Celina amandmana koje smo podneli kao poslanička grupa završavala se vraćanjem na neki redovni rok stupanja na snagu sa prvog narednog dana na osmi i u načelnoj raspravi sam obrazlagala da ste vi u Vladi doneli 27. jednu uredbu kojom ste i pripremili teren za ovo, doneli ste još jednu uredbu za restrukturiranje, što je još jedan od načina da se mimo uobičajenog sistema provere boniteta klijenata usmeravaju sredstva sa računa Vlade, subvencije i razni krediti onim nefinansijskim organizacijama, privatnicima, 454 pa 451.
Vrlo je zanimljivo da ovde niko ne vodi računa o malim akcionarima, gde čak i oni predstavnici stranog kapitala koji nedvosmisleno priznaju da su ovakvim postupkom oštećena prava manjinskim akcionarima. Ono što me posebno brine je što u ovoj zemlji svaki izuzetak postane pravilo. Dovoljno je samo jednom otvoriti nezakonito postupanje.
I mi ovde - jednom kad prekineš sednicu, prekidali smo je tri puta. Čak je poslednji put i u toku glasanja bilo prekida, pa sednica, pa nastavak. Sada ono što bi trebalo da bude pravilo je u stvari izuzetak. Očekujemo da uvedemo normalnost i da ličimo na svet i kažemo - dostići ćemo standarde.
Svaki drugi zakon ima ovakav hitan postupak i stupanje na snagu. Za ovaj zakon trebalo je da napišete - stupio je na snagu, pa mi vas, Skupštinu, kao evidentičare nismo mogli da zaobiđemo na putu do Službenog glasnika. To bi bilo iskrenije.
Mnogi misle da iskrenosti nije mesto u politici, a uverena sam da će doći vreme i da se u politici, i u zakonodavstvu, i u rešenjima u zakonodavstvu zaista takav kriterijum primenjuje kao prvi, osnovni i najznačajniji.

Neću oduzimati mnogo vašeg vremena. Prosto ne bi bilo dobro da se nastavlja ova praksa, da već jednom usvojen amandman, kao na prethodnom zaduženju sa Alfa bankom, kao jednom od banaka, gde treba precizirati sve uslove za dobijanje kredita i gde je usvojen amandman, da se u roku od 30 dana od dana potpisivanja ugovora, radi informisanja, takav ugovor dostavi Skupštini.
Već smo ga dobili po tom prethodnom zakonu i nema potrebe da u sledećem zaduženju ne stoji takva odredba, nego da mi amandmanski reagujemo i pogotovu da obrazloženje sadrži, na primer, taj deo za kamatu koji sam amandmanom definisala, a da nema sadržaj zakona.
Znači, izbegli bismo mogućnost podnošenja amandmana ukoliko bi Vlada pisala te predloge zakona kako valja.

Članom 13. je, kao što ste čuli, ovog puta obavezano svako javno preduzeće, agencija i drugi oblici organizovanja da najmanje 50% uplate po završnom računu dobiti koju ostvare, prema dinamici koju odredi.

Podneli smo amandman kojim tražimo kaznenu odredbu za ovaj nalog koji se daje članom 13, da ako upravni odbor ne postupi u skladu sa obavezom iz ovog člana, Vlada donosi odluku o razrešenju članova upravnih odbora, sa trajnom zabranom i njihovog imenovanja na bilo koju javnu funkciju.

Na primer, Komercijalna banka koja nikada do sada nije uplatila deo dobiti budžetu, ovoga puta će morati odlukom Vlade, ako se usvoji član 13, da smeni gospođu Vesnu Džinić kao predsednika upravnog odbora. Zar to ne bi bilo dobro? Znači, ne može niko da tvrdi da upravni odbor nema ovlašćenja ili da Vlada ima nameru da zaista ovo sprovede ako ne usvoji ovu kaznenu odredbu.

Mi smo svedoci da se nijedna obaveza, ni budžetski kalendar, ni ono što propisuje Zakon o budžetskom sistemu i budžetu ne poštuje ako neko za to nema direktnu odgovornost ili štetu koja se zove po novčaniku ili po ličnom interesu, kada pretrpi štetu, vodiće računa šta radi. Ovo je prilika da takvu odgovornost uvedemo.

Žao mi je što nismo ostavili više vremena za priču po ovom amandmanu, ali u dva minuta ću ilustrovati zašto se Vlada, a ja bih ovde pre optužila ministra Dinkića, s pravom, a ne gospođu Dianu Dragutinović kao ministra finansija, za zloupotrebu para po sopstvenom nahođenju, bez zakona, na osnovu uredbe i da se zato član 19. ne želi izbrisati ni po koju cenu. On govori o pravu Vlade da daje pozajmice i da vrši njihov otpis, a na osnovu kriterijuma koje, rekla bih, samo navodno utvrđuje Ministarstvo finansija.
Ne možemo da vam ostavimo ovo pravo, jer je ovakav član zakona bio sadržan i u ranijim zakonima o budžetu i nikada nam niste dostavili izveštaj o efektima ovakvih otpisa. Nije tačno da nikada niste otpisali sredstva po ovom osnovu, jer samo za 2008. godinu u izveštaju revizora stoji da je 1.500.000.000 dinara bukvalno za otpis, ali vi to niste samo knjigovodstveno sproveli.
Sada molim za trenutak vaše pažnje. Papir na kojem se lepo vidi da 621 nabavka finansijske imovine jeste u stvari kredit domaćim nefinansijskim javnim institucijama, što ne piše ni u jednom objašnjenju, koje potpisuje gospodin Mlađan Dinkić svojim rešenjem.
Znači, ni zakon, ni kriterijumi i izveštaj koji imam od maja do kraja novembra odlukom gospodina Dinkića po ovom osnovu 688 miliona dinara.
Što je rekao moj mladi kolega Saša Maksimović, nije samo NIP način da se dođe do cenzusa, nego evo ga i član 19 - namene restrukturiranja, kao način da se dođe do cenzusa. Najzanimljivije, ko se ovde pojavljuje kao korisnik ovog restrukturiranja? Na primer, IMT motori Rakovica, FAP, Zastava, kamioni i tako dalje.

U okviru objedinjene rasprave o predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma o zaduživanjima, ima ih pet, vreme koje mi je na raspolaganju ću upotrebiti za obrazlaganje dva, da kažem nenamenska zajma koja nemaju utvrđene namene za korišćenje, a predstavljaju pojavu koja je značajna, u smislu toga da mi uopšte nemamo efekte ulaganja, kao ni namene za ova sredstva, jer onako kako su one definisane i u ovim zajmovima, gde se samo daju sredstva za razvoj javnih finansija ili se uzima novac za razvoj privatnog i finansijskog sektora, a u stvari se novac dobija za već obećane aktivnosti koje, otvoreno moram reći, nisu dale pozitivne rezultate u oblastima za koje se promene predlažu i jesu dostavljene ovim bankama, od kojih se krediti traže.
Nama kao narodnim poslanicima ta pozivna pisma u kojima ste vi napravili strategije za razvoj npr. bankarskog sektora ili ste se onima od kojih tražite kredit kvalifikovali rezultatima postignutim u oblasti stečajnog zakonodavstva, javnih nabavki, kako navodite u jednom od ovih dokumenata, u prodaji akcija društvenih preduzeća, u Predlogu zakona o kontroli državne pomoći, zaštiti konkurencije, smatram da ja ne mogu da vama dam saglasnost kao poslanik u ime SNS za zaduživanje donetim zakonima koje treba da donesu promene, ali ne idu u korist ovom društvu, a pre svega ne idu u korist razvoju ove zemlje.
Postavljam osnovno pitanje, odakle vama pravo da preuzimate rizik u ime svih nas uzimajući kredite za finansiranje sistema koji ne funkcioniše? Vaša volja da preuzmete odgovornost ne znači istovremeno i vaše pravo da ogromna finansijska sredstva uzimate sa namerom za pokriće deficita, čiju mi strukturu ne možemo da ocenimo kao opravdanu, da bi mogli da pokrivamo te deficite.
Problem ovog društva je upravo neobjašnjena struktura, do juče deviznih rezervi, kada ste se hvalili da imate stabilne devizne rezerve, a one nisu poticale od izvoza, one nisu poticale od državnih deviznih deficita, nego su poticale od obavezne rezerve i te politike po kojoj su banke, koje imaju matice u inostranstvu da bi davale ovde kredite, morale deo obavezne devizne rezerve da drže kod Narodne banke.
Kada smo govorili da to nisu stabilne devizne rezerve, o tome se ćutalo do trenutka kada se pokazalo da struktura deviznih rezervi nije zasluga ni Narodne banke i njene finansijske politike, ni Vlade koja je usmeravala razvoj industrijske proizvodnje koja ima izvoz, već je to bila posledica monetarne politike i politike obaveznih rezervi.
Imamo priču o strukturnim problemima u PDV, o tome ćemo pričati kada budu amandmani o budžetu na dnevnom redu. Prikazujete nam agregatno PDV, zajedno PDV u zemlji i onaj iz izvoza, želeći u stvari da sakrijete pravu strukturu odnosno da od nas dobijete opravdanje za ono što nije opravdano.
Ono što je ovde najproblematičnije to je da mi imamo već 90 plus 120 miliona evra uzetih od poslovnih banaka za deficite i refinansiranje duga koje proizilazi iz budžeta.
Već za sledeću sednicu je dostavljen predlog novog zakona koji treba potvrditi i on iznosi 160 miliona evra, takođe zajma koji Vlada uzima od domaćih banaka Erste, Marfin i Vojvođanske banke, imamo 120 miliona pomoći od Nemačke koju ste dobili za ove namene, 50 miliona evra pomoći od EU, 250 miliona evra od Svetske banke, ali i jednu milijardu obveznica koje su takođe kao zajam, pasiva za pasivu, izdate radi pokrića budžetskog deficita.
Odakle ovoliki budžetski deficit i da li se može kreditom pokrivati deficit, pasivom finansirati pasiva da bi se onima koji nam daju kredite kvalifikovali, umesto namene šta ćete da uradite sa sredstvima i proračunom efekta, namene svele na aktivnosti, kaže, u okviru programa?
Znači, ne kažete gde ćete da uložite sredstva, kako ćete strukturno da rešite problem ovog deficita u smislu da se ne pojavljuje ta budžetska rupa, nego im pričate šta ste preduzeli, čak ima i neistinitih informacija, npr. zajmoprimac je završio prodaju akcija društvenih preduzeća iz privatizacionog registra. Nije tačno.
Kaže započet je proces dijagnostičke procene bankarskog sektora koji je odobrio zadovoljavajuću metodologiju za sprovođenje pomenute procene i utvrdio proces odlučivanja kojim se uzima u obzir kapital.
Kažete da ste počeli da Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava dozvoljavate poseban tretman nekim stranim strateškim partnerima u preuzimanju bankarskog sektora da bi se ostvario onaj uslov iz prvog dela kredita za razvoj privatnog i finansijskog sektora da se svede učešće države u bankarskom sektoru na niži nivo.
Kako ćete da objasnite da je Hipo Alpe Adrija banku kupila austrijska država i ta Hipo Alpe Adrija banka ima nepokrivene adekvatnim zalogama, čak i dokumentacijom, nekih 530 miliona evra. To što je ovde nama hvaljeno kao izuzetna banka, da li će nam neko reći da li u ovoj zemlji postoji neki hipo alpe predsednik one države koja uzima ogromne provizije da bi otvorio vrata toj i takvoj stranoj banci na ovom tržištu, kao što je slučaj u Sloveniji ili Hrvatskoj?
Ili ćete mi reći da takva banka ima drugačiji način ulaska na ovo tržište ili da je ova zemlja i ovi ljudi manje podložna takvom načinu otvaranja vrata ili mislite da takve vesti u ovo vreme civilizacijskog dostignuća, interneta, i štampe, i radija ne dopