Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, kolege iz Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, veoma jasno su tokom današnjeg izlaganja i predsednik Vlade, i ministar pravde i ministar unutrašnjih poslova ukazali na činjenice sa  kojima se raspolaže od strane izvršnih organa vlasti i problemi sa kojima se ti izvršni organi suočavaju.
U poslednjih godinu dana 97 trgovaca narkoticima je uhapšeno na prostoru Republike Srbije. Od tih 97, njih 7 je kažnjeno krivično; od tih 7, njih troje zatvorskim kaznama, a četvoro uslovnom. S obzirom na policijska saznanja i saznanja na osnovu kojih policija operativno radi, mi očekujemo od njih da pobede u toj borbi koju vode. Ali, da bi došli do dobrog rezultata, potrebna je pomoć svih, i sudske i zakonodavne vlasti. Zakonodavna vlast pomaže pošto usvaja zakone koji su instrumenti za efikasniju borbu protiv organizanog kriminala. Pojedinačno poslanici mogu da pomognu ukoliko sa policijom podele svoja saznanja.
Dakle, gospodine Bušetiću, još jedanput vas pitam, ko su te krupne ribe iz SPS-a koje neko štiti u ovoj državi, a koje su počinile teška krivična dela. Podelite ta saznanja sa parlamentom i sa ministrom policije, pa ćemo proveriti i da li ih štitimo ili ne, vrlo brzo.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ipak nemojte zaboraviti da donosimo zakon o formiranju bezbednosno-informativne agencije, dakle zakon kojim se reformiše Služba državne bezbednosti i da u tome ipak moramo biti i pažljivi i ozbiljni. Ako to nisu pojedinci iz opozicije, ne znači da mi takvi treba da budemo.
Dakle, ovim amandmanom se zapravo sprečava suštinsko nastojanje demokratskih vlasti da iz organa Ministarstva unutrašnjih poslova izmeste agenciju, koja se po svom karakteru bavi obaveštajnom i ontraobaveštajnom zaštitom i aktivnostima koje su u domenu bezbednosti države i društva. Prihvatanjem inicijative da se ta materija reši tako što bi agencija bila u sklopu Ministarstva unutrašnjih poslova; zapravo bismo podržali princip koji je davno prevaziđen.
Ovde mogu da vas upoznam samo kroz pominjanje nekoliko standardnih principa sa radno-pravnim statusom bezbednosno-obaveštajnih službi Nemačke, Turske, Ukrajine, Rusije, Hrvatske, Poljske, Češke, dakle svih evropskih država. Ni u jednom od tih slučajeva agencija ili služba koja se bavi pitanjima državne bezbednosti nije u sklopu ministarstva unutrašnjih poslova; ni u jednom.
Mi bismo ovim amandmanom zapravo načinili presedan i potvrdili samo da nemamo snage da reformišemo Službu državne bezbednosti, koja je potrebna svakom demokratskom društvu. Mislim da bi efikasnim zakonom mi u potpunosti demantovali one ideje koje idu u pravcu potpunog razvlašćivanja te službe i njenog gašenja, jer ne postoji nijedna zemlja demokratskog sveta bez službe koja se stara o državnoj bezbednosti, ali ni jedna zemlja demokratskog sveta koja je tako minimalno zakonski uredila tu oblast kao što je ova naša.
Dakle, radno-pravni status pripadnika stranih, odnosno inostranih bezbednosno-obaveštajnih službi je takav da su one uvek izmeštene iz ministarstva unutrašnjih poslova i direktno podređene vladi. Naravno, tu se otvara pitanje kontrole rada tih službi. Na pitanje kontrole rada odgovoreno je Predlogom zakona i to u članu 17, gde se precizno kaže da se na zahtev Narodne skupštine i Vlade direktor Agencije mora pojaviti i podneti izveštaj o radu Agencije i stanju bezbednosti Republike Srbije.
Ovde se može otvoriti pitanje kome je to direktor agencije dužan da podnese izveštaj o radu u okviru republičkog parlamenta i da li to zavisi od parlamentarne većine. Dužan je da podnese izveštaj, na zahtev Republičke skupštine, Odboru za odbranu i bezbednost u kojem se, po postojećem Poslovniku, definišu njegova prava i obaveze, te tako Odbor vrši kontrolu nad radom Službe bezbednosti i bavi se uređenjem pitanja iz oblasti bezbednosti u skladu sa zakonom.
Prvi put je zakonom o bezbednosno-informativnoj agenciji dopuštena mogućnost Odboru za odbranu i bezbednost da konkretno deluje. Do sada to nije bilo moguće, pri čemu ćemo mi, kao Skupština, morati da promenimo Poslovnik o radu parlamenta i da članove tog odbora upoznamo sa statusom i pojmom državne tajne i posledicama narušavanja tog prava.

Kontrola rada Službe bezbednosti podrazumeva parlamentarnu kontrolu i kompetentne ljude u onim telima koja se bave tom kontrolom. Dakle, moraće osobe koje su članovi Odbora za odbranu i bezbednost da primene ovaj zakon, ali i da na sebe primene zakon koji ih obavezuje na čuvanje državne tajne i odgovoran odnos prema svom poslu. To, nažalost, do sada nije bilo zakonom uređeno. Ovog puta jeste neprihvatljiv amandman, jer bi se njime stvari zadržale na postojećem nivou koji je davno prevaziđen.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je predlog amandmana poslanika iz poslaničke grupe DOS i dužan sam da ponudim neko obrazloženje na osnova koga su naši predstavnici u Odboru za bezbednost uskratili podršku ovom amandmanu. Tačno je da je pitanje kontrole veoma ozbiljno i da u tom poslu neizostavno parlament mora igrati veoma važnu ulogu. To je moderno rešenje koje nalazimo u svim demokraski uređenim društvima, bez obzira na geografske pozicije. Međutim, ovim amandmanom bi zapravo parlament na sebe preuzeo i izvesnu upravnu funkciju. To je problematično sa više aspekata, pre svega zbog toga što je reč o specifičnom poslu za koji parlament na takav način nije nadležan, niti može to da radi u skladu sa internim aktima republičog parlamenta i sa svim onim što bi zapravo parlament bio dužan da radi.
Mi možemo kao parlament da pokrenemo pitanje kontrole rada službe, odnosno bezbednosno-informativne agencije, da otvorimo pitanje kompetentnosti kadrovske politike koju ona vodi, da od Vlade zatražimo objašnjenje za pojedine poteze koje je Vlada povukla, ali ne možemo mi da dajemo pozitivno ili negativno mišljenje.
Ne vidimo, praktično pokušavam da objasnim, na kakav način bi se rešila situacija u kojoj bi parlament dao negativno mišljenje na osnovu svog umetničkog utiska, jer smo to tako otprilike nazvali u nekim drugim situacijama, pogotovo kad u Zakonu o radiodifuziji, kada smo imali onaj problematičan amandman, gde se utvrđivala politička podobnost bez jasnih kriterijuma.
Ovde je pitanje kriterijuma, na osnovu kojih kriterijuma parlament može dati pozitivno, odnosno negativno mišljenje i da li to mogu da urade samo članovi Odobra za bezbednost ili je to tema o kojoj treba Skupština da raspravlja.
To je proces koji je mnogo širi od suštinski veoma dobre inicijative i namere da se i Skupština pojavi kao akter ovog veoma važnog posla. Ali, rad Odbora je neizostavno vezan za rad Skupštine i to nas uvodi u proceduru u kojoj bi se Skupština bavila kadrovskim pitanjima za koja je nadležna Vlada.
Ako to pokrenemo sa pitanjem direktora bezbednosno-informativne agencije, onda ćemo sutra raspravljati o direktoru EPS-a, prekosutra o direktoru Aerodroma "Beograd", jer su sve to zapravo nadležnosti Vlade. Mi smo tu da u svakom trenutku otvorimo pitanje kompetentnosti, odgovornosti i da apsolutno vodimo proces kontrole, onako kako je to predviđeno i ovim zakonom.
Imam kod sebe dokumentaciju o kontroli rada sličnih službi u svetu. Nemačka, Sjedinjene Države, Italija, Velika Britanija, Ukrajina, Slovačka, Republika Mađarska, Rusija, Rumunija, Slovenija, Poljska, Bosna, Republika Srpska, Hrvatska, Češka, Litvanija, sve zemlje su to rešile na ovakav način.
Dakle, ništa nije autentično naše rešenje, već su primenjeni oni principi koji su se pokazali kao funkcionalni i opravdani. Kontrola je jedna tema, upravna funkcija i pravo Vlade da vodi takvu vrstu politike je nešto što je u nadležnosti izvršne vlasti i mi kao zakonodavna vlast sa tim ne bi trebalo da imamo veze na takav način.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pa s obzirom na brzinu kojom prelazimo ovu raspravu u pojedinostima o tekućoj tački dnevnog reda, predlažem da učinimo jedan lep gest, dodatno se potrudimo i produžimo raspravu u pojedinostima i o tački dnevnog reda koja se tiče Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Na takav način možemo da uštedimo  sredstva i sebi dopustimo da sutra tokom dana za glasanje rešimo neka bitna politička pitanja, bez prolongiranja i dodatnih rasprava kojima bismo bili izloženi.
Hvala vam unapred na razumevanju.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih želeo da vam se zahvalim na razumevanju koje ste iskazali tokom jučerašnjeg dana kroz uvažavanje razloga koji su naveli poslaničku grupu DOS da po hitnom postupku vanredno uvrsti u tekuću sednicu Republičkog parlamenta i ovu tačku dnevnog reda.
Mislim da bi, zbog izuzetnog značaja i važnosti teme o kojoj danas razgovaramo, ova diskusija trebalo da ide u tri pravca: kao odgovorni ljudi morali bismo da obrazložimo razloge zbog kojih tražimo formiranje anketne komisije pred Republičkim parlamentom, da porazgovaramo o načinima rada te komisije, ukoliko ona bude formirana, kao i da zajednički definišemo ciljeve tog rada.
Što se tiče razloga zbog kojih se formira anketna komisija Narodne skupštine Republike Srbije, koja treba da sagleda stanje i utvrdi činjenice postojanja ili nepostojanja zloupotrebe službenog položaja najviših državnih funkcionera i neovlašćenog postupanja lica u njihovoj službi, u najkonkretnijem i najjasnijem smislu Republički parlament je na tako nešto prinuđen.
Poslanička grupa DOS ovu inicijativu je pokrenula pred Većem građana, odnosno Većem republika Savezne skupštine, ne zbog toga što smatramo da Republički parlament nema prava da raspravlja o ovoj temi; tokom iznošenja nekih naših namera o načinima rada te anketne komisije citiraću član Ustava i poslovnička prava koja nam dopuštaju rad te anketne komisije.
Upravo zbog toga što smo smatrali da je problem koji je pokrenut - javnim nastupima predsednika SRJ i njegovim sumnjama u navodno prisluškivanje od strane drugog državnog organa Republičke vlade, istovremeno smena načelnika generalštaba, koji je sa nizom svojih saradnika ukazao na grube zloupotrebe oružanih snaga ove zemlje - isuviše ozbiljan da bi se mogao rešavati isključivo pred Republičkim parlamentom. Jasno je da svojim sadržajem i obimom on potresa čitavo društvo, dakle i SRJ.
Mislim da ste, kao uostalom i šira javnost, svesni svega onoga što je zapravo prolongiralo donošenje odluke kako bi ta anketna komisija mogla da otpočne sa radom na federalnom nivou. Dakle, poslanička grupa DOS je pre gotovo mesec dana pokrenula tu inicijativu, održala čitav niz konsultacija sa predsednicima svih poslaničkih grupa u Saveznoj skupštini, započela sednicu Veća građana i potom konstatovala da nema potrebne političke volje da se na nivou savezne države raspravlja o takom krupnoj temi; da nema političke volje i hrabrosti da se, bez prejudiciranja konačnog stava i zauzimanja bilo koje ličnosti i institucije na nivou savezne države, utvrdi da li neko zloupotrebljava svoj položaj, kako ga zloupotrebljava i kako na takvu vrstu ponašanja parlament treba da odgovori.
Mislim da je to veoma ozbiljan razlog i da uviđajući činjenicu o nepostojanju političke volje na saveznom nivou, Republika Srbija, odnosno mi kao predstavnici interesa građana Republike Srbije moramo odgovorno porazgovarati ovde, pogledati jedni drugima u oči i reći da li smo mi političari koji nemaju hrabrosti da postave ta pitanja. Da li mi kao političari time pravimo grešku veću od svih onih koje smo u svom radu počinili u prethodnom periodu, jer je jasno da, uprkos svemu onome što je pozitivno, ova skupština ima i svoje tamne trenutke.
Mislim da je današnja rasprava i formiranje anketne komisije prilika da porušimo sve one barijere, napravljene ne samo u poslednjih godinu i po dana, nego i u poslednjoj deceniji, da kao odgovorni političari pružimo neke veoma važne i jasne formulacije i činjenice na osnovu kojih bi javnost mogla precizno da sagleda našu političku stvarnost.
Kada govorimo o predsedniku SRJ, mi govorimo o jednoj instituciji, ne govorimo toliko o jednoj ličnosti. Za nas je predsednik SRJ institucija, koja zaslužuje puno poštovanje, jer je u njoj sabrana sva ona politička volja miliona građana našeg društva.
Kada govorimo o Republičkoj vladi, mi govorimo o instituciji kojoj je ovaj parlament dao legitimitet. Iz toga imamo pravo da proverimo da li je Republička vlada institucija koja posle godinu i po dana ruši krhku demokratiju u Srbiji ili pokušava da učini sve kako bi ta demokratija bila stabilnija.
Kada govorimo o načelniku generalštaba Vojske Jugoslavije, mi ne govorimo o Miloševićevom generalu, ne govorimo o Nebojši Pavkoviću, čiju smo smenu tražili godinu i po dana. Mi govorimo o instituciji.
Ovaj parlament ima pravo da postavi pitanje i potraži odgovor, jer drugi parlament nije imao hrabrosti da to učini. Da li je ta institucija zloupotrebljena; da li je ona u nekom procesu odlučivanja zaobiđena; da li se sa njom pogrešno postupalo? Onaj ko postupa na takav način sa institucijom načelnika generalštaba, odnosno sa Vojskom Jugoslavije, on u potpunosti devalvira sve ono na čemu mi kao parlament moramo insistiratik kad su u pitanju institucije građanskog društva.
Mogu se složiti sa svim kritikama u našoj javnosti vezanim za rad ovog parlamenta: kada se naš rad opisuje i suviše oštrim i netaktičnim, često i necivilizovanim; može se reći da ponekad zaboravljamo da nismo politički neprijatelji, već samo politički protivnici ; da svojim ponašanjem nismo najbolji primer onima koje predstavljamo. Ali, ovo je dobra prilika da jednom stavimo tačku, posle godinu i po dana, na sve skandale, sve afere, sve nedoumice i pružimo građanima Srbije i SRJ jasan odgovor, jer niko drugi nije bio spreman da to učini.
