
Pre nekoliko nedelja ministar je rekao da će ovi zakoni biti u skupštinskoj proceduri do kraja ove godine. Očigledno da se to neće desiti.
Mi postavljamo jednostavno pitanje – kada će ti zakoni doći u skupštinsku proceduru? Ono što je najvažnije, sadržina tih zakona, LDP ima jasne stavove kada govorimo o ovim zakonima. Zakon o radu po LDP treba da bude sličan zakonu koji je usvojila Đinđićeva Vlada 2001. godine.
Kada govorimo o Zakonu o privatizaciji, ministar Radulović ne može da govori o donošenju novoga zakona o privatizaciji, u atmosferi kada celu privatizaciju naziva pljačkaškom privatizacijom.
Ono što je najvažnije Zakon o planiranju i izgradnji je zakon koji mora da omogući pokretanje građevinske industrije. Mi to danas ovim zakonom koji imamo nemamo.
Takođe, kada govorimo o zakonima i ono što je neophodno da se usvoji kako bi pokrenuli Srbiju u ekonomskom smislu s mrtve tačke, treba da govorimo i o zakonodavstvu koje reguliše penzioni fond i odlazak u penziju.
Juče je ministar Krstić u jednoj polurečenici rekao da nas očekuje reforma penzionog sistema, odnosno povećanje granice starosti prilikom odlaska u penziju sa jedne strane, a sa druge strane uvođenje takozvanih bonusa, odnosno penala za privremeno penzionisanje.
Podsetiću i vas i građane Srbije da LDP pre pet godina predložila da za prevremeno penzionisanje ti penali iznose 1% po godini radnog staža koji je neophodan do punog iznosa koji je neophodan da neko ode u penziju. Danas Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet predlažu da taj bonus iznosi 6%. To pokazuje koliko košta i državu Srbiju, odnosno njene građane, ono o čemu LDP na vreme govori, a tada smo bili proglašeni kao izdajnici, kao neko ko želi da uništi penzionere, i kako to na kraju dođe do povećanja, odnosno do te naplate?
Takođe ću podsetiti sve nas da je danas 10. decembar Dan ljudskih prava, dan koji LDP obeležava kao dan svoje stranke. To obeležavamo u trenutku kada, mogu slobodno reći, na jedan sraman način se odnosimo prema azilantima u Srbiji. Ovaj dan treba da bude dan kada bar na trenutak celo društvo treba da se suoči sa onim što smo učinili tim ljudima koji su našli neko utočište ovde kod nas u Srbiji.
Nadam se da one scene koje smo viđali iz Obrenovca i iz drugih gradova u Srbiji se više neće ponavljati, a mogu samo da kažem da sam ponosan na svoje zemljake iz Sandžaka i treba svi u Srbiji da smo ponosni na ono što su oni posle toga učinili.

Hvala poštovani potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da uputim pitanje, odnosno primedbu predsedniku Skupštine, odnosno vama kao predsedavajućem, a odnosi se na to šta mi kao narodni poslanici treba još da uradimo da bi ministri počeli da odgovaraju na pitanja koja postavljamo utorkom i četvrtkom? Da li treba da ih molimo, da klečimo. Recite koji mehanizam moramo da učinimo kako bi konačno dobili odgovore na pitanja koja ovde postavljamo?
Naime, LDP već četiri meseca postavlja pitanje Ministarstvu, ranije, privrede i finansija, sada Ministarstvu privrede – šta se dešava sa izborom direktora javnih preduzeća? Zašto nisu raspisani svi konkursi za direktore javnih preduzeća koje imenuje Vlada RS i šta je sa onim konkursima koji su već raspisani?
Ministar Radulović nema vremena da nam odgovori na to pitanje, ali zato ima vremena da u svojim javnim nastupima kaže kako su političari odgovorni za neizbor direktora javnih preduzeća i na taj način apsolutno stavlja sve nas koji se bavimo politikom u isti koš. Nismo svi isti.
Ako neki političari to ne dozvoljavaju, da li imaju ime i prezime? Koji su to političari? Da li ti političari sede u Vladi? Da li ti političari sede na mestima direktora javnih preduzeća?
Da li ti političari sede na mestima direktora javnih preduzeća ili ti političari sede na visokim funkcijama u svojim strankama, a te stranke su stranke vladajuće koalicije? Prosto je nemoguće da službenik Vlade daje odgovore novinarima, a nama, narodnim poslanicima nema vremena da da odgovore na ta pitanja.
Još jedno pitanje koje već tri, odnosno četiri meseca postavljamo ministru privrede – koja javna preduzeća, koja su monopolisti, koriste ili se reklamiraju? To je po Zakonu o javnim preduzećima zabranjeno ako ne postoji odluka Vlade Srbije.
U nedelju smo prisustvovali, kako kaže vladajuća koalicija, istorijskom danu, početku radova na Južnom toku. Zbog građana Srbije bih želeo samo da podsetim da je LDP od početka bila protiv Energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom, zato što mislimo da je on u suprotnosti sa interesima Srbije. Mi smo kao politička partija prvi dan predizborne ćutnje 2008. godine organizovali demonstracije ispred Vlade Srbije kada je tada tehnička Vlada, koju su sačinjavali DSS i DS, usvajala Uredbu o načinu sprovođenja tog sporazuma. Takođe smo glasali protiv Energetskog sporazuma u Skupštini Srbije.
Ono što se dešava poslednjih dana vezano za Južni tok je za LDP blago rečeno sramota za državu Srbiju, da nam se određuje ko od naših državnih zvaničnika može, a ko ne može da prisustvuje otvaranju, da li jedan ministar može, a drugi ne može itd. Onda dolazimo do jednog jednostavnog pitanja, u ovom slučaju ministarki energetike – koji ministar u Vladi Srbije radi protiv interesa Republike Srbije? Mi kao Narodna skupština moramo da dobijemo taj odgovor, jer su ti ministri zakletvu položili ovde pred nama, u Skupštini Srbije.
Pre godinu i po, po vašem uverenju, kada kažem vašem mislim na pripadnike vladajuće koalicije, dobili smo savršenu Vladu. Posle godinu dana tu savršenu Vladu smo morali da rekonstruišemo, a pre dva dana saznajemo da jedan ministar radi u suprotnosti interesa Republike Srbije. Koji je taj ministar? Ima li on ime i prezime? Ako je istina ono što kaže ministarka energetike, da se u diplomatskoj pošti vide njegove izjave koje su u suprotnosti sa politikom Vlade Srbije, taj ministar mora da bude razrešen. Ne da podnese ostavku, nego ga Skupština Srbije mora po hitnom postupku razrešiti. Hvala.

  Hvala, poštovani predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, LDP ima nekoliko pitanja, a prva grupa pitanja vezana je za ministra privrede gospodina Radulovića, vezano je za ono o čemu on govori već nekoliko nedelja, mogu slobodno reći od kada je i postao ministar. To je grupa zakona koja treba da predstavljaju reformski otklon u odnosu na sve ono što smo do sada imali, to se prevashodno odnosi na novi zakon o radu, zakon o privatizaciji, zakon o stečaju i zakon o planiranju i izgradnji.
Mi smo imali informacije, doduše iz javnosti, od gospodina Radulovića, da će ovi zakoni biti prateći zakoni budžeta o kome smo počeli da razgovaramo, i onda je došlo do nerazumevanja između ministarstva, odnosno Vlade sa jedne strane i svih onih koji su zainteresovani u procesu donošenja ovoga zakona.
Pre nekoliko nedelja ministar je rekao da će ovi zakoni biti u skupštinskoj proceduri do kraja ove godine. Očigledno da se to neće desiti.
Mi postavljamo jednostavno pitanje – kada će ti zakoni doći u skupštinsku proceduru? Ono što je najvažnije, sadržina tih zakona, LDP ima jasne stavove kada govorimo o ovim zakonima. Zakon o radu po LDP treba da bude sličan zakonu koji je usvojila Đinđićeva Vlada 2001. godine.
Kada govorimo o Zakonu o privatizaciji, ministar Radulović ne može da govori o donošenju novoga zakona o privatizaciji, u atmosferi kada celu privatizaciju naziva pljačkaškom privatizacijom.
Ono što je najvažnije Zakon o planiranju i izgradnji je zakon koji mora da omogući pokretanje građevinske industrije. Mi to danas ovim zakonom koji imamo nemamo.
