Dame i gospodo narodni poslanici, vaša svetosti, časni oci, vaše ekselencije, dame i gospodo, na današnji dan pre 209 godina je podignut Prvi srpski ustanak, a pre 178 godina je donet Sretenjski ustav, prvi demokratski Ustav Srbije.
Uspesi u Prvom i Drugom srpskom ustanku u evropskoj istoriji, poznatim kao srpska revolucija, omogućili su da u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, budu postavljeni temelji moderne srpske nacije i države.
Sretenjski ustav je sadržao najsavremenija civilizacijska rešenja tog vremena. Njime je u Srbiji utemeljena demokratija i stvoren osnov za rešavanje važnih pitanja tadašnjeg srpskog društva, kao što su nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i ljudska prava.
Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje iz 1814. godine i 1830. godine i Belgijski ustav iz 1831. godine. Jedan je od prvih demokratskih ustava u Evropi i pokazuje kako je u Srbiji, čim su se stekli uslovi, stvarana organizovana država, zasnovana na osnovnim načelima pravde.
Ustav je usvojen na zasedanju Narodne skupštine, održanom 15. februara 1835. godine, na veliki hrišćanski praznik Sretenje. Skupština je zasedala u Porti pravoslavne crkve u Kragujevcu, tadašnji predstavnici Kneževine.
Ustavom je Miloš ograničio svoju vlast, rekavši: "Zaklinjem se svetom, jednoslušnom i nerazdjelnom trojicom, da ću Ustav Knjaževstva Serbije držati točno i sovstvjeno u cijelosti, i da ću svakog pridržavati da ga, takođe, u cijelosti drži, da ću braniti nepovredivost pravoslavne vostočne cerkve u Serbiji, da ću svim silama i sredstvima čuvati cijelost Serbije i opštenarodnu slobodu ličnosti i bezbijednosti imanja i prava svakog Srbina, a najposle da ću se svakojako starati da obezbijedim i uzvisim blagostojanije i svega naroda srpskoga voopšte i svakoga Srbina ponaosob, tako mi Bog pomogao."
Poseban odeljak Ustava je posvećen ličnim pravima građana, neprikosnovenosti lične slobode, nepovredivosti svojine, slobodi veroispovesti. Posebna pažnja je posvećena jednakosti i pravu na izbor življenja.
Ustav je sadržao i odredbe koje se odnose na određen broj procesnih prava, kao što su ne bis in idem, nullum crimen sine lege, pravo na žalbu višoj vlasti, zabrana retroaktivnosti zakona.
Ustav eksplicitno zabranjuje ropstvo, stipulišući: "Kako rob stupi na srpsku zemlju, otonoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Srbiju, ili sam u nju pobegao".
Međutim, usvajanje Sretenjskog ustava nije naišlo na odobravanje u inostranstvu. Prigovoreno je kako je nezamislivo da Srbija ima Ustav kakav nema veći deo evropskih zemalja. Postavljalo se čak i pitanje šta će Srbiji ministarstva, a među njima i Ministarstvo inostranih dela i šta će Srbiji zastava? Bilo je, po njihovom mišljenju, revolucionarnih elemenata koji su došli pre svega iz Francuske. Zatraženo je suspendovanje Ustava. Obrazložen je zahtev jednostavnom sentencom – Ustav treba menjati jer je uneo francuski rasad u tursku šumu.
Knez Miloš je povukao objavljeni Ustav. Želeo je da samostalno vodi svoju državu. Ispunio je zahteve svog naroda, ali je morao da se pokori volji sila od kojih je zavisio. Zato je istorijski put srpske ustavnosti bio posut trnjem, pun uspona i padova, brisan vetrovima sa istoka i zapada. Na ustave Srbije, narodne ili oktroisane, savremene ili manje savremene, uticalo je istorijsko breme viševekovne zavisnosti od tuđe volje ili bolje reći samovolje.
Na našu pravnu tradiciju možemo da budemo ponosni, bez obzira na teške istorijske okolnosti. Od Dušanovog zakonika šest samostalnih ustava koje je Srbija imala kao Kneževina, a zatim kao Kraljevina, donetih 1135, 1138, 1869, 1888, 1901, 1903. godine do savremenih ustava i važećeg iz 2006. godine, Srbija ima svetlu tradiciju, koja nimalo ne zaostaje za onom u drugim evropskim zemljama. Tome su najviše doprineli naši običaji, koje su nam preci, nekada u pesmama, nekada u predanjima, prenosili sa generacije na generaciju, kao i univerzalne vrednosti koje su utkane u suštinu našeg bića.
Običaji su osnovni izvor svakog našeg propisa, zakona, ustava. Zato su kod nas neprikosnoveni poštenje, poštovanje drugih, patriotizam, slobodoumlje. Tako je u Srbiji vekovima bilo i biće.
Snaga ustava proizilazi iz spremnosti i odlučnosti svakog građanina da ga brani. Bez podrške građana ustavna prava bi bila zagarantovana samo na papiru kao spisak lepih želja, obavezanih rečima i delima velikih predaka, koji su u izuzetno teškim okolnostima uspevali da sačuvaju našu otadžbinu. I danas moramo da odbranimo Srbiju, lepu, demokratsku državu, satkanu od žrtava svih koji su pali braneći je, da sačuvamo Srbiju u okviru njenih granica.
Možda će sutra neke umne glave izvrgavati podsmehu ove moje reči. Napisaće i izreći da su žrtve iskušenja besmislene. Srbija je demokratska zemlja u kojoj je i to moguće. Voleo bih kada bi im uzor bili oni koji o svojoj državi pišu i govore, a žive u državama članicama EU, recimo.
Promenila se Srbija, dozvoljava svakome da glasno i nekažnjeno iskaže svaku svoju misao. Da je ovakva Srbija postojala ranije, ja nikada ne bih zbog izgovorenih reči bio u zatvoru. Da je ovakva Srbija postojala ranije, mnogi bi odavno bili u zatvoru zbog izvršenih krivičnih dela. Ali, i posle najtamnijih noći sviće jutro. Izborili smo se za demokratiju, borimo se protiv kriminala, borimo se da zaposlimo Srbiju, pregovaramo sa privremenim institucijama u Prištini i sa pravom očekujemo datum za pregovore sa EU.
Ne smemo da gubimo nadu i nećemo da prekinemo pravedne napore za očuvanje naše teritorije i identiteta našeg srca i duše, Kosova i Metohije. I danas su aktuelne reči Knjaza Miloša i svih koji su pre nas stvarali Srbiju kao državu u kojoj se živi na osnovu demokratskog Ustava. Zato vam kažem da sam izabran da branim Srbiju, pridržavajući se tačno i savesno Ustava Republike Srbije. Ne postoji niko drugi koga bih slušao. Očekujem da i vi, izabrani predstavnici građana, sve svoje napore usmerite ka zajedničkom cilju – očuvanju našeg bića u našoj zemlji, ponosnoj Srbiji.
Svim građanima Srbije čestitam Dan državnosti. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, stupanjem na dužnost predsednika Srbije, uskratio sam sebi mnoga prava, čak i pravo da odgovorim na uvrede. Zato se ne obazirem na izrečene uvrede, mada sam gost u vašem domu. Čak i na izrečeno – gotov je. Tu bih želeo da citiram Šantića, valjda on nije želeo da vas uvredi, kaže – babo moja, ni živih se nisam bojao dok su bili za užasa, a kamoli mrtvih pasa.