Kakav će taj odgovor biti, neka to zaključi anketna komisija, a potom neka potvrdi Parlament kroz raspravu koja može trajati, što se nas tiče, koliko god to poslanici žele. Ne zbog toga što će to biti prilika da se denuncira jedan čovek ili jedna institucija, već zbog toga što će to biti prilika da jednom zauvek napravimo razliku između Srbije u kojoj smo živeli, ne samo tokom poslednjih deset godina, već tokom čitavog jednog veka i one u kojoj želimo da živimo.
Kada govorimo o zadacima te anketne komisije, pokušaću da vam ukažem na nekoliko veoma važnih principa na kojima mi kao poslanička grupa DOS insistiramo, ali time, po našem mišljenju, ničim ne dovodimo u pitanje prava drugih poslaničkih grupa i predstavnika drugih političkih opcija.
Mi želimo da ta anketna komisija prvo građanima Srbije pošalje jasnu poruku da više nema nedodirljivih u ovom društvu, da više nema osobe koja se ne može pozvati pred Parlament, kojoj se ne može postaviti jasno pitanje i tražiti jasan odgovor.
Potom, želimo da pošaljemo građanima Srbije i SRJ poruku da smo mi, kao parlament, sposobni da procenimo koliko je taj odgovor iskren i koliko vuče za sobom konsekvenci koje moraju biti jasne i merljive. Posle godinu i po dana svega onog što je skandalizovalo našu javnost i zaista od Srbije napravilo društvo u kome se ne pravi razlika između istine i neistine, činjenice i laži, rada i nerada, mi tu razliku želimo da napravimo.
Podsetiću vas na nekoliko afera koje su često pominjane ovde u Republičkom parlamentu i koje su ostale bez svog konačnog ishoda:
- hapšenje Slobodana Miloševića; s pravom predstavnici opozicije mogu kritikovati tu našu politiku. To je odluka ove vlasti, ali je do današnjeg dana ostala mimo svakog realnog političkog okvira, jer se deo te vlasti od nje distancirao. Šta građani Srbije ili SRJ danas mogu reći o tom događaju? Da li je to lični hir šefa jedne poslaničke grupe, predsednika Republičke vlade i ministra policije? Da li je to lični hir nekoliko članova predsedništva DOS-a ili politička odluka najviših državnih organa u ovoj zemlji? Nikada nismo dobili taj odgovor;
- saradnja sa Haškim tribunalom i ekstradicija bivšeg predsednika tom sudu; Da li je to lični hir nekolicine pojedinaca ili je to opet bila odluka doneta na najvišem državnom nivou? Nemamo jasan odgovor, jer ga nikada nismo dobili, između ostalog, zbog nespremnosti istih tih državnih organa da se sa tim suoče;
- brojne kriminalne afere i skandali; da li u ovoj skupštini sede kriminalci; ratni zločinci; neodgovorni ljudi koji zloupotrebljavaju svoje položaje? Puno reči i puno optužbi, a nikada nijedna činjenica i nikada nijedna konstatacija.
Kada bismo tako nastavili, onda bi od ove zemlje napravili društvo u kojem zapravo nije bitno ko šta o vama priča i šta vi o kome pričate: bitno je samo da se nešto radi. To nije princip koji bismo mi podržali i to nije politika koju mi želimo da vodimo.
Mi očekujemo da posle godinu i po dana jednom podvučemo crtu i napravimo razliku između onog što je crno i onog što je belo. Ako to ne uradi Parlament, pitam vas ko će tako nešto učiniti? Građani koji su nas izabrali da uradimo neki posao za njih? Ne, oni će se samo povući u sebe i zapravo vratiti društvo u onu fazu u kojoj smo bili prethodnih deset godina, fazu distanciranja od svake vrste konkretnog učešća u političkim dešavanjima, koja bez građana ne mogu biti uspešna, kao ni bez institucija.
Republički parlament je, uprkos svemu verujem, demokratska i kredibilna institucija. On počiva na demokratski izraženoj volji građana Srbije, u njemu sede politički predstavnici tih građana, za njih su ljudi glasali. Ti ljudi danas imaju pravo da se pitaju šta će se desiti sa njima, ako Republička vlada ili neka njena agencija prisluškuje predsednika SRJ; šta će se desiti sa bilo kojim poslanikom u ovoj skupštini? Da li ćemo mi imati pravo da kažemo da to nije tačno, ako tako nešto ne utvrdimo? Nećemo imati pravo. Ćutanjem ćemo mi, zapravo, podržati takvu vrstu razmišljanja, jer je ćutanje prećutna saglasnost.
Sa druge strane, da li će taj građanin moći da se oseća sigurnim ako ne dobije odgovor na pitanje da li je neko pokušao da zloupotrebi oružane snage ove zemlje, da li je neko ponizio instituciju Generalštaba, hijerarhiju u službi i sve to podredio kabinetu i salonskom naglabanju. Ako se ne pruži odgovor na tu vrstu pitanja, onda niko od nas ne može mirno spavati i reći ljudima oko sebe da se isto tako ponašaju; jer, ko može garantovati da sutra neko drugi neće ući u vaš stan; ko može garantovati da se neće izdati neko novo naređenje, sledeći logiku - probali smo jedanput, ništa se nije desilo, hajde da probamo ponovo.
Upravo zbog tih razloga, DOS želi principijelno da pruži priliku i predsedniku SRJ i članovima njegovog najužeg okruženja, njegovim savetnicima, da sa sebe skinu senku sumnje i predstave se onakvima kakve smo ih mi videli onog trenutka kada smo ih podržavali, demokratama koji poštuju institucije, razumeju odgovornost političkih odluka koje donose i od te odgovornosti ne beže, a pogotovo ne u neistinu.
Zatim, mi želimo da dobijemo jasan odgovor od Republičke vlade: da li je ona onakva kakvom smo je mi opisivali kada smo je ovde izglasali; da li je to vlada koja se hrabro suočava sa problemima, te probleme rešava, ne ustručava se da javnosti ukaže na probleme, ne popušta pod pritiscima, ukoliko su ti pritisci posledica nemoći, ali ima razumevanja za one koji ne mogu taj tempo da prate; ili je to Republička vlada u kojoj sedi nekoliko samovoljnika, koja zloupotrebljava institucije, Skupštini ne podnosi izveštaje, donosi odluke mimo očiju javnosti; i konačno, dovodi u pitanje ustavni poredak, jer je prisluškivanje predsednika SRJ rušenje ustavnog poretka.
To je, po Zakonu o krivičnom postupku, jedno od najtežih krivičnih dela u ovoj zemlji. To se mora sankcionisati. Tražimo da se utvrdi da li su ti ljudi odgovorni ili nisu, jer ćemo ćutanjem ostaviti javnosti da sama tumači da li im se neko dopada ili ne i da li je nešto istina ili ne.
Mi želimo da se to raščisti, da sa sebe skinemo svaku senku sumnje, jer ovaj parlament neće dati pokriće Vladi za takvu vrstu ponašanja, ali neće dopustiti ni nekome drugom da Vladu - koja ima najviše problema, računajući sve ono što je nasledila nakon pola veka, ne samo deset godina problematičnih odnosa u našem društvu - dezavuiše na takav način, bacanjem ljage, klevetama, bez ijedne činjenice.
Ako se neko tako ponaša prema Republičkoj vladi, sutra će prema Skupštini, prema poslaničkoj grupi, prema poslaniku, a za nedelju ili dve prema bilo kom građaninu u našem društvu. Više nego jaki razlozi za poslaničku grupu DOS-a i verujem da se u tim razlozima ne prepoznaje nikakva ad hok optužba, niti se prejudicira konačni stav poslanika DOS-a koji će nas predstavljati u toj anketnoj komisiji.
Što se tiče načina rada, ne možemo pobeći od činjenice da je ovaj parlament formirao nekoliko anketnih odbora, ne anketnih komisija, u svojoj novijoj istoriji, od 1991. godine; pa potom da pređemo na Saveznu skupštinu i anketne komisije koje su formirane u slučaju Štrpci ili u slučaju devizne štednje, odnosno piramidalnih banaka, Dafiment banke i Jugoskandik-a; povodom tragedije nekadašnjeg ministra odbrane, gospodina Bulatovića; zatim tragedije na Ibarskoj magistrali.
Rad i rezultati tih anketnih odbora bili su polovični. On je, po pravilu, uvek zavisio od političke volje većine i nikada nije bio u potpunosti izložen javnosti; nekada s razlogom. Mi možemo prihvatiti princip da postoje situacije kada se mora poštovati tajnost i poslanici moraju na sebe preuzeti odgovornost čuvanja neke tajne. Ali, u tim situacijama o kojima sam govorio malopre - devizna štednja, Štrpci, Ibarska magistrala, 9. mart - nije bilo razloga za takvo ponašanje.
Mi zbog toga želimo sada da napravimo presedan i kažemo - ova anketna komisija će se razlikovati od svih onih koje su postojale u prethodnih deset godina. Njene sednice će biti javne. Da li to znači da će to biti prilika da se neki ljudi blate? Ne, to neće dopustiti članovi anketne komisije i mi tražimo razumevanje za takav stav.
Mi želimo da više ne bude posrednika, tumača, tajnih sastanaka i poturenih stenograma, već ćemo otvoriti vrata ovog parlamenta svakome ko želi da obavesti javnost o onome što se dešava tokom rada te anketne komisije, bez ikakvog ustručavanja. Svako ima pravo da čuje svedočenje gospodina Koštunice, savetnika Nalića, savetnika Tijanića, svako ima pravo da čuje odgovore na pitanja Čedomira Jovanovića, Vladimira Popovića, Zorana Đinđića. Mi to tražimo jer se ne plašimo javnosti, nemamo šta da krijemo. To je ta prva velika razlika u načinu rada ove anketne komisije u odnosu na sve ono što je obeležavalo rad anketnih odbora u našoj skorijoj istoriji.
Što se tiče reprezentacije, odnosno sastava te anketne komisije - to je politička realnost, u potpunosti izraz volje građana. U meri u kojoj su građani dali podršku partijama naći će se i njihovi predstavnici u anketnoj komisiji. Matematika je nakada surova, ali je ona realna i egzaktna. Na jučerašnjim konsultacijama nigde nismo čuli tu vrstu osporavanja.