Takođe, kada govorimo o zakonima i ono što je neophodno da se usvoji kako bi pokrenuli Srbiju u ekonomskom smislu s mrtve tačke, treba da govorimo i o zakonodavstvu koje reguliše penzioni fond i odlazak u penziju.
Juče je ministar Krstić u jednoj polurečenici rekao da nas očekuje reforma penzionog sistema, odnosno povećanje granice starosti prilikom odlaska u penziju sa jedne strane, a sa druge strane uvođenje takozvanih bonusa, odnosno penala za privremeno penzionisanje.
Podsetiću i vas i građane Srbije da LDP pre pet godina predložila da za prevremeno penzionisanje ti penali iznose 1% po godini radnog staža koji je neophodan do punog iznosa koji je neophodan da neko ode u penziju. Danas Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet predlažu da taj bonus iznosi 6%. To pokazuje koliko košta i državu Srbiju, odnosno njene građane, ono o čemu LDP na vreme govori, a tada smo bili proglašeni kao izdajnici, kao neko ko želi da uništi penzionere, i kako to na kraju dođe do povećanja, odnosno do te naplate?
Takođe ću podsetiti sve nas da je danas 10. decembar Dan ljudskih prava, dan koji LDP obeležava kao dan svoje stranke. To obeležavamo u trenutku kada, mogu slobodno reći, na jedan sraman način se odnosimo prema azilantima u Srbiji. Ovaj dan treba da bude dan kada bar na trenutak celo društvo treba da se suoči sa onim što smo učinili tim ljudima koji su našli neko utočište ovde kod nas u Srbiji.
Nadam se da one scene koje smo viđali iz Obrenovca i iz drugih gradova u Srbiji se više neće ponavljati, a mogu samo da kažem da sam ponosan na svoje zemljake iz Sandžaka i treba svi u Srbiji da smo ponosni na ono što su oni posle toga učinili.

Hvala poštovana potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam jednostavno pitanje za premijera, gospodina Dačića – šta će Vlada Srbije da uradi povodom poslednjih dešavanja u Priboju, odnosno sve ono što se dešava u vezi FAP? Nemoguće je da već tri dana niko od ministara, vladinih službenika nema vremena da se obrati radnicima FAP, odnosno građanima Priboja.
Sve te silne proslave, podrške koje imate i kojima se hvalite, padaju u vodu kada tri dana građani Priboja pokušavaju da dobiju odgovore od Vlade, od ministra Dačića, od ministra Radulovića, ne više šta je samo sa jednom fabrikom nego šta je sa budućnosti jednog grada.
Jedino obraćanje dobili smo od savetnika ministra Radulovića, gospodina Pavlovića, i to jutros, i mogu ga slobodno nazvati sramno. Zašto sramno? Zato što je gospodin Pavlović rekao kako će Vlada postepeno da ukida subvencije preduzećima u restrukturiranju i kako su lične karte uslov da neko dobije sredstva za subvencije.
Poruka LDP ministru Raduloviću i savetniku Pavloviću da mogu to da govore kada oni nama daju odgovore na pitanje šta je Ministarstvo privrede učinilo da sprovede Zakon o javnim preduzećima, kada raspišu konkurse za sve direktore javnih preduzeća, kada imenuju nove nadzorne odbore i ukinu upravne odbore? Nesprovođenje tog zakona košta državu Srbiju 200 miliona dinara na godišnjem nivou.
Nisu građani Priboja radnici FAP zaboravili da rade, jedno jutro se probudili, niti su namerno uništili svoju perspektivu. Oni su došli u ovu situaciju zbog loše politike, pogrešne politike koja se 20 godina vodila iz Beograda. Ratovi, sankcije, bombardovanje, duga privatizacija i sve to vreme Pribojci, građani FAP, radnici FAP su ćutali i čekali da dođu na dnevni red.
Danas kada traže odgovor, ne traže lažna obećanja, nego traže istinu. Koja je njihova perspektiva, koja je perspektiva jedne firme, koja je perspektiva jednog grada, koja je perspektiva jednog kraja?
Poruka građana Priboja sa tog protesta jeste nama i Vladi Srbije, da se Srbija ne završava na Zlatiboru i da taj deo Srbije jeste Srbija i da tu žive građani Srbije i da nećemo dozvoliti da postepeno umiremo samo zato da bi neko imao neka opravdanja i pokušavao na bilo koji način da opravda svoje bivstvovanje u Vladi.
Radnici FAP već tri dana ne traže ništa nemoguće, nego traže od lidera stranaka na vlasti da učine ono što su govorili kada su bili u predizbornoj kampanji. Tada su govorili i za strateške partnere iz Rusije, Belorusije, Turske o povećanju proizvodnje, o svetloj budućnosti. Od svega toga ništa, nemate vremena ni da dođete u Priboj, ali ste imali vremena da dolazite kada je bila predizborna kampanja.
Takođe, ono što očekujemo od Vlade Srbije, to je istina, ne samo o FAP nego istina i o auto-saobraćaju iz Kragujevca, istini o fabrici ulja u Kruševcu, o mnogim preduzećima koja su izgubila perspektivu zbog loše politike, a ne zbog radnika koji su prestali da rade.
Još nešto, Priboj, mogao bih reći i celi Sandžak je područje sa velikom stopom nezaposlenosti, preko 50%. Celi kvartovi, kod nas se kaže – mahale, mladih ljudi od 18 do 35 godina, kad se sabere, nemaju jedan dan radnog staža. Ako to ne promenimo, ako ne damo rešenje za to, uzaludna nam je priča i o evropskim integracijama i o modernoj Srbiji, jer nema moderne Srbije ako su nam građani gladni, ako mladi ljudi ne vide nikakvu perspektivu i nikakvu budućnost u Srbiji. hvala.

Hvala, poštovani predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, prošla su dva meseca od rekonstrukcije Vlade Srbije i mogu slobodno da kažem da su se potvrdili stavovi LDP kada smo rekli da rekonstrukcija Vlade Srbije predstavlja samo jedan bajpas do izbora koje bi trebalo da očekujemo u februaru i martu, a da ta rekonstrukcija Vlade neće doneti nikakav kvalitativan pomak u radu Vlade i, što je najvažnije, u životima običnih građana.
U ova dva meseca od rekonstrukcije Vlade nastavlja se ista tendencija koje smo bili svedoci i prethodnih 15 meseci, a ona se sastoji u tome da glavne političke poruke, mere, saznajemo mi kao narodni poslanici iz medija. Tako za mere štednje saznamo na otvorenoj sednici Vlade, a o tome ne razgovaramo ovde u Skupštini Srbije. Čujemo od ministra privrede neke mere koje on predlaže – ni o tome ne razgovaramo ni u Skupštini Srbije, niti u resornom odboru, ni u plenumu.
Poslednja dva dana svedoci smo jedne rasprave između ministarke energetike, s jedne strane, i ministra privrede, i predstavnika „Srbijagasa“ sa druge strane o teškoj situaciji u kojoj se nalazi „Srbijagas“.
Podsetiću i vas i javnost da je LDP već godinama unazad govorila i govori da ne mogu javna preduzeća, a tu mislimo i na „Srbijagas“, da budu socijalne ustanove i partijski plen koji trebaju da sačuvaju socijalni mir i da će kad-tad to dovesti do urušavanja sistema. Ono što nismo čuli u ova dva dana, ni od ministarke energetike, ni od ministra privrede, jesu neke konkretne mere koje trebaju da dovedu do rekonstrukcije tog tzv. giganta „Srbijagas“.
Pitanje ministarki energetike i premijeru- zašto Vlada Srbije kao jednu od mera u procesu stabilizacije „Srbijagasa“ ne ukine posrednika pri uvozu gasa tj. ne ukine posrednika „Jurosgas“? Zašto Srbija, odnosno Vlada Srbije ne pokrene inicijativu za povećanje rudne rente koja je iznosi 3% za NIS, a 7% procenata za ostale i na taj način donekle obezbedi neka sredstava koja će omogućiti bolje poslovanje, između ostalog „Srbijagasa“. Da li to Vlada Srbije se boji pretnje koji je predsednik Nikolić pre nekoliko dana u jednom TV intervjuu rekao kako mora se nastaviti poštovanje energetskog sporazuma sa Rusima. Umesto svega ovoga mi smo juče čuli od ministra privreda da jedna od načina kako „Srbijagas“ da izađe iz krize jeste konverzija duga u vlasništvu.
S druge strane, premijer Dačić kaže kako „Srbijagas“ ima dug i prema Rusima. Sad konkretno pitanje premijeru – da li to znači uvođenje Rusa u vlasništvo „Srbijagasa“ na mala vrata? Da li se iza cele te priče stoji to da jedan deo vlasništva „Srbijagasa“ postane vlasništvo Ruske države?
Druga tema koja nas zaokuplja ovih dana jesu tzv. lične karte javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju na kojima insistira ministar Radulović. Jedna njegova izjava kaže da on insistira na odgovornosti svih posebno državnih službenika. Liberalno demokratska partija insistira i na odgovornosti Vlade Srbije i ministara.
Šta je Vlada Republike Srbije učinila na poštovanju Zakona o javnim preduzećima? Šest meseci LDP postavlja pitanje ovde u Skupštini Srbije i ne dobijamo nikakav odgovor ni od prethodnog ministra privrede ni od sadašnjeg ministra privrede. Zašto se nisu raspisali konkursi za sve direktore javnih preduzeća? Zašto Vlada Srbije ne poštuje odredbe Zakona o javnim preduzećima koji obavezuje ukidanje upravnih odbora i imenovanje novih nadzornih odbora. Da to nije samo hir LDP već da to košta građane Srbije pokazuje jedna prosta brojka. Nepoštovanje te odredbe Zakona o javnim preduzećima košta građane Srbije 200 miliona dinara na godišnjem nivou.
(Predsednik: Vreme.)
Kada Vlada Srbije počne da poštuje zakone onda može očekivati od svih ostalih da poštuju ono što ona govori. Hvala.

Hvala.
Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, narodni poslanici, član 8. Predloga zakona za nas i LDP je jedan od važnijih članova ovog Predloga zakona. Zbog javnosti, ovaj član govori o davanju upotrebne dozvole za one objekte koji su izgrađeni na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do 11. septembra 2009. godine.
Naime, ovaj član predviđa da se formira komisija od organa koji daje građevinsku dozvolu koji treba da uradi izveštaj da li objekat ispunjava sve potrebne uslove i da taj izveštaj dostavi tom organu. Sa druge strane, ovaj član predviđa da ta ista komisija uradi i nalaz koji treba da dostavi građevinskoj inspekciji u roku od 30 dana, ako taj objekat ne ispunjava uslove za dobijanje upotrebne dozvole.
U ovom članu mi iz LDP vidimo nekoliko nedostataka, mogu slobodno reći i protivrečnosti. Prvi nedostatak je ko sačinjava komisiju koju formira organ za izdavanje građevinske dozvole? U kom roku ova komisija treba da dostavi izveštaj, ako je već definisano da nalaz dostavlja u roku od 30 dana? Da li su izveštaj i nalaz dva različita akta? Da li je nalaz deo izveštaja? Takođe se onda nameće pitanje sadržaja nalaza i izveštaja. Ono što je najvažnije ovim članom se izbegava dvostepenost odlučivanja.
Naime, čitajući ovaj član dolazimo do zaključka da komisija koju je formirao organ za izdavanje građevinske dozvole faktički pomoću nalaza daje naredbu građevinskoj inspekciji za zabranu korišćenja tog objekta. Kako može jedna komisija da na sebe preuzme odgovornost i nadležnost organa koji je formirao?
Organ koji formira ovu komisiju treba da da upotrebnu dozvolu. Zar nije logično da komisija dostavi bilo izveštaj, bilo nalaz tom organu, da taj organ konstatuje da li su ispunjeni uslovi, ako su ispunjeni da se da upotrebna dozvola, a ako nisu ispunjeni uslovi da se da neki rok, ako je moguće da se isprave nedostaci koji postoje pa tek posle isteka tog roka da se uputi neki nalaz građevinskoj inspekciji koji treba da spreči korišćenje tog objekta. Ako nemamo dvostepenost u odlučivanju onda imamo mogućnost stvaranja prostora za korupciju.
Takođe, ovde je važno pitanje, pomenuo sam roka do kada ova komisija treba da dostavi izveštaj, jer ovde nije tačno definisano. Zbog toga je LDP dala amandman koji pokušava sve ove nedostatke o kojima smo govorili da ispravi.
U odgovoru Vlade koji smo dobili kaže se da se amandman ne prihvata s obzirom da će ovo pitanje bliže biti uređeno podzakonskim aktima. Nažalost ovaj odgovor ne odgovara onome što imamo u Predlogu zakona.
Članom 19. je definisano da ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje uslove na osnovu kojih se utvrđuje objekt iz člana 3. ovog zakona itd. Uopšte se ne predviđa da ministar nadležan za građevinarstvo treba bliže da propiše sve ono o čemu smo govorili, a što govori član 8. Zbog toga mislimo da je neophodno da se usvoji naš amandman kako bi se jasno i precizno definisali poslovi komisije, rokovi, podzakonskih akti i ono što je najvažnije, da se uvede mogućnost žalbe koja ovim članom nije predviđena. Hvala.

Hvala poštovani predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas se navršava 21 godina od otmice i ubistva 16 Bošnjaka iz Sjeverina iz Priboja u selu Mioče koju su izvršili pripadnici vojne formacije „Osvetnici“ na čelu sa Milanom Lukićem. Tog dana 16 Bošnjaka su autobusom krenula sa mesta stanovanja u Sjeverinu u Priboj na posao i oni su oteti od strane te formacije, odvedeni u Višegrad, tamo su mučeni i na svirep način ubijeni.
Za ovaj zločin Okružni sud u Beogradu osudio je četvoricu lica na kazne zatvora od 15 do 20 godina. Međutim, danas nije dovoljno samo da se saosećamo sa porodicama, rodbinom, prijateljima i sunarodnicima nevino ubijenih Bošnjaka iz Priboja. Ništa što danas kažem ne treba da ostane samo puko sećanje na žrtve tog monstruoznog zločina kao ni na rutinsko žaljenje. Danas moramo jasno da kažemo da mnogi počinioci tog zločina i dalje su na slobodi i da nisu procesuirani niti uhapšeni.
Liberalno demokratska partija osuđuje nedostatak želje nekih državnih pravosudnih organa da do kraja procesuiraju ovaj zločin i što je najvažnije da se do kraja otkrije politička pozadina i odgovornost nekih tadašnjih ljudi koji su bili na vlasti za šta postoji dovoljno dokaza iz do sada utvrđenih procesa.
Takođe, godišnjica otmice naših sugrađana treba da bude i neprijatno podsećanje na tragične posledice jedne politike koja je do kraja razorila i u moralnom i u svakom smislu naše društvo. Liberalno demokratska partija smatra da je neophodno žrtvama i porodicama otetih i ubijenih u Sjeverinu dati neophodnu pravičnu naknadu. Zbog toga i postavljam pitanje premijeru Ivici Dačiću i ministru za rad i zapošljavanje, socijalne politike – dokle se došlo da porodicama otetih iz Sjeverina se prizna status civilnih žrtava rata?
Na godišnjicu ovoga, LDP izražava najdublje saosećanje sa porodicama žrtava i nezadovoljstvo zbog izostanka pune saradnje Srbije sa porodicama žrtava i nadamo se da ćemo u narednom periodu uspeti da sve one koji su počinili taj strašni zločin izvedemo pred lice pravde jer to dugujemo, kako porodicama, tako dugujemo i zbog budućnosti Srbije. Hvala.

Hvala.
Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 2. Predloga zakona govori o nadležnostima novog Ministarstva finansija. Mi smo ovim amandmanom tražili da se iz nadležnosti Ministarstva finansija brišu reči: „harmonizacija i koordinacija finansijskog upravljanja“. Zašto to tražimo? Zato što mislimo da ovaj delokrug rada Ministarstva ne treba da bude vezan samo za Ministarstvo finansija.
Na jednom konkretnom primeru ću vam preko ovog zakona pokazati zašto to tražimo.
U članu 4. ovog predloga zakona kaže se da Ministarstvo privrede, između ostalog, bavi se poslovnim i finansijskim restrukturiranjem privrednih društava i drugih oblika poslovanja.
Šta to znači kada prevedemo na naš jezik? Ministarstvo privrede treba do 30. juna 2014. godine da reši problem 170 preduzeća u restrukturiranju. Za to su potrebna neka sredstva, a Ministarstvo finansija treba da odredi koja su to sredstva i, što je najvažnije, da upravlja tim sredstvima. Šta ako dva ministra nemaju isto mišljenje o načinu rešavanja tih preduzeća u restrukturiranju?
S druge strane, tri dana pričamo kako ova rekonstrukcija Vlade traje šest meseci. Gospodine Selakoviću, ono što mene više interesuje je kada će se završiti proces rekonstrukcije Vlade? Neće se završiti izborom Vlade ako poštujemo i slušamo ono što je govorio predsednik vaše partije, jer je govorio da rekonstrukcija Vlade znači promenu državnih sekretara, pomoćnika i direktora javnih preduzeća.
Interesuje me na koji način mislite da promenite direktore javnih preduzeća, a da ne kršite Zakon o javnim preduzećima? Zar je moguće da vi koji ste činovnici države Srbije, treba da poštujete zakone, da znate zakone, možete da kažete da hoćete da menjate direktore javnih preduzeća ako ne ispunjavaju neke kriterijume?
Kad već govorimo o kriterijuma, ono što me takođe interesuje, gospodine Selakoviću, je koji su kriterijumi bili da vaša partija, SNS, kaže da je nezadovoljna radom sa tri ministra? Znamo za gospodina Vučića koji su razlozi, ali koji su razlozi da ministar Knežević neće više biti ministar, da menjamo ministra sporta i da menjamo ministra kulture? Čuli smo da se ministar Knežević ne menja zbog afere vezano za aflatoksin. Koji su onda razlozi? Koji su to kriterijumi? Da li su to kriterijumi poznati ili su nepoznati? Ako su poznati, da li se ti kriterijumi primenjuju i za državne sekretare i za pomoćnike ministara?
Na samom kraju, gospodine ministre, večeras ste govorili o strukturi Vlade, kako je to bilo u istoriji, kako bi trebalo i donekle bih mogao da se složim sa vama samo kada bi u narednih nekoliko dana vi učinili jednu stvar, a ta stvar se tiče oko budućeg ministra za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu.
Vi imate ministra bez portfelja koji je direktor Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. U čemu je razlika obima poslova tog ministra te kancelarije i Ministarstva za regionalni razvoj? Ako ste već govorili o racionalizaciji, zar nije bilo normalno da onaj koji se bavi nerazvijenim područjima možda bude novi ministar regionalnog razvoja ili možda nećemo imati tu kancelariju za regionalni razvoj nedovoljno razvijenih područja ili već kako se naziva?
Ono što je takođe čudno to je da kažete da racionalizacija znači „smanjenje“ broja ministarstava sa 17 na 18. To je malo za čudno za logiku građana Srbije. Hvala vam.

Hvala, poštovana potpredsednice.
Poštovana potpredsednice Vlade, na samom početku da čestitam dobijanje početka pregovora sa EU.
Poslanička grupa LDP neće podržati Predlog zakona kojim se JP "Putevi Srbije" preuzimaju obaveze od strane Vlade Republike Srbije, a obaveze prema privrednim društvima na osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije, kako se kaže u nazivu ovog predloga zakona.
Zašto nećemo da podržimo predlog ovog zakona? Ti razlozi su i politički i pravni. Kada govorimo o političkim razlozima, mogu reći da je najbolji primer bahatosti ovog JP rekao ministar Dinkić, koji je rekao da se u decembru mesecu 2012. godine, u razgovoru sa predstavnicima JP "Putevi Srbije", došlo do zaključka da je neophodno da država Srbija preuzme pet milijardi dinara svih obaveza tog JP prema drugim firmama.
Šest meseci posle toga, to JP ponovo dolazi ovde u Skupštinu Srbije da traži da donesemo zakon kojim Vlada Srbije, odnosno naš budžet, preuzima obavezu za još 1.300.000.000 dinara obaveza prema drugim firmama, bez ikakvog objašnjenja zašto ponovo 1.300.000.000? Prema kome 1.300.000.000? Na osnovu kojih ugovora? Zašto ovih 1.300.000.000 nije prikazano u decembru mesecu, kada smo nešto slično uradili i preuzeli obavezu za 5.000.000.000 dinara?
Takođe ne možemo ovo politički da podržimo zato što treba da usvojimo zakon koji je donekle u suprotnosti sa Zakonom o javnim preduzećima. Podsetiću i vas i javnost Srbije da je po Zakonu o javnim preduzećima, jednim članom koji je amandmanom promenila LDP, uvedena obaveza svakog JP koja ima subvencije, bilo direktne ili indirektne, da sačine plan trošenja tih subvencija, kao i plan reorganizacije, koji treba da dovede da nivo subvencija u narednom periodu bude manji.
Da li je JP "Putevi Srbije" uradilo takav program trošenja? Da li je JP "Putevi Srbije" uradilo takvu racionalizaciju, program racionalizacije svog poslovanja?
Danas je usvojen rebalans budžeta gde je predviđena subvencija JP "Putevi Srbije" od 6.000.000.000 dinara. Apsolutno ne znamo na koji način će biti potrošeno tih 6.000.000.000 dinara, a zakonska je obaveza tog JP da to dostavi kako Ministarstvu finansija, tako Ministarstvu saobraćaja i, što je najvažnije, da objavi na svom sajtu, kako bi to bilo dostupno svim građanima Republike Srbije.
Ovo samo pokazuje kakav je taj sistem javnih preduzeća u Srbiji i kako on funkcioniše. Funkcioniše mimo pravila koje je uspostavila ova Skupština. Što je najvažnije, to su pravila koja podrazumevaju partijsko upravljanje javnih preduzeća, a nikakva pravila koja znače neke evropske standarde.
Takođe, kada govorimo o ovom JP "Putevi Srbije", kod sebe imam odluku o usklađivanju poslovanja JP za upravljanje državnim putevima sa Zakonom o javnim preduzećima. Ovu odluku je Vlada Srbije donela 20. maja 2013. godine. Zašto je to interesantno? Interesantno je zato što je Vlada Srbije morala ovu odluku da donese do 26. februara 2013. godine. Tri meseca posle zakonom utvrđenog roka je Vlada donela odluku kojom usaglašava osnivački akt "Puteva Srbije" sa Zakonom o javnim preduzećima.
Koja je to nebeska sila sprečila Vladu Srbije da tri meseca ne donese ovu odluku? Ali, ono što je u samoj odluci skandalozno je poslednji člana 46. ove odluke, koji kaže – nadzorni odbor uskladiće statut javnog preduzeća sa ovom odlukom u roku od 15 dana od dana konstituisanja nadzornog odbora. Sam član 46. ove odluke je u suprotnosti sa Zakonom o javnim preduzećima. Zakon o javnim preduzećima jasno kaže da su javna preduzeća u obavezi da usaglase svoje statute sa osnivačkim aktima 30 dana posle donošenja odluke njihovog osnivača. Kako, gospodo iz vladajuće koalicije, mislite da bilo ko u Srbiji poštuje bilo koji zakon, ako vi nemate snage, volje ili bilo čega drugog da poštujete one zakone koje ste sami predložili i ovaj saziv Skupštine Srbije usvojio? Kojih 15 dana od konstituisanja nadzornog odbora? Da li je i to bila, kao što smo čuli za raspisivanje konkursa za direktora javnih preduzeća, odluka ili mišljenje Zakonodavnog odbora Vlade Republike Srbije? To je samo bahatost ove vladajuće koalicije.
Kada već govorimo o nadzornom odboru, o tome smo govorio gospodin Bojan Đurić kao naš predstavnik poslaničke grupe - juče smo dobili informaciju da je Upravni odbor Javnog preduzeća "Putevi Srbije" koji je održao sednicu na kojoj je doneo neke odluke. Koji upravni odbor? Po Zakonu o javnim preduzećima, upravni odbori javnih preduzeća više ne postoje. Potrebno je da postoje samo nadzori odbori. Zašto Vlada Srbije nije imenovala nadzorni odbor Javnog preduzeća "Putevi Srbije", koji bi imao pet članova, shodno zakonu, gde bi jedan član bio nezavistan, odnosno, kako se to obično kod nas kaže ekspert za tu oblast, pa tek onda došla sa Predlogom zakona o preuzimanju dugova?
Ako već govorimo o imenovanju nadzornih odbora, podsetiću potpredsednicu Vlade da je Republika Srbije osnivač za 35 javnih preduzeća. Ni za jedno od tih javnih preduzeća nije usaglašen upravljački organ sa Zakonom o javnim preduzećima. Znači, i dalje postoje i upravni i nadzorni odbori. Na taj način, vi kao Vlada, kao vladajuća koalicija, ne mislim na vas lično, koštate građane Republike Srbije za 60 miliona dinara na godišnjem nivou. Šezdeset miliona dinara Vlada Srbije plaća one upravljačke organe koji ne postoje. To je 230 penzionera, može godinu dana da prima prosečnu penziju od 23.000 dinara. Pa to je ta bahatost.
