Evo da vidite šta nije u skladu sa pravnim sistemom. U članu 26.  Predloga zakona piše da ''za vreme ulaska i izlaska dece iz vozila, vozač tog vozila mora uključiti sve pokazivače pravca''. Mi smo dali amandman da se dodaju reči ''ukoliko ih vozilo ima''.
Dame i gospodo, na našim drumovima se još uvek kreću vozila koja to nemaju. Ne vidim da je neko dao zakon da se ta vozila isključuju iz saobraćaja. „Fića“ nema uređaj za uključivanje sva četiri migavca. Kako će da ga uključi?
A još bih voleo da mi neko iz Zakonodavnog odbora objasni zašto to nije u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije. To stvarno ne znam. Mislim, ''hajde da se zabavljamo''.

Radi se o članu zakona koji kaže da je vozač dužan da u naselju omogući uključivanje u saobraćaj autobusa itd.
Predlažemo da se reči ''u naselju'' brišu. Da li to znači da vozač na putu gde je stajalište autobusa ne treba da propusti autobus da se uključi u saobraćaj?
Po našem mišljenju reči ''u naselju'' su suvišne. Uvek treba da se autobus koji je na stajalištu pusti da se uključi u saobraćaj. To je naš amandman.
Stvarno ne razumem, počinje da mi biva komično u kojoj meri predlagač zakona neke notorne stvari neće da prihvati.

Zahvaljujem. Prvo da kažem da poslanici DSS-a vrlo podržavaju član zakona kojim se zabranjuje upotreba mobilnog telefona tokom vožnje. Dakle, bilo je krajnje vreme da se tako nešto uradi, jer su sva istraživanja pokazivala da veliki broj saobraćajnih nesreća, neki put čak i vrlo ozbiljnih, nastaje usled toga što vozač sa smanjenom pažnjom vozi jer istovremeno obavlja telefonski razgovor.
Predložili smo jednu formulaciju, jer nismo do kraja bili zadovoljni formulacijom datom u zakonu (dakle, ne idejom, nego formulacijom) i dali smo formulaciju za koju mislimo da je bolja nego ona koja je predložena u zakonu. Vlada, predlagač zakona, očigledno to ne misli. Počinjem polako da odustajem da ubeđujem onoga koji se pravi gluv da bi ipak ponešto mogao i da čuje. Hvala.

Sedeo sam na sastanku Odbora za saobraćaj koji je glasanjem 10:0 prihvatio taj amandman. Neko im je verovatno dojavio da ne smeju da ga prihvate.
Evo o čemu se radi. U zakonu, u članu 29, piše: ''U vozilu se u saobraćaju na putu ne sme koristiti niti nalaziti uređaj, odnosno sredstvo kojim se može otkrivati ili ometati rad uređaja za merenje brzine...''
Ovo ''ometati'' je u redu. Ne mogu se ometati uređaji koje koriste državni organi po svojoj dužnosti. Ali, zašto se ne sme otkrivati? Šta je cilj ovog zakona? Da li je cilj ovog zakona da što više vozača napravi prekršaj, da vozi brzinom većom od dozvoljene i da se onda kazni, ili je cilj zakona da se vozač pridržava saobraćajnih znakova, da se prevencijom utiče na vozača da vozi onako kako treba?
Koja je šteta od toga ako sam ja obavešten da policija meri brzinu? U drugim zemljama, štaviše, postavljaju radare na putu bez policajaca. Upale radar, vozači ga detektuju i kažu - pazi, radar snima. Uopšte nema policajaca. I oni lepo skinu nogu s gasa i sve je u redu.
Čim se mi opredelimo da nam je cilj da kaznimo vozača, a ne da je cilj da vozač vozi po propisima, od našeg zakona o bezbednosti saobraćaja nema ništa. U zemlji koja ima najbolje uređen saobraćaj u Evropi, a to je Danska, takva odredba ne postoji. Molim vas, insistiram na tome da se ne sme braniti vozaču da dobije informaciju da neko meri brzinu. To je jedno.
Ima još jedna indirektna stvar. Ova činjenica će naterati policiju da što pre uvede video nadzor. Za to treba truda. Uvedite video nadzor, on se ne može detektovati. Video nadzor će da snimi da sam ja jurcao na autoputu 180 kilometara na sat i onda presavijte tabak i kaznite me onoliko koliko treba da me kaznite. To će vozači i te kako da poštuju.
Dakle, DSS insistira i molim Vladu, gospodina Mrkonjića kao predstavnika Vlade, kao i za neke druge, na kraju ću ga podsetiti koje članove, koji su krajnje suvisli, da prihvati i ovaj član zakona.
Inače, moram da kažem da to što je sada uradio Odbor za saobraćaj, zakazao sednicu a nije obavestio poslaničke grupe, DSS nema predstavnika u tom odboru, i to u vreme dok moramo da sedimo ovde, i pri tom menja odluke koje je već jednom doneo – očigledno se radi o jednom krupnom pritisku. Jako sam ljut na policiju.
Molim vas da se ovaj amandman usvoji.

Prvo, molim gospođu Milošević i druge poslanike da kao argumente više ne koriste mentalitet građana Srbije. To nije nikakav argument. To je, zapravo, uvredljivo za građane Srbije. I stvar je dobrog ukusa da li ćete to koristi, a o ukusima sada da ne govorim.
Drugo, nikada nisam imao uređaj za detektovanje i nemam nameru da ga imam. Za razliku od bezgrešnog potpredsednika, ja sam platio jedno deset ili 15 puta za ovih 35 godina kaznu zbog veće brzine. Ništa dramatično, platio sam i ne smatram sebe, naravno, nepristojnim vozačem.
Međutim, jednog mog prijatelja koji ima taj uređaj zaustavi patrola i kaže - vozili ste 96 km na sat, a dozvoljeno je 60. On pita - otkud vi to znate? Ovaj kaže - radar. A on kaže - moj uređaj za detekciju je ustanovio da nije radio, niste ni merili.
Koliko puta oni koji mere (oni koji rade u policiji to sve znaju, ne moram da im ovde otkrivam) snime jedno vozilo da ide nekom brzinom, pa pošto im se dotični drug ili gospodin ne kažnjava iz nekih razloga, čekaju sledeće vozilo, pa mu pokažu ono što su snimili. Znate li koliko puta se to dešava? Mnogo puta.
Opet da se vratim na ono što je, doduše, i gospodin Ostojić kazao. Ljudi, nije stvar u tome da naplatimo što veći broj kazni. Stvar je u tome da dovedemo bezbednost saobraćaja u red.
Zato se zalažem da se uređaj za detekciju dozvoli, zato DSS to traži. Hvala.

Zahvaljujem. Predložili smo, u cilju popravljanja teksta, dve izmene u članu 33.
Ova prva, da se umesto glagola "moći" upotrebi glagol "smeti", zapravo je prihvaćen jer je to bio amandman Odbora, koji je Odbor predložio i to je prihvaćeno.
Ali, mi smo tražili da se u stavu 2. brišu reči ''van vozila''. Naime, radi se o tome da kada je preglednost loša, onda vozač treba da dobije instrukcije od nekog drugog lica, na primer kod kretanja unazad, izlaska na put itd.
Tu je predlagač zakona nekako zaključio da to lice koje daje instrukcije mora obavezno biti van vozila.
To je, doduše, tačno u slučajevima putničkih vozila, ali u slučajevima teretnih vozila ne mora da bude tačno. Može to lice da se nalazi i na kamionu i da ima odličan pregled.
Dakle, nalazi se u vozilu, odnosno na vozilu, a da pritom može da završi posao. Ne vidim zašto bi onda zbog toga vozača trebalo kazniti ako to ne ispunjava. To je bila primedba DSS, odnosno ovaj amandman.

Znamo o čemu se radi. Odmah da kažem, DSS podržava uvođenje termina „nasilnička vožnja“. Svesni smo toga da nasilničke vožnje na našim ulicama i drumovima ima i svesni smo koliko je to opasno po sve učesnike u saobraćaju.
Dakle, generalno podržavamo ideju da se na neki način uvedu posebne kazne za nasilničku vožnju, ali sve ovo što je rekao gospodin Ostojić zapravo stoji i dalje.
Taj član kako je napisan u zakonu nije dobar. Podleže nekim nejasnim kriterijumima šta jeste a šta nije nasilnička vožnja. Doduše, navodi neke izričite situacije, ali očigledno ima nameru da pod to podvede i neke druge situacije za koje se ne zna koje su. Njih je gospodin Ostojić plastično nazvao „gumenim situacijama“ i to je dosta dobar termin.
Mi smo na bili tragu i ovoga što je gospodin Urošević ponudio, čak pooštravamo ovo što je u zakonu napisano, dakle ne dva prolaska kroz crveno svetlo u roku od deset minuta, nego u roku od 24 sata. To znači da neko ima maniju da prolazi kroz crveno svetlo. Zatim, preticanje kolone na punoj liniji, brzine veće od 50 odnosno 70 kilometara u mestu i van mesta, to je sve u redu. Isto tako, i za nas je nasilnička vožnja vožnja pod onom najvećom kategorijom alkohola koji imate, preko dva promila alkohola u krvi. To takođe moramo podvesti pod nasilničku vožnju.

Zahvaljujem, predsedavajući. Tražili smo da se popravi tekst u sledećem smislu. Ovde stoji da je vozač dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta itd., nabraja se šta još sve treba, što nije sporno. Tražili smo da se ''osobinama'' briše jer, iskreno da vam kažem, ne znam šta znači ''osobina puta'' – valjda da li je put šarmantan, lep ili nije lep, ili ružan... Stanje puta je dovoljna kategorija za tako nešto.
Takođe, u tom istom stavu, gde se kaže ''ima razloga da predvidi'' da treba da vozi manjom brzinom, nema šta vozač da predviđa prepreku ili ostalo, nije vozač baba gatara. Tražili smo da se reči ''ili ima razloga da predvidi'' menjaju rečima ''odnosno ima razloga da očekuje''. Da rečenica znači – tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi, odnosno ima razloga da očekuje.
Šta znači predvideti? To ne znači baš ništa. Ne mogu da predvidim da je na putu rezervisanom za motorna vozila iskopana rupa od pola metra i da će da mi otpadne točak. To da predvidim ne mogu. Onda bi trebalo stalno svi da vozimo 30 km na sat i sve je u redu.
Još jedna, ne baš tehnička izmena. U trećem stavu reč ''i'' zamenjuje se rečju ''odnosno''. Naime, ovde kaže: ''Sve odredbe ovog zakona koje se odnose na brzinu primenjuju se na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu''.
Ovako kako je formulisano izlazi da uvek morate da merite i jedno i drugo. Možete meriti i jedno i drugo, ali možete ili jedno ili drugo. Naročito na autoputu možete meriti srednju (prosečnu) brzinu, s obzirom na vreme kada je vozač ukucao karticu i kada je izašao s autoputa. To su naše primedbe. Hvala.

Zahvaljujem. Mi smo tražili da se u tom stavu sve ostale reči posle 50 km na čas brišu, a da stav 2, ''i do 80 km na čas'' menjaju rečima ''većom od 50 km na čas''. Drugim rečima, ostavljamo jednu širu mogućnost.
Zašto u naseljenom mestu, ako to uslovi puta dozvoljavaju, a recimo da je to deo nekog puta za motorna vozila ili autoputa, brzina ne bi mogla da ide i do 100 km na čas? Naravno, uz odgovarajuću procenu. Ili 70 ili 60, dakle nekom brzinom većom od 50 km na sat.
Neke generalne zabrane inače postoje - preko 100 km ne može na putu za motorna vozila, motoputu, preko 120 ne može na autoputu - to je u redu, to se zna, a ovo, dati jednu slobodu i mogućnost da se na ovaj način reši. Mislim da je naša formulacija čistija i, da kažem, praktičnija.
Doduše, mi smo ovde razmišljali još o nečem, i samo bih to da pomenem, kao ideju. Znate, u nekim gradovima i nekim mestima vole lokalne vlasti da ograniče brzinu na mnogo malo, na 30 ili 40 km na sat. To bi, na neki način, takođe valjalo regulisati zakonom, da ne može baš brzina da se ograničava tek tako. Ali, o tom potom, nekom drugom prilikom.

Ovo je jedan takođe veoma važan amandman. Doduše, polovinu tog amandmana je podneo gospodin Ostojić, pa će za polovinu on i da brani. Evo, šta smo predložili.
Ovaj član se bavi time kada vozač ne sme da pretiče. U stavci 1. kaže - ne sme da se pretiče kolona vozila. Podsećam da kolonu vozila moraju da čine najmanje tri vozila između kojih ne postoji rastojanje. Postavljam pitanje – zašto vozač ne sme (naravno, tamo gde je to uopšte dozvoljeno, gde su ispunjeni svi ostali uslovi za preticanje, to se podrazumeva) da pretiče kolonu vozila?
Ide napred traktor ili neki malo sporiji kamion, iza njega još dva kamiona, imate prav put, vidljivost dobra, sve je čisto, isprekidana linija - zašto ne sme da pretiče kolonu vozila? Šta će da radi? Da vozi 25 km na sat i napravi kilometarsku kolonu, u kojoj će neko da bude nervozan pa će početi da pretiče i tada kad ne sme i kako ne sme? Uopšte ne razumem zašto se imperativno zabranjuje preticanje kolone vozila. To nema veze s mozgom (izvinjavam se).
Druga stvar, tražili smo da se tačka 2), koja glasi: „ako je vozač koji se kreće iza njega otpočeo preticanje ili obilaženje“, preformuliše i da glasi: „ako je vozač koji se kreće neposredno iza njega otpočeo da pretiče ili obilazi“.
Dakle, ako je mene počeo da pretiče, onda ne smem da pretičem. Ali, ako je u koloni dvanaesti vozač počeo da pretiče jedanaestog, kakve to veze ima sa mojim preticanjem?
I jedno i drugo su stvari koje moramo da razrešimo. Nismo baš svi vozači, znam jednog poslanika koji nije vozač, ali većina nas ovde jeste. Ja vozim 35 godina i znam šta se svaki čas dešava. Zašto ne smem da pretičem tri vozila u nizu, u koloni, ako je vidljivost dobra, ako vidim, ako je dozvoljeno preticanje – to ne razumem.
Dakle, to je bio naš amandman, a pretpostavljam da će ovo preticanje kolone obrazložiti gospodin Ostojić. Hvala.

Ovo je jako interesantno. Pazite na šta se odnosi ovaj amandman. Amandman se odnosi na tvrđenje u zakonu, gde se kaže ovako: ''Odredbe ovog zakona o zaustavljanju i parkiranju ne primenjuju se na policijske službenike u obavljanju službene dužnosti...''
Zakonodavni odbor smatra da ovo nije u skladu sa našim sistemom. Šta to znači, naš sistem je policijski sistem? Ja sam mislio da je ovo neka grupacija za evropsku Srbiju. Ali ne, ona je za policijsku Srbiju, ako smatra da ova odredba nije u saglasnosti sa našim zakonodavnim sistemom.
Molim vas, zašto bi se policijski službenik u obavljanju svoje dužnosti razlikovao od lekara koji obavlja svoju dužnost pa je parkirao vozilo tamo gde ne sme, ili od nekog drugog ko obavlja svoju službenu dužnost? Kakva je to privilegija koju policajci treba da imaju?
Da se razumemo, kad se ganjaju kriminalci itd., tada važe neka druga pravila, a ne pravila o bezbednosti saobraćaja. Vi eksplicitno tražite privilegiju da stanete gde vam padne na pamet. Pa, ne može tako. Ovo pokazuje pravo lice ovog zakona, a stav Zakonodavnog odbora pokazuje pravo lice vladajuće većine. Hvala.

Gospodine ministre, evo vam još jedne ilustracije kako je jedan logičan amandman potpuno bezrazložno odbijen. Radi se o tome da se zabranjuje parkiranje vozila sa leve strane puta, gde je, naravno, parkiranje inače dozvoljeno.
Znači, vi idete ulicom, recimo Vojvode Stepe, dvosmerni je saobraćaj, nije puna linija, uočite mesto sa leve ivice puta i ne smete bezbedno da pređete preko isprekidane linije i stanete i parkirate kola. Zašto? Da li će neko da mi objasni zašto? Nego, morate da vozite još 500 metara, da pravite neko polukružno skretanje, koje u krajnjoj liniji nikad nije preterano bezbedno, da se vratite nazad da biste stali na to isto mesto, samo što će vam kola biti okrenuta u suprotnom pravcu.
Ne razumem zašto se pod uslovima kada se može prelaziti na drugu stranu puta ne sme parkirati sa leve strane. Da li bi mi neko dao odgovor zašto ne sme? Ili je i to jedna od besmislenih odredaba koje ne znam čemu služe osim da se kažnjavaju vozači kojima, naprosto, nije logično da time ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Ne ugrožavaju. Zašto bi? Ponavljam, ne govorim o situacijama kada inače nije dozvoljeno parkiranje i ne govorim o situacijama kada je puna linija, koja, naravno, ne sme da se preseče, to je druga stvar. Hvala.

Počinjem polako da budem rezigniran, jer ne vidim nikakve razloge zbog kojih se ovi amandmani nisu prihvatili. Ovde se radi o vozačima bicikla, gde se u zakonu u tački 1) kaže – ne sme da ispušta upravljač iz ruku. To je u redu, ali dodao sam nešto što je apsolutno neophodno: ''osim kad rukom daje znak za skretanje'', što je takođe obavezno.
I tačku 7) menjamo. Umesto ''upotrebljava na oba uva slušalice za audio uređaje'' (jer to na oba uva ne znači ništa, može da drži na jednom, pa da ne čuje ništa) rekli smo: ''upotrebljava slušalice za audio uređaje tako da ne može da čuje informacije značajne za saobraćaj''.
Može da drži i na jednom uvetu, pa šta? Opet je naš cilj bio da popravimo tekst zakona, nipošto da menjamo suštinu, tako da ne znam i još uvek mi nije jasno zašto je amandman odbijen.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Ovo je jedan od amandmana koji je Odbor prihvatio, a Vlada nije, pa bi sada verovatno bilo dobro da se Vlada definitivno izjasni o ovom amandmanu.
Naime, radi se o odredbi da prilikom prelaska preko kolovoza pešak ne sme da upotrebljava mobilni telefon niti da koristi slušalice u ušima. Ne sporim da bi to bilo lepo, ali sporim mogućnost da se to uopšte kontroliše. Ne znam ko će to da kontroliše i kako će to da se sankcioniše.
Protiv sam odredaba koje su nesprovodive. Ako je odredba nesprovodiva, onda je ne treba ni unositi. Jer time samo, pogotovo mlade ljude, na neki način unapred navikavate na to da mogu da krše zakon.
Predložili smo da se ova odredba briše. Koliko god smo za to da se zabrani svako telefoniranje vozača u kolima, toliko ne vidimo kako ovo može da se sprovede, kako uopšte neko zamišlja da ovo sprovede.

Amandman se sastoji u tome da se briše sledeći stav: ''Izuzetno od stava 1. ovog člana'', a radi se o vozilima pod pratnjom, ''vozilo pod pratnjom sme davati samo posebne svetlosne znake bez sirene, ako je omogućena dovoljna vidljivost tog vozila i bezbednost učesnika u saobraćaju...''
Naime, mislimo da treba potpuno izbaciti mogućnost da vozila pod pratnjom ne daju i znake sirenom, iz prostog razloga što time, u uslovima realnog saobraćaja, mogu izazvati zabunu kod vozača. Dakle, ako je vozilo pod pratnjom, onda idu svetlosni znaci i sirena, i onda je sve čisto, nema nikakvog opravdanja da su ostali učesnici u saobraćaju mogli da previde da se radi o vozilu pod pratnjom. Toliko, hvala.