SPS je sa razlogom uočila jednu grešku. Ona nije bila namerna već je zapravo posledica stanja u toj partiji, mi smo to uvažili i prihvatili amandman SPS-a kojim se toj partiji ostavljaju dva mesta u anketnoj komisiji. Uvažili smo i amandmane Stranke srpskog jedinstva.
To nisu naši koalicioni partneri, to čak nisu ni naši politički saveznici, ali mi od tih ljudi očekujemo da oni pokažu da u ovoj zemlji postoji institucija koja ponekad može da zaboravi na partijski kontekst, pogotovo u situacijama u kojima problemi nisu partijski, već mnogo širi - društveni.
Zbog toga je poslanička grupa DOS-a sa zadovoljstvom prihvatila amandman SSJ kojim se utvrđuje dinamika rada anketne komisije i rok u kome ta anketna komisija mora saopštiti rezultate svojih saznanja; da se ne bi desilo da anketna komisija započne rad i nikada ga ne dovrši. U roku od 30 radnih dana 19 članova anketne komisije će ovaj parlament upoznati sa svim onim što je ta komisija saznala u vezi sa ovim spornim događajima.
Potom - pitanje predsednika; nema potrebe za predsednikom anketne komisije. Mislimo da bi bilo mnogo bolje da se rotira osoba koja će predsedavati radom anketne komisije i da ona koristi ista ona prava koja ima predsednik skupštinskog odbora. Dakle, ta anketna komisija će, uz našu saglasnost i uvažavanje predloga, raditi kroz rotacije. Jednim sastankom će predsedavati predstavnik vladajuće koalicije, drugim predstavnik opozicije, dok se rad ne završi.
Želim još da kažem i sledeće - Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka i na osnovu amandmana koji sam video SPS, neke od početka a neke naknadno, definitivno su se distancirale od anketne komisije.
Slažem se da SRS ima pravo da proceni da li ona želi da učestvuje u anketnoj komisiji ili ne. To je pravo SRS. Ali, kao što ta stranka ima pravo da kaže - mi ne želimo da učestvujemo u anketnoj komisiji zbog toga što ste isključili čitavu našu poslaničku grupu iz Republičkog parlamenta, i mi imamo pravo da kažemo - želimo da učestvujemo u anketnoj komisiji i ta anketna komisija nije devalvirana zbog toga što neko u njoj ne želi da učestvuje.
Što se tiče DSS-a, koja čak neće da učestvuje ni u radu parlamenta, mi postavljamo javno pitanje - gde želite da se ovaj problem reši? Na kom mestu: u Veću građana, gde ste blokirali izglasavanje anketne komisije nepristajanjem na kompromis, uz činjenicu da su uvaženi svi vaši zahtevi; ili želita da to prođe kao hapšenje Miloševića, kao ekstradicija Haškom tribunalu, kao afera Gavrilović, kao afera Perišić, kao sve ono što je skandalizovalo našu javnost. Rečeno i - ništa. Bilo - pa ništa; neka se zaboravi; neka se prećuti; hajde da se dogovorimo; u interesu je građana i društva; nema veze što sam rekao da nisam znao da je neko isporučen Haškom tribunalu; nema veze što ne znam da se neko hapsi.
Mi znamo da to nije tako, ali hajde da uvažimo interes da je bolje ne produžvati ovaj problem nego ga ostaviti tako nerešenim. To nije politika iza koje mi stojimo i ako DSS zna neku instituciju pred kojom se može rešiti ovaj politički problem neka nam to kaže, ali neka ne traži od nas da mi pristanemo na saznanje da će stvari ostati bez tog konačnog epiloga i da se neće staviti tačka na takvu vrstu političkog ponašanja, koje je neprihvatljivo za demokratsko društvo.
Što se tiče SPS-a, upoznat sam sa amandmanim te stranke, koji zapravo znače samo jedno: ona se distancira od jučerašnjeg dogovora šefova poslaničkih grupa i povlači svoj pristanak na učešće u radu ove anketne komisije. Obrazloženje može zvučati logično. SPS traži da se istovremeno, uz tu anketnu komisiju, ispituju okolnosti pod kojima je Slobodan Milošević uhapšen, odnosno isporučen Haškom tribunalu.
Legitimno - samo to nije tema ove anketne komisije i to se znalo tokom jučerašnjeg dana. Zato s prvom ovde možemo da postavimo pitanje: da li je to iskrena želja SPS-a; da li je SRS zaista iskrena kada insistira na tim principima; ili je to deo političkog projekta i dogovora u kome se pomaže jednoj političkoj opciji i osobi kojoj je ta pomoć potrebna, jer nema argumente za sopstvenu poziciju i ono što je činila.
Anketna komisija Savezne skupštine nije formirana između ostalog i zbog toga što SPS za tako nešto nije glasala - ali je tada obrazloženje te partije bilo - vi se dogovorite, a mi ćemo to da podržimo; nemojte od nas da tražite da mi među vama rešavamo stvari, nego - hajde, dogovorite se vi koji ne možete ni oko čega da se dogovorite, pa ćemo mi to da podržimo - kao i SNP.
Ali, Slobodan Milošević je bio u Hagu i prošlog četvrtka, pa tada niko u Saveznoj skupštini nije rekao - mi insistiramo i daćemo svoju podršku anketnoj komisiji ukoliko tema njenog rada bude i hapšenje Slobodana Miloševića. Zbog toga je to najobičnija politička manipulacija čovekom koji se nalazi u zatvoru od onih njegovih partijskih prijatelja koje baš briga, realno, za Slobodana Miloševića. Nijedan njegov zahtev nikada niste uvažili i zbog toga nemojte ni nama bacati prašinu u oči sa ovakvim pamfletima. Na to ne pristajemo.
Put do istine je širok i na njemu mi ne biramo saputnike. DOS poziva sve poslaničke grupe da se upuste u taj posao. Garantujemo vam da će principi rada te komisije biti onakvi kakvu su juče potvrđeni. Između ostalog, biće potvrđeni i glasanjem o ovim amandmanima, ali se ne osećamo manje vrednim zbog toga što neko nema hrabrosti da se upusti u taj posao. Jer, za nas je to politički kukavičluk.
Svi vi koji mislite da ste predmet policijskog pritiska ili zloupotrebe - izvolite, razgovarajte i sa ministrom policije, i sa načelnikom javne bezbednosti, i sa načelnikom državne bezbednosti, i sa šefom vojne bezbednosti, pa utvrdite da li je to moguće ili ne. Recite - Vojislav Koštunica je prisluškivan i zato i mi mislimo da živimo u policijskoj državi. Ili recite - on nije prisluškivan, on govori neistinu i mi ne želimo da imamo predsednika koji se iza toga krije ili pokušava zloupotrebama da tako nešto predstavi.
Uskratićemo podršku Republičkoj vladi ako je tačno ono što govori Koštunica, ali ćemo joj dati punu podršku ukoliko tako nešto nije tačno, u odbrani onih principa na kojima mora da počiva i Republička vlada, i Republički parlament i demokratska Srbija.
Još samo nekoliko administrativno-tehničkih pitanja. S obzirom da je osporen legitimitet rada anketne komisije ... gospodine Šešelj , nisam ...
(Predsednik: Narodni poslanik Čedomir Jovanović ima pravo neograničeno da govori jer je predlagač ...)
... ni do sada zavisio od toga što mi vi sugerišete, samo malo strpljenja i završićemo. Dakle, što se tiče pitanja pravnog utemeljenja anketne komisije, legaliteta i legitimiteta na kome ona mora počivati - anketna komisija ima pravo da traži od državnih organa i od pojedinih organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su joj potrebne. Član 71. stav 4.
Dakle, ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja. Da li je predsednik Savezne Republike Jugoslavije državni organ? Da li je načelnik Generalštaba VJ državni organ? Da li je Republička vlada državni organ?
Naravno da jesu. I u ovom stavu ovog člana mi vidimo puno pravo da svaku osobu, koju smatramo potrebnom, pozovemo pred anketnu komisiju. Mi nemamo pravo da je prisilimo da dođe, iako je ona dužna da to učini, ali će nedolazak biti jasniji od bilo kog odgovora datog pred članovima te komisije, jer će nedolazak biti prećutna potvrda svih optužbi iznetih u prethodnih mesec dana i sa kojima se mi suočavamo već godinu i po dana.
Što se tiče državne tajne, vojne tajne, pozivanja na te tajne, pred anketnim komisijama ne sme biti tajni. Pred anketnim komisijama se može uvažiti specifičnost i izuzeti javnost, ali pred parlamentom i organima koji parlament imenuje ne sme biti tajni. Jer, ako pred parlamentom ima tajni, onda hajde da zatvorimo parlament. Pa, neka neko drugi upravlja ovom zemljom jer je on za tako nešto sposoban, pošto je nas procenio kao nesposobne, kojima ne treba nešto saopštiti.
Dakle, politika čistih ruku posle godinu i po dana prljavštine kojom su svi uprljani, politika principijelnosti treba da počne u ovom parlamentu, iako je, s pravom, u njemu često bilo neprincipijelnosti. Ako to ovim svojim postupkom ne uradimo, onda smo mi gori od naših prethodnika jer smo prevarili društvo. Naši prethodnici nikada nisu govorili kao mi. Nikada.
Oni nas nisu smatrali predstavnicima opozicije kompetentnim za neki problem, oni nikada nisu u javnosti iznosili probleme sa kojima se suočava Vojska Jugoslavije ili predsednik države. Oni su svoje smene rešavali tiho. Ne želim da kažem da li je to kulturno ili ne, po proceduri ili ne, ali jeste mimo javnosti i bez traumatizovanja javnosti.
Kada je smenjen načelnik Generalštaba, Perišić, bilo je oficijelnog saopštenja, ali nije bilo ovakvih problema sa kojima se suočavamo danas. Da li je to sposobnost vlasti da neke stvari reši unutar svojih redova ili je to želja da se stvari prikriju, neka tumači javnost. Danas o tome ne mogu da sudim, ali ukoliko mi pređemo preko svega onoga što je rečeno, onda ćemo biti gori od onih koji su loše stvari krili od drugih. Hvala vam.
(Poslanik Pelević traži repliku.)

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vaše je pravo da glasanjem date ili ne date podršku  formiranju anketne komisije, ali ne postoji monopol nad činjenicama i istinom.
I tačno je da je ovo u svojoj suštini politički problem: suočeni su, sa jedne strane DOS i sve stranke koje ga čine, a sa druge DSS. Ali, ovo nije naš unutrašnji koalicioni problem, ovo nije pitanje jednog partijskog stenograma, nego funkcionisanja najvažnijih državnih organa- Republičke vlade, Vojske Jugoslavije i predsednika SRJ. To nisu partijske, to su državne institucije i tom ovde pomenutom logikom, da ne želite da se mešate u tu vrstu knflikta, vi zapravo sebi uskraćujete pravo da učestvujete u bilo kom drugom političkom radu, da bilo kada raspravljate o radu Republičke vlade, predsednika SRJ, kao predstavnici drugih stranaka o radu Vojske Jugoslavije.
To nije tačno. Mi se ne smatramo manje vrednijim zbog toga što predstavnici opozicije u ovome ne žele da učestvuju, njihova namera očigledno nije da se utvrdi istina. Jer, kakve veze ima amandman 2. koji ste podneli 16. jula, u kome se kaže: "U tački 2. pretposlednji red iza reči "nezakonitog postupanja" dodaju se zarez i reči "povrede prava i slobode građana", a iza reči "državnih funkcionera" dodaje se zarez i reči "državnih organa".
Gospodine Obradoviću, Slobodan Milošević je i juče bio u Hagu, bio je i prošle nedelje, on je u Hagu godinu dana. Vas ne interesuje sudbina Slobodana Miloševića. Vi želite da politički profitirate na njegovom problemu, jer ste danas podneli amandman koji nema nikakve veze sa ovim koji ste podneli juče, a ovaj od juče ste povukli, i to je vaše pravo. Mi vam to pravo ne uskraćujemo, ali nemojte obmanjivati, ne Skupštinu i nas, jer se mi vrlo dobro poznajemo, nego javnost.
Predsednik bilo koje države, makar bio i bivši, zaslužuje elementarno poštovnje. Slobodan Milošević je naša nacionalna tragedija, nije samo vaša partijska, ali on ne sme biti predmet političkog marifetluka ove vrste. Ovo nema veze sa istinom, ovo je najobičnija obmana. I ako ste takvi, onda nam i niste potrebni u anketnoj komisiji. Jer, da ste poštovali istinu, Srbija ne bi bila danas ovakva.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno je pravo opozicije da ona odluči da li će učestvovati u radu ove anketne komisije ili ne. To pravo niko ne može osporiti, niti mi treba da trošimo svoje vreme i nastojanja kako bismo nekog privoleli da učestvuje u radu te anketne komisije. To je politička odluka koja ima svoje jasne posledice i verujem da ste u skladu s tom odlukom i posledicama vi donosili svoju odluku.
Mi smo dužni da objasnimo javnosti i da pred parlamentom kažemo: juče smo uvažili principe koji su pomenuti; možemo imati razumevanja za vaše stavove koje ste izneli; ali, poslanička grupa DOS nije prepreka formiranja anketne komisije. Ona bi radila u skladu sa poslovnikom koji bi zajednički bio definisan kroz rotaciju predsednika i uz potpuno uvažavanje opozicije.
Dakle, to je juče kao dogovor potvrđeno na sastanku kod predsednika parlamenta, to je kroz amandmane koje su podnele poslaničke grupe takođe potvrđeno. Potom, jedna poslanička grupa je predložila amandmane kojima povlači one prethodno podnete. Setila se nekih događaja koji su se desili pre godinu dana, kao da su se desili prošle noći.
U redu, SSJ ne želi da bude sama sa nama i to je vaše pravo, to ne osporavamo. Nema razloga da se oko toga sada troši bespotrebna energija i da se sporimo u toj temi. To nije za nas nimalo sporno. Mi ćemo pred parlamentom razmatrati taj izveštaj i videćemo da li ćemo ga podržati ili ne. To će biti tema za drugačiju vrstu rasprave.
Ono što može biti predmet našeg sporenja jeste osnov za formiranje anketne komisije i pravo te anketne komisije da pozove određene ličnosti, odnosno predstavnike određenih državnih organa. U članu 70. Ustava Republike Srbije, a to je četvrto poglavlje, prava i dužnosti Republike Srbije, kaže se veoma precizno da prava i dužnosti Republike Srbije vrše Ustavom određeni republički organi. U stavu 2. se kaže:"Slobode i prava čoveka i građanina, jednakost pred zakonom, samostalnost i jednak položaj preduzeća i drugih organizacija, osnova su i mera ovlašćenja i odgovornosti republičkih organa." Dakle, pitanje je odgovornosti republičkih organa.
U članu 71. Ustava piše: "Republički organi, u okviru Ustavom utvrđenih prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđuju politiku, donose i izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte, vrše ustavno-sudsku i sudsku zaštitu ustavnosti i zakonitosti." U članu 72. kaže se da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina, ustavnost i zakonitost, odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana, mere za slučaj vanrednog stanja itd.
U članu 135. kaže se da prava i dužnosti koje Republika Srbija ima po ovom ustavu, a koja se prema saveznom ustavu ostvaruju u federaciji, ostvarivaće se u skladu sa saveznim ustavom. U stavu 2. stoji, da kada se aktima organa federacije narušava ravnopravnost Republike Srbije ili se na drugi način ugrožavaju njeni interesi, a pri tome nije obezbeđena kompenzacija, republički organi donose akte radi zaštite interesa Republike Srbije.
Dakle, ovo su sve ustavom utvrđeni principi na kojima želimo da zasnujemo rad anketne komisije. Vaša kritika bi u tom pravcu imala smisla, da je poslanička grupa DOS ovu inicijativu podnela pred Republičkim parlamentom. Vi biste mogli da kažete, izvinite, zašto to niste učinili pred Saveznom skupštinom? Reč je o Vojsci Jugoslavije, reč je o predsedniku SRJ, reč je o vojnoj službi bezbednosti, o načelniku generalštaba. I suviše puno saveznih organa da biste mimoišli Saveznu skupštinu.
Mi to nismo učinili. Mi smo pokrenuli inicijativu pred federalnom skupštinom, otvorili raspravu i u toj raspravi bili veoma konstruktivni. To znaju učesnici konsultacija kod predsednika Veća građana, gospodina Mićunovića. Svi zahtevi su bili uvaženi. DSS je tražila da se isključivo raspravlja o tome da li je bilo prisluškivanja predsednika države; bilo ili nije bilo; da anketna komisija ili recimo poslanička grupa DOS na to pristane, zaključi da nije bilo i sve u redu.
Da li je neko naredio Vojsci Jugoslavije, specijalnim jedinicama, da uđu u Republičku vladu? Da li je to pokušao? Ako jeste, možda će ponovo pokušati. Možda će neko drugi pokušati. Možda će sutra biti novi izbori u kojima će se pojaviti novi predsednik, pa će mu neko došapnuti: znaš šta, prošli put su oni pokušali i nije prošlo, ali nije bilo nikakvih posledica, hajmo mi ponovo. DSS nije htela da podrži taj deo rada anketne komisije. Nije htela da se utvrdi da li je neko naredio upad u Republičku vladu.
Ne želim da ih krivim zbog toga, ali su oni time sebe gurnuli u senku sumnje da nešto kriju. U Saveznoj skupštini nije moguće formirati anketnu komisiju, jer su stranke iz Crne Gore, stranke koalicije za Jugoslaviju i stranke koje imaju svoje predstavnike u ovom parlamentu, pre svega SPS, a potom i SRS , rekle sledeće: vi se dogovorite među sobom, a mi ćemo vaš dogovor da poštujemo.
Nisam učestvovao u tim razgovorima i ne znam da li se s gospodinom Šešeljom raspravljalo na takav način, verovatno jeste. Mislim s razlogom, zato što je gospodin Šešelj objavio nešto što nije izveštaj anketne komisije, štampao knjigu, pustio to u javnost , a potom se ispostavilo da je to partijski stav, štampani pamflet u kome se ljudi denunciraju; sve i svako. To Skupština nije podržala, ni taj anketni odbor.
Verujem da je zbog toga gospodin Šešelj izgubio podršku koju je prethodno imao i kroz glasove predstavnika DOS-a. DOS je podržao predsednika anketne komisije iz opozicionih redova; trebalo je da ispita okolnosti pod kojima je ubijen Pavle Bulatović. DOS, dve godine pošto je ubijen.
Dve godine su predstavnici današnje opozicije mogli o tome da raspravljaju kao vlast, ali nisu. Setili su se da to rade kada su postali opozicija, pa je onda deo anketne komisije štampao knjigu u kojoj je pronašao isključive krivce; naravno - u redovima današnje vlsti. Pa da je to tako, davno bi bili u zatvoru dok ste bili vi na vlasti a mi opozicija. Davno bi ih pohapsili, jer ste nas hapsili i bez ikakvog razloga.
Što se tiče rada ove anketne komisije, pitam vas koja će komisija, koji parlament i koja institucija štititi ovaj ustav? Ko treba da se stara o slobodama građana ovog društva? Ko treba da štiti bezbednost Republike Srbije? Da li je naređenje Vojsci Jugoslavije, eventualno naređenje da se uđe u Republičku vladu, ugrožavanje bezbednosti? Da li su mogli da stradaju oni ljudi u obezbeđenju Republičke vlade koje smo i mi nasledili, koji po 20, 30 godina tamo rade. Da li je mogao da strada neko iz Vojske Jugoslavije? Da li je mogao da strada neko od naših prijatelja, rođaka na redovnom odsluženju vojnog roka u Vojsci Jugoslavije? To institucije moraju da rasprave, a Savezna skupština nije želela o tome da raspravlja i mi onda to otvaramo na drugom mestu, u Republičkom parlamentu, kroz poštovanje i Poslovnika i Ustava.
Anketna komisija Savezne skupštine je tokom rada ispitala i republičke funkcioner. Razgovarali su članovi te anketne komisije sa brojnim republičkim funkcionerima, iako su oni mogali reći: izivinite, kao republički funkcioner nemam šta da odgovorim na pitanja saveznog organa. Gde je ta granica između savezne države i Republike Srbije? Ona ne postoji. To je jedno.
Zakoni koji važe u SRJ moraju važiti u Srbiji i koji važe u Srbiji moraju važiti u Jugoslaviji. Ako to ne poštuje Savezna skupština, obezbeđenje poštovanja će ostvariti Republička skupština; to je u skladu sa zakonom i Poslovnikom i svaki državni organ će morati da se pojavi pred anketnom komisijom republičkog parlamenta, inače će biti kritikovan od strane parlamenta. Izveštaj će biti podnet, pa neka o tome u političkom smislu sudi i skupština.
Ne možemo nikoga pozvati na krivičnu odgovornost i to ne pokušavamo. Neka to rade sudovi. Jedna politika se mora razobličiti: politika zloupotrebe institucija, bilo da su republičke, savezne. A neka to uradi Republička skupština, jer Savezna skupština nije smela.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Peleviću, mislim da bi bilo nekulturno da govorim a da vas ne pomenem po imenu. Nije napad na vas, vi ste otvorili određena pitanja, želim da se o njima razgovara u Skupštini kao predlagač tačke dnevnog reda, insistiram na tome.
Molim vas da javno ovde pred parlamentom kažete kakve to indicije postoje da je prisluškivan predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Kakve to indicije postoje? Prvo to.
Drugo, kako mislite da se povrati ukaljani ugled VJ tako što se uopšte neće raspravljati o svemu što se desilo. Taj ugled je ukaljan; tačno, a oni koji su ga ukaljali treba da odgovaraju. Ali, mi želimo da vidimo ko su oni. Nema potrebe da neko od nas brani Pavkovića ili Krgu. Mogu oni sami da se brane i neka sami vode računa o sebi. Konačno, niko od njih to nije ni tražio.
Ovde može da bude otvoreno pitanje - zašto se o tome govori sada, kada je ta ljubav, koja je bila očigledna, prestala; i - da li je to moralno ili ne?. Imamo jednu argumentaciju od generala, koji kaže da o tome nije želeo da priča kao načelnik Generalštaba, jer u tom svojstvu on ima instrumente da taj problem reši u okviru svoje institucije i kroz komunikaciju sa predsednikom države, a ne kroz intevjue na televizijama. Ali, kao penzionisani general on više nema nikakvu mogućnost.On može da ode kao najobičniji vojnik - redov.
Ni redov u vojsci se ne šalje kući onako kako je poslat general Pavković, kakav god on bio. Pogledajte šta su o njemu govorili godinu i po dana, 6. oktobra smo tražili njegovu smenu i godinu i po dana smo to radili.
Ali, VJ ne zaslužuje takvo ponašanje, a pogotovo ne ono što se desilo juče.Saznali smo sada da je ovaj čovek, iza koga smo stajali godinu i po dana, kriminalac, švercer, ima kuću u Kotoru, ima stan u Beogradu. Na šta to liči? Da li će svaki general i oficir u ovoj zemlji koji ne pristane na ultimatume jednog kabineta ili savetnika imati takvu sudbinu: javno blaćenje po medijima bez šanse da se sazna istina.
Neka anketna komisija pozove svakoga, i tog Jovaševića i tog Pavkovića, pa neka se vidi da li je to tačno. Pa ako nije tačno, neka se onda VJ pošalje poruka - od vas očekujemo da poginete, ali vas štitimo od ovakvih kao što su ovi koji su to učinili, bilo da su to Nebojša Pavković, Koštunica ili njegova stranka.
Mi nismo ukaljali obraz VJ, niti smo doveli u pitanje legitimitet VJ. Vlada Republike Srbije je maksimalna sredstva izdvojila da bi ta vojska bila finansirana. Pronašli smo sredstva za Kopnenu zonu bezbednosti. Poštedeli smo pripadnike VJ nekog novog konflikta. Maksimalno smo izašli u susret svakom njihovom socijalnom zahtevu, a da vam ne pričam kolika je u jednom trenutku bila razlika između penzija vojnih i građanskih lica; velika, tri puta.
Nikada se nije desilo da poslanička grupa DOS-a, prilikom glasanja o budžetu u Saveznoj skupštini, dovodi u pitanje finansije namenjene VJ. Zbog toga mi ne možemo da budemo krivci za trenutnu poziciju u kojoj se nalazi ta vojska. Bili bi krivci kada bismo ćutali, pa nastavili ovo - kazao je Koštunica; rekao je Pavković; ovaj priča da su bili pijani; onaj da to nije tačno. To je cirkus, to nije država i neka se taj cirkus jednom zatvori. Karte su prodate, ringišpil se vrteo i konačno je došlo vreme da se stvari dovedu na svoje mesto. Samo se o tome radi.
Mi razumemo vaše pravo da vi u tome nećete da učestvujete, jer nema tu drugih predstavnika opozicije i vi biste imali politički problem da objasnite da li ste vi privezak DOS-a i DS-a ili ste autentična stranka koja ima svoj interes. Kada nema drugih iz opozicije, teško vam je da to objasnite i to je politički razumljivo.
Ali, ne možemo da se složimo sa vašim nastojanjem da nama osporite pravo da to istražimo, jer time onda zapravo ne možete da uradite ni ono što vi želite, a to je da zaštitite VJ. Vojska Jugoslavije neće imati čist obraz dok se ne utvrdi da li je neko pokušao da je zloupotrebi ili ne; da li se ona tome suprotstavila kao 5. oktobra ili nije.
Kada dobijemo odgovore na ta pitanja moći ćemo da uđemo u reformu vojske i da kažemo da imamo sposobno državno rukovodstvo koje zna kako se postupa sa vojskom, ali bez toga je to nepodnošljivo nizak nivo i mi u tome ne možemo da učestvujemo. Mi moramo to da raščistimo. To nije politika konflikta između jedne i druge stranke, jer smo mi i doveli te osobe na mesta na kojima se nalaze. S pravom može da se kaže - izvinite, pa vi ste njega kandidovali za predsednika; ili, Koštunici da se kaže - izvini, ti si bio nosilac liste na republičkim izborima i ti si svojim potpisom dao legitimitet Republičkoj vladi.
Niste vi za to odgovorni. Bili ste protiv i tada i danas. I nije to zbog toga samo tako malo, bezazleno pitanje, već je mnogo, mnogo ozbiljnije i zato želimo da čujemo odgovor državnih organa, državnih institucija, anketne komisije. Bilo bi bolje da su tu predstavnici opozicije. Ako nisu, mi ćemo odgovorno raditi taj posao, završiti ga, podneti izveštaj Skupštini i o tome će se raspravljati; videće se da li je tu neko propušten ili ne, da li je gurnuta glava u pesak ili ne i da li smo bili onakvi kako tvrdimo danas da jesmo.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Anđelkoviću, samo da objasnite koji amandman treba da prihvatimo, onaj što ste podneli juče ili onaj što ste podneli jutros; to treba da nam objasnite,  pošto je razlika od 12 sati suviše mala da bismo mogli sada da razumemo u čemu su ovi amandmani od jutros suprotstavljeni onima od juče.
Ako prihvatimo one od juče, oni su kontradiktorni ovima koje ste podneli danas. Dakle, treba da objasnite koji amandman tražite da prihvatimo, pa ćemo onda, shodno tom vašem obrazloženju, mi odlučiti. Ali, imajući u vidu sadržinu tih amandmana, jasno je da vi to ne želite, jer se njima zapravo onemogućava rad anketne komisije po ovom pitanju.
Možemo da razgovaramo nekom drugom prilikom o anketnoj komisiji koja bi se bavila slučajem bivšeg predsednika Miloševića, ali ako radimo sa anketnom komisijom isključivo usmerenom na nastupe i sve one činjenice o kojima su govorili predsednik države, odnosno o smeni našeg načelnika Generalštaba, onda to jedno sa drugim nema dodirnih tačaka.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju rasprave o ovoj tački dnevnog reda samo želim da vas upoznam da sam prihvatio amandmane koje je predložila SSJ i da sam kao predlagač formiranja anketne komisije predložio amandmane kojima se ide u pravcu dogovora postignutog na večerašnjem sastanku šefova poslaničkih grupa.
Dakle, poslaničke grupe koje i danas smatraju da im nije mesto u anketnoj komisiji, u skladu sa amandmanom koji sam podneo, moći će u bilo kom trenutku, bez bilo kakvih uslovljavanja, da se priključe radu anketne komisije. Možda će se u međuvremenu steći neki novi razlozi za takvu vrstu njihovog angažovanja. Želim da vas upoznam sa našom namerom da vam u potpunosti izađemo u susret i u bilo kom trenutku vam omogućimo da se priključite radu anketne komisije, ničim ne uslovljavajući vaše ponašanje u toj anketnoj komisiji, osim poštovanjem poslovnika o radu koji će biti utvrđen i koji će biti jednak prema svima.
Što se tiče kritika koje su iznete a ticale su se inicijative koja je i danas ovde pokrenuta, nisam primetio da je neko osporio razloge za formiranje anketne komisije, s tim što su postojali neki stavovi koji su za nas kao predlagače neprihvatljivi, pre svega zbog toga što mislimo da nas oni udaljavaju od konačnog rešenja.
Hapšenje i ekstradicija Slobodana Miloševića Haškom tribunalu su teme koje imaju svoj sudski epilog u procesima koji se vode i svoj politički epilog kroz usvajanje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Anketna komisija u ovom trenutku za nas nije prihvatljiva jer bi praktično uradila ono što su uradile novinarske redakcije i političari u svojim istupima. Otvaranje pitanja - ko su bili ljudi u civilu ispred rezidenicje bivšeg predsednika - to je potpuno besmisleno, bar za anketnu komisiju; imate čak i članove poslaničke grupe koji su te noći bili tamo, pa možete dobiti odgovor od njih.
Ipak, što se tiče druge vrste primedaba, status poslaničke grupe, primena Poslovnika, uvažavanje nekih zahteva koji su izneti pre godinu i po dana, to bi takođe za nas bilo neprihvatljivo. To je vraćanje unazad. Čak i kad bi na tako nešto pristali, da to uradimo, ne bismo mogli da menjamo Poslovnik i da izlazimo u susret zahtevu jedne stranke, koja bi time bila više nego povlašćena.
Dakle, ne možemo da prihvatimo one inicijative ovde pokrenute, a koje se tiču proširenja nadležnosti i širenja teme koju bi obuhvatio rad te komisije, ali ne odustajemo od podnetih amandmana i možete u svakom trenutku kao predstavnici opozicije učestvovati u radu anketne komisije, sa članovima koje imenujete, prisustvovati sednicama jer će biti javne, tako da kroz kritike ili sugestije možete doprinositi boljem radu te komisije.
Očekujem da ćemo se za 30 radnih dana sresti ovde u parlamentu. Tada ćemo razgovarati o izveštaju te anketne komisije i to će biti prava prilika za test poslanika DOS-a i građana koji su nam dali poverenje, jer će se iz tog izveštaja videti da li smo bili objektivni, da li je tu bilo nekih tabu tema i da li smo mi zapravo ovim hteli da uradimo ono što nam se povremeno ovde spočitavalo, kako je naša navodna namera da se čitav problem reši kroz sukob DSS-a i DOS-a.
Ovo je za nas institucionalni problem i mi ćemo ga rešiti u institucijama.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zapravo rasprava o korekciji zakona koji smo usvojili, nakon obimne rasprave, pre nešto više od mesec dana.
Reč je o Zakonu o lokalnim izborima i tehničkoj dopuni člana 59. tog zakona, kojom se precizira mogućnost da u drugi krug idu dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova; umesto onoga što je do sada stajalo u zakonu - "dva ili više kandidata koja su dobila jednak i istovremeno najveći broj glasova".
To je praktično jedina izmena, gde se kaže koja su to dva kandidata koja idu u drugi krug. Mislim da je ta formulacija bila potrebna pre svega zbog toga što je sa prostora tri opštine na jugu Srbije, gde se izbori održavaju, stigao zahtev da se to pojasni i mi smo bili dužni da izvršimo tu dopunu, odnosno da precizno formulišemo koja su to dva kandidata koja imaju pravo učešća u drugom krugu izbora za organe lokalne samouprave.
Dakle, dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, to je ta formulacija koju smo dodali u članu 59. ovom izmenom zakona i unapred računam na vaše razumevanje zbog toga. Hvala.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 158. stav 2. predložio bih poslanicima Republičkog parlamenta dopunu dnevnog reda tekućeg vanrednog zasedanja.