Nećete da poštujete zakon, ali ko plaća to što Vlada Srbije ne poštuje zakon? Plaćaju građani. Onda, dođemo u situaciju da pretite građanima, privatnicima, poslodavcima, zašto oni ne plaćaju porez, zašto se ne plaćaju neke druge obaveze prema državi, a sama država, odnosno kad kažem država, mislim na Vladu Srbije, ne poštuje zakone koje je ova skupština donela.
Kada već govorim o nepoštovanju zakona, tu je isto čudna situacija sa Javnim preduzećem "Putevi Srbije". To je jedino preduzeće koje ne plaća PDV u Republici Srbiji, a ovamo govorimo da nam je jedan od prioriteta ove vlade, vladajuće koalicije, borba protiv korupcije, poštovanje zakona, vladavina prava, itd.
Pa kako ćemo da nazovemo nepoštovanje Zakona o javnom preduzeću. Je li to vladavina prava? Da li su to standardi Evropske unije? Ministar Dinkić, juče kaže, da je što je do njega, on je uradio u procesu poštovanja odredaba Zakona o javnim preduzećima, ali da u vladajućoj koaliciji postoje partije koje to ne žele da učine, zato što njima departizacija javnih preduzeća nije bliska. Pa ne govorimo mi ovde o potrebi, volji, želji pojedinca, neke političke partije, da voli ili ne voli departizaciju. Poštujemo li zakon ili ne poštujemo zakon?
Ako već hapsimo neke zbog korupcije, zbog kriminala, onda hajde prvo vi poštujte zakon. Vi ste kao Vlada Srbije u prethodnih četiri meseca imenovali upravne odbore u pet javnih preduzeća. Na osnovu kog zakona ste to uradili? Na osnovu kog zakona ste imenovali upravni odbor na primer "Srbijagas"? Tu ste postavili za predsednika Upravnog odbora, potpredsednika Srpske napredne stranke, inače gradonačelnika Kruševca. Da li je on taj nezavistan ekspert, koji treba da bude član upravljačkog organa? Na osnovu kog zakona ste imenovali Upravni odbor "Srbijašuma"? Onda, povrh svega, dođete ovde, tražite da Vlada Srbije, odnosno budžet, odnosno građani Srbije preuzmu plaćanje dugova Javnog preduzeća "Srbija putevi", onoga javnog preduzeća koje ne posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije.
Mislim da je to bahatost vladajuće koalicije, i što je najvažnije, na taj način, šaljete poruku i građanima Srbije i predstavnicima međunarodne zajednice, o svom kredibilitetu.
Kada sam vam na početku čestitao početak pregovora sa EU, taj početak će nadamo se početi u januaru, ali do januara je potrebno da ispunimo neke obaveze koje smo preuzeli, nadam se da ispunjenju tih obaveza nećete se ponašati shodno vašem ponašanju, kada treba da poštujete Zakon o javnim preduzećima. Hvala.

Hvala.
Poštovana potpredsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP i ovim amandmanom, kao i prethodnim na član 1, želi da pokaže prioritete u funkcionisanju, samim tim finansiranju pojedinih institucija koje ima ova vlade i prioritete na kojima bi mi kao partija insistirali da smo deo ove vlasti. Mi smo ovim amandmanom predvideli da sredstva koja su namenjena za Kancelariju za brze odgovore, celokupna, jedan deo sredstava za Kancelariju za Kosovo i Metohiju i Kancelariji za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama prebacimo i raspodelimo Ministarstvu obrazovanja, Ministarstvu kulture, Povereniku za ravnopravnost i DRI.
Ono što je osnovno zašto mi tražimo da sva sredstva koja su namenjena za finansiranje Kancelarije za brze odgovore preraspodelimo, zato što mi u LDP dobro se sećamo koji je bio predizborni program pojedinih članova vladajuće koalicije i, između ostalog, njihov koalicioni sporazum, a to je smanjenje broja državnih agencija. Došli smo u situaciju da godinu dana od formiranja ove vlade broj agencija ne da je smanjen, nego da je kroz razne kancelarije broj tih državnih tela povećan.
Drugi razlog je što mi u LDP apsolutno ne znamo šta znači ova kancelarija za brze odgovore, koje su njene nadležnosti. U jednom dokumentu se kaže da ta Kancelarija za brze odgovore, kao posebna služba Vlade, kojim je utvrđena nadležnost kancelarije koja vrši stručne, operativne i administrativne poslove za potrebe Vlade i poslove koji su zajednički ministarstvima i posebnim organizacijama, a odnose se na privlačenje stranih investicija, podizanje efikasnosti u realizaciji projekata za Republiku Srbiju, kao i na efikasnosti rada svih organa državne uprave, posebnih organizacija i ustanova koje učestvuju u postupcima ostvarivanja prava na gradnju i drugo.
Gospodine ministre, morate priznati da već postoje državni organi koji imaju ove nadležnosti. Sa druge strane, prošle nedelje je gospodin Janković, ovde u Skupštini, rekao da on, kao Zaštitnik građana apsolutno nije dao mišljenje o potrebi osnivanja ovakve jedne kancelarije, jer je to, između ostalog, u opisu njegovog posla. Zašto onda da dajemo sredstva za jednu takvu instituciju? Koji će biti rezultati te kancelarije? Da li mi možemo da budemo sigurni da će se ubrzati proces dodele građevinskih dozvola ako i dalje imamo isti Zakon o planiranju i izgradnji? Mislim da radimo naopako. Umesto da menjamo prvo Zakon o planiranju i izgradnji, mi pravimo neke nove kancelarije koje su očigledno samo predizborni projekat jedne stranke iz vladajuće koalicije.
Vi ste, gospodine ministre, u raspravi u načelu rekli da na početku svog mandata niste bili strog ministar finansija i da ćete u narednom periodu početi da se strožije ponašate i to mogu da prihvatim. Ali, tražim da prvo krenete od Vlade Srbije. Znate li, gospodine ministre, koliko košta nesprovođenje Zakona o javnim preduzećima građane Srbije? Minimum 60 miliona dinara na godišnjem nivou. Tridesetpet javnih preduzeća, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, ima i upravne i nadzorne odbore, koji je u suprotnosti sa Zakonom o javnim preduzećima. Zašto niste imenovali samo nove nadzorne odbore koji imaju pet članova? Samo u razlici primanja sadašnjih članova upravnih i nadzornih odbora i po novom zakonu članova, budućih nadzornih odbora, Srbija može da uštedi 60 miliona dinara. Kako možete da tražite od bilo kog poreskog obveznika da redovno plaća svoje poreske obaveze, kada Vlada Srbije ne poštuje zakon koji je ova skupština donela? To nas košta, 230 penzionera može godinu dana da prima prosečnu penziju od 23.000 dinara. Toliko košta vaša bahatost, ne mislim gospodine ministre na vas lično, nego bahatost vladajuće koalicije. Sprovođenje jednog zakona nije sprovođenje zakona od strane jednog ministra, nego naprotiv, to treba da bude akcija celokupne Vlade.
Drugo, kada govorimo o subvencijama javnim preduzećima, sva javna preduzeća koja primaju direktne i indirektne subvencije bili su u obavezi da urade, dostave i objave program trošenja tih subvencija i plan racionalizacije za naredni period. Koje je javno preduzeće, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, to uradila? Danas imamo u rebalansu budžeta 13 milijardi za železnicu. Da li su oni to uradili? Putevi Srbije, Resavica, Srbijagas? Koje je od tih javnih preduzeća uradilo tu strukturu trošenja subvencija i plan racionalizacije? Na tim osnovnim načelima pokazuje se efikasnost i neefikasnost neke vlasti. Ako Vlada ne poštuje zakon, ako Vlada nema mogućnost da natera direktore javnih preduzeća da poštuju zakon, upravne, nadzorne odbore, kako možemo očekivati od građana ili od nekoga iz međunarodne zajednice da ima poverenje u efikasnost ispunjavanja onoga što kaže Vlada Srbije? Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za predsednika parlamenta, odnosno za vas kao predsedavajuću – šta mi kao narodni poslanici treba još da uradimo da bi Vlada Srbije shodno Poslovniku Skupštine Srbije, dostavila nama odgovore u zakonski predviđenom roku?
