Zahvaljujem. Ovo je poštovani poslanici, poštovani građani Srbije praktično stečajna sednica do koje smo došli samo zahvaljujući nagodbama stranaka vladajuće koalicije. Da nije bilo toga ne bi se danas glasalo o članu Visokog saveta sudstva, o zamenicima tužilaštva, jer upravo ova nagodba je bila potreba da bi se došlo do ove sednice na kojoj se raspravlja o kreditnim zaduženjima koji po ovom dnevnom redu iznose milijardu i 459 miliona evra ili tačnije 145 milijardi i 900 miliona dinara. U okviru ovih kredita, mi imamo kredite za refinansiranje "Galenike", kredite za pojedine projekte koji će da ostanu najverovatnije samo nešto što će da bude pusta želja ovog saziva.
Inače, ovu vladu od početka prati enormno zaduživanje na koje smo mi upozoravali, enormno povećavanje javnog duga na koje smo upozoravali i sa te strane poslanicima DSS je potpuno mirna savest. Mi smo upozoravali i za međunarodne institucije, kao i za sve građane Srbije, postoji velika rizičnost kod ovolikog zaduživanja i sve veća cena kredita. Kao posledica toga je došlo do toga da su krediti sada izuzetno skupi, da su kamate na te kredite nekomercijalne, odnosno komercijalne za one koji ih daju, predstavljaju izuzetan teret za građane. Istine radi, podsetiću vas da je samo u prošloj godini za izmirivanje obaveza po ranije uzetim kreditima plaćeno 4,07 milijardi evra, da za ovu godinu treba da platimo 3,8 milijardi evra, da 2013. godine za uzete kredite i pripadajuće kamate treba da platimo 3,4 milijarde evra i 2014. godine 3,7 milijardi evra. Svi stručnjaci upozoravaju na to da visina javnog duga već tamo 2015. godine može da pređe granicu od 60% BDP, što je opasnost za Srbiju, za građane Srbije, jer onda idemo u one zemlje koje su visoko zadužene sa visokom rizičnošću davanja kredita. To je posledica toga što vi nemate nikakvu viziju, nikakvu strategiju i što iz nedozvoljenih minusa izdržavate Srbiju, kao što je juče objavljeno u jednom dnevnom listu.
Vaš program je bio program obmana i laži za građane Srbije. Obećali ste, podsetiću vas, 200 hiljada radnih mesta, veće plate, socijalnu politiku. Kao posledica tih obećanja imamo lažnih obećanja i vaše nesposobnosti da je preko 400 hiljada ljudi ostalo bez posla, preko milion ljudi koji žive ispod granice siromaštva, preko 50 hiljada ljudi čiji život zavisi od jednog obroka koji dobiju u narodnoj kuhinji. Nedostatak vizije, nespremnost i neznanje da samo iz novostvorene vrednosti može da se finansira potrošnja košta građane Srbije, da je samo za ove četiri godine javni dug porastao za čitavih 5,8 milijardi evra, a podsetiću vas da je na kraju 2007. godine javni dug u vreme Vlade Vojislava Koštunice bio 8,8 milijardi evra, da je za vreme mandata te vlade koja se odgovorno ponašala prema građanima smanji za 2,2 milijarde evra.
Danas imamo, a na to nas upozorava i MMF, da je javni dug prešao magičnu granicu od 45%. Po Zakonu o budžetskom sistemu, Vlada je bila dužna, ukoliko javni dug pređe zakonske okvire, da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za sledeću godinu, dostavi i program za njegovo smanjenje. Vi to niste uradili.
Umesto toga, Vlada, na čijem čelu je Mirko Cvetković, čiji je stožer DS, se u proseku, kao što je moj kolega Milan Lapčević rekao, zaduživala 55 evra u sekundi, odnosno dnevno 4,7 miliona evra, a samo ste se u zadnjoj, 2011. godini zaduživali 109 evra u sekundi, odnosno 9,5 miliona evra dnevno. To je, gospodo, ceh vašeg neznanja i obmana sa kojom ste izašli ped građane Srbije.
Šta nas u ovoj godini čeka? Čekaju nas novi krediti sa mnogo većom cenom i nove garancije. Veća sada znamo da u ovoj godini dajete garancije za 318 milijardi dinara, uzimate kredite za 396 milijardi. To su pripremljeni predlozi zakona i onih koji su sada u proceduri, sa kojim ćete da opteretite građane Srbije.
Nama je čista savest, poslanicima DSS, jer smo vas upozoravali na ogromno zaduživanje, na nezaposlenost, na socijalni položaj građana, na ogromnu nelikvidnost u privredi koja duguje preko 13 milijardi evra.
Od bankarskih plasmana privredi preko 20% tih sredstava sada ne mogu da se vrate, samo se reprogramiraju i postavlja se onda pitanje kako banke dobro posluju? Zato što je Srbija "el dorado" za zelenaše, kamataše, koji koriste vašu nesposobnost i na taj način dodatno opterećuju građane.
Još jedan zakon je trebao da se nađe u skupštinskoj proceduri danas, a to je zakon o rokovima plaćanja. Na to smo vas upozoravali. Upozoravali smo vas kako se ponašaju trgovinski lanci koji po godinu dana ne plaćaju svoje obaveze dobavljačima. U Srbiji je sada prosek 183 dana za izmirivanje obaveza. U EU kako joj zdušno trčite i težite je rok plaćanja 15 dana. Niste spremni da poštujete zakone koje donesete, niste spremni da uopšte stvorite normalan ambijent za život građana Srbije koji će i te kako da plaćaju cenu vaše nesposobnosti, neodgovornosti i vaših lažnih obećanja.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Drago mi je i prvi put sam čuo danas od gospođe Kalanović da projekat vezan za "Fijat" ide normalnom dinamikom i da sve ono što se očekuje biće završeno. Ono što ovde, kolege poslanici su primetili, pokazuje, to je da članovi jedne političke stranke ovaj projekat žele da svojataju, da je to njihov projekat. Imali smo gospodina Ćirića, gospođu Kalanović, koji brane iako u Predlogu zakona, u sazivu stoji da će ovlašćeni predstavnik Vlade biti gospodin Božidar Đelić. Činjenica je da svi mi očekujemo da u popodnevnim satima vidimo i gospodina Markovića ovde, da kompletna garnitura političke stranke G17 izađe ovde i brani ova zakon.
Ovaj zakon je, govoriću o ova dva predloga zakona koji se odnose na davanje garancije za "Fijat" automobile, kojima Republika Srbija daje garanciju Evropskoj investicionoj banci i to po osnovu dva ugovora, jedan na 150 miliona, a drugi na 50 miliona evra. Ova sredstva koristiće se za potrebe razvoja, kako stoji u obrazloženju, postojeće fabrike automobila u Kragujevcu, za građevinske radove na postojećim objektima, njihovoj rekonstrukciji i proširenju, odnosno uređenju novih tehnologija za povećanje proizvodnih kapaciteta sa postojećih 30.000 vozila na 200.000 vozila po okončanju investicionog programa.
Nije nam jasno kako uopšte očekujete, a pričali su o tome i gospodin Ćirić, kao ovlašćeni predstavnik Vlade, da budete u stanju, da pravite takvu situaciju u Fabrici automobila u Srbiji, da se dostigne taj nivo od 200.000 automobila. Pokazaću iz kojih razloga.
Prvo, jedan od uslova odobravanja kredita od strane Evropske investicione banke je da je ustanovljena obaveza pribavljanja odgovarajućih sredstava, odnosno garancija, obezbeđenja u korist banke.
Gospođo Kalanović – ko je dao za pravo ovoj vladi, predstavnicima Vlade, gospodinu ministru Nebojši Ćiriću, da 16. maja ove godine potpiše ugovor o davanju garancije Evropskoj investicionoj banci za preduzeće "Fijat automobili Srbije" i tona kredit od 500.000.000 evra kojima se "Fijat automobili Srbija" zadužuju kod Evropske investicione banke.
Podsetiću vas da je ugovorom od 28. septembra 2008. godine, tačno su ustanovljena prava i obaveze ugovornih strana, odnosno Republike Srbije i grupacije "Fijat automobila". Na osnovu tog ugovora, "Fijat grupa" postaje vlasnik sa 67%, a Republika sa 33% akcijskog kapitala uz osnovni kapital od 300 miliona evra. Na taj način se osniva zajednička kompanija pod nazivom "Fijat automobili Srbije". Tada "Fijat grupa Torino" obavezala na ulaganje u "Fijat automobile Srbije", na iznos 700 miliona evra, dok je učešće Republike Srbije bilo približno 250 miliona i to 200 miliona u novcu, a preostalih 50 miliona kroz poreske olašice. Fijat je do sada, iako su svi rokovi prošli, uložio svega 99,4 miliona evra, iako je bio u obavezi 700, odnosno za prve dve godine 200 miliona evra.
Gospođo Kalanović, podsetio bih vas da je rok za uplatu finansijskog uloga od 200 miliona evra u kompaniju "Fijat automobili Srbija" bio definisan do 31. marta 2009. godine, ali je početkom 2009. godine prologniran do kraja godine, uz izgovor svetske ekonomske krize. Kako se kraj godine približavao, a "Fijat" nije bio u mogućnosti da ispuni svoju obavezu, 20. decembra je potpisao novi aneks ugovora, predviđena je uplata od 200 miliona evra, prepolovljena je na dva dela i to uz obavezu plaćanja uplate 100 miliona evra do kraja godine, a preostalih 100 miliona evra tokom 2010. godine. Prvi deo, "Fijat grupa Torino" je sukcesivno uplaćivala i zadnji iznos do iznosa od 99,4 miliona je uplatila 29. decembra 2009. godine.
Republika Srbija je ispunila svoju ugovornu obavezu i platila je sve ugovorne obaveze koje stoje u ovom ugovoru, tako što je 3. juna 2009. godine uplatila osnivački ulog od 495 hiljada evra, da bi 12. oktobra uplatila 231 milion evra, i konačno, izvršena je predaja nenovčanog kapitala nepokretne imovine u vrednosti od 49 miliona evra. Sa druge strane, po osnovu ulaganja "Fijat grupe" u Fabriku automobila Srbije, do sada, ponavljam još jednom, evidentirana je uplata od strane "Fijat grupe Torino" od svega 94 miliona i 900 hiljada evra.
Onda vas pitam, kako ste smeli da date garancije za kredit od 500 miliona evra? Srbija je ispunila svoje obaveze po ugovoru za svoj vlasnički udeo od 33%. Italijani su platili svega 94 miliona za svoj vlasnički udeo od 97% i oni upravljaju i ubiraju prihode na osnovu uplaćenih 99,4 miliona evra, kao većinski vlasnik dok Srbija ima prihod na osnovu od 33% i dalje, iako je o svemu ovome većinski akcionar za sada u kompaniji "Fijat automobili Srbije".
To je slučaj bez presedana i voleo bih da mi kažete gde je bilo gde u svetu to do sada na takav način urađeno? Ovo potvrđuje i izjava onoga što je malo pre rekao gospodin Ćirić, da je ukupna investicija 960 miliona evra i ako uzmemo ovo što je Srbija do sada platila, automatski vidimo da Srbija nema nikakvih obaveza prema kompaniji "Fijat automobili Srbije".
Šta će da se desi gospođo Kalanović, u slučaju da nastanu nesagledive loše i štetne posledice, a koje će da onemoguće normalan rad Grupe "Fijat automobili Srbije", i ko će da plati trošak od 500 miliona evra?
Mislim da iz tih razloga nije bio primeren vaš odgovor kolegi poslaniku, jer upravo na ovaj način kako sam pokazao, pokazuje se na koji i koji je mehanizam upotrebljen za formiranje firme "Fijat automobili Srbije".
"Fijat automobili Srbije" je vama bila potrebna kao projekat kojim ćete da pokažete da imate viziju, da ste u stanju da zaposlite nove ljude, da pokrenete proizvodnju i pre svega, da postignete politički rezultat.
To je upravo bila glavna tema na kojoj je dat akcenat u predizbornoj kampanji, koalicija ZES, za parlamentarne izbore, za predsedničke izbore na kojima je dobio Boris Tadić. Kažu, na žalost, jer upravo vašim obmanama vi ste pomogli da prevarite građane Srbije i da dođemo do ovakvih izbornih rezultata.
Sam gospodin Mlađan Dinkić je priznao povodom priče o besplatnoj podeli od 1.000 evra po akciji, gde ste prevarili da četiri miliona ljudi stane u red, očekujući da dobiju te akcije, da je to u suštini bio njegov potez kojim je pomogao Borisu Tadiću da dobije izbore.
Očigledno je da se kaje posle svih ovih promena u samoj Vladi i njegovog napuštanja Vlade, jer verujem da to javnosti ne bi priznao da je druga situacija.
Tragično je to što postoje mnoga obećanja. Obećali ste 200.000 radnih mesta, bolji životni standard, veće plate, investicije, a Božidar Đelić je čak u vreme krize širio neki svoj optimizam da je Srbija jedina zemlja koju neće da pogodi kriza i koju nije pogodila kriza, da će da pohrle investitori u ovu zemlju, a znamo kakvi su rezultati svega toga do sada.
Investicije imamo samo u slučaju ako država subvencioniše nova radna mesta, poklanja zemljište, daje prazne fabričke hale i na taj način omogućava da se o trošku budžetskih korisnika, odnosno građana Srbije pokrene proizvodnja u pojedinim delovima.
Šta je sa subvencijama? Koliko je subvencija do sada država uopšte dala za firme komponentaše i koliko koštaju subvencije za Punto? Fijat automobili Srbije, kao što su kažu pojedini analitičari, nije posao veka, kako ste vi pričali, nego da je to najveća prevara. Prevara koja je jednoj političkoj stranci trebala da omogući da pređe izborni cenzus i zabeleži rezultate na izborima. To je normalan sled događaja.
Vratimo se na memorandum o razumevanju, koji je potpisan još u predizbornoj kampanji, gde ste se svi lepo slikali, pili šampanjac i slovo-dobitno saopštili građanima da će Srbija postati lider u proizvodnji putničkih automobila u regionu. Proizveli ste 30 hiljada automobila "Punto" i uz pomoć subvencija ste ih prodali. Fijat Zastava u momentu sklapanja ugovora je imala 4.700 radnika, a sada uz pomoć subvencija ima hiljadu radnika.
Nije samo Fijat naš problem sa vama, problem je taj što je za vreme ove vlade preko 400 hiljada ljudi ostalo bez posla, što je najveća stopa inflacije u Evropi, što je najniža plata, ne samo u regionu, nego i u celoj Evropi, što imamo najniži standard, što građani ne vide i sve više ostaju bez nade. Pokušavate sada upravo sa ovim kreditom sa Evropskom investicionom bankom da ponovo prevarite građane, da pokrenete proizvodnju novog modela Fijat automobila. Verujem da ćete uspeti do izbora, odnosno do predizborne kampanje da proizvedete dva, da ih šetate po Srbiji, pokazujete i opet obmanjujete narod.
Posledice vaše politike, vašeg vođenja države, kako u smislu zaštite teritorijalnog integriteta, kako u omogućavanju boljeg životnog standarda, su po građane Srbije katastrofalne. Zato je najbolje za sve građane Srbije da se na sledećim izborima potpuno razotkrije, a i ovo što pričam pokušavam da razotkrijem sve prevare i laži koje ste vi zajedno sa Borisom Tadićem i Vladom, na čijem čelu je Mirko Cvetković, uradili da biste ih obmanuli i verujem da to ovog puta nećete uspeti. Hvala.

Gospođo Kalanović, nije mi jasno zašto uopšte podmećete neke stvari koje nisam rekao. Nisam rekao o stanju kakva je infrastruktura u Kragujevcu, u Brusu i podržavam sve ono što bilo koja Vlada uradi u interesu tih građana.
Ali, ovde okrećem se onome što je najbitnije, ugovoru. Srbija je otpoštovala ugovor, uplatila je kompletan iznos, kako stoji u ugovoru za Fabriku automobila "Fijat automobili Srbija" i nema potrebe više da se zadužuje. "Fijat" je uplatio do sada svega 99,4 miliona evra i na osnovu toga ponaša se kao većinski vlasnik, iako je Srbija ta koja je većinu novca uplatila. Nema potrebe više da se zadužuje, niti da daje garancije po bilo kom osnovu. Da li tako stoji u ugovoru? Da li stoji u ugovoru da je obaveza "Fijata" 700 miliona evra, a da Srbija ukupno da 250 miliona evra?
Srbija je, ponavljam još jednom, otpoštovala svoje obaveze, a "Fijat" nije. Pri tom, većinsku dobit od fabrike automobila iz Srbije uzima "Fijat", grupacija iz Italije.

Prvo, nije tačno da je zabluda. "Fijat automobili Srbija", osnivački kapital Srbija je otpoštovala i dala je 231 milion dinara plus pokretnu opremu od vrednosti od 49 miliona evra. Ponavljam još jednom, na osnovu ulaganja "Fijat" grupe u Fabriku automobila Srbija, do sada je evidentirana uplata grupe "Fijat" iz Torina od 99,4 miliona evra.
Svi znamo šta su garancije, gospođo Kalanović. Rekao sam da smo mi dali garancije za kredit, ali postoji i mogućnost ne izvršenja obaveza i onda se aktiviraju garancije. Šta onda? Kako smo krenuli sa ovim projektom, postoji velika opasnost da postoje posledice iz tog projekta po građane Srbije, a onda će Srbija da plati, na teret građana Srbije i obveznika, obavezu po osnovu izdatih garancija, sa kamatom na ova sredstva koja nisu mala.

Ostalo mi je malo vremena da kažem sve primedbe koje Poslanička grupa DSS ima na ovaj zakon.
Vladajuća većina je odlaganje ovog zakona pravdala potrebom da se stvore uslovi, da se na javnom slušanju iznesu primedbe na ovaj zakon od strane učesnika tog javnog slušanja. Nisam stekao utisak da je bilo šta od tih primedbi ugrađeno u postojeći tekst zakona, iako je i među samim učesnicima slušanja, kako iz vladajuće većine, tako i među članovima Radne grupe koja je radila na izradi Predloga ovog zakona, bilo očigledno da oko nekih pitanja postoje razlike, nedoumice, pa i mišljenja da je Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka nedorečen.
Premijer Cvetković se tada obratio prisutnima i rekao da je finansiranje političkih stranaka i drugih političkih subjekata u svim demokratskim državama jedno od centralnih pitanja, s obzirom na to da bez uvida javnosti u način finansiranja nije moguće uspostaviti kontrolu nad radom političkih stranaka. Takođe, bez kontrole javnosti nije moguće sprečiti uticaj neformalnih centara moći, pre svega, lica koja raspolažu velikim finansijskim sredstvima, tako da mogu na neprimeren način da utiču na donošenje političkih odluka.
Što se tiče neformalnih centara moći, o kojima je govorio premijer Cvetković, smatram da rešenja data u članu 9. stvaraju priličan prostor za njihov uticaj. U članu 9. stav 2. doslovce stoji: „Prilog su i krediti, zajmovi i druge usluge banaka i drugih finansijskih organizacija dati pod uslovima koji odstupaju od tržišnih, kao i otpis dugova.”
Osnovno pitanje koje se ovde nameće je, šta je to što davaoca priloga podstiče da pod tako povoljnim uslovima daje kredit ili zajam, pa čak i na tako data sredstva i otpiše. Da li je upravo to način tzv. neformalnih centara moći, raznih tajkuna, interesnih grupa da ostvaruju uticaje na političke subjekte i tako politički subjekti postupe upravo suprotno od onoga o čemu je govorio premijer Cvetković.
Uopšte uzev, osnovni problem koji je postojao i po ranijem zakonu nije rešen ni ovim predlogom zakona.
Naime, i ovaj se bavi isključivo sticanjem prihoda, ali ne i rashodima političkog subjekta. Ovim zakonom je dato da do nemerljivih visina u apsolutnom iznosu politički subjekti mogu da prikupe sredstva i ulože ih u izbornu kampanju, ali istovremeno zakon nikako nije dao mogućnost ravnopravnog tretmana političkih subjekata i kontrole načina trošenja novca u izbornoj kampanji.
Tu pre svega mislim na medije i na primedbe koje je veliki broj poslanika danas istaklo i nema ni po jednom zakonu, Zakonu o radio difuziji ni po Zakonu o medijima, pa čak ni po Zakonu o izboru narodnih poslanika, samo se deklarativno kaže, ali se tačno ne precizira, koji su to uslovi i koliki je to maksimum koji neki politički subjekat može da ima u izbornoj kampanji.
Mislim da su to veliki propusti ovog zakona, navešću primer Slovačke i Češke, gde je besplatno oglašavanje u medijima svih političkih subjekata u toku izborne kampanje i da je to jedini način da se zaustavi nenormalno i neograničeno trošenje novca.
DSS dala je veliki broj amandmana, a o njima ćemo raspravljati kada budu došli na red. Ono što bih na kraju rekao, i sami učesnici u ovoj diskusiji iz Radne grupe, a tu mislim na Vukovića i na Zorana Stojiljkovića, kada se ovde razgovaralo o ovom zakonu prilikom javnog slušanja, rekli su da su mnoge odluke plod u suštini trulih kompromisa i da su se oni poveli za mišljenjem većine, iako ta rešenja nisu adekvatna. Hvala. (Aplauz)

U okviru ove rasprave, pored Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, imamo i dva zakona koji se odnose na kreditna zaduženja. Jedan se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji EPS elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke, u iznosu od 40 miliona evra. Sredstva zajma se koriste za zamene postojećih zastarelih brojila. Ovom zamenom u okviru projekta, čija je vrednost 83 miliona i 700.000 evra, zameniće se oko 200.000 brojila.
Ne verujem da će se građani baš obradovati ovome, jer samo pre par dana, 1. aprila, nije li namerno izabran ovaj datum, jer i ova vlada i sve ono što radi izgleda kao prvoaprilska šala, povećana je cena električne energije za 13,5%. Ako se na ovu osnovicu od 13,5% doda i PDV, u suštini to povećanje je negde oko 15%. Toliko je cena električne energije poskupela za građane Srbije.
U vreme velike krize i pada životnog standarda, povećanjem cene električne energije ste još više otežali ionako težak život građana. U suštini veoma mali broj ili praktično, gospodine Mrkonjiću, zanemarljiv, a to ste i čuli u izjavama na većini elektronskih medija, mali je broj građana koji kaže, pa čak i oni najsiromašniji, da ne troše 350 kilovata električne energije.
Drugi kredit se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Koridor 10 autoput E-80 između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Iznos kredita je 195 miliona evra s rokom otplate od 30 godina, maksimalnim počekom od šest godina i isplatom maksimalno u 20 tranši.
Ovaj kredit je namenjen za projekat, odnosno izgradnju deonice Prosek – Ćiflik u dužini od 36 kilometra u putnom pravcu Niš – Dimitrovgrad. Ukupna vrednost ovog projekta je 391 milion i 200 hiljada evra, s tim što pored Evropske investicione banke koja daje 195 miliona i 200 hiljada evra, ostala sredstva su sredstva zajmoprimca od 72 miliona i 500 hiljada evra, Evropske banke za obnovu i razvoj od 120 miliona evra i sredstva od donacija od 3,7 miliona evra. Uslov da bi se dobio ovaj kredit je da kreditor, Evropska investiciona banka, maksimalno može da učestvuje u kreditiranju ovog projekta sa 50%.
Do sada za potrebe izgradnje Koridora 10 obezbeđena su sredstva od Evropske investicione banke u iznosu od 600 miliona evra, Svetske banke 275 miliona evra, Grčke vlade 100 miliona evra, Evropske banke za obnovu i razvoj od 150 miliona evra. Inače od strane Evropske investicione banke je već odobren zajam Republici Srbiji u iznosu od 384 miliona evra za izgradnju autoputa na pravcu Grabovnica – Levosoje u dužini od 75 kilometara, i to još 23. oktobra 2009. godine, a da taj putni pravac još uvek nije završen.
Gospodine Mrkonjiću, još 2009. godine, kada smo ovde vodili raspravu o kreditima za Koridor 10, izjavili ste, podsetiću vas, citiraću ono što ste izjavili: "Obezbedili smo 1,125 milijardi evra za finansiranje izgradnje Koridora 10 kroz našu zemlju. To ni ja kao najveći optimista i zaljubljenik u Koridor 10, veći nego Boris Tadić, nisam verovao. Danas sam ponosan sa novom obavezom da se organizujemo."
Malopre ste nam u suštini rekli ko je najodgovorniji za izgradnju Koridora 10, vi prihvatate krivicu na sebe, ali u suštini najodgovorniji je predsednik Saveta za infrastrukturu, gospodin Boris Tadić, koga ste i naveli u ovoj vašoj izjavi kada se vodila rasprava u Skupštini 2009. godine.
Kao poslanici DSS nismo osporili kredite koji se odnose na izgradnju Koridora 10 i potrebu da se što pre završi. Uostalom, u ekonomskom programu DSS jedan od stubova razvoja Srbije je upravo razvoj infrastrukture i izgradnja Koridora 10. Nisu zato ni sporna finansijska sredstva da se ostvari taj cilj.
Za nas je sporno nešto drugo, a to je neorganizovanost i neodgovornost da se taj cilj, kao i mnogi drugi, i ostvare. To je karakteristika rada ove vlade – mnogo obećanja koja se daju građanima, a građani svojim odnosom prema ovoj vlasti pokazuju koliko veruju i koliko su zadovoljni ispunjenjem tih obećanja.
Da se vratimo Koridoru 10 i ostalim putnim pravcima i svim obećanjima koje je dala ova vaša vlada. Prosto, da vidimo šta je Vlada do danas uradila. Još jednom ću vas podsetiti na diskusiju i na ono što ste izjavili prilikom rasprave na toj sednici 2009. godine. "Ove godine smo uradili samo ono što smo uradili, da kompletiramo 20 kilometara na jugu, da kompletiramo i uradimo samo drugu traku. Ne hvalimo se onim što nije urađeno na severu i da završimo obilaznicu oko Beograda, to je tih 48,5 kilometara.
Takođe smo ove godine izvršili sve potrebne pripreme da iduća godina i ona tamo budu udarne. Dakle, iduće 2010. godine možemo realizovati 100 ili 200 kilometara auto-puta i one tamo, 2011. godine, još toliko. Onda bi Koridor 10 bio završen. Cilj je da se Koridor 10 završi do nove Vlade 2012. godine i mi ćemo to da uradimo. Koridor će biti završen." Gospodine Mrkonjiću, to su vaše reči ovde u ovoj skupštini.
Još jedna stvar, tada ste rekli da su sredstva od milijardu i 125 miliona za izgradnju Koridora 10 obezbeđena i da je to veština koju je pokazala ova vlada da u vreme krize uspe da obezbedi preko potrebna sredstva. Problem je što za ta preko potrebna sredstva mi plaćamo kamatu, a sredstva se ne koriste tamo gde treba. Od tog vašeg obećanja koje ste dali u Skupštini malo toga je ispunjeno. Očigledno je da od tog zacrtanog cilja o završetku radova na Koridoru 10 do 2012. godine neće biti ništa.
Gospodine Mrkonjiću, da vidimo šta se uopšte uradilo za vreme mandata ove vlade za tri godine uopšte na Koridoru 10 - godine 2008. je urađena deonica Ostružnica – Orlovača, obilaznica oko Beograda, polu auto-put u dužini od 7,7 kilometara; godine 2009. deonica Levosoje – Preševo, polu auto-put u dužini od 21 kilometar; godine 2009. Horgoš – Novi Sad, dve deonice polu auto-puta u dužini od po 10 kilometara; godine 2010. obilaznica oko Novog Sada, pun profil, svaka čast, u dužini od 12,5 kilometara.
Za skoro tri godine, gospodine Mrkonjiću, ova vlada je završila svega 12,5 kilometara auto-puta. Započeli ste radove na 150 kilometara auto-puta, što je skoro polovina od ukupne trase, ali ništa niste završili.
Gospodin Milan Kovačević je izjavio, ne znam da li ste čitali tu njegovu izjavu: "To je zato što se ne zna ko pije, a ko plaća, što su tri ministarstva i dva preduzeća pokrivali radove na auto-putu i što je svako u svom resoru gledao samo svoj interes, i Ministarstvo za životnu sredinu, i za infrastrukturu, i Ministarstvo za NIP i dva preduzeća, Preduzeće za puteve i Koridor 10".
Kao što narod kaže – mala bara a mnogo krokodila.
Obećali ste poslove za 100.000 radnika na Koridoru 10 prilikom njegove izgradnje, veće prihode od putarina – za 100 miliona evra, nova gradilišta, nove putne pravce. Sada se krivci za probijene rokove i neispunjena obećanja traže svugde – u ministarstvima i među izvođačima radova.
Jedno od obećanja ove Vlade je i izgradnja auto-puta Pojate-Kruševac-Kraljevo-Čačak i to do oktobra 2011. godine. To je samo ostalo obećanje. Ni projektna dokumentacija nije urađena. Raspisan je tender za izradu projektne dokumentacije, izabrani su izvođači, da bi onda po rečima potpredsednika Vlade tada, ministra za Nacionalni investicioni plan, Verice Kalanović, tender bio poništen zbog toga što nema novca.
Gospodine Mrkonjiću, koliko dugo traje rekonstrukcija mosta na putnom pravcu Pojate-Kruševac kod Stalaća? Prošlo je skoro godinu dana, rekonstrukcija nije završena i pitanje je kada. I uopšte, šta je razlog da se ne završi rekonstrukcija tog mosta? Ako ne može da se izvrši u nekim razumnim rokovima rekonstrukcija mosta, šta onda pričati o nekim velikim projektima?
Za ovu godinu ste najavili radove i rokove za njihov završetak na Koridoru 10. Podsetiću vas – Horgoš - Novi Sad 87 km, rok jul; Kelebija – Subotica 24 km, rok oktobar; obilaznica oko Dimitrovgrad 8,7 km, rok maj; Pirot – Dimitrovgrad 14,3 km, rok maj; Vladičin Han – Gornji Neradovac 26,3 km, rok decembar; Donji Neradovac – Levosoje 15,8 km, rok decembar; Grabovac – Grdelica 5,6 km, a ne 8 km, rok jul. Sada je april, mislite da više iko veruje u vaše rokove, u vaše putne pravce?
U maju, tačnije 11. maja 2009. godine, premijer Mirko Cvetković je izjavio – za mesec dana počinju radovi na južnom koridoru i time će biti ispunjen ovogodišnji plan za završetak 40 km. Žao mi je što u proteklim godinama nije urađeno bar po toliko auto-puta godišnje, jer bi u tom slučaju, veliki deo Koridora 10 već bio završen.
Prošlo je dve godine od te njegove izjave, a od južnog koridora bar za sada nema ništa. Započeti su kao neki radovi na putnom pravcu u Lajkovcu. Dovezene su mašine. Slikali ste se. Mašine su pomerene. Sada se kaže da se radi u Nepričavi.
Vi ste u maju 2007. godine izjavili – stvari držim pod kontrolom. Radove više ništa neće zaustaviti. Ne osećam se krivim za kašnjenje Koridora 10, jer kašnjenja nema. Radove neće ništa zaustaviti. Ako u tome ne uspem, podneću ostavku. Tvrdim, Koridor će biti završen do 1. maja 2012. godine.
Ova Vlada neće ni dočekati 1. maj 2012. godine. Da je imalo odgovorna, svi iz ove Vlade na čelu sa premijerom bi podneli ostavke. Šta će ostati iza ove Vlade? Nedovršeni putevi, nezapočeti projekti, najveća stopa nezaposlenosti u Evropi, 400.000 ljudi koji su izgubili posao za vreme ove Vlade, najniže plate u Evrope, najveća inflacija, preko milion ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Znači, samo velika obećanja i velike obmane.
Šta još možemo da očekujemo? Još 200.000 se najavljuje da će ostati bez posla, još veće poskupljenje životnih namirnica, još gori ionako loš životni standard i veći dugovi. Samo od početka godine ste se zadužili blizu dve milijarde evra. Za pokriće budžetskog deficita 500 miliona evra. Ove godine samo za kamate na uzete kredite treba da platimo 230 miliona evra. Do 2013. godine treba da se plati milijardu evra. Spoljni dug je, kao i javni dug, toliko narastao da podaci o dugovima ukazuju da državi i njenim građanima s ovom Vladom preti bankrot i dužničko ropstvo.
Na kraju, da zaključim. Strateški ciljevi ove Vlade su razvoj infrastrukture i poljoprivrede. To stoji u svim izjavama vlasnih ljudi u ovoj Vladi, premijera, predsednika države i ekonomskih timova.
Koliko ova Vlada vodi računa o strateškim ciljevima i odgovornoj politici prema građanima najbolje pokazuje nestašica brašna, njegova cena i cena hleba. Hleb "sava" je 55 dinara. Porodični je 100 dinara. Ovakve priče o Koridoru 10 najbolje pokazuje jedan naslov u novinama – auto-put, tri tačke, nastavlja se, kao Julija Džons. Hvala.

Gospodine Mrkonjiću, ako ste pažljivo slušali, rekao sam da mi ne sporimo potrebu da se izradi Koridor 10 i da ova sredstva nisu sporna. To je činjenica. Ponoviću još jednom – u ekonomskom programu DSS jedan od strateških ciljeva je upravo izgradnja Koridora 10.
(Milutin Mrkonjić, sa mesta: To nisam čuo, izvinjavam se.)
Samo nešto da vam kažem, nemojte ovo da shvatate lično. Znači, ovde pričamo o Vladi, o radu Vlade, niko ne zanemaruje neki vaš trud koji vi pokazujete da se to završi. Ali, da budemo tačni onda.
(Milutin Mrkonjić, sa mesta: Pohvalite me malo.)
Da vam kažem šta je urađeno u vreme vlade Vojislava Koštunice – godine 2004. urađen je put Beška-Beograd, leva traka auto-puta, 33 kilometra. Da li je tačno? Godine 2005. - Pečenjevce-Grabovnica, autoput, 22 i po kilometra. Da li je tačno? Godine 2006. - Novi Sad-Beška, leva traka autoputa, 19,22 kilometra. Da li je tačno? Godine 2006. Komren-Prosek, autoput dužina 14 kilometra. To su deonice. To je ono što je urađeno, što je završeno. Ne sporimo da je postojala priprema, kao što vi treba da kažete da je postojala priprema u vreme prethodne vlade da bi se završio određeni autoput. To je činjenica.
Molim vas, nemate potrebe da shvatate ovo kao neku ličnu prozivku. Znači, prosto govorimo o odgovornosti i želji svih građana Srbije, a i nas poslanika da se što pre završi nešto što je strateški interes svih nas u Srbiji, a to je završetak Koridora 10. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Juče je ovde predsednik Vlade gospodin Mirko Cvetković obećao da će nova, rekonstruisana vlada da radi mnogo brže i efikasnije i da će građanima da omogući bolji život odmah. Međutim, iz vašeg ponašanja i njegovog nedolaska ovde, on je istovremeno i ministar finansija, građani i mi poslanici ne možemo to da zaključimo. Sednica je trebalo da počne danas u 10.00 sati, međutim, brzina kojom ste krenuli je takva da smo mi sednicu počeli u 14.00 sati i sednici prisustvuje potpredsednik Vlade, koji je u međuvremenu razvlašćen jer mu je uzet resor za nauku.
Gospodine Đeliću, hteo bih da vas podsetim samo na neke vaše izjave koje ste svojevremeno davali, a to su izjave da sa početkom ekonomske krize Srbija ima svoju razvojnu šansu i da će investitori da pohrle u Srbiju, spremni da investiraju, jer je ovde Vlada, u čijem ste vi sastavu, stvorila najbolji ambijent za poslovanje.
Takođe, podsetio bih vas i na raspravu koju smo vodili ovde, na jednu žučnu diskusiju vezanu za kredite za naučnoistraživačke ustanove, kada sam vam rekao da vi očigledno mislite da je Srbija Gvadalahara, da ovde sve cveta, da teče med i mleko. Vi ste pre par dana rekli da je Srbija zemlja u kojoj je najviše investirano u nauku. Moguće da je procentualno najviše, ali zahvaljujući kreditima koje ste uzimali i zaduživali građane Srbije.
Kako ova vlada radi najbolje pokazuje upravo to da od početka godine, ovo je drugo zasedanje, mi uzimamo kredite za pokriće budžetskog deficita. Podsetiću vas, na prvoj i jedinoj vanrednoj sednici u februaru mesecu od početka godine zadužili ste državu kod „Sosijete ženeral“, komercijalne banke, za pokriće budžetskog deficita za iznos od dvesta miliona evra. Evo, danas, u okviru ove rasprave raspravljamo između ostalog i o kreditu između EU i Republike Srbije i NBS u iznosu od dvesta miliona evra, u cilju podrške ekonomskoj stabilizaciji zajmoprimca, odnosno Republike Srbije, i ublažavanja njegovog platnog bilansa i budžetskog deficita.
Gospodine Đeliću, od početka godine, ili tačnije u poslednjih pet meseci, emitovali ste državne obveznice u iznosu od 148.000.000.000 dinara. Samo od početka godine za pokriće budžetskog deficita ste emitovali državne zapise u iznosu od 60.000.000.000 indeksiranih u dinarima, odnosno trista miliona indeksiranih u evrima. Sa ovim kreditima zadužili ste od početka godine državu za milijardu i petsto miliona evra.
Zbog lošeg kreditnog rejtinga Srbije sve teže dolazite do kredita, do novca, pa zbog toga sve češće posežete za kreditima kod komercijalnih banaka, a njihova cena je znatno viša i to državu i njene građane dosta više košta.
U nedostatku para, gospodine Đeliću, ova vlada emituje državne obveznice sa izuzetno visokom kamatom od oko 15%. Stručnjaci vas upozoravaju da je kreditni rejting Srbije vrlo nizak, odnosno BB minus, koji se definiše na sledeći način: manja ranjivost u kratkom roku, ali visoka neizvesnost u slučaju nepovoljnih poslovnih, finansijskih i ekonomskih uslova. BB minus se ne smatra investicionim, već špekulativnim nivoom rejtinga. To znači da zbog previsokog rizika ozbiljni investitori ne kupuju obveznice Srbije, već ih eventualno kupuju samo špekulanti, koji su spremni da prihvate visok rizik ukoliko je cena obveznice niska, a njihova zarada visoka.
Mi smo vas stalno upozoravali na visinu javnog duga, da je stopa rasta mnogo veća od stope rasta BDP, što vrlo brzo može otvoriti pitanje dužničke krize; da sa ovim nivoom duga u odnosu na BDP Srbija ima skroman kreditni rejting i da zbog toga mora da plaća visok interes na svako novo zaduživanje; da je javni dug mnogo veći nego što ste ga vi prikazali. Da je blizu dozvoljene visine javnog duga koja se definiše zakonom, od 45%, potvrdio je i Albert Jeger, šef misije MMF-a, u intervjuu u jednom dnevnom listu, 24. februara, kada je izjavio da je javni dug na kraju 2010. godine bio 44% BDP, a ne 41,5%, kako je tvrdilo Ministarstvo finansija. To je isti onaj Albert Jeger koji tvrdi, kada je u pitanju broj onih koji su ostali bez posla od početka mandata ove vlade, da je broj tih ljudi 400.000, a ne 260.000.
Otkako ste vi, gospodine Đeliću, na vlasti, dug Srbije, ovde su svi krediti koje ste uzeli za to vreme, povećao se za čitavih 4,5 milijardi evra. Zbog toga će nekoliko puta više novca otići na vraćanje uzetih kredita i kamatu, nego što je izdvojeno za kapitalne investicije.
Spoljni dug države je blizu 24 milijarde, odnosno 80% BDP, što je granica, preko tog procenta zemlje se smatraju visoko zaduženim i sa vrlo niskim rejtingom. To znači visoki kreditni rizik, skuplje zaduživanje države, teže nalaženje kreditora, nemogućnost otplate kredita i svih dugova i, na kraju, kao što mnogi predviđaju, bankrot, kao onaj koji nas je pogodio 1982. godine. Tada pored države bankrotiraju i banke, kao kreditori države i, što je žalosno, na kraju i građani.
Samo za kamate iz budžeta Republike Srbije ove godine treba da se plati 47.000.000.000 dinara, za glavnicu 37.000.000.000 dinara, što uz neke prateće troškove iznosi oko 85.000.000.000 dinara.
Država i javna preduzeća u isto vreme ne izmiruju obaveze po osnovu izvršenih usluga i taj iznos premašuje četiri milijarde evra. Ogroman dug, nelikvidnost, preko 400.000 ljudi koji su ostali bez posla, mnogo onih koji strahuju da se to i njima ne desi, preko milion siromašnih, najniže plate u Evropi, a najviša inflacija, pad standarda građana, samo u 2010. godini u odnosu na 2009. godinu, od čitavih 25% ili za jednu četvrtinu, rast cena za prva dva meseca od preko 20%, to su rezultati rada vaše vlade.
Pored rasta cena i nezaposlenosti imamo samo rast, ogroman rast javne potrošnje, koja će, siguran sam, do kraja godine da bude veća od one predviđene budžetom. Prihodi sigurno neće da budu veći. Imamo takvu situaciju da sam siguran da će do kraja godine građani države Srbije da žive mnogo gore, čak i u odnosu na onu strašnu, po njih, 2010. godinu.
Od obećanja socijalno odgovorne Vlade o boljem životnom standardu, većim platama, 200.000 novih radnih mesta, privrednom razvoju, besplatnoj podeli akcija od 1.000 evra, niste ništa ispunili. Umesto toga, 95 vlasnika preduzeća na pitanje šta će raditi u 2011. godini kažu – otpuštaćemo radnike, jer im radikalno opada obim poslovanja, povećava se nelikvidnost. Privreda nije u stanju da zapošljava, već će biti prinuđena da otpušta radnike.
Premijer Mirko Cvetković na Biznis forumu na Kopaoniku, gustirajući bruskete od guščije džigerice, zamerio im je zbog katastrofalnih izjava. Tako sit, predstavljajući ciljeve Vlade u 2011. godini, rekao je da građane očekuje povećanje životnog standarda, zaustavljanje rasta nezaposlenosti, razvoj poljoprivrede, stabilnost cena, podrška razvoju realnog sektora. To je Vlada.
Za to vreme 30.000 ljudi je čekalo, kao što svakog dana čeka, u redovima ispred narodnih kuhinja da im se podeli jedan obrok i pola hleba. Sigurno je da ih ima, gospodine Đeliću, najmanje još deset puta toliko.
Premijer Cvetković je juče u ekspozeu prilikom predstavljanja kandidata i ciljeva rekonstruisane Vlade izjavio da je imao čast da vodi Vladu čiji je jedan od najznačajnijih rezultata to što su efekti krize u odnosu na druge zemlje svedeni na minimum. Rezultati i efekti rada te Vlade su minimalne plate, odnosno najniže plate u Evropi. Obećao je da će u najkraćem roku dovesti do olakšanja teškoća najugroženijih građana, da Vlada, ovako sklepana i rekonstruisana, ima znanje, energiju i odgovornost da obavi veliki posao koji je pred njom i ostvari ciljeve koji su u interesu građana …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, uz puno razumevanje da objedinjeni zajednički načelni pretres podrazumeva sasvim široku argumentaciju, rasprava o rekonstrukciji Vlade je bila juče, a danas ipak o temi dnevnog reda, molim vas.)
Zbog svih ovih kredita o kojima danas raspravljamo i garancija, a podsetiću vas da danas raspravljamo o tri garancije, o jednom kreditu, koji u suštini predstavljaju troškove za građane Srbije, gospodine Đeliću, od najmanje 0,75% po kreditu, DSS ne može da prihvati ovo vaše obrazloženje, jer ono ne vodi ničemu dobrom. Za nas, odnosno za građane Srbije je najbolje da što pre imaju nove izbore i da biraju one ljude koji će bar malo da im olakšaju život. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, već na prvoj sednici Narodne skupštine u 2011. godini, i to, jedinoj vanrednoj od početka godine, imajući u vidu da je prošao ceo januar i ceo februar, vodimo raspravu o zakonima o kreditnim zaduženjima.
Vladajuća većina nije smatrala za shodno da Skupština zaseda, iako postoji dosta zakona o kojima je od početka godine do sada trebalo da se vodi rasprava. Očigledno je da ova vlast ili ne vidi probleme ili ne želi da o njima vodi raspravu ovde u parlamentu, kako građani Srbije ne bi shvatili dubinu krize u kojoj se država sa njima na čelu nalazi. Vi ne shvatate, gospodo, da se građani na svakom koraku susreću sa problemima i teškoćama kao posledicama pogubne politike koju ova vlada vodi. Za građane Srbije život je danas izuzetno težak, gotovo nepodnošljiv, i oni dobro znaju ko je odgovoran za to.
Na dnevnom redu današnje sednice imamo i Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Societe Generale banke uz garanciju Svetske banke. Iznos tog kredita je 400 miliona dolara i on je namenjen za finansiranje budžetskog deficita, kao i za finansiranje duga. U obrazloženju stoji da je taj kredit izuzetno povoljan sa periodom otplate kamate kredita na 72 meseca, otplatom glavnice jednokratno po isteku trajanja kredita, da je sproveden postupak javne nabavke i da je između sedam banaka izabran najpovoljniji ponuđač. U obrazloženju, takođe stoji da je kamata, negde, oko 5,5%, ali ne stoji koliki su troškovi transfera i obrade kredita.
Podsetiću vas, gospođo Dragutinović, da smo krajem godine vodili raspravu o kreditima, odnosno o kreditnom zaduženju kod 10 komercijalnih banaka sa iznosom kredita od 250 miliona evra, sa namenom tog kredita za pokriće budžetskog deficita i refinansiranje duga. Tada ste rekli da je to izuzetno povoljan kredit, iako je kamata 6,3%. Hvala bogu da u ovoj zemlji postoje stručnjaci koji su izračunali da su troškovi obrade i transfera tog kredita preko milion evra ili, tačnije, sto miliona dinara.
Do Skupštine Srbije stigao je još jedan predlog zakona, lično sam očekivao da ga već danas raspravljamo po hitnom postupku, to je Zakon o kreditu između EU, Republike Srbije i NBS o iznosu od 200 miliona evra, koji je isto tako namenjen za finansiranje budžetskog deficita i ublažavanje platnog bilansa, i to po hitnom postupku.
Imajući u vidu visinu javnog duga i veliki raskorak između prihoda i rashoda ove države već je izvesno saznanje da ćemo skoro na svakoj narednoj sednici imati predloge zakona i usvajati zakone o kreditnom zaduženju, čija će namena pre svega da bude za pokriće budžetskog deficita.
Ova vlast je, gospođo Dragutinović, od samog početka njenog mandata do danas zadužila građane Srbije, odnosno ovu državu, za preko 4,5 milijardi evra ili, kako je izračunao ekonomista Miodrag Zdravković, svakog sekunda ste građane Srbije zaduživali 45,2 evra. Ovo je specifikacija svih kreditnih aranžmana u koje je ušla ova vlada od početka njenog nastanka.
Podsetiću vas, gospođo Dragutinović, da ste prošle godine kada smo raspravljali o budžetu za 2011. godinu ovde izjavili da je javni dug 11,6 milijardi evra ili 38,8% BDP. Poslanici DSS su tvrdili da je taj iznos javnog duga mnogo veći, da prelazi 12 milijardi, debelo premašuje 12 milijardi, i da visina duga iznosi mnogo više od 38,8% BDP, da iznosi preko 42% BDP. Tada ste nam dali jedan neprimeren odgovor o kome ne bih hteo ovde danas da diskutujem. Računam na celu Poslaničku grupu DSS.
Gospođo Dragutinović, pre nekoliko dana Ministarstvo finansija izišlo je sa izveštajem kolika je bila visina javnog duga na kraju 2010. godine. Po tom izveštaju, izvor je Ministarstvo finansija, javni dug je 12,16 milijardi evra ili 41,5% BDP. I ko, onda, građane obmanjuje? Onda, gospođo Dragutinović, dođe Izveštaj Državne revizorske institucije koja kontrolom Ministarstva finansija za 2009. godinu utvrđuje da Ministarstvo finansija nije prijavilo u okviru javnog duga 1,3 milijardi evra.
Zato vas pitam, zarad građana Srbije, koliki je stvarno javni dug? Šta je, gospođo Dragutinović, sa obveznicama ili hartijama od vrednosti, indeksiranim u dinarima i u evrima, koje ste izdali od početka ove godine, u januaru i februaru?
Stručnjaci procenjuju, odnosno analitičari koji su pažljivo sabrali sve to da je taj iznos već preko 100 milijardi dinara samo u ovoj godini i da ste već izdali papire sa kojima praktično pokrivate budžetski deficit za ovu godinu.
Ali, šta je problem tu? Problem je što je ogromna kamata koja treba da se plati na te papire i ona je samo za ove misije o kojima pričam preko 700 miliona dinara.
Govoriću o zaduživanju. Na Drugom sajmu lokalne samouprave, gospodin Boris Tadić, predsednik, premijer, predsednik stranke, rekao je sledeće: "Sve imaju problema, (citiram ga) ali neki lakše savladavaju ovu krizu, jer ulaze u zaduživanja. Mi, takođe, pozajmljujemo, ali ne srljamo u kredite. Vodimo računa o toj granici u kojoj javni dug ne opterećuje BDP, ali druge zemlje ne vode računa o tome i zato su kod njih veće plate nego kod nas. Mi zarađujemo onoliko koliko proizvodimo."
Predsednik građana Srbije objasnio je svim tim građanima zašto su nam plate najniže u Evropi. Samo, onda, koji je efekat takvog zaduživanja?
I da li je građanima uopšte bolje ili se vi zadužujete da pokrijete budžetske rupe, da samo ogromnim zaduživanjima pokrivate prekomernu potrošnju, a budžetske rupe pokrivate upravo tim kreditima i da, kao što mnogi predviđaju, uvodite polako ovu zemlju u dužničko ropstvo, a sigurno, prema procenama mnogih, i u bankrot, u nešto što se već ovoj zemlji desilo 1982. godine.
Vi ste, gospodo, kada ste formirali ovu vladu, obećali građanima bolji životni standard, veće plate, 200 hiljada radnih mesta, besplatnu podelu akcija od 1.000 evra i veće penzije. Očigledno je da ste još tada znali da ta obećanja niste u stanju da ispunite i da ste građani svesno obmanuli. Umesto tih obećanja imamo najniže plate u Evropi. Životni standard je samo u prošloj godini u odnosu na 2009. godinu opao za 25%, a ova 2011. godina počela je sa strahovitim poskupljenjima životnih namirnica koje prosečno domaćinstvo u Srbiji ne može da podnese.
Srbija je danas zemlja sa preko milion ljudi koji žive ispod granice siromaštva, sa 30.000 onih koji žive od jednog obroka u narodnim kuhinjama. Njih je 69, a potrebno je bar pet puta više od tih 69, jer je u redovima za taj jedan obrok, za narodne kuhinje, sve više mladih. Kao što kaže moja koleginica – i mnogo je dece u tim redovima.
To je, gospodo, vaša odgovorna i socijalna politika i vaša briga o narodu, jer taj građanin, običan čovek, danas prima minimalac od 15.670 dinara, koji je među najnižima u Evropi, sa najnižom penzijom od 11.447 dinara i povećanje te penzije, gospođo Dragutinović, o kome ste vi zdušno govorili, za te jadne ljude bilo je svega 240 dinara. I, šta mogu oni da kupe danas za 240 dinara? Sa prosečnom penzijom za poljoprivrednike od 9.000 dinara, a prosečna potrošačka korpa, prema novoj metodologiji, za četvoročlanu porodicu je 50.000 dinara.
Obećali ste 200 hiljada radnih mesta, a umesto toga bez posla je ostalo 400 hiljada ljudi. Ni to niste mogli, niste hteli i niste smeli da saopštite građanima, nego je došao policajac iz MMF i pažljivo analizirajući došao do podataka da je u Srbiji trenutno, od kako ste vi na vlasti, posao izgubilo 400 hiljada ljudi, da 555 ljudi dnevno ostaje bez posla, ili, da preračunamo, za svaki radni sat, negde, oko 70 ljudi.
Učinak vaše vlasti jeste najveća stopa nezaposlenosti u Evropi od 26,7%, najveća inflacija od 10,3%, najniže plate. Mlađan Dinkić je priznao da je svesno prevario narod, obećavajući im besplatne akcije od 1.000 evra, da bi Boris Tadić pobedio na predsedničkim izborima.
Premijer Cvetković, zajedno sa potpredsednicima i članovima Vlade, obmanjivao nas je pričom da smo mi zemlja koju će zaobići kriza i da će investitori da pohrle u našu zemlju.
Sećate se one priče gospodina Đelića o pustom ostrvu koje je izbegla pošast krize, i kako će svi koji imaju para da dođu na to pusto ostrvo i da investiraju.
Kolike su direktno bile investicije prošle godine, u ovu zemlju? Koliko očekujete ove godine? Govorili ste nam da smo mi lideri u reformama i u odnosu na sve zemlje u regionu najbrže i najlakše prevazilazimo krizu.
Neslaganje, gospodo iz vladajuće iz koalicije, i sukobi u Vladi, kao i priča bez prestanka o rekonstrukciji, koja se proteže već mesecima, jeste priča upravo da pokušate da građane Srbije prevarite i da prikažete da sa tom rekonstrukcijom treba da dođe do bržeg, efikasnijeg i racionalnijeg rada Vlade, kao i da sve to radite u interesu građana Srbije.
Gospodo iz vladajuće koalicije, malo je onih koji i dalje veruju u tu vašu ispraznu priču. Prevarili ste, obmanuli i to činite iz dana u dan. Čak i oni koji su vas sastavili, tajkuni i nekoliko stranih ambasadora gube strpljenje i sve manje vam veruju.
Na kraju, za Srbiju i njene građane je najbolje da odstupite odmah i da na izborima građani Srbije biraju one koji će da budu pošteni, odgovorniji prema njima i koji će pre svega da rade u njihovom, a ne u interesu vaših nalogodavaca. Hvala. (Aplauz)

Zahvaljujem. Ono o čemu su se ovde složili svi poslanici, ili ogromna većina poslanika, to je da su izdvajanja za poljoprivredu minimalna i nedovoljna i da je to jedan od najvećih problema za razvoj privrede, uopšte Srbije, za povećanje BDP i uopšte za bolji život građana Srbije.
Gospođo Dragutinović, 700 hiljada ljudi, 700 domaćinstava živi od poljoprivrede. Prema proceni ekonomskih stručnjaka Srbija je zemlja koja može da hrani 80 miliona stanovnika. Međutim, država očigledno nema razumevanja za sve to i iz tih razloga se ovako ponaša prema poljoprivredi. Zbog toga imamo nestašice, zbog toga se smanjio broj krava samo u odnosu na prošlu godinu za čitavih 110 hiljada grla. Zbog toga uvozimo mleko i umesto da izvezemo 10 hiljada tona junetine, kolika nam je kvota za EU, izvezli smo samo milion i 1600 tona, ili 16%.
Svi smo sada svedoci jedne rasprave koja se vodi u javnosti, gde ekonomisti upozoravaju na minimalna, odnosno na mala sredstva koja su opredeljena ovim budžetom za poljoprivredu i da to možda ima pogubne posledice po privredni razvoj Srbije. Tako se isto ponašaju i poljoprivrednici i poljoprivredni proizvođači najavljuju štrajkove, odnosno proteste u narednim mesecima.
Osvrnuo bih se na obrazloženje koje ste dali za ovaj naš amandman – amandman se ne prihvata iz razloga što bi se predloženom preraspodelom ugrozila subvencija koja je planirana za oblast infrastrukture. Amandman se ne prihvata iz razloga što su ovim predlogom već opredeljena dodatna sredstva u iznosu od dve milijarde dinara za subvenciju o oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Prvo, nije tačno da su opredeljena sredstva, gospođo Dragutinović, kako ste ovde odgovorili, dve milijarde, nego milijardu i 800. Drugo, šta je ovde i šta sve nas zabrinjava? To su velike subvencije upravo za najveće gubitaše. Samo u zadnje četiri godine za Železnice Srbije dato je 44 milijarde subvencija. Te subvencije nisu dale nikakv rezultat, osim što se, kao što vidimo, povećavaju gubici i država iz godine u godinu to mora da pokriva.
Ovaj naš amandman je u suštini jedno upozorenje vama. Apelujemo na vas – imate još vremena da povećate sredstva za poljoprivredu, jer složili smo se u ekspozeima svih zvaničnika iz ove vlade, poslanici su vas ovde upozoravali, poljoprivrednici vas upozoravaju da su nedovoljna sredstva. Povećajte budžet i prihvatite ovaj amandman kojim se opredeljuje četiri milijardi sredstava za poljoprivredu. Hvala.

Izuzetno mi je drago što konačno vidimo nekog od ministara koji zamenjuje gospođu Dragutinović kada se priča o kreditnim zaduženjima, pogotovo što se ovde radi o kreditnim zaduženjima koji su u velikoj meri vezani za velike projekte, infrastrukturne projekte i to je nešto što nas sve hrabri da vidimo gospodina Mrkonjića ovde, ali iznenađuje me što među prisutnima ne vidim kolege poslanike iz SPS koji bi, što je i normalno, uvek i za primer je bilo do sada da poslanici iz stranaka vladajuće većine budu tu kada se govori o zakonima, odnosno kada zakone brane predstavnici njihovih političkih stranaka.
Gospodine Mrkonjiću, pre nego što počnem priču o kreditnim zaduženjima, želeo bih samo da vam skrenem pažnju na ono šta tišti sada sve ljude koji rade u građevinarstvu.
Gospodine Mrkonjiću, trenutno država i javna preduzeća duguju građevinskim firmama negde oko 96 miliona evra i, ono što je obeshrabrujuće od početka krize, bez posla je u građevinarstvu ostalo preko 30 hiljada ljudi, a samo ove godine šest hiljada ljudi za poslove građevinarstva ne prima platu.
Obeshrabrujuće je i to što je 46 grana vezano za građevinarstvo i da u tim granama radi negde oko 300 hiljada ljudi, znači praktično njihova egzistencija je vezana za građevinarstvo, a vidimo da je situacija takva da država ili ne želi ili je nesposobna da na bilo koji način pomogne građevinskim firmama.
To nije ni čudo kada država duguje i za vodu, i za struju, i za gas, i za telefon i za smeće. Pitanje je uopšte da li će i koliko uspeti i da li će ta sredstva koja su sada namenjena rebalansom za plaćanje tih obaveza, obaveza države uopšte, otići u te namene.
Gospodine Mrkonjiću, danas razgovaramo o kreditima koji su vezani za izgradnju mosta Zemun-Borča u iznosu od 217.400.000 dolara, o kreditu o potvrđivanju garancije za Projekat za brojila između Republike Srbije i EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 40 miliona evra, zatim o kreditu za "Železnice Srbije" Koridor 10, to je vrlo bitan kredit za vaše ministarstvo koji se odnosi na rehabilitaciju kruga duž Koridora 10, uključujući nabavku mehanizacije za održavanje pruga i nabavku oko 15 više sistemskih elektrolokomotiva sa rokom od 15 godina.
Nadam se da će od tog kredita da se upotrebi novac da konačno ljudi koji žive u Kruševcu, a koji krenu vozom, dođu do Stalaća, onda moraju da idu i preko Kragujevca, Kraljeva da se vrate u Kruševac.
Gospodine Mrkonjiću, razgovaramo i o kreditu između Republike Srbije i EIB u iznosu od 40 miliona evra za JP "Putevi Srbije", zaključen 27. septembra 2010. godine. Vrednost ovog projekta je 361.180.000 evra, od čega će "Putevi Srbije" obezbediti 119.360.000 evra, samo ne znam iz kojih sredstava, jer znam da su u međuvremenu, upravo zbog nelikvidnosti, formirali novo preduzeće Koridor 10.
Sa zaduženjem koji se odnosi na RTB "Bor" za ova dva dana mi ovde govorimo o kreditnim zaduženjima koji iznose preko 500 miliona evra. Pre neki dan smo ovde razmatrali kredit od komercijalnih banaka za pokriće budžetskih deficita pod komercijalnim uslovima u vrednosti od 250 miliona evra sa kamatom koja prelazi 6% i sa troškovima tog kredita. Troškovi tog kredita za Republiku Srbiju je oko milion evra.
Gospodine Mrkonjiću, juče i danas smo vodili raspravu o rebalansu budžeta za 2010. godinu koji je utvrđen budžetski deficit od 120 miliona dinara sa obrazloženjem da je taj deficit dogovoren prilikom četvrte revizije Sporazuma sa MMF i da je MMF dao saglasnost da budžetski deficit sa 4,1 bude 4,75%.
Pre neki dan je gospođa Dragutinović, gostujući u "Upitniku" na Nacionalnom servisu, izjavila da pokriće budžetskog deficita država odnosno Republika Srbija izvršiće na sledeći način, iz emisije državnih obveznica ili zapisa i kreditnog zaduživanja, pri tome očigledno je da do kredita sve teže ova država, zbog svog rejtinga, kreditne sigurnosti i uopšte stanja u zemlji i nesposobnosti ove Vlade dolazi. Upravo iz tog razloga uzimamo kredite koje uzimamo pod lošim kreditnim uslovima odnosno ogromnim kamatama.
Sama emisija zapisa ne ide onako kako treba. Spomenuću par emisija u zadnjih dva meseca. Dana 21. oktobra je od ukupne emisije prodato samo 38,63% sa kamatom od 13,2%. To je za emisiju državnih zapisa na godišnjem nivou. To je strahovito loš podatak za ovu državu jer pokazuje da oni kupci u te papire ne veruju i da se mali broj njih odaziva.
Još drastičnije je ovo što se dešava sa zapisima koji imaju kraći rok dospeća od tri meseca. Dana 2. novembra je samo 58,2%, od ukupne emisije otkupljeno tih zapisa sa kamatom od 11,3%, a 6. novembra 69,3% gde je kamata bila 12%. To su zapisi sa rokom dospeća od tri meseca.
Sama visina kamate i skraćenje rokova za njihovu naplatu nam dovoljno govori, gospodine Mrkonjiću, da se radi o ljudima koji prilikom preuzimanja tih kredita strogo vode računa i ne vide sigurnost u državnim zapisima.
Javni dug je i bez ovih kredita, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija odnosno Uprave za javni dug, krajem oktobra bio 11,62 milijarde evra. Sa ovim povećanjem javnog duga i ovim zaduženjima koje sada imamo i sa komercijalnim kreditom mi dolazimo do toga da je javni dug već 12.300.000.000 evra. Šta je tu još za nas problem? Pitanje je šta je i sa dugom koji imamo prema MMF i Fondu iz stendbaj-aranžmana.
Mi smo do sada povukli jednu milijardu i 460 miliona evra. Gospođa Dragutinović je ovde u više navrata uporno, bezuspešno pokušavala da nas ubedi da to nije javni dug. Međutim, gospodin Bajec, koji je inače savetnik premijera, učesnik u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, jasno i glasno rekao u više navrata da dug prema Međunarodnom monetarnom fondu od 1,46 milijardi evra je javni dug. Prema tome, javni dug je već negde oko 13,7 milijardi evra i mi ulazimo u zonu visoko zaduženih zemalja.
Ali, ono šta je isto problem za vas i za ovu vladu, a i za građane je što vi ne poštujete ni zakon koji ste sami predložili ovde, a to je da javni dug može da bude maksimalno 45% od bruto društvenog proizvoda.