Ta dopuna je, a verujem da ste obavešteni putem sredstava informisanja, u jednom svom delu proistekla iz nesposobnosti Veća građana Savezne Skupštine da odgovori svojim obavezama i formiranjem anketne komisije preispita sve one okolnosti i utvrdi činjenice u vezi sa događajima koji su javno komentarisali, sa jedne strane, predsednik SRJ, gospodin Vojislav Koštunica i članovi njegovog kabineta, a sa druge strane, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Pavković i njegovi najbliži saradnici.

Zbog nefunkcionisanja Veća građana Savezne skupštine povodom ovog pitanja, Republički parlament je dužan da ponudi odgovore na tako važne teme i javnost upozna sa svim činjenicama, bez prejudiciranja konačnih odgovora. Mislim da su to krupna pitanja i da bi mi, distanciranjem od takve svoje obaveze, zapravo poslali više nego lošu poruku našoj javnosti, da naša Skupština kao institucija nije spremna da se suoči sa svim onim bolnim temama, otvorenim u nastupu tako važnih i visokih državnih funkcionera.

Mislim da u skladu sa tim i sa članovima 131. i 156. Poslovnika o radu Republičke skupštine, kao i sa svim onim što je zapravo proisteklo iz našeg jednoipogodišnjeg rada, imamo puno pravo da o toj temi razgovaramo, da formiramo anketnu komisiju, da u toj anketnoj komisiji efikasno i odgovorno uradimo posao, koji naše kolege iz Savezne skupštine nisu uradile, i da potom javnosti saopštimo istinu, bez obzira kakva ona bila.