Ponoviću pitanje koje sam postavio pre mesec dana, moj kolega Bojan Đurić pre dve ili tri nedelje, a vezano je za poštovanje Zakona o javnim preduzećima. Da li je Vlada Republike Srbije stavila van snage Zakon o javnim preduzećima koji je ova skupština usvojila decembra meseca 2012. godine. Odredbe ovog Zakona o javnom preduzeću su izuzetno jasne i kažu – da sva javna preduzeća čiji je osnivač republika, pokrajina i lokalna samouprava su u obavezi da usaglase svoja osnivačka akta sa Zakonom o javnim preduzećima do februara meseca 2013. godine.
Moje pitanje Vladi Srbije je – koja su preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija usaglasila svoja osnivačka akta sa ovim zakonom o javnim preduzećima? Naime, u Republici Srbiji posluje 25 javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija. Četiri su u statusu akcionarskih društava, sedam su u statusu DOO. Kada ovde govorimo o akcionarskim društvima i o preduzećima koja se vode kao DOO, mislim na javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija po ovom zakonu o javnim preduzećima, a ona imaju delatnost koja je od opšteg interesa.
Drugo pitanje – za koja javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija je raspisan konkurs i biće raspisan konkurs za izbor direktora do 30. juna 2013. godine? Ministarka energetike je pre 15 dana rekla da će biti raspisani konkursi samo za ona javna preduzeća gde je imenovan vršilac dužnosti. Gde to piše u ovom zakonu o javnim preduzećima?
Prvi potpredsednik Vlade, gospodin Vučić u tv emisiji kaže da će prilikom rekonstrukcije Vlade SNS zameniti i nekoliko direktora javnih preduzeća. Na osnovu kog člana Zakona o javnim preduzećima može bilo koja partija da promeni članove, direktore javnih preduzeća?
Takođe, na osnovu kog zakona je Vlada Srbije od februara meseca do danas imenovala upravne odbore javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija? Po odredbama ovog zakona, ne postoje više upravni odbori, postoje nadzorni odbori koji broje pet članova i obavezno jedan član tog nadzornog odbora treba da bude nezavisna i tzv. ekspertska ličnost. U međuvremenu je Vlada Srbije imenovala upravne odbore za pet javnih preduzeća. Upravne odbore. Imenovala je upravljačka tela javnih preduzeća koja po zakonu ne postoje. Da li je to vladavina prava? Da li su to evropski standardi?
Još jednom ću vas podsetiti da u ovih 36 javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, trenutno radi oko 93 hiljade zaposlenih građana, a da su subvencije koje ova javna preduzeća primaju iz budžeta oko 27 milijardi dinara. Vlada Srbije krši zakon, ili je stavila van snage zakon koji je usvojila ova skupština Republike Srbije? Kako to drugačije nazvati nego kao bezobrazluk, bahatost i da ne upotrebim neku reč koja bi mogla da znači i puzajuću diktaturu.
Dobro je da danas ovde imamo predstavnike DRI da čuju ovo, predstavnike Agencije za borbu protiv korupcije, jer su za predsednike upravnih odbora, kao na primer "Srbijagasa" imenovan je gradonačelnik Kruševca, upravnog odbora koji ne postoji po Zakonu o javnim preduzećima. Kako onda možete da tražite od bilo kog građanina Republike Srbije da poštuje bilo koji zakon Republike Srbije kada Vlada Republike Srbije to ne radi? Hvala.

Gospođo potpredsednice, gospodine Jankoviću, gospođo Petrušić, dame i gospodo narodni poslanici, LDP će u Danu za glasanje podržati izveštaj Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.
Međutim, za LDP je izuzetno važno da ovom prilikom iskažemo našu podršku ovim institucijama u Republici Srbiji za sve ono što su uradile u prethodnim godinama i nadamo se da će i u narednom periodu uspeti da nastave da rade u onom intenzitetu i u onom obimu kao što su do sada radile. Zašto govorim u tom obimu? Zato što je karakteristika ovih izveštaja da je odnos vlasti iz prethodnog perioda i vlasti sada apsolutno gotovo ista u odnosu na ova tela u Republici Srbiji.
Ovde ne govorim samo o reagovanju na preporuke koje daje Zaštitnik građana ili Poverenica za ravnopravnost, ovde mislim i na sistemsko urušavanje ovih institucija, u materijalnom smislu. Kako drugačije da objasnim informaciju da je rebalansom budžeta za 2013. godinu, o kome ćemo raspravljati u ponedeljak, smanjen budžet Poverenice za zaštitu ravnopravnosti sa 89 na 77 miliona dinara? Da ne govorimo o nepostojanju adekvatnog prostora za ove institucije. Da ne govorimo o onome o čemu je govorio i Zaštitnik građana, o manjku saradnika koji treba na adekvatan način da odgovore očigledno na povećan broj potreba građana Srbije da se obrate ovim institucijama.
U razgovorima sa građanima Srbije, ono što je važno da prenesem vama i javnosti, to je povećana zainteresovanost građana da se vama obrate, zato što jedino u vama trenutno vide neku vrstu sigurnosti na koji način mogu da ostvare neka svoja prava, zato što državna uprava i pojedini organi vlasti ne postupaju shodno njihovim potrebama.
Ovi izveštaji za LDP su sveobuhvatni i, ono što je najvažnije, apsolutno pokazuju krvnu sliku društva u kome se mi nalazimo. Nemojmo da se čudimo zašto danas imamo povećan intenzitet delovanja ekstremnih grupacija desničarskih grupa, zato što nam ovi izveštaji pokazuju klimu koja apsolutno omogućava pojavu takvih slučajeva u našem društvu.
Ono što je važno za LDP i za mene lično kao pripadnika jedne nacionalne manjine, to je, da parafraziram jednu poruku koju možemo da vidimo ovih dana na bilbordima, da ste vi u stvari čuvari i zaštitnici evropske, građanske i demokratske Srbije. Nijedna žandarmerija, nijedna policijska jedinica, nijedan pojedinac, nego vi kao institucija, odnosno ljudi koji predstavljaju institucije u koje građani imaju poverenje.
Zaštitnik građana je u svom izveštaju ocenio poštovanje ljudskih prava u nekih šest oblasti. Želeo bih samo da kažem neka svoja zapažanja koja sam uvideo čitajući ovaj izveštaj. Na primer, što se tiče reforme pravosuđa, mnogo je rečeno u izlaganjima prethodnika šta je bilo dobro, a šta nije bilo dobro, zašto je zaustavljeno sprovođenje pojedinih zakona, ali ono što je važno, a ne piše u ovom izveštaju, to je da je u decembru mesecu oko 600 sudija vraćeno na posao, ali 600 sudija koji su članovi jedne vladajuće političke partije. Tih 600 sudija su pre izbora u maju mesecu postali članovi SNS, vraćeni su na posao, ali nismo dobili informaciju da li su oni i dalje članovi SNS. Da li je to nezavisno pravosuđe?
Takođe, kada govorimo o borbi protiv korupcije, izuzetno je važno da kažemo da borba protiv korupcije ne zavisi od jednog čoveka, da borba protiv korupcije treba da zavisi od institucija, a mi u Srbiji ni danas nemamo izgrađene sve institucije za borbu protiv korupcije. Mi i danas, godinu dana posle konstituisanja nove vladajuće većine, nemamo npr. zakon o zaštiti uzbunjivača, jedan prost zakonski okvir koji treba da zaštiti one ljude koji ukazuju na korupciju.
Takođe, kada govorimo o vladavini prava, složio bih se sa onim o čemu je govorio gospodin Palalić i sa onim što piše u izveštaju Zaštitnika građana, a to je nesprovođenje Zakona o državnim službenicima, ali za nekoliko dana ističe sve odredbe vezano za izbor direktora javnih preduzeća po novom Zakonu o javnim preduzećima.
Mi iz LDP postavljamo pitanje već tri meseca – za koja državna preduzeća, kad kažem državna, mislim na ona preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno ovlašćenje za njihov rad ima Vlada Srbije, su raspisani konkursi za izbor direktora? Recite mi samo dva javna preduzeća, a rok je 30. jun 2013. godine.
Kako da govorimo o vladavini prava, kada Vlada Srbije u zadnja dva meseca imenuje upravne odbore javnih preduzeća, a po Zakonu o javnim preduzećima koji je ova skupština usvojila u decembru mesecu, upravni odbori kao instituti više ne postoje, već postoje samo nadzorni odbori? Je li to vladavina prava?