Međutim, ovo sve ukazuje da je javni dug već u granicama tih 45% bruto društvenog proizvoda, ako ne i više. Međutim, nije to na adekvatan način ni propraćeno kroz medije, poslanici Demokratske stranke Srbije, a nije imala ni sluha ni ova vlada, ukazivali su na visinu javnog duga, na nepovoljne uslove zaduživanja i na samu opasnost, podsetiću vas da smo prilikom početka ekonomske krize upozoravali ovu vlast da može da se desi između ostalog i da se povuku ogromna devizna sredstva, upravo iz razloga što ljudi sve manje imaju poverenja u državu.
Tada smo predlagali da se uvede zakon o osiguranju depozita gde bismo predlagali da taj iznos bude osiguranog depozita od 20.000 evra. Međutim, nije bilo sluha, čak nas je i državni sekretar Ministarstva finansija, gospodin Slobodan Ilić, tada prozvao, poslanike Demokratske stranke Srbije, nazvao ljudima koji se defetistički ponašaju u odnosu na stanje u zemlji.
Koliko ste nerealni i koliko je ova vlada nerealna kada je u pitanju ekonomska kriza koju sam na nadam se na jedan razložan način obrazložio, ovde je i izjava gospodina Đelića o kojoj smo mi par puta pričali ovde, to je da je Srbija zemlja koju će da zaobiđe ekonomska kriza i da će investitori da pohrle u našu zemlju. Upravo stanje u građevinarstvu pokazuje da tih investitora nema.
Pri tome, gospodine Mrkonjiću, ova vlada nalazi opravdanje za sve svoje loše poteze i za ovo stanje u zemlji, upravo tvrdeći da je svetska ekonomska kriza ta koja je uticala na uopšte ovakvo privredno okruženje i ovakvu atmosferu sa kojom se građani Srbije susreću.
Situacija je u zemlji katastrofalna. To i sami vidimo i pored ovih kredita koje vučete, pored obećanja koja je ova vlada dala za 200.000 radnih mesta, za besplatne akcije od 1.000 evra, za visok životni standard. Imamo umesto 200.000 ljudi koji su dobili nova radna mesta preko 250.000 ljudi kojih je ostalo bez posla, imamo najniže plate u Evropi, imamo najveću inflaciju u Evropi, najveću stopu nezaposlenosti, preko milion ljudi je nezaposleno, stopa nezaposlenosti je preko 20%.
Vidimo da su se juče hitno sastali premijer i guverner Narodne banke Šoškić, da bi našli rešenja, pravdajući inflaciju povećanjem cena hrane, prehrambenih proizvoda, poljoprivrednih proizvoda, pravdali su inflaciju upravo sa time da najveći uticaj na inflaciju ima povećanje cena ovih proizvoda i da ona imaju rešenja.
Kada ste pričali o rešenjima za celu ovu situaciju, vi ste rekli da je strategija upravo ove države da u razvoju poljoprivrede, u razvoju infrastrukture, energetike i telekomunikacije. Sa par reči bi se okrenuo na poljoprivredu. Poljoprivreda je jedina privredna grana koja beleži suficit u odnosu na kada pogledamo ono što se izveze i ono što se uveze. Prošle godine je bilo negde oko 650 miliona dolara.
Međutim, ono što nas obeshrabruje je situacija da poljoprivreda gde leži pad bruto društvenog proizvoda u ovoj godini, i u odnosu na prošlu godinu i da je posledica toga da poljoprivredni proizvodi poskupljuju, a pored toga imamo nestašice određenih poljoprivrednih proizvoda.
Ono što sve nas brine, to je da ste uvezli negde oko milijardu i 400 miliona evra u vrednosti od milijardu i 400 miliona evra poljoprivredne proizvode. Između ostalog, uvezli ste i maline, 400 tona malina, a to je nacionalni brend Srbije, uvezli ste iz Surinama, Čilea i Poljske.
Šta može da očekuje naš poljoprivredni proizvođač, naš seljak? Pri tome ne vodite računa ni da ga zaštite, jer ste se rasipali na drugim mestima, štedeli tamo gde je bilo najpotrebnije u zaštiti tog poljoprivrednog proizvođača. Zbog svega 1,3 milijarde, jednog miliona i 300.000 evra su naši poljoprivrednici pretrpeli ogromne štete. Na 50.000 hektara usevi su propali, šteta je negde oko 50 miliona evra.
Da završim sa Koridorom 10. Koridor 10, gospodine Mrkonjiću, obećavali ste, najavljivali ste da ćete ove godine da završe 137 kilometara puta. Vi ste za tri godine uspeli da završite 50 kilometara puta. To je negde u proseku 16,6 kilometara puta na Koridoru 10. Najavljujete da ćete do kraja 2011. i početka 2012. godine da završite Koridor 10 u dužini od 360 kilometara.
Ali šta je problem tu? Da li ste vi odgovorni, da li su građevinci odgovorni, jer vi ponavljate da su oni nestručni, da nisu u stanju da izvedu te radove, ili je problem u sukobu između ministarstava. Više puta ste i vi rekli da postoji sukob unutar ministarstava, da vam se mešaju u nadležnost i ministar za prostorno planiranje gospodin Oliver Dulić, pretpostavljam čovek koji sve zna, predsednik ove države Boris Tadić, jer viđamo ga stalno na nekim saobraćajnicama, obilazi, gleda šta se radi, ili je odgovorna gospođa Verica Kalanović, ministar za Nacionalni investicioni program.
Gospođa Kalanović je pre neki dan izjavila da će Koridor 10 da bude završen tek 2013. godine. Državni sekretar koji je bio na otvaranju carinarnice u Kruševcu rekao je da će Pojate, Kruševac, Požega, auto-put Čačak da bude završen do septembra meseca 2011. godine. Mi vidimo da od toga nema ništa, čak nisu ni počeli radovi i samo neki Hari Poter može da završi te radove.
Da zaključim, vama, odnosno gospodinu Cvetkoviću koji obećava i koji je pre neki dan izjavio da je Srbija jedina zemlja u regionu koja beleži napredak, porast proizvodnje, porast društvenog proizvoda, da građane Srbije očekuje bolji život, postavljam pitanje – da li vi uopšte gleda i na nacionalnom servisu čak Radio-televizije, da li vi gledate šta govore građani? U kakvim uslovima žive? Šta jedu? Kako uspevaju da sastave i kako krpe kraj s krajem? Da li vidite, gospodine Mrkonjiću, njihove izraze lica? Građani Srbije su očajni. Oni gledaju i jedva čekaju da ovoj nesposobnoj Vladi vide leđa.

Ovu raspravu trebalo je da vodimo 4. novembra, tačnije prošli četvrtak. Međutim, tada je predsedavajuća, obrazlažući zašto ne možemo da vodimo raspravu, rekla da je gospođa Dragutinović bolesna i da je to razlog zašto mi ne vodimo raspravu. To je opravdano.
Ali, ovo je jedini ministar koji dolazi ovde sa predlozima zakona, a da nema spremnosti drugih članova Vlade da u njenom odsustvu brane zakone koje ona ovde predlaže. To je zaista čudno, kao što je čudno i ovde i što nas brine, da od predstavnika vladajuće koalicije trenutno, zajedno sa vama, gospodine predsedavajući, u sali je prisutno šest poslanika. To je stvarno sramotno i pitam se, gospođo Dragutinović, čiju vi podršku imate ovde za predlog ovog zakona koji je uzburkao javnost?
U medijima se u velikoj meri pričalo upravo o ovim zakonima, a pre svega, o zakonu koji se odnosi na pokriće budžetskog deficita. Mi danas ovde raspravljamo o Zakonu koji se odnosi na kreditna zaduženja u 25 partija, po 10 miliona evra, odnosno 250 miliona evra za pokriće budžetskog deficita.
Gospođo Dragutinović, jedno pitanje, ako možete da odgovorite građanima, a i nama poslanicima – koliko se od početka godine ova država, odnosno ova vlada zadužila za refinansiranje svojih obaveza, likvidnost i pokriće budžetskog deficita? Ja ću da vam kažem. Šest stotina pedeset miliona evra do sada, sa ovih 250 miliona evra, dolazimo praktično do cifre od milijardu ili tačnije 900 miliona evra je kreditno zaduženje Republike Srbije za pokriće budžetskog deficita i refinansiranje obaveza, odnosno i likvidnost.
Do kraja godine sigurno nas očekuju ovde i nova kreditna zaduženja po pitanju budžetskog deficita. Ono što nas brine, očigledno je da ste vi izgubili kredibilitet i da sve teže dolazite do para. Ovog puta ste nekako uspeli da nahvatate, tako da kažem, ovih desetak banaka i da od njih uzmete kredite pod izuzetno nepovoljnim uslovima. Prosečna kamata za te kredite je 6,3%. Gospođo Dragutinović, to su izuzetno nepovoljne kamate.
S druge strane, imamo i nešto što je promenljivo, a to je tromesečna promenljiva referentna kamatna stopa koja se odnosi na evro, koji je u ovom trenutku 1,2%. Pre samo par meseci je bila 0,7%. Pitanje je koliko će još da poraste.
Zašto ne kažete koliki su troškovi ovde za ove kredite? Troškovi za ove kredite koje će da plati država su milion evra. To odlično znate. Kako ste vi pokušali da pokrijete budžetski deficit? Pokušavate da pokrijete budžetski deficit i ogromnu javnu potrošnju da pokrijete emitovanjem hartija od vrednosti.
Međutim, to vam sve teže ide, iz prostog razloga što je sve veće nepoverenje u ovu vlast koja iz dana u dan pokazuje da je sve nesposobnija i da nije u stanju da zadovolji i artikuliše potrebe građana. Zbog toga je sve manje interesovanja.
Gospođo Dragutinović, vi ste, odnosno ova vlada, primera radi, 21. oktobra ove godine prodali 1,16 milijardi dinara godišnjih državnih zapisa, odnosno od ukupne emisije, svega 38,63% sa kamatom od 13,2%. Prodali ste 22. novembra šestomesečne zapise u vrednosti od 2,9 milijardi dinara ili 58,2% od ukupne emisije sa kamatom od 11,30%.
Šta je rezultat toga? Kakav zaključak imaju građani? Gubi se poverenje u ovu vladu i narod gubi poverenje, odnosno banke gube poverenje u dinar.
Vi mislite da od prodaje hartija od vrednosti u ovoj godini prihodujete od 175 do 180 milijardi dinara, je li tačno? Koliko ste prihodovali? Koliko vas čekaju obaveze koje morate da izmirite po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti – 40 milijardi dinara. Kako ćete to da vratite?
Mislim da, konačno, a i rekli ste da ste Hari Poter, da vi možete da pomognete građanima Srbije. Ovde morate da izmislite neku hemiju da izvadite građane iz bule. Ali, ne vidim način. Ne vidim način, osim da se vi, gospođo Dragutinović, sve više i više zadužujete.
Za krpljenje rupa, u budžetskom deficitu vam je potrebno oko 1,5 milijardi evra. Ko će da plati taj ceh? Građani Srbije. Da je to problem za ovu vladu, nije ni čudo. Uveravali ste nas da nismo visoko zadužena zemlja, da vaše Ministarstvo finansija može da iscedi 4,8% od BDP za pokriće budžetskog deficita i za prekomernu javnu potrošnju.
Dajte da pogledamo koliki je javni dug i koliko, u stvari mi dugujemo. Prošle godine, gospođo Dragutinović, dugovali smo na kraju godine 9,85% milijardi evra. Na kraju avgusta smo dugovali 10,4 milijarde. Na kraju septembra ove godine javni dug je 11,62 milijarde evra.
U odnosu na prethodnu godinu, ako pogledamo septembar, zadužili ste se i povećali javni dug za 1.780.000.000 evra. Za prošlu godinu, odnosno za prošli mesec, odnosno za avgust mesec ste povećali javni dug za čitavih 680 miliona evra. Ono što je isto za sve nas alarmantno i što nas upozorava, to je gospođo Dragutinović, da imamo Zakon o fiskalnoj odgovornosti koji smo usvojili pre dvadeset dana u ovoj skupštini, tačnije pre mesec dana, koji ograničava budžetski deficit na 45%, odnosno javni dug na 45% BDP.
Šta je ovde problem? Kažete da je javni dug 11,62 milijarde. Međutim, gde je ovde dug prema MMF od 1.460.000.000? Gospodin Bajec računa da vi uvažavate i njegovo mišljenje, on je vaš kolega koji učestvuje u pregovorima sa MMF. On kaže, gospođo Dragutinović, da je dug prema MMF isto javni dug.