U skladu sa tim, očekujem od vas da podržite ovaj predlog o izmeni dnevnog reda i da uvažite moj zahtev, kako bismo već po završetku rasprave o zakonima iz oblasti pravosuđa, raspravljali o formiranju anketne komisije. Upoznati ste sa Predlogom odluke o obrazovanju anketne komisije Narodne skupštine Republike Srbije, radi sagledavanja stanja i utvrđivanja činjenice postojanja ili nepostojanja zloupotrebe službenog položaja najviših državnih funkcionera i neovlašćenog postupanja lica u njihovoj službi.

Predložio sam sastav anketne komisije, ali naravno to ostaje otvoreno pitanje i predlažem da po usvajanju izmene dnevnog reda održimo konsultacije sa predsednicima poslaničkih grupa, kako bi se u potpunosti upoznali i oni sa tom inicijativom i imenovali svoje predstavnike anketne komisije. Naravno, ukoliko poslaničke grupe smatraju da zaslužuju više predstavnika, o tome možemo razgovarati, ali ovo ne bi trebalo da bude rasprava o anketnoj komisiji, već zapravo samo glasanje o tome da li će anketna komisija moći da se formira ili ne, odnosno da li ćemo o tome raspravljati ovde u parlamentu.

Dakle, predlažem prvu izmenu dnevnog reda, koja bi zapravo nama omogućila da već po završetku objedinjene rasprave o zakonima iz pravosuđa, očekujem sutrašnjeg dana, raspravljamo o formiranju anketne komisije. Do tada bismo se dogovorili oko sastava anketne komisije, tako da bi ta rasprava bila celovita.

Drugu izmenu dnevnog reda predlažem takođe u skladu sa članom 158. i ona se zapravo tiče izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima. Vi znate da smo mi pre mesec dana raspravljali o Zakonu o lokalnim izborima i tokom te rasprave uočili smo jedan ozbiljan propust, koji bi mogao proizvesti velike komplikacije tokom izbornog procesa u tri opštine na jugu Srbije. Zapravo, zakonom nisu precizirane one izborne radnje do kojih mora doći, ukoliko dođe do drugog kruga izbora.

Dobili smo od Izborne komisije primedbu i zbog toga predlažem da po okonačanju rasprave o 8. tački dnevnog reda izvršimo dopunu dnevnog reda i raspravljamo o Zakonu o lokalnoj samoupravi, odnosno o izmenama i dopunama tog zakona, kako bismo utvrdili izbornu proceduru u slučaju održavanja drugog kruga izbora.

To je jedan propust. Nije verovatno da će doći do drugog kruga izbora, međutim, ukoliko dođe, to mora biti zakonom definisano.

I konačno, predlažem treću izmenu, odnosno dopunu dnevnog reda takođe u vezi sa članom 158. - reč je o Predlogu zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji. Taj zakon je u skupštinsku proceduru stigao krajem prošle nedelje i moj predlog narodnim poslanicima je da u objedinjenoj raspravi parlament razmatra Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Predlog zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji.

Možemo se dogovoriti u konsultacijama da li ćemo za neko vreme produžiti raspravu u načelu o ta dva zakona, ali mislim da bi bilo dobro da u toku ovog vanrednog zasedanja raspravljamo i na takav način, u meri u kojoj je to moguće, reformišemo oblast unutrašnjih poslova kroz usvajanje zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, kojom se reformiše postojeći resor državne bezbednosti.

To su ozbiljne i važne inicijative, ali mislim da će naići na razumevanje i da će sasvim sigurno parlament biti spreman da, uz dodatni napor, raspravlja o ovim temama. Hvala lepo.

Poštovana gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, odlučivanje u savetu bi moglo da se sprovede preglasavanjem, konsenzusom ili načinom na koji je, recimo, odgovoreno ovde, utvrđivanjem određene kvalifikovane većine i ponudom rešenja, ukoliko zbog istog broja glasova u nekim situacijama, u kojima broj od devet nije u potpunosti zadovoljen, dođe do blokade rada saveta.
Da nema ovog stava zakona, onda bi sve ove kritike koje su iznete bile opravdane, jer se nigde ne bi moglo tvrditi da predsednik saveta, odnosno zamenik presednika saveta ima to pravo presudnog odlučivanja. To nismo mi izmislili, to je tehnologija koja je postojala i pre ovog predloga, i ona će postojati i u budućnosti, jer je to zapravo efikasan način prevazilaženja blokade.
Otkuda tako veliko pravo predsednika saveta - po prvoj činjenici, da njega bira dve trećine članova saveta; iz tog ekskluzivnog statusa koji proizilazi iz tako visokog kriterijuma proizilazi i pravo da on odlučuje u presudnim situacijama, u kojima ne postoji mogućnost odlučivanja zbog identičnih stavova za, odnosno protiv određenog predloga. Ali, odlučivanje u jednom telu može biti ili preglasavanjem, ili definisanjem nekih drugih kriterijuma kao što je npr. uvođenje dvotrećinske većine.
Ovo što je ovde ponuđeno jeste odgovor na one situacije u kojima se može naći savet u blokadi, ukoliko jedna i druga strana podele sa istim brojem glasova svoje stavove. Dakle, to nije nikakva želja da se nekome da više od onoga što mu pripada, već je to zapravo logična posledica načina na koji se predsednik saveta bira - dvotrećinskom većinom.
Što se tiče ljudi koji će se javiti na te pozive, i organizacije njihovog rada, mi ne sumnjamo da će se oni organizovati. Pozivi će biti upućeni svim nevladinim organizacijama koje su registrovane u republičkom, odnosno Saveznom ministarstvu pravde, za delovanje u oblasti ljudskih prava, odnosno profesionalno u okviru struke koju tretira ovaj zakon i tu nema nikavih strahova niti bojazni, pogotovu što mi od njih očekujemo da oni veoma odgovorno pristupe tom poslu.

Poštovana gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je važna ova tačka 5) i ona se ne može brisati. U njoj se, podsetiću vas, veoma jasno utvrđuje obaveza davanja projekcije planiranih godišnjih prihoda i rashoda, sa specifikacijom, i podataka o finansijskom potencijalu podnosilaca prijave.
Zašto je to važno - pa to je važno zbog člana 53. Ja vas podsećam, to smo nekoliko puta činili, i predstavnik predlagača zakona, i mi kao predstavnici poslaničke grupe DOS, da posmatramo zakon kao celinu.
U članu 53. se zapravo utvrđuje postupanje agencije nakon podnetih prijava. U tački 5) tog člana zapravo se vidi smisao postojanja tačke 5) prethodnog člana, dakle člana koji je sada predmet naše rasprave. Jer, u slučaju da se za korišćenje iste radiofrekvencije prijavilo više lica koja ispunjavaju uslove, daje se prednost onome koji na osnovu podnete dokumentacije pruža veće garancije da će doprinositi kvalitetnijem i raznovrsnijem programu.
Dakle, ta dokumentacija se daje pre i na osnovu date dokumentacije agencija donosi svoju odluku. Zato je potrebno, između ostalog, izaći sa konkretnim finansijskim planom, videti da li postoji, a to je veoma jasno utvrđeno tačkom 2) člana 50, tehnička, organizaciona i programska osposobljenost onoga ko aplikuje na frekvenciju da u potpunosti odgovori propozicijama predviđenim ovim zakonom.
Mi imamo 1.300 što radio, što TV stanica, ali se na prste jedne ruke mogu nabrojati one koje u potpunosti poštuju tehničke standarde. Ne govorim o kvalitetu programa, o tome možemo da raspravljamo, ali oni poštuju tehničke standarde, pokrivaju teritoriju za koju su dobili dozvolu, emituju program u zakonom utvrđenom roku, plaćaju državi naknadu za tako nešto, taj program je i tehnički kvalitetan, tako da može da se primi. Zbog toga je potreban ovaj stav 5. i ne možemo se odreći njega.
Ne vidim da time zapravo diskriminišemo nekog ako raspolaže manjim finansijskim sredstvima. Naprotiv, može se videti, ukoliko on na osnovu manjih finansijskih sredstava pažljivo planira taj proizvodni, odnosno emitovani program, da je i on sposobniji za taj posao, i to nije ključna kategorija, pogotovo ne ako se uzme pozivanje na član 53. u kome se kaže da će savet prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave ostvarivanju načela uređenja odnosa u oblasti radiodifuzije.
Dakle, ovo su sve veoma bitne stvari i nije moguće doneti ozbiljnu odluku ako vam neko ne dostavi finansijski plan, ne kaže kakvi su njegovi tehnički kapaciteti, a to se ne može uraditi na osnovu obećanja i lepih reči, već na osnovu dokumentacije.