Kako onda možemo da očekujemo da građani poštuju neke zakone ili zakonske obaveze, kada Vlada Srbije ne poštuje ono što je ova skupština usvojila? Ovde, kao Narodna skupština, treba da kažemo - dosta više! Bez obzira da li se radi o jednoj vladajućoj većini, drugoj vladajućoj većini, ovde se govori o vladavini prava. Nema nama EU u Briselu, mi evropske vrednosti moramo da gradimo ovde u Srbiji, a ne u razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice.
Takođe, kada govorimo o državnim službenicima, ja ću napomenuti slučaj pomoćnika ministra za kulturu koji je prošle godine sastavio spisak javnih ličnosti, izdajnika, koji su dali podršku LDP i DS. Takođe, slične spiskove posle toga su počeli da prave ekstremisti. Zašto? Zato što je to tolerisano jednom državnom službeniku, onda i svaki ekstremista ima pravo, po njihovom tumačenju, da pravi te iste spiskove izdajnika, i na taj način da nas vraća u period devedesetih godina.
Takođe, hteo bih da kažem nekoliko stvari, a vezano je za zaštitu pripadnika nacionalnih manjina. Vi ste u ovim izveštajima to na jedan izuzetno adekvatan način rekli. Ovde ću apsolutno da se složim sa onim što ste, gospodine Jankoviću, rekli kao preporuku, a to je da je neophodno pripremiti, izmeniti dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Godina 2014. je godina u kojoj treba da se održe izbori za nacionalne savete. Ako ne budemo, kao Skupština Srbije, izvršili izmenu pojedinih odredbi ovoga zakona, bojim se da ćemo imati samo jednu lošu atmosferu među pripadnicima nacionalnih manjina koja će se, naravna stvar, reflektovati na sve građane Republike Srbije. Zašto? Zato što većina građana u Republici Srbiji ne zna šta su nacionalni saveti nacionalnih manjina, koje su njihove obaveze i što je najvažnije, što odredbe sada Zakona o nacionalnim savetima apsolutno nisu usaglašene npr. sa odredbama Zakona o kulturi.
Pomenuću takođe i nefunkcionisanje Bošnjačkog nacionalnog veća, odnosno Nacionalnog saveta Bošnjaka u Srbiji, ta tzv. dualnost koju je stvorila Vlada Republike Srbije, odnosno tadašnje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a sada je preuzelo Ministarstvo pravde, gde se u tehničkom mandatu priznaje neki Nacionalni savet Bošnjaka, koji je izabran 2001. godine, nisam napravio lapsus, 2001. godine, a ne priznaje se Nacionalni savet koji je izabran na izborima 2010. godine.
Zašto je to problem? Zato što Bošnjaci, kao pripadnici nacionalne manjine, u Republici Srbiji ne mogu u punom obimu da uživaju sva ona prava koja su definisana Zakonom o nacionalnim savetima, tiče se kulture, službene upotrebe jezika, obrazovanja. Takođe, ne mogu da učestvuju procesima koji su definisani Zakonom o nacionalnim savetima, vezano za imenovanje pojedinih upravnih odbora, kulturnih institucija ili definisanja pojedinih zakonskih predloga.
Takođe, želio bih, kada govorimo o službenoj upotrebi jezika, da se složim sa preporukom Zaštitinka građana, gde on kaže da je potrebno obezbediti, kako doslednu službenu upotrebu ćiriličnog pisma, tako i ravnopravnu upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina na teritoriji cele Republike Srbije.
Na samom kraju izlaganja, želeo bih da pročitam iz izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava od 2012. godine nekoliko preporuka vezano za rad vaših institucije koje mi treba, kao Skupština Srbije, apsolutno da podržimo. To je da omogućimo Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti uslove zapošljavanja adekvatnog broja zaposlenih, u skladu sa pravilnicima o unutrašnjem uređenju, sistematizaciji radnih mesta ovih institucija, da se usvoje predložene izmene i dopune Zakona o Zaštitniku građana, kojima se dodatno osigurava nezavisnost ove institucije, da ojačamo mehanizme za praćenje i sprovođenje preporuka nezavisnih institucija koje je Zaštitnik građana uradio zajedno sa Beogradskim centrom za ljudska prava i Jukomom, da se izmeni Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja kako bi se pooštrile odredbe o prekršajnoj odgovornosti, takođe da se usvoji i zakon kojim bi se zaštitila prava uzbunjivača i da se donese zakon kojim bi se uredila materija bezbednosnih provera.
Na samom kraju, dame i gospodo, želim da kažem, kada govorimo o ljudskim pravima u Srbiji, nije dovoljno da u jednom danu razmatramo izveštaj Zaštitnika građana, Poverenice za ravnopravnost ili Poverenika za dostupnost informacija i ovde da kritikujemo ili da dajemo pohvale. Mislim da je neophodno da vršimo pritisak, kao najveće zakonodavno telo u Republici Srbiji, na sve organe vlasti, da one preporuke koje ove institucije daju dosledno se poštuju, kako bi iz godine u godinu nivo tih preporuka bio što manji, a mi konačno živeli sa onim standardima o kojima je gospodin Janković govorio kada je govorio o Zaštitniku građana u Švedskoj. Hvala.

Hvala vam gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 110. Predloga zakona odnosi se na rok donošenja podzakonskih akata. Predlogom ovog zakona predviđeno je da se u roku od 24 meseca od stupanja na snagu ovog zakona donesu svi neophodni propisi definisani Predlogom zakona o železnici.
Naš amandman skraćuje ovaj rok sa 24 meseca na tri meseca iz dva osnovna razloga. Prvi razlog je što mislimo da je malo prevelik taj rok od 24 meseca. Zašto mislimo da je prevelik? Zato što je ovaj zakon ušao u skupštinsku proceduru po hitnom postupku. Ako je nešto ušlo po hitnom postupku a predviđeni rokovi za podzakonska akta su 24 meseca mislim da je to neozbiljno.
Drugi razlog jeste što smo mi u prethodnom sazivu Skupštine Srbije imali ovaj zakon gotovo u 99% odredaba isti zakon i to je bilo pre godinu i po dana. Tada je ovaj zakon o železnici bio isto po hitnom postupku. Pa mi prosto nije jasno šta se dešava ili ne dešava u ovom međuperiodu pa ne možemo da uradimo ili pripremimo te podzakonske akte.
Drugo važno političko pitanje, kada govorimo o podzakonskim aktima jeste šta ova Vlada Srbije, odnosno ministarstva, nadležna ministarstva rade kada je potrebno da se ispoštuju zakonom predviđeni rokovi iz onih oblasti koje je usvojila ova Skupština, ovaj saziv Skupštine Srbije.
Gospodine ministre, u decembru mesecu stupio je na snagu Zakon o javnim preduzećima. Taj zakon o javnim preduzećima, između ostalog, se odnosi i na železnicu. Tim zakonom o javnim preduzećima predviđeno je da Vlada u ime Republike Srbije, kao osnivač, usaglasi osnivačka akta javnih preduzeća sa novim Zakonom o javnim preduzećima. Da li ste usaglasili ijedan osnivački akt javnog preduzeća iz vaše oblasti? Da li je usaglašen osnivački akt "Železnica Srbije" sa tim novim Zakonom o preduzećima.
Po tom Zakonu o javnim preduzećima, član 52, stoji između ostalog i obaveza javnog preduzeća da dostavlja tromesečne izveštaje o svom radu nadležnom ministarstvu i Ministarstvu finansija. Da li ste vi, kao ministarstvo, dobili i jedan izveštaj javnih preduzeća o svom radu za prethodna tri meseca? Ovde se konkretno misli na Železnicu Srbije. Da li je Železnica Srbije, kao budžetski korisnik, uradila shodno članu 50. mere racionalizacije kako bi se nivo subvencija koje dobijaju iz budžeta smanjio u narednom periodu. To je obaveza po Zakonu o javnim preduzećima, ali to je obaveza koju je preuzela na sebe i Vlada Srbije, a samim tim i određena javna preduzeća, shodno fiskalnoj strategiji koju ste usvojili na sednici Vlade, čini mi se, krajem novembra meseca 2012. godine.
Mislim da je suštinsko to političko pitanje – koja je to sila koja onemogućuje Vladi Srbije da poštuje zakonom predviđene rokove, dok tražimo od građana Srbije da se drže zakonom predviđenih rokova u bilo kom obliku? Zašto ministarstva ne ispunjavaju te obaveze? Zašto Vlada Srbije to ne radi?
Zato mi u LDP, kada i govorimo o rokovima za donošenje podzakonskih akata, vidimo iz iskustva ove Vlada da je to fluidna kategorija. Nešto se napiše, pa nema veze. Nećemo ispoštovati. Zašto nećemo ispoštovati? Zato što ne postoje kaznene odredbe koje će omogućiti da sankcioniše nekoga, bilo u ministarstvu ili u samoj Vladi, za ne ispunjavanje tih obaveza. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna stvar koja ovu vladajuću koaliciju, kao i Vladu Srbije, apsolutno podseća na koaliciju i Vladu Srbije iz prethodnog mandata. Ta činjenica ili stvar se tiče usvajanja nekih zakonskih predloga koji mogu da budu dobri, koji su donekle usaglašeni sa evropskom praksom, ali kasnije, kada treba da se implementira to, da se sprovede, dolazi do ogromnih poteškoća sa jedne strane a sa druge strane, apsolutno se taj zakon ne sprovodi.
Zašto je to problem? Problem je iz jednostavnog razloga, što na taj način mi dovodimo do problema ceo jedan aspekt evropskih integracija, problema u ekonomiji itd.
Gromoglasno najavljeni Zakon o javnim preduzećima, koji je usvojen u decembru mesecu od strane ove skupštine, apsolutno se ne primenjuje. Zato postavljam pitanje premijeru, odnosno ministru finansija i privrede – da li Vlada Srbije sprovodi Zakon o javnim preduzećima?
Naime, prošlog četvrtka, na sednici Vlade Srbije, Vlada je imenovala Upravne odbore u četiri javna preduzeća. Zbog javnosti ću da podsetim da po novom Zakonu o javnim preduzećima Upravni odbori ne postoje, već postoje Nadzorni odbori, sa tačno određenim brojem članova. Svaki Nadzorni odbor državnog javnog preduzeća ima pet članova, od čega je jedan član obavezno ekspert koji ne pripada ni jednoj političkoj partiji, ima određeni broj godina radnog iskustva.
Dobili smo rešenje o imenovanju po devet članova Upravnih odbora - "Srbijagasa", Elektroprivrede Srbije, Transnafta, i Elektromontaža Srbije, pri čemu se Vlada Srbije u ovome rešenju apsolutno ne poziva na Zakon o javnim preduzećima, već se poziva na odluku o osnivanju tih javnih preduzeća. Kada smo već kod odluka o osnivanju javnih preduzeća, takođe postavljam pitanje premijeru i ministru finansija i privrede – zašto Vlada već mesec i po dana po isteku roka nije usaglasila osnivačka akta javnih preduzeća sa novim Zakonom o javnim preduzećima? Koja je to viša sila je onemogućila Vladu Srbije da usaglasi ta akta?
Znate šta, veoma je mala razlika između ovoga o čemu sada razgovaramo, odnosno postavljam pitanje oko nefunkcionisanja Zakona o javnim preduzećima ili oko onoga što nam se desilo sa mlekom. Takođe je Vlada Srbije, neko ministarstvo, usvojilo standarde za nivo aflatoksina. To se nije primenjivalo, pa smo imali ogroman problem. Tako dolazimo i ovde.
Ako Vlada Srbije ne poštuje zakone koje je usvojila Skupština Srbije, kako možemo očekivati i tražiti od bilo koga, ili građana Srbije, drugih nekih institucija, privrednih organizacija da primenjuju bilo koji drugi zakon?
Takođe, postavljam pitanje Vladi Srbije – da li postoji neki monopolista javnog preduzeća, a koji se u međuvremenu, od stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima, reklamira u sredstvima informisanja ili na bilo koji drugi način plaća svoje reklamiranje? Mislim da je to isto važno pitanje, jer po tom Zakonu o javnim preduzećima monopolisti to ne smeju da rade.
Takođe, po Zakonu o javnim preduzećima, sva javna preduzeća koja koriste državnu pomoć, bilo na direktan ili indirektan način, moraju da usvoje plan trošenja i plan racionalizacije u narednom periodu svog poslovanja. Koje je javno preduzeća to usvojilo? Ako su usvojili, da li su taj svoj usvojeni plan trošenja tih sredstava i racionalizacije dostavili određenim ministarstvima? Hvala.

Poštovana ministarka, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, LDP je u raspravi već ranije rekla da apsolutno razume potrebu donošenja zakona o energetskoj efikasnosti, naročito što je to jedan od uslova, potrebe usaglašavanja naših propisa sa propisima EU. Mi tu apsolutno razumemo ministarstvo i možemo slobodno reći da jedan ogroman broj rešenja koja su predložena u ovom predlogu zakona apsolutno podržavamo. Ono što kao LDP insistiramo i o tome smo već govorili to je način sprovođenja ovog zakona.
Ovim predlogom zakona je predviđeno da ministarstvo donese negde oko 29 podzakonskih akata, ako sam u pravu, u narednih 18 meseci, sa jedne strane. Sa druge strane, ovim članom 51. predloga zakona vidimo nekakve obaveze isporučioca toplotne energije, članom 50. obaveze isporučioca električne energije, da se ono što se tačno isporuči traži da se naplati od građana. Dolazimo sada do jednog suštinskog problema, a to je kako se evropski zakoni kod nas sprovode. Da li mi kao društvo, odnosno da li mi kao država smo spremni da sprovodimo one zakone koji mi ovde donosimo? Apsolutno podržavam predlog amandmana naših kolega iz DS da se ovi rokovi skrate. Zašto? Zato što je to jedini način da uozbiljimo našu državnu administraciju sa jedne strane, a sa druge strane da građani imaju koristi od onih zakona koje mi nazivamo evropski zakoni.
Mi smo vam, gospođo ministarka, postavili jednostavna pitanja u načelnoj raspravi, koja su povezana, između ostalog, sa ovim zakonom, a to se tiče, npr, sprovođenja zakona o javnim preduzećima. Tačno je propisano Zakonom o javnim preduzećima da Vlada Republike Srbije ima obavezu u roku od dva meseca, to je isteklo 27. februara, da usaglasi osnivačka akta državnih tzv. javnih preduzeća, kada kažem državnih, mislim na preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, sa Zakonom o javnim preduzećima.
Pošto vi ovde predstavljate, između ostalog, Vladu, postavljam vam jednostavno pitanje – za koja javna preduzeća je Vlada Srbije usaglasila osnivačka akta? Zašto postavljam ovo pitanje? Da bi mogli da napravimo paralelu između onoga što smo usvojili pre tri, četiri meseca, sa onim što treba sada da usvojimo i o rokovima koji su predviđeni, između ostalog, ovim zakonom i sposobnosti ministarstava i Vlade da ispoštuju te rokove. Za koja javna preduzeća, čiji je osnivač država, je Vlada usaglasila osnivačka akta?
Sa druge strane, ono što isto imamo malu nedoumicu, a mislim da je važno da dobijemo odgovor, to je koji su motivi bili vašeg ministarstva, a naravno tu mislim i na Vladu, da se uvede budžetski fond? Ako smo do pre šest, sedam meseci ukinuli Fond za zaštitu životne sredine, takođe budžetski, slični su?
Bojim se da ne dođemo u situaciju da za pet, šest, sedam meseci ili već ne znam kad, ponovo ukidamo ovaj fond, sa onim obrazloženjima koje ste vi i ministar Dinkić ovde imali kada ste ukidali Fond za zaštitu životne sredine.
Takođe, kada govorimo o ovom amandmanu, izuzetno je važno, i vi ste ministarko već donekle i odgovorili na to pitanje, da znamo sposobnost isporučioca toplotne energije za doslednu primenu odredaba ovog zakona.
Šta će da rade ona javna preduzeća na lokalnom nivou koja imaju ogromne gubitke u mreži? Da li postoji strategija smanjenja tih gubitaka? Ti gubici su izuzetno veliki u odnosu na taj neki evropski prosek i što je najgore, na prosek u odnosu države u regionu.
Čuo sam jedan podatak pre dva, tri dana, da samo gubici u elektrosistemu od neispravnih brojila i ostalo, iznose negde oko 20 miliona evra na godišnjem nivou. Ako je taj podatak tačan, to je ogromna cifra i mislim da bi možda trebali što pre da krenemo i u realizaciju ovog člana 50. zakona, kako bi i te gubitke pokušali na neki način da nadomestimo. Hvala.