Ako zberemo ovaj dug od 11,62 milijarde i milijardu i 460 prema MMF, dolazimo do cifre od preko 13 milijardi evra. Dug više nije 45% BDP, nego premašuje tu cifru. Za to mora neko da odgovara. Zato je zakon jasan, za prekoračenje svih obaveza koje su mimo zakona. Ko će da odgovara? Spoljnotrgovinski dug je preko 24 milijarde, a o tome upozoravaju najpoznatiji ekonomisti Srbije, kažu da je Srbija već visoko prezadužena zemlja i da je preko 78% BDP, da se tretira kao dug koji tu zemlju dovodi u visoko zaduženu zemlju.
Da li do kraja godine, trebalo bi da date odgovor ovde svima nama, treba da vratimo tri milijarde evra duga? Kako ćete to da vratite? To su obaveze koje ova država, odnosno ova vlada ih je preuzela i vi to morate da vratite. Trebalo bi da dođu ovde gospoda iz vladajuće koalicije i da zajedno sa vama građanima Srbije odgovore kakva je hemija da se ti dugovi vrate.
Devizne rezerve su smanjene i one su sa 10 milijardi konačno sišle ispod devet milijardi i 800, i ako od toga, gospođo Dragutinović, odbijete rezerve koje banke imaju, neto deviznih rezervi je oko pet milijardi. Ne možemo da očekujemo neki devizni priliv, izuzev zaduživanja, a vidim da ste spremni i prosto ste u niskom startu da krenete u što veće zaduživanje i da bacite nov namet na ovaj narod. Deficit je ogroman i prošle godine je bio preko pet milijardi evra. Smanjile su se obaveze, odnosno mislim na inostranstvo i prošle godine od naših građana smo imali tri milijarde i 800 miliona evra, a to su naši građani iz dijaspore doneli ovde u zemlju.
Ove godine za prvih devet meseci imate samo milijardu i 800 miliona.
Gospodin Cvetković je, obraćajući se stranim investitorima u sredu 27. oktobra, između ostalog, izjavio da je ekonomska kriza u Srbiji prošla i da je Srbija iz krize izašla sa manje posledica od drugih zemalja. Kakvo je stanje u Srbiji? Preko 200 hiljada ljudi je ostalo bez posla, a samo u julu ove godine 25.761 je ostao bez posla. Srbija u Evropi ima najveću stopu inflacije. Plate su najniže u Evropi. Cenovnici su nabijeni do maksimuma, poskupljenje hrane, grejanja, nemamo mleko. Korupcija je pojela preko 11 milijardi evra.
Gospođo Dragutinović, pitao sam vas i trebalo je da mi odgovorite, jer vi ste član upravnog odbora Fonda za razvoj, šta je sa novcem iz Fonda za razvoj koji je upotrebljen za trajna obrtna sredstva?
Podsetiću vas da je predsednik upravnog odbora Fonda za razvoj gospodin Dinkić, da su članovi upravnog odbora gospodin Milosavljević, gospodin Mrkonjić, gospodin Ljajić, gospodin Ugljanin i vi. To su sve ministri u Vladi, zajedno sa potpredsednikom.
Da zaključim, kada će se pred poslanike u ovoj skupštini, kada ćete da izađete sa rebalansom budžeta? Vi debelo premašujete budžetski deficit, a rokovi su vam odavno prošli. Ne mislim samo da su vam ti rokovi prošli, jer ovoj vladi su, gospođo Dragutinović, svi rokovi prošli. Hvala.

U obrazloženju stoji da je ovaj zakon u suštini uslov koji je MMF postavio prilikom pregovora o reviziji stend-baj aranžmana sa Republikom Srbije o kreditu od 2,9 milijarde evra.
Tačnije, uvođenje fiskalnih pravila jedna je od odredbi koje je Vlada preuzela ovim aranžmanom. Fiskalnim pravilima biće obuhvaćeni svi nivoi vlasti: budžet Republike Srbije, lokalna samouprava, vanbudžetski fondovi i ostale kase koje finansira država. Njima se uređuje planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta, kao i fiskalni principi na osnovu kojih se ustanovljava fiskalni okvir odnosno odgovorno fiskalno upravljanje.
Predviđen je i definisan tempo smanjenja budžetskog deficita sa 4,8% bruto društvenog proizvoda na 1% bruto društvenog proizvoda. Takođe je predviđeno i da javni dug ne sme da pređe 45% bruto društvenog proizvoda, da učešće penzija i plata u javnom sektoru do 2015. godine bude 10% odnosno po 8%, a da pri tome niste pribavili mišljenje i saglasnost Socijalno-ekonomskog saveta; da budžetski deficit lokalnih samouprava ne sme da pređe 10% njihovog budžeta.
Zakonom je predviđen i budžetski kalendar za budžetske korisnike, a novina je i uvođenje fiskalnog saveta od tri člana, gde predsednika predlaže predsednik Republike Srbije, jednog člana predlaže ministar finansija, a jednog guverner NBS.
U obrazloženju zakona stoji da je to nezavisan organ koji ne zavisi od Vlade i da je jedan od razloga za formiranje saveta njegova politička nepristrasnost, kao i da se od članova zahteva visok nivo stručnosti, ali i nezavisnost od političkih činilaca. Sumnjam da članovi saveta mogu da budu nezavisni od političkih činilaca ako ih predlaže predsednik Republike Srbije, tačnije Boris Tadić, i ministar finansija, o čijem u suštini izveštaju i treba dati mišljenje.
Kada je reč o budžetskom kalendaru podsetiću vas, gospođo Dragutinović, da je poslanička grupa DSS 15. oktobra 2009. godine postavila pitanje koje se odnosilo na nepoštovanje budžetskog kalendara i prekoračenja zakonom utvrđenog budžetskog deficita, odnosno zašto Vlada krši Zakon o budžetu i premašuje budžetski deficit i da li je ministar finansija prekršila Zakon o budžetskom sistemu?
Novembra 13. iste godine smo dobili odgovor – da okolnosti u kojima se nalazi država u duhu zakona, a u ostvarivanju budžetskih ciljeva kroz poštovanje principa, pre svega efikasnosti i efektivnosti, jesu takve da nepoštovanje nacrta zakona o budžetu i prekoračenje budžetskog deficita ne može da se okarakteriše kao nepoštovanje zakona i rokova. U potpisu: ministar finansija, Diana Dragutinović.
Mislim da za mnoge ovo u suštini treba da se prevede i da se pojasni šta znači. Zašto, gospođo Dragutinović, onda postoji Zakon o budžetu, koji između ostalog definiše budžetski deficit, način i namenu trošenja para, kao i rokove za njegovo izvršenje? Ko nam garantuje da se i ove godine ne ponovi isto, jer već je 4. oktobar, a razloge za njegovo donošenje, odnosno nepoštovanje ne nađete u ekonomskoj krizi i vanrednim okolnostima? Šta je, gospođo Dragutinović, sa nenamenskim trošenjem para?
Koliko mi je poznato, gospođo Dragutinović, vi ste član Upravnog odbora Fonda za razvoj. Zajedno sa vama u Upravnom odboru Fonda za razvoj sede ministri Slobodan Milosavljević, Milutin Mrkonjić, Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin. Predsednik Upravnog odbora je potpredsednik Vlade, gospodin Mlađan Dinkić.
Taj fond je za trajna obrtna sredstva podelio 82 kredita u ukupnom iznosu od 3,2 milijarde dinara, a da pri tom Fond nije predvideo reviziju kredita za trajna obrtna sredstva, a samim tim ni način kako može takav ugovor da se raskine. Na taj način ste omogućili da se bez ikakve kontrole zloupotrebljavaju budžetska sredstva, tačnije narodni novac.
Zbog takvog vašeg odnosa ste omogućili da grupa od sedam lica, a među njima i pravnik, procenitelj Fonda za razvoj, zloupotrebe više od 200 miliona dinara. Koliko je, gospođo Dragutinović, iz ovog fonda proćerdano para na ovaj način? Do sada je, prema podacima koje mi imamo, iz Fonda raspodeljeno 12,2 milijarde dinara.
Predlogom zakona je predviđeno da visina javnog duga ne sme da pređe 45% BDP. Gospođo Dragutinović, koliki je javni dug Srbije? Juna 28. smo dobili odgovor na poslaničko pitanje da je javni dug 10,54 milijarde evra, odnosno 34,4% BDP, a da pri tom u javni dug niste obuhvatili milijardu 460 miliona kredita od MMF. Septembra 14. je, prema izvoru koji ste dali vi, Ministarstvo finansija, javni dug iznosio 10,94 milijarde evra, odnosno 36,3% BDP. U ovaj iznos nije uračunat kredit MMF, kao ni krediti lokalnih samouprava.
Kada se sve ovo zbere, javni dug je prema našoj računici preko 13 milijardi evra, ako ne i više. Gospođo Dragutinović, vi već sada ne poštujete zakon o kome danas raspravljamo, jer je javni dug prema svim pokazateljima preko 45% BDP.
Šta je sa sredstvima i deficitom koje imaju lokalne samouprave? On je prepisan da može da bude maksimalno 10% od budžetskog deficita lokalnih samouprava. Preko 30% opština, prema podacima koje je dalo Udruženje slobodnih gradova i opština, imamo da nisu u stanju da izmiruju ove obaveze.
Da zaključim, nama je, gospođo Dragutinović, potreban zakon kojim se uređuju fiskalna pravila. Bojim se, imajući u vidu kako se ova Vlada ponaša kada je u pitanju sprovođenje i poštovanje postojećih zakona, kao i način izbora članova fiskalnog saveta, da ne postoji mogućnost niti će biti nekakva korist za građane od ovog zakona, niti postoji mehanizam za kontrolu korišćenja narodnih para.

Danas imamo na dnevnom redu predlog o razrešenju guvernera i izbor novog guvernera, a da pri tome ne znamo razloge zbog kojih je guverner, bivši već, Radovan Jelašić, podneo ostavku.
Rekao je da je to uradio iz ličnih razloga. Međutim, pre svega, mišljenje javnosti, a i nas ovde je da je to učinio zbog toga što je, ceneći politiku Vlade i uopšte šta ova vlada radi, rekao da zbog prevelikog zaduživanja nama predstoji grčki scenario.
To su mnogi u Vladi ocenili kao jednu preoštru i neodgovornu izjavu. To bih poredio sa epitafom koji stoji na grobu Branka Miljkovića, čuvenog pesnika – ubila ga je prejaka reč. Zato očigledno danas biramo novog guvernera.
Ono što je tužno je broj ljudi u Skupštini kada govorimo guverneru, a znamo da je guverner najznačajnija funkcija u državi, jer on je čuvar kase narodnih para.
Danas biramo guvernera na osnovu predloga odnosno ova dva papirića. Na jednom papiriću je biografija budućeg guvernera Dejana Šoškića, a na drugom papiriću je predlog Nade Kolundžije, narodne poslanice, da se ta tačka uvrsti u dnevni red. Pri tome, guvernera biramo bez podnošenja predloga programa tog budućeg guvernera, gospodina Dejana Šoškića.
Demokratska stranka Srbije je svojim amandmanima pokušala da poboljša Predlog Zakona o Narodnoj banci Srbije, međutim nije bilo sluha da se ti amandmani DSS prihvate. Zato biramo na ovakav način guvernera, gde je obrazloženje jednog predsednika iz vladajuće većine bilo – birajmo ga zato što je lep i dobar dečko.
Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje stabilnosti cena, a pored toga je cilj i očuvanje finansijske stabilnosti. Do sada se u više navrata isticalo da je najveća zasluga ove vlade i Narodne banke Srbije upravo stabilnost cena. Slikovito ću da vam objasnim kakva je ta, poštovani građani Srbije, stabilnost cena.
Projektovana inflacija je 6,2%. Ove godine već imamo 5,2%. Pri tome, ono što sve građane Srbije brine, a zbog vremena moraću brzo da pročitam, to je da one cene koje Vlada kontroliše su porasle: kilovat struje poskupeo je 11,6%, grejanje, poštovani građani Srbije, poskupelo 61%, telefonski impuls 56,6%, međugradski 58,7%, komunalije su samo od januara do danas poskupele za čitavih 15%.
Znate li zašto je, građani Srbije, inflacija takva kakva je? Upravo zbog toga što nisu građani Srbije u stanju da kupuju robu široke potrošnje, nemaju dovoljno para, zato padaju cene jer je mnogo veća ponuda, tražnja je mnogo manja. Vlada i vladajuća većina čini sve da oteža život tim građanima.

        U okviru ove objedinjene rasprave o sedam tačaka osvrnuću se na one tačke koje se odnose na kreditno zaduženje. Mi imamo ovde tri zakona koji se odnose na kreditno zaduženje.
Jedan je sporazum između Republike Francuske i Srbije u iznosu od 11 miliona 185 hiljada evra. Jedan je sporazum između Republike Srbije i Evropske investicione banke od 50 miliona evra. I onaj kredit o kome je moj kolega Obradović pričao, to je kredit između Republike Srbije i Ruske Federacije od 200 miliona dolara ili je preračunato negde oko 156 miliona evra, koji je namenjen za pokrivanje budžetskog deficita.