Ne bi bilo dobro da je drugačije. Uostalom, niko me nije terao da pobedim u nemogućim uslovima. Dvadeset godina sam bio neprekidno narodni poslanik. Tukao sam se, psovao, tukli su me, iznosili su me iz sale, ali nikada, nikada kada se govorilo o Kosovu i Metohiji i kada su drugi predlagali platforme, makar koliko da sam im bio suprotstavljen.
Zašto sam predložio platformu, a potom i rezoluciju? Zato što to do sada niko nije smeo, a trebalo je odavno. Da li sam srećan što ćete da usvojite ovakvu rezoluciju? Nisam. Da li bih bio srećan da ste usvojili rezoluciju koja bi predstavljala sto posto mojih želja? Ne bih, to bi bio samo spisak lepih želja. Imao bih celu noć da odgovaram, ali pokušaću da skratim, pošto je izgleda u Srbiji lakše biti protiv Srbije, nego za nju. Mentori to ne vole.
Neprekidno ponavljate u Skupštini da smo krali na glasanju za Ustav. Živimo u državi u kojoj neki narodni poslanici tvrde da smo glasali kad smo proglašavali Ustav, a po tom Ustavu izlaze na izbore, formiraju poslaničke grupe, imaju privilegije, žive bolje od drugih građana Srbije.
Pitate da li je ovo trebalo ponuditi Rugovi? Sedamnaest puta sam putovao na pregovore sa Rugovom u Prištini. Profesor Ratko Marković je predvodio delegaciju. Ja sam bio član. Jedanput smo razgovarali sa njim, ali Albanci su tada imali podršku da krenu drugim putem, a mi smo, ako se sećate, bili pod sankcijama, u izolaciji. Mi nismo imali nikakvu podršku.
Pričali ste ovde o podršci meni. Meni ne treba podrška politička. Ja i nisam političar, samo sam predsednik Srbije. Minimalizujete uticaj EU. Ja u nju nisam zaljubljen. Ali, kako je DOS došao na vlast? Zato što je EU uvela sankcije tadašnjoj našoj državi i nije moglo da se preživi. Da je moglo da se živi bolje pod tim sankcijama, DOS nikada ne bi pobedio one koji su tada bili na vlasti.
Neki predlažu da odmah siđemo sa evropskog puta, a da li su nam, dok su bili na vlasti, otvorili druge puteve? Ne. Mi moramo da ne naljutimo EU i da otvaramo nove puteve. Zašto da brišemo stavove vezane za EU, kada smo se obavezali da nikada ne priznamo nezavisnost Kosova i Metohije? Ako to bude suprotstavljeno, odustaćemo od EU.
Ne stidim se kompromisa koje sam postigao sa Vladom Republike Srbije. Ne prihvatam optužbe da smo zauzeli odbrambeni stav, ako to znači da nemamo poziciju. Poziciju imamo.
Zakon o suštinskoj autonomiji do sada nije donet. Sada nas neki optužuju da nemamo taj zakon. Nisu mi promakli i odbacujem optužbe da za članstvo u EU predajemo Kosovo. To je skoro bezobrazluk, gospodine profesore. Time se opravdava činjenica da neki ljudi za osam godina nisu smeli da rešavaju pitanje Kosova i Metohije, osim jednog voza koji je vozio jedan dan.
Ako platforma ima maksimalističke zahteve, šta vi u stvari hoćete? Ja sam u životu izgubio mnogo, a Kosovo ne smem zato što nije moje. Mogu da se uklonim iz ovog procesa, da ga vodite kao u dosadašnjih 12 godina i da budem miran, pošto za mog života Albanci neće stići do Kragujevca i da budem nemiran zato što bi bili u Kraljevu i Vranju.
Nosim svoj krst. Ponesite, gospodo poslanici, makar krstić. Pokažite snagu srpskog parlamenta kada se rešava srpsko pitanje. Slušajući vas, zahvalan sam Bogu što neki od vas nisu bili u mogućnosti da odlučuju o Srbiji 1389, 1804, 1912, 1914. godine i svih naših godina. Dođe mi da se smejem i da plačem posle kritika prve platforme da je neostvariva, nerealna i populistička, u želji da vi pokažete jedinstvo, primerim je mogućem, a onda tu platformu napadnete i tražite da vratim onu za koju ste rekli da nikada za nju nećete da glasate.
Moji sinovi i ja ratovali smo za Srbiju, moji unuci, vaši sinovi, vaši unuci neće morati ako ste spremni da mi pomognete. Potpuno mirno, čiste savesti, predajem vam svoju ostvarivu ideju na glasanje. Nisam želeo da budem predsednik koji se krije i beži od odgovornosti do kraja mandata. Neki od vas verovatno nikada nećete prihvatiti da sam i vaš predsednik. Nije me briga. Važno je samo šta misle građani, da li sam opravdao njihovo poverenje. Tog suda se ne bojim zato što radim mnogo i čestito. Bojim se samo da neki nisu shvatili da Kosovo i Metohija ne ostaju ni meni ni njima. Oko Kosova nasleđuje se samo muka, a dobar domaćin iza sebe ne ostavlja muku, probleme i nerešena pitanja. Odbacujem primedbe DS.
Želim da vam pročitam tri stava svoje platforme koju je Vlada prihvatila, a nije ih uvrstila u rezoluciju, prvi, drugi i poslednji: "Vlada Republike Srbije će u cilju zaštite državnih interesa u daljim dogovorima sa PIS u Prištini polaziti od toga da svako rešenje, bilo opšteg ili nekog posebnog pitanja, o privremenom, prelaznom ili konačnom statusu Kosova i Metohije, o položaju Srba u pokrajini ili o zaštiti srpskog, verskog i kulturnog nasleđa, mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. U okviru tzv. tehničkog dijaloga za oblasti energetike i telekomunikacija, koji je uslov za otpočinjanje pregovaračkog procesa EU, Vlada neće omogućiti promenu stanja na terenu u korist PIS, slabljenje pregovaračke pozicije Srbije u političkom dijalogu na visokom nivou i potencijalnoj destabilizaciji bezbednosnih prilika". I poslednji: "Ovu političku platformu za razgovore predstavnika Vlade Republike Srbije sa predstavnicima privremenih institucija samouprave ili PIS u Prištini, Vlada usvaja na predlog predsednika Republike Srbije, sa kojim preuzima zajedničku odgovornost za njeno ispunjavanje".
To je pretpostavljam bolje nego ovo: "Koristim ovu priliku, dragi Roberte, da još jednom istaknem da za Republiku Srbiju Sporazum o integrisanom upravljanju znači da će Euleks imati isključivu izvršnu vlast na administrativnim prelazima 1 i 31 i da će upravljati svim pitanjima vezanim za carine u ime Prištine. Takođe, za Republiku Srbiju, Sporazum o integrisanom upravljanju predstavlja garanciju da će Srbi na severu imati neometan ulazni i izlazni prolaz kroz kapije 1 i 31 sa srpskim dokumentima i tablicama, dok ne bude drugačije dogovoreno u procesu implementacije".
Želeo sam da tekstovi platforme i rezolucije, koju sam takođe predložio, budu prihvatljivi za većinu, zato što o ovome tek treba da se pregovara sa Prištinom. Kod ovakvog stava u Beogradu, nama Priština nije ni potrebna. Ima ko će ovde da osnaži njenu poziciju. Ako vam je težak čak i krstić, glasajte protiv, obradujete samo Albance. Samo, deca će vas nekada kada odrastu pitati – zašto niste pomagali kada je bilo teško, zašto ste srpska kola kočili uzbrdo? Nesanica će da bude najmanji problem koji će savest da vam napravi, onima koji imaju savesti. Hvala.

(Predsednik Republike, Tomislav Nikolić, za govornicom čita sledeći tekst zakletve utvrđen članom 114. stav 3. Ustava Republike Srbije.)

"ZAKLINjEM SE DA ĆU SVE SVOJE SNAGE POSVETITI OČUVANjU SUVERENOSTI I CELINE TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE, UKLjUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU KAO NjEN SASTAVNI DEO, KAO I OSTVARIVANjU LjUDSKIH I MANjINSKIH PRAVA I SLOBODA, POŠTOVANjU I ODBRANI USTAVA I ZAKONA, OČUVANjU MIRA I BLAGOSTANjA SVIH GRAĐANA REPUBLIKE SRBIJE I DA ĆU SAVESNO I ODGOVORNO ISPUNjAVATI SVE SVOJE DUŽNOSTI."

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine bivši predsedniče, ne volim tu reč po zakonu je, Vaše ekselencije, časni oci, dragi gosti, zahvaljujem se građanima koji su me izabrali za predsednika Srbije i čijom voljom sam se danas pred vama javno zakleo na principe koji su odavno sastavni deo moga života.

Srbija je zemlja koju razara opšta kriza. Dokaz za to je svakodnevni život građana. Neodgovorno i neznalački sprovedena privatizacija sa mnogim oblicima pljačke narodne imovine, a kao posledicu imamo nezaposlenost i siromaštvo; korupcija; mito i kriminal svake vrste što je proizvelo opštu nesigurnost građana i nepoverenje u institucije; zapostavljanje sela; napuštanje čitavih krajeva zemlje i pritisak na gradove; negativan priraštaj stanovništva i to ima posledica nacija nam stari i izgledi za budućnost su pesimistički.

Popuštali smo pred nedemokratskim principima u razvoju zemlje. Posledica toga je progon onih građana koji su označeni kao politički suparnici. Mediji su stavljeni pod kontrolu i u vlasništvu su političke elite. Rezultat je politički progon konkurencije, čak je i reforma pravosuđa sprovedena u skladu sa partijskim interesima i nalozima. Posledica je sunovrat pravde i pravičnosti u našoj državi. Monopolisti gde god se okrenete, građani plaćaju.

Želim drugačiju Srbiju. Konačno ujedinjenu u borbi za bolji život. Srbiju u kojoj će se deca radovati svakom novom danu, ponosna što imaju priliku da se takmiče sa vršnjacima u svetu. Želim Srbiju oslobođenu straha od sutrašnjice, kuću koja ima dvoja vrata, na istoku i na zapadu. Želim Srbiju koja će da bude ravnopravni član Evropske unije i koja se nikada neće odreći svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, svog Kosova i Metohije.

Iskreno želim da uspemo i ostvarimo želje građana koje sam vam izneo. Ako se budete borili za ljude, da pokrenete Srbiju i omogućite bolji život, pomoći ću vam snagom koju mi daje Ustav i način na koji sam izabran. U političkom životu proveo sam 20 godina u opoziciji i često sam bio žrtva nepravde i nedemokratije, neću prestati sa borbom, dok se Srbija ne izbori protiv kriminala i korupcija, monopola i vladavine političke elite i dok ne postane pravna, pravična i demokratska država ravnopravnih građana sa istim šansama za sve.

Želim i vama i meni, želim svima nama sreću u radu. Hvala vam na ukazanoj časti.

 

Narodna skupština jeste mesto velike slobode i u njoj bi trebalo da se neguje demokratija, pravo da svako iznese svoj stav, ali ne bi trebalo da postane mesto u kome će nedostojni imati pravo da napadaju dostojne, ne bi trebalo da postane mesto u kome će neko svoj bes da iskaljuje na boljima od sebe, ne bi trebalo da postane mesto na kome će po prognozama ove labudove pesme da budu uperene u isključivo protiv Tomislava Nikolića.
Vama to opet odgovara, gospođo Čomić, ne verujem da uživate u ovome što ste čuli u ovoj sali, ali pretpostavljate da može na neki način da vas odbrani od poraza koji vas očekuje na izborima. Molim vas, ne treba mene niko da brani u ovoj sali niti treba neko da govori narodnom poslaniku koji se ovako ispljuje po Tomislavu Nikoliću da to nije dobro ili da to šteti više njemu, jer bi prvo trebalo da obriše nos maramicom, pa da razgovara sa mnom, ali ipak postoji Poslovnik po kome je trebalo samo da kažete – izvinite, iznosite podatke iz privatnog života Tomislava Nikolića, možda on i jeste kriminalac, ali vi ne možete to da izgovorite ovde sa skupštinske govornice.
Molim vas, očuvajte malo, čuvaćemo mi bolje autoritet ove skupštine posle izbora, ali neće ni biti ovoliko onih koji ruše autoritet Skupštine. Molim vas, bar još za izvesno vreme izdignite se vi iznad ove naše političke stranačke borbe i nemojte da koristite ovaj kamen u cipeli koji bi da zaustavi progres i promene u Srbiji. Nemoguće je to, tri godine vam govorim da je nemoguće.

Pošto je ovde izgovoreno nekoliko neistina i ružnih stvari o SNS. Samo da vas obavestim, juče je delegacije SNS imala čast i zadovoljstvo da bude gost tri političke stranke …

Delegacija SNS je juče imala čast i zadovoljstvo da bude gost tri parlamentarne političke stranke u Crnoj Gori u okviru svojih priprema da odmah posle izbora i po formiranju Vlade zna tačno na čemu je sa svojim susedima, komšijama, posebno sa Crnom Gorom za koju mislimo da nemamo najbolje odnose ili bar ne tako dobre kao što bi trebalo da imamo.
Bili smo gost Nove Srpske demokratije, SPS i Demokratske partije socijalista. Ako je to učestvovanje u organizovanom kriminalu, eto mi smo se juče bavili organizovanim kriminalom. Za nas smo se bavili pripremama da Srbija bude zemlja koja sarađuje sa svima u svetu, a za vas je to organizovani kriminal. Odavno vaše stavove više ne menjam, ali nemojte da mislite da građani Srbije ne vide o čemu se ovde radi. Mi ćemo pobediti DS ukoliko utakmica bude fer i poštena, a ako ne bude fer i poštena i ako drugi budu pomagali, onda za Srbiju ne vidim neki previše veliki razlog da se bilo čemu da se u budućnosti raduje.
Vama hvala gospođo Čomić, ponavljam ne morate nikada da me zaštitite u ovoj sali, samo čuvajte ovu narodnu skupštinu da se ne pretvori u ono na šta je ličila pre godinu i po dana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo ovde čuli opis stanja, novinarsku hronologiju događaja, apele Albancima, pozive Srbima. Dok sam slušao predsednika Vlade, mislio sam da slušam Ban Kimuna.
Danas smo ovde, kao predstavnici, nosioci ustavotvorne i zakonodavne vlasti kojima se do sada niste obraćali u vršenju poslova koji su po Ustavu u nadležnosti Vlade Republike Srbije, u utvrđivanju i vođenju politike. Danas nam ovde niste podneli neki izveštaj o kome bismo glasali, pa ga potvrdili ili odbili. Danas ovde od nas tražite, čak je jedan govornik vaš vatreno rekao – narod očekuje šta će Skupština danas da odluči. Izvinite, nemojte na nas da prebacujete ako ta odluka nije dobra. Vi ste odlučivali. Vi ste vodili politiku. Vi ste uvek razmišljali o tome šta EU misli o nekom vašem potezu, što je dobro, ali nikada niste naveli EU da razmišlja o tome šta bismo to mi nekad želeli. Ne može Narodna skupština da bude talac vladine politike. Ne mogu danas oči Srba sa severa KiM da budu uprte u Skupštinu.
Mogli smo da se sastanemo u 14,00 časova i da glasamo bez rasprave. Šta bi to promenilo, šta, u ovoj deklaraciji? To je najniži mogući akt koji Narodna skupština donosi. Šta u njoj vama govori da će nešto da se promeni? Gde ste našli uporište za to da je to danas biti ili ne biti? Nemojte da se mi, narodni poslanici, osećamo kao oni koji su učestvovali u pobunama robova, npr. one Spartakove, 73. godine pre nove ere. Mislite, pobedismo imperiju, savladasmo ih sve, a na kraju sve se razveje kao mehur od sapunice. Nije vreme za velike govore i nije vreme za stranačke poene, vreme je da Srbija konačno razmisli gde, šta, kako dalje. Radi se o dva prelaza, ima ih više. Pa, na beloj zemlji Albanci već kontrolišu prelaz i vrše carinu. To ne pominjete. Izazivate sukobe između Srba koji žive na severu KiM i onih koji tamo ne žive, koji bi voleli da ovima na severu bude sve isto kao i njima, jer ko su oni da njima bude bolje? Kad se za nas niste izborili, što se borite za ove na severu KiM?
Optužujete Srbe da su vandali koji su zapalili prelaz. Nekoliko dana ste proveli dole, ministar se izgleda više oseća kao čovek iz Beograda, a ne kao čovek sa KiM. Razumem te lj ude. Hladne glave se dole ne razmišlja. Možda su hladne glave ljudi u Kninu razmišljali kada je krenula Hrvatska, pa pogubili glave. Ostali bez igde ičega i dan danas nemaju ni kuću ni imanje. Onaj ko tamo živi on nema hladnu glavu. Trebalo bi država da ima hladnu glavu za njega.
Gde je bila država tada? Šta je to država uradila? Tri dana nam ulivate poverenje u KFOR, samo se čeka KFOR. Samo se čeka general koji će da odluči da Srbi žive mirno, a onda od četvrtog dana samo se čeka Euleks. KFOR više nije onaj u koga verujemo. Nije bio nijednog časa, jer kada Albanci nisu uspeli sami da zauzmu prelaze poslali su KFOR da im obezbedi prelaze, Albanci će da stignu i vi to dobro znate. Ne može izjavom Srbija neće ratovati da se obezbedi mir na severu Kosova. Može izjavom – Srbija ne želi rat, kao što ga ne želi, a ko želi da Bog da mu se ratovalo u glavi, ali ako vrhovni komandant kaže – Srbija neće ratovati, ako direktor policije kaže – Srbija ne može da pređe ono što vi nazivate – administrativni prelaz, ko će da zaštiti tamo narod? Ako nam ovde u ovoj deklaraciji otvoreno kažete da je delovanje svih međunarodnih institucija na KiM upereno protiv Srba, šta tamo narod treba da radi? Da čeka da ga pljujete što je upalio prelaz. Ako je to uopšte uradio narod spontano, ako nisu mnogi učestvovali u organizaciji toga, da bi imao za šta srpski narod da bude optužen.
Niste me dosad uverili da ste baš uradili sve što je moglo. Radili ste sve što ste mislili da smete. Albanci idu dalje nego što vi mislite da će smeti da idu i uvek će da idu dalje i pobediće nas u toj vašoj diplomatskoj borbi, jer ste vi posvađani između sebe. Vi čak gledate ko će na koju funkciju ako bi se desilo svetsko čudo da posle novih izbora ostanete na vlasti. Vi podređujete oktobru i mišljenju Evropske komisije Srbiju. Život Srbije u velikoj meri danas i zavisi od toga šta će reći i Evropska komisija i Savet EU. Gde vam je tu običan čovek?
Imali ste nekoliko zadataka od EU, teške i lakše. Lakši su bili oni koje niste ispunili, da uredite zemlju, da se izborite protiv mita, korupcije i kriminala, da izvršite reformu pravosuđa, da obezbedite sigurnost stranim ulagačima, da razvijate polako državu, njene institucije, da usvajate evropsko zakonodavstvo, da ga implementirate i budete spremni da kad Srbija uđe u EU da to sve funkcioniše.
Teži zadaci bili su hapšenje haških optuženika. Teži za svaku vlast u Srbiji. Veoma rizični, a vi ste ih ispunili. Teži zadatak bio je brinuti o KiM. Evo dokle smo stigli. Stigli smo do toga da će EU da kaže – pa jeste, ali niste izvršili reformu pravosuđa.
Ne znam sa čim vi izlazite pred građane Srbije i pred EU. Ono što može da se vidi u sredstvima informisanja to smo prevazišli 90-ih godina kada je neka druga vlast držala medije pod svojom kontrolom. To samo iritira građane i samo nas plaši na šta ste sve spremni da biste očuvali imidž, ugled. Uopšte se ne postavlja pitanje da li ćemo da podržimo mere koje predlažete za KiM, ali samo mi recite mere. Deklaracija, pa sami vaši poslanici su dali amandmane na tu deklaraciju. Otkad to da, deklaracija o KiM, poslanička većina daje amandmane svojoj Vladi. I što dajete amandmane na deklaraciju koju predlaže Vlada Republike Srbije koja utvrđuje i vodi politiku.
Hoćete da Skupština utvrđuje i vodi politiku, pa valjda smo to Ustavom podelili. Nema tu mesta ni za predsednika Republike, on samo predstavlja zemlju u inostranstvu, ali ovde je sve pomešano. Nama premijer Cvetković podnosi izveštaj o Kosovu i Metohiji, pitanje je da li zna koliko ima kilometra do Raške. Predsednik Vlade Srbije četiri minuta održao govor. Izvinite, posle predsednika Vlade, ministri nemaju o čemu da govore. Posle predsednika Vlade se ne diskutuje, članovi Vlade ne diskutuju, jer on treba da kaže sve, prikupi izveštaje od svih, sredi i ispriča nam i šta se dešava i šta će da se desi. Jer ne umem da razumem, pa bih voleo da mi pisci deklaracije objasne šta su mislili kad su rekli: "da imajući u vidu realnu opasnost po suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, koja proističe iz pretnji jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova". Ovo je bilo "kopi pejst" iz neke deklaracije od pre pet, šest godina, draga moja Vlado. Kao i izjava nekih država da će priznati jednostranu nezavisnost Kosova. Koliko je država priznalo nezavisnost Kosova i Metohije?
Pa onda kažete, Narodna skupština Republika Srbije utvrđuje da ovakvo delovanje međunarodnih misija predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava takvim aktima i aktivnostima bili bi neposredni ugroženi suverenitet". Valjda su ugroženi suverenitet i opstanak Srbije, a ne bili bi. Pa da bar kažete, biće ugroženi, nego kažete bili bi. Pa bili bi, ako bi se loše ponašali, ali ako se loše ponašaju ili su ugrozili ili će da ugroze.
Sad me zaista interesuje, da li vi svirate u ratne trube ili ne? Molim vas da mi objasnite šta znači, da bih znao da i ja prenesem nešto kad odem među građane Srbije, ova dva stava D i Đ, u kojima kažete:" posebno se obavezuje Vlada Republike Srbije, da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana pokrajine". Zaista tražim objašnjenje od predsednika Vlade, kako se efikasno deluje na zaštitu života i imovine,prava i slobode građana pokrajine i šta će vam ovo " a posebno srpskog i ne albanskog stanovništva"? U Kosovskoj Mitrovici žive i Albanci. Šta sad njih nećemo da štitimo? Oni neka budu ugroženi.
"Obavezuje se Vlada Republike Srbije da donese konkretan i sveobuhvatan plan mera koji će biti preduzete u svim oblastima njenih nadležnosti za slučaj pogoršanja stanja na Kosovu i Metohiji". To Vlada radi po Ustavu. Ko smo mi da obavežemo Vladu da donese plan mera, a što niste napisali da taj plan mera dostave Skupštini na usvajanje. Vlada da donese plan mera obavezuje se, a šta ako ne donese. Hoćete da glasate da smenim Vladu. Ne danas se peru usta, i sutra idete na godišnji odmor. Završili ste posao, usvojite Deklaraciju i idete na godišnji odmor. Ostaje Vlada da pravi plan mera.
Nikada nije bio problem Narodne skupštine da odobri plan mera deklaracije, rezolucije, sve što se ticalo Kosova i Metohije. Postoji oni koji su protiv toga, ali njih je i sramota, ali šta će biti sutra, prekosutra, naksutra. Šta će biti kad Albanci dođu na te prelaze, administrativne, kažem na granicu, za njih je to granica. Čini mi se da je Euleks već da izjavu da mora da izvrši nalog civilne privremenih institucija na Kosovu i Metohiji. Proverite to?
Šta će da bude? Hoćemo li ovde da se posipamo pepelom? Imamo li saveznika? Šta će sa srpskim narodom da bude i sa tim nealbancima, kako ih vi nazivate? Gde će da se smeste? Jeste li spremili domove? Ljudi, situacija je veoma ozbiljna. Uopšte ne mislim da treba da se svađamo oko toga. Gledam samo, da vidimo ono što vi nećete da vidite. Da pročitam ono što vi niste hteli da napišete. Na vama je to. Ostaje taj greh za KiM. To se nosi. Ne znam da li su vas možda analitičari prevarili kad vrše to istraživanje javnog mnjenja, pa kažu – Kosovo je na desetom mestu svakog građanina Srbije. Važnija mu je nezaposlenost, borba protiv kriminala, a EU jeste, ali svakom čoveku je pojedinačno Kosovo na prvom mestu.
Kad vam neko kaže tu ništa ne može da se uradi, neka kaže to kao zvanično lice. Ne kao komšija, ne kao kum, prijatelj na slavi. Neka kaže kao čovek koji ima potpunu odgovornost. Ja sve vas jako dobro razumem, ali nije lepo, nije u redu da nas 250 preuzimamo odgovornost za ono što radi Vlada i predsednik Republike. Nije to naš posao. Građani Srbije cele očekuje koliki će porezi da budu, očekuju kakve ćemo zakone da donosimo. Ne očekuju od ove Skupštine izuzev ako u skladu sa Ustavom neko predlaže da proglasimo vanredno ili ratno stanje. Onda Skupština ima pravo i dužnost i obavezu da odlučuje o tome. U ovakvim slučajevima, godinama traje prebacivanje loptice na Skupštinu.
Izglasaće nas 200 ovu deklaraciju. Šta će sutra da bude? Šta će policija da radi? Šta će vojska da radi? Šta će šatl diplomatija da radi? Da trči pred zatvorena vrata. Trošite benzin. U stvari to je nafta. Kerozin je nafta. Hajde da ozbiljno razgovaramo kao ljudi. Jesmo li spremni mi da gledamo kako se sve urušava i samo da vičemo kako smo patriote? Lagodno je živeti u Beogradu. Teško je živeti na KiM. To uvek imajte na umu. Ne treba Srbija da bude rob teškog života na KiM. Ali, ako u Ustavu piše da treba da bude rob, onda će da bude. I robovi su se podizali na ustanak, svesni da idu na imperiju, ali kad prekipi onda se više o tome ne razmišlja. Svi imate i decu i unučiće. Razmislite o tuđoj deci i tuđim unucima. Onima koji noćas ne spavaju. Jel, ako već danas brinemo o njima hajde da ta briga bude iskrena i poštena, ne uz čitanje novina za vreme sednice gospodo socijalisti. Nema smisla. Tamo nisu ni stigle srpske novine.
Albanci iz Švajcarske prelaze na dva prelaza na jugu Srbije, idu na KiM. Vraćaju se. Oni se leče, oni trguju, oni jedu, spavaju, piju. Srbi koji su osuđeni na dva prelaza na severu, niti se leče, niti jedu, niti spavaju niti piju. Nemojte nama to da pričate. Obezbedite da se leče. Obezbedite da jedu i da piju. Obezbedite da prelaze granicu, administrativni prelaz. Nek nas pobiju. Ajmo u Brnjak da zasedamo, da zaseda Narodna skupština na prelazu. Nek pobije nas KFOR. Ajmo da mi budemo ti vandali koji su zauzeli prelaz.
Imate na raspolaganju poslaničku grupu Srpske napredne stranke. Samo nam recite šta ćete da uradite? Ako ste uopšte o tome bilo kada odlučivali, iako vas je iko ikada pitao šta treba da se radi. Nemojte da jedni govore da je sve izgubljeno, drugi da je sve naše, treći da treba podeliti Kosovo između Albanije i Srbije. Hajde da vas čujemo šta želite da uradite, šta da zastupamo ili šta da napadnemo? Kao ljude ne možemo da vas u ovoj Skupštini napadnemo. Niko od vas pojedinačno nije kriv za ovo što se dešava, a kao političare želeo bih da znam šta treba da vam podržimo.
Kakvu odgovornost želite da preuzmete izglasavanjem ove deklaracije? Što ne napišete u roku od mesec dana uradićemo to i to, u roku od dva meseca to i to. Glasamo, završimo, ako ste uradili dobićete izbore, a ako niste nećete…(isključen mikrofon).

Najpre, mislim da gospodin gost na ovoj sednici ne bi trebalo da se upušta u raspravu sa narodnim poslanicima i da mu to ne treba omogućiti, a pošto za njega važe pravila kao za sve učesnike, a ne kao za članove Vlade, pa vas molim da o tome vodite računa da čuvate naše dostojanstvo. Kada govorite o granici, ja sam to na svom primeru video da je to za vas administrativni prelaz.
Mene ste vi, gospodo iz Vlade Srbije, sprečili da prisustvujem ustoličenju njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja, pošto nisam bio na spisku građana Srbije koji tog dana mogu da pređu granični prelaz Jarinje, po odobrenju Vlade Republike Srbije. Jedna Poljakinja je rekla, gospodine Nikoliću, Vlada RS nije odobrila danas da vi uđete na teritoriju KiM, na taj administrativni prelaz.
Dalje, po članu 124. Ustava, Vlada je odgovorna Skupštini za ono što radi, a ne Skupština Vladi, pa zato kada tražite da vam mi kažemo šta bismo mi uradili, da vas podsetim na jednu narodnu izreku – kad pravite dete, Jeftu ne zovete, a posle ljuljaj Jefto dete.
Ovo ste sve vi zakuvali i zamesili, ovo ćete vi morati sve da sprovedete i ja bih zaista voleo da ste aplauz od poslanika zaslužili tako što se uspešno obavili pregovore, a ne tako što se bavite predizbornom kampanjom na dan kada raspravljamo o KiM. Vi znate ko će da pobedi i ko će da bude predsednik Vlade. Za mesec dana postadoste najveći srpski političar koji određuje šta će u Srbiji da se desi.
Pazite, uzleteli ste visoko, ja čak mislim da je to, kao i za gospodina Jeremića, veoma opasno i u vašoj stranci.

Dok ste se smenjivale, gospodin Mićunović je izgovorio nešto našta je trebalo reagovati, ali nije imao ko. Naime, u svojoj nameri da širi defetizam na ovoj sednici Narodne Skupštine gospodin Mićunović je rekao, da mi nismo u poziciji da odlučujemo o bilo čemu što može dole da se desi.
Zamolio bih vas da kažete, pošto je on predsednik Odbora za spoljne poslove, ako je to zaista zvanični stav vladajuće većine o čemu mi ovde zapravo raspravljamo? Molim vas, poslednjih pet rečenica valjda ste mogli da zapamtite, uostalom pogledajte stenogram. Ne prihvatljivo mi je da predsednik Odbora za spoljne poslove kaže da mi ni našta ne možemo da utičemo dole i da mi sada ovde sedimo i raspravljamo ceo dan. Ako ne možemo da utičemo hajde da se lepo pokupimo i da se raziđemo.

Pre 20-ak dana u jednom intervjuu u "Večernjim novostima" rekao sam nešto zbog čega je poslato pismo ambasadorima svih država članica EU, kako bih valjda bio obrukan. Rekao sam da ako postave uslov da priznamo nezavisnost KiM, da tog časa prekidamo pregovore sa EU i to je neko iz medijskog štaba, koji jedini i radi u vladajućoj koaliciji, protumačio kao priliku da konačno ostane vladajuća većina jedina koja može da računa da joj Evropa valjda više nikada neće otkazati podršku koju je uvek do sada davala.
Nisam čuo nikoga iz vladajuće koalicije da je tako, prvo, da mu je ikada postavljeno takvo pitanje, pošto to vama ne smeju da postave, a drugo, da ste ikada eksplicitno odgovorili na pitanje - šta biva onoga časa kada vam za članstvo u EU, EU postavi uslov da Srbija prihvati nezavisnost KiM? Voleo bih da predsednik Republike, koji će da poklapa ovu našu diskusiju, to je njegov dobar manir, posle njega, naravno, više neće biti rasprava, ali, evo, voleo bih da znam stav predsednika Republike - da li je ono o neprihvatljivosti, nezavisnosti Kosova, kao kad vam se neko jelo ne sviđa a morate da ručate, da li taj stav ostaje i dalje?
Zanimljiv je govor ministra unutrašnjih poslova, potpredsednika Vlade gospodina Dačića, koga predsednik Skupštine nije opomenuo kad je prozivao predsednika Republike. Da je neko od nas iz opozicije to rekao, sigurno bi bio opomenut. Ali, evo, citirao bih iz stenograma: "Ovde je predsednik Republike gospodin Boris Tadić. Neka kaže svima vama, ja ga pozivam - šta su mu obećali američki predstavnici, EU i kad smo prihvatili Euleks i kad je prihvatana Rezolucija u Generalnoj skupštini UN, da li je tada rečeno da neće biti promene realnosti na terenu?"
Ako ste, gospodine Tadiću, pod utiskom takvih obećanja prihvatili sve to što se dešavalo u poslednjih godinu dana u Srbiji i na KiM, vreme je da i vi za nešto preuzmete odgovornost, da se više ne krijete iza nesposobne Vlade, a da svoju nesposobnu Vladu više ne krijete iza parlamenta. Ako ste vi direktno odlučili da prihvatimo Euleks zato što vam je rečeno da stanje na terenu neće da bude promenjeno, a sada je promenjeno, vi ste obmanuli Srbiju, celokupnu srpsku javnost, a Srbe na KiM izložili velikoj opasnosti od pogroma.
Kada neko pomene ovde od poslanika predsednika Tadića, dobije prekor da mu se ne obraća i da se obraća poslanicima, a ne predsedniku Republike. Imam zaista mnogo strpljenja i mnogo mogu da istrpim i izbegavam vrlo često ovu salu zato što me tu očekuju neprijatnosti od poslanika kojima dozvoljavate da svašta kažu o meni, Aleksandru Vučiću, o SNS, koristite ih kao rukavice, da ne isprljate ruke ili kao nešto drugo, da ne isprljate nešto drugo.
Samo molim sve vas koji se usuđujete da o meni govorite uopšte, da znate nekoliko stvari o svom životu, a i o meni, kao o čoveku. Za sve ono što vi o meni izgovarate i što vam naređuje vaš predsednik, imam odgovor da o vašem predsedniku nikada nisam rekao lošu reč, pošto sam mu krstio dva unučeta. Ako on to ne poštuje, vi bi trebalo, kao Srbi, da poštujete.
S druge strane, 2008. godine imali smo raspravu ovde u onoj zgradi, kada sam izneo jedan od razloga zašto smo se posvađali i rekao da je u prisustvu Dragana Todorovića vaš predsednik rekao da je izgubljeno KiM, imate u stenogramima, u replici je Dragan Todorović rekao da je on rekao da je oteto KiM. Pre tri godine. Za šta se vi sad borite, kad kažete da vam je oteto KiM pre tri godine?
Dakle, ako mogu još jednom samo da rezimiram, mada će i gospodin Pelević, zaslužio je da govori o svemu ovome, na vašu dušu ova deklaracija. Sami ste je napisali, nešto od sugestija ste prihvatili, tekst je bio izuzetno loš. Ovo je prvi tekst u kome ne prepoznajem rukopis Borisa Tadića. Mislim da je prepustio nekom svom saradniku da ovo napiše, a ti saradnici ne znaju ništa, osim da medijski brukaju čelnike SNS. Dakle, sami ste napisali, sami popravljate, nećete, ne želite da popravite dovoljno.
Danas smo celog dana, to sam otvoreno rekao gospodinu ministru Jeremiću, bili pod utiskom da se noćas nešto priprema na barikadama. Na svu sreću, izgleda da od toga nema ništa. Ali, zaista očekujem da u najskorije vreme KFOR krene na srpske barikade. A vi ovde prozivajte jedni druge, gledajte ko će koga da nadgovori, tražite grehe od pre 10, 15 godina, mi ćemo svi ostati grešni za ono što će da se desi za dva-tri dana.
Zbog toga, u ime tog jedinstva, nije postignuto, ali hajde da ga iskažemo, mi ćemo glasati za predlog ove deklaracije. Ali, zaista mislim da je došlo vreme da oni koji vode Srbiju, da oni koji nam predlažu u ovoj skupštini, vama, većini koja ne može da odbije sve, ništa od onoga što Vlada predloži, da jednog dana preuzme i odgovornost.
Nije odgovornost od izbora do izbora. Odgovorni ljudi i ranije osete kad su pogrešili, kad su načinili grešku i kako ta greška može da bude ispravljena. Iskreno počinili ste mnogo grešaka. Na silu održavate mandata od četiri godine. Proći će i to vreme do izbora kad god da odlučite da održite, ali sve ono što radite za te četiri godine sve se vrednuje svakoga dana, a ne onog dana kada potrošite desetine miliona evra na kampanju.
Dakle, neka nas optužuje za šta god ko hoće, ali nikad nismo glasali protiv deklaracija koje su predlagale razne vlade u ovoj skupštini o KiM. Ne možemo ni sada da budemo protiv. Samo osećam strepnju i bojazan da smo prali zube danas, a i mladim kolegama koje se usuđuju da govore o meni ružno i nepristojno bez ikakvog razloga, preporučujem da provere da li su se okupali i da li su oprali zube.

Svi se mi borimo za podršku građana Srbije, samo što se ja za tu podršku borim uspešno. Za razliku od vas koji odavno ne znate šta je cenzus na izborima na kojima se pojavite.
Što se tiče optužbi da je spreman na ubistvo, ja sam to saznao od Borisa Tadića, a vi ste to saznali, nije to za vas tajna, o tome sam govorio u medijima, na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, gde su vam to potvrdili direktor policije i direktor BIA. Nikada me niko nije pozvao zbog toga na bilo kakav sud i na imunitet se ne pozivam, niti ću da se pozovem. Ne volim da se tužim sa ljudima, inače bih mnoge od vas tužio. Svima vama govorim vi. Mnoge bih od vas mogao da tužim, jer ste mnogo uvredi rekli na račun mene i moje porodice. Ja sam iznad toga, ja gledam kako ćemo da pobedimo DS, a vi gledate kako ćete da gledate bolji od nas, pa makar ostala DS 100 godina na vlasti.
Vi brinete o KiM, a nećete potpise poslanika SNS, pa makar se ne govorilo o KiM. Vi umete da dobacujete najružnije reči koje postoje u ovoj sali. Imate blagonaklonost i podršku onih koji vode sednicu. Zašto ste zaboravili šta smo govorili onima koji ne osvajaju glasove? Da ste mnogo dobri, lepi i pametni, samo vas neće narod.

Molim vas da pažljivo vodite sednicu i da kažete malom da je zabranjeno reći nekome ovde da je ukrao, da je oteo i da bi to trebalo da smeta i vašim ušima, tim pre što će ova paranoja praćenja SNS da ga odvede, nažalost, mlad je čovek, na put sa kog neće moći da se vrati. I nije sam kriv, nego ga gura ''tata'' njegov, ''politički''.

Ako pričamo o finansiranju, istražujete kako mi pojedinci iz SNS svojim novcem finansiramo svoju političku stranku i odakle nam pare da ručamo ako smo finansirali svoju političku stranku?

Za isto to vreme, SRS uzima dva miliona evra od građana Srbije koji nisu ručali danas. Niko vas ne pita – gde vi potrošiste dva miliona evra od građana Srbije koji nisu ručali?! A, vi pitate nas –odakle nam novac kada smo i ručali danas?

Zbog toga vas molim, gospođo Đukić Dejanović, ako ste pravi predsednik Skupštine, da vodite računa, prvo, nama ne pada na pamet da odgovaramo onima kojima je cilj do kraja, do onog dana kada se proglase izborni rezultati, da nas zaustave na putu da pobedimo DS. Imamo neki mnogo važniji posao od onoga kojim se oni bave.

Ali vas molim da vodite računa da u ovoj skupštini ovakve reči ne padaju. Posle toga i mi odgovorimo teškim rečima i građani Srbije kažu – ovo treba sve najuriti odavde.

Dakle, trebalo bi da imate sluha kada neko ovde kaže za drugog poslanika ili bilo kog građanina Srbije da je lopov, da je ovakav ili onakav, vi treba da kažete – izvini, tebi nije mesto ovde. To možeš na sudu, gde onaj čovek može da se žali, gde onaj čovek može da te tuži, gde onaj čovek ima pravo na odbranu.

Ovde, niko od nas nema prava na odbranu na ovolike uvrede koje su izrečene sat za satom i sve su usmerene protiv članova SNS. Šta ćemo, ovakvi smo kakvi jesmo, ovakve nas narod voli. Da smo drugačiji, da smo po meri po kojoj ne bismo bili isključeni iz SRS, ne bismo imali ovoliko glasova. Razmišljajte o tome, da li je u Srbiji vredan onaj ko buče ili onaj koga narod želi da vidi da…(Predsednik: Vreme.) Izvinjavam se.

Po odredbama važećeg Zakona o finansiranju političkih stranaka, član 4. stav 2. kaže – sredstva iz javnih izvora koja se obezbeđuju za finansiranje političkih stranaka u visini od 30%, raspoređuju se u jednakim iznosima političkim strankama koje imaju poslanike ili odbornike, a ostatak sredstava, srazmerno broju poslaničkih, odnosno odborničkih mesta.

Dakle, i stari zakon gde nisu bili usaglašeni stavovi 1. i 2, ali u stavu 2. jasno je govorio da se finansiraju političke stranke koje imaju poslanike. To piše u Zakonu. A, to znači da je SNS trebalo da dobije novac od države za finansiranje, po osnovu broja poslanika koje ima u ovoj skupštini.

Mi nikada nismo insistirali na tome da tužimo bilo koga da nam ta sredstva uplati, da nam ta sredstva vrati. Mi smo se snašli. Ovo nije mesto gde mene bilo ko od poslanika može da pita – odakle novac SNS. Ovo je mesto gde se raspravlja o zakonu, a sud je mesto gde se utvrđuje šta ja u svom životu radio.

A, što se tiče SRS, ona je onog dana kada sam ja isteran, očišćena, kako sam ja shvatio. Prekinite više da lamentirate nad tim činom. Uostalom, vaš predsednik je rekao da ja nisam isteran, Ratko Mladić ne bi bio uhapšen. Pa, što ste me isterali iz SRS?

A, jeste povećan korpus stranaka koje žele da Srbija bude u EU, to je tačno. Ali, to je bila želja svih nas koji smo sada u SNS. Mada, oni koji misle da samo oni znaju nešto o Evropi i čiji je predsednik rekao da samo oni znaju, a da opozicija tek ima da uči šta je Evropa, oni će uvek reći da mi nismo proevropska stranka. Vi ćete reći da mi nismo srpska stranka, a narod će reći mi želimo SNS na vlasti.

(Predsednik: Vreme.)

To vam je to gde se vi izgubite u raspravama sa SNS. Na privatnom terenu, molim vas, obračunajte se sa mnom preko medija i na sudu, nemojte u Narodnoj skupštini, jer ovde trošite novac građana Srbije koji nisu ručali, na to da napadate Tomislava Nikolića. (Aplauz)

Ne bih, zaista, skoro ni osetio da je govorio neko pre mene, međutim, radi želje da se spreči obmanjivanje javnosti, gospodin Šarović nije pročitao stav 2. koji sam ja citirao, a već sam rekao da su u koliziji stav 1. i stav 2.

Stav 1. člana 4. govori o raspodeli sredstava strankama koje su osvojile mandate, a stav 2. o raspodeli strankama koje imaju poslaničke mandate. Dakle, iskreno, ni on, ni ja nismo potpuno u pravu i obojica smo u pravu. Mi smo predlagali pre godinu i po dana da se to ispravi izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka, da se odredi da li će se finansirati stranke prema broju osvojenih mandata ili prema broju mandata koje imaju.

Računao sam, da ste shvatili da je evropsko pravilo, koje smo prihvatili Ustavom, da se računa ko ima mandat, a ne ko ga je osvojio i da onaj koji ima mandat sa njim može da radi šta hoće. Računao sam promenićete Zakon i omogućiti da se stranke finansiraju prema broju mandata koje imaju, a ne koje su osvojile. Vi ne samo da tada niste promenili, nego nećete ni u ovom zakonu koji danas donosimo, nećete da prihvatite osnovno evropsko načelo. Dakle, potpuno je jasno, čitao sam, nisam lagao, čitao sam Zakon od reči do reči, i on predviđa da se finansiraju stranke koje imaju poslaničke, odnosno odborničke mandate. Mi imamo, pa makar i da su virtuelni.