Ukupno zaduženje svih ovih kredita je negde oko 218 miliona evra. Sa ova tri kredita od početka godine država Srbija se zadužila negde blizu jedne milijarde evra. U martu zadužili smo se za 505 miliona evra, u maju za 200 miliona evra i sada sa ovih 218 miliona dolazimo otprilike blizu cifre od milijardu evra.
Ne bi bilo ništa sporno da su ti krediti upotrebljeni za modernizaciju, za bolji život, za viši standard građana, za veći broj radnih mesta. Problem je što je upravo veliki deo ovih kredita upotrebljen za refinansiranje tekućih obaveza, likvidnost i pokriće budžetskog deficita.
Podsetiću vas samo da su kreditna zaduženja vezana za "Srbijagas" upravo upotrebljena za refinansiranje obaveza i održavanje likvidnosti i da je njihov iznos 320 miliona evra.
Takođe, imali smo u martu par kredita, odnosno četiri kredita sa komercijalnim bankama u iznosu od 190 miliona evra, i to sa "Marfin bankom", "Alfa bankom", "Pireus bankom" i "Vojvođanskom bankom", sa kamatama koje su u suštini komercijalne kamate.
Sada se zadužujemo kreditom od 200 miliona dolara, a imajući u vidu dužinu i teškoće u pregovorima, jasno je da je on uzet pod komercijalnim uslovima.
Kada se zberu sve ove cifre, vi ste se samo u ovoj godini, što za refinansiranje obaveza, likvidnost i pokriće budžetskog deficita, zadužili negde oko 650.000.000 evra, i to, gospođo Dragutinović, samo u ovoj godini.
Predlogom budžeta za 2010. godinu predviđen je budžetski deficit od 107 milijardi dinara. Međutim, na osnovu dogovora sa MMF dobili ste saglasnost da taj budžetski deficit bude 4,75% bruto društvenog proizvoda ili tačnije 147.000.000 evra.
Pre neki dan je objavljeno da je budžetski deficit za prvih šest meseci 54,61 milijarda dinara i da je taj manjak proistekao iz smanjenja prihoda i povećane javne potrošnje.
Sada je, gospođo Dragutinović, već svakome jasno da ćemo i u narednim mesecima ovde da raspravljamo o kreditnim zaduženjima za pokrivanje ovako velikog budžetskog deficita. Znači, pred nama će, već sada je jasno svakome, biti novi predlozi zakona o zaduženjima za pokriće budžetskih rupa, koje u mnogo čemu proističu iz vašeg nesavesnog rada i zloupotrebe.
Kako drugačije može da se objasni to što je mnogo narodnih para potrošeno da se ne zna kako, a to ću sada i plastično da vam objasnim. U javnost je izašao podatak da je negde oko jedne milijarde evra para kroz javne nabavke otišlo, a da se ne zna gde.
Šta je, gospođo Dragutinović, sa Fondom za razvoj Republike Srbije? Koliko mi je poznato, vi sedite u upravnom odboru Fonda za razvoj i možda ćemo od vas da dobijemo odgovore na neka pitanja, a to je – zašto građani Srbije ne znaju koga kreditiramo, odnosno koga kreditirate iz Fonda za razvoj? Zašto se ne zna koja preduzeća i pojedinci su uzeli milijarde dinara i gde su ih potrošili? Po kojim kriterijumima su ih dobili? Da li su svi ti krediti namenski trošeni?
Zašto, gospođo Dragutinović, odbijate da objavite njihova imena? Kako se desilo da četiri miliona evra kredita dobiju hrvatska firma "Nekse", slovenačka firma "Grah automative pireum GMBH"?
Kako je moguće, gospođo Dragutinović, da grupa od sedam lica, među njima i pravnik, procenitelj Fonda za razvoj, omogući da više osoba preko divljih, praktično nepostojećih firmi, koje se uopšte nisu bavile delatnostima za koje su registrovane, dobiju kredite i da na osnovu tih odobrenih kredita, 95 tih kredita, iz budžeta Republike Srbije prisvoje preko 200.000.000 dinara?
Procenjuje se da je na ovakav način iz budžeta Republike Srbije pronevereno i prisvojeno više milijardi dinara. To su, gospođo Dragutinović, narodne pare, koje vi po raznim osnovama ubirate od građana koji nekako uspevaju da izmire obaveze prema državi, a da se istovremeno lišavaju mnogo čega. Lišavaju svoju porodicu odeće, obuće, knjiga, štampe, putovanja i mnogo čega i mnogima od njih ostaje veoma malo za život.
Predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, koji treba da odlučuje o visini i načinu trošenja novca iz Fonda, jeste potpredsednik Vlade, gospođo Dragutinović, gospodin Mlađan Dinkić. Članovi Upravnog odbora su, gospođo Dragutinović – koja je u ovom trenutku izašla, verovatno da uzme neki podatak, da bi možda osporila ovo što pričam, ali ipak ovde imam i dokumentaciju o tome – zatim, ministar Slobodan Milosavljević, pa onda ministar Sulejman Ugljanin, ministar Rasim Ljajić, ministar Milutin Mrkonjić, a da način i rad ovog Fonda i kako se troše sredstva tog Fonda kontroliše Vlada Republike Srbije.
Članovi Vlade, pa i sam premijer Cvetković, više puta su izjavili da, između ostalog, razvojna šansa Srbije leži u poljoprivredi i da će država sve učiniti da poboljša uslove u ovoj grani i da će u tom smislu da stimuliše poljoprivredne proizvođače.
Međutim, dok ste šakom i kapom razbacivali novac Fonda za razvoj, kao i novac u postupku javnih nabavki, niste imali ili niste želeli da date, odnosno odvojite 1,2 miliona evra za zaštitu tih istih poljoprivrednih proizvođača od elementarnih nepogoda i da ste, što je posledica toga, naneli gubitak srpskoj poljoprivredi i poljoprivrednim proizvođačima u iznosu od preko 220 miliona dinara.
To je slika i prilika vašeg domaćinskog odnosa prema poljoprivrednim proizvođačima, prema građanima Srbije, i načina trošenja njihovog novca.
Još 22. juna sam postavio pitanje predsedniku Vlade i ministru poljoprivrede – zašto se tako neodgovorno ponašaju prema poljoprivrednoj proizvodnji i šta će učiniti za zaštitu poljoprivrednih useva?
Do danas nisam dobio odgovor, osim što mi je ministar poljoprivrede Saša Dragin, koji voli da se slika u lagodnom raspoloženju, sportski obučen, kako pomaže tim poljoprivrednim proizvođačima istovarajući količine i količine đubriva, vozi kombajn, a nema dozvolu, što je isto pitanje za gospodina Dragina, kada već ne može da odgovori na ovo moje pitanje i upućuje me, gospođo Dragutinović nadam se da čujete, na Republički hidrometeorološki zavod, da će oni da odgovore na ovo moje pitanje.
Kada sam već kod pitanja i odgovora, pre neki dan, tačnije 30. juna dobio sam odgovor na poslaničko pitanje koje se odnosilo na to koliki je javni dug Republike Srbije. Taj odgovor ste potpisali vi, gospođo Dragutinović, i hvala vam. Odgovorili ste mi da je javni dug Republike Srbije na dan 31. maj 34,4% BDP i da iznosi 10.541.130.000 evra, pri čemu projekcija BDP za 2010. godinu iznosi tri hiljade i sto pedeset jedna milijarda zarez trideset pet miliona dinara.
Imajući u vidu da Republika Srbija redovno servisira obaveze po osnovu javnog duga i da je pokazatelj održivosti javnog duga učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu ispod tzv, tako ste mi odgovorili, granice srednje zaduženosti, koja iznosi 40%, smatramo da ne postoje teškoće u vezi sa otplatom javnog duga.
Nastavite li da uzimate kredite za refinansiranje duga i sve dok budete mogli da nađete nekog ko će da vam pozajmi novac za pokriće budžetskog deficita, verovatno i neće da postoje poteškoće. Samo je pitanje dokle i kolika je krajnja granica do koje možete da se zadužite?
Gospođo Dragutinović, dajte da vidimo koliko je stvarno javni dug Republike Srbije. Gde su povučena sredstva od 1,4 milijarde evra iz aranžmana sa MMF-om, kao i šta je sa specijalnim pravima vučenja?
Juri Bajec, savetnik premijera Cvetkovića, govoreći o dugu kaže: "Ukupan spoljni dug Srbije trenutno iznosi između 23 i 24 milijarde evra, od čega je oko osam milijardi evra ili oko 32% dug države. Ako se doda zaduženje po aranžmanu sa MMF-om, onda je javni dug (a to ide u prilog priče gospodina Obradovića) 37% bruto društvenog proizvoda. Većina duga, oko 15,4 milijardi, odnosi se na privatni dug firmama, bankama i kompanijama prema inostranstvu. Sama država mora vrlo oprezno (tako je rekao gospodin Bajec) da razmišlja o zaduživanju prema inostranstvu.''
U prilog tome da je aranžman sa MMF javni dug izjavio je ovde i gospodin Radovan Jelašić kada smo vodili raspravu o Narodnoj banci Srbije. Radovan Jelašić je 15. juna rekao: "Naravno da je dug prema MMF deo javnog duga". Takođe je rekao da iz aranžmana sa MMF do sada povučeno 1,4 milijarde evra.
Gospođo Dragutinović, koliki je javni dug? Da li je 10 milijardi i 541 milion evra? Ili je, kako smo mi izračunali zbrajanjem uzetih sredstava od MMF i specijalnog prava vučenja, nešto više od 12 milijardi, tačnije 12,3 milijarde?
Da li je on 31,6%, kao što ste pre neki dan izjavili, ili je 34,4 bruto društvenog proizvoda, kako ste mi u ovom pismu odgovorili, ili je 37%, kako kaže gospodin Bajec, savetnik premijera? Ili, ako je planirani bruto društveni proizvod 3.151 milijarda, a javni dug preko 12 milijardi, koliko smo mi izračunali, to je negde oko 40% bruto društvenog proizvoda? Da li smo mi zemlja na granici srednje zaduženosti, kao što kažete, ili smo već visoko zadužena zemlja?
Predsednik Republike Boris Tadić, ovde imam njegovu izjavu, u izjavi za Tanjug 26. maja kaže: "Mali spoljni dug svedoči o velikom razvojnom potencijalu Srbije". Prema podacima NBS, ukupan spoljni dug je 24,8 milijardi evra i da li je to, gospođo Dragutinović, mali ili veliki dug?
Kriterijum Svetske banke je učešće ukupnog spoljnog duga u BDP. Udeo ispod 48% smatra se malom zaduženošću, a u srpskom slučaju se radi o 76,2% bruto društvenog proizvoda, tj. na granici smo da budemo visoko zadužena zemlja. To građani Srbije moraju da znaju. Kriterijum MMF prati samo nivo javnog duga u BDP, ne i privatnog, i ako prelazi 40% BDP smatra se da je država visoko zadužena. Naš dug je oko 40%. Trebalo bi da nam odgovorite gde mi spadamo, da li u visoko zadužene, možda smo i malo zaduženi, a možda smo i na granici ove održivosti o kojoj pričate.
Gospođo Dragutinović, vi ste 14. jula rekli da je u periodu od 2006. do 2010. godine rast spoljnog duga bio rezultat depresijacije kursa dinara, koja je bila veća od inflacije, kao i da se država u istom periodu razduživala, a privreda zaduživala prema inostranstvu.
Da li je to baš tako? Ako ovde već raspravljamo o kreditnim zaduženjima, ako smo prošle godine imali 3,3 milijarde kredita koje smo verifikovali u ovoj Skupštini, ako imamo u ovoj godini već skoro milijardu, ne vidim kako se to država razduživala. Mnogo više obaveza ste stvorili svim građanima.
Koga i zašto želite da obmanete i vi, i predsednik Tadić i Mirko Cvetković, koji, govoreći o dve godine rada Vlade, kaže da je najteže za nama i da nam sledi period oporavka? Da vas pitam – da li to običan građanin oseća i šta on ima od toga što gospodin Mirko Cvetković govori?
Šta on, uostalom, misli o svima vama? Da ga obmanjujete i ništa ne činite da mu bude bolje. Privrednici i ekonomisti govore da će period oporavka početi onda kada broj zaposlenih bude veći od broja onih koji su ostali bez posla. Od početka rada ove Vlade preko 200 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Obećavali ste 200 hiljada radnih mesta. Samo u ovoj godini je 45 hiljada radnika ostalo bez posla. Oporavak će da bude kada građani budu imali veće plate, posao, kada ne bude milion siromašnih.
Na kraju, da vas posavetujem, da počnete da ispunjavate obećanja koja ste građanima dali onda kada ste stvorili ovu vladajuću koaliciju i kada ste formirali Vladu, a da krivca za neispunjena obećanja ne tražite na drugom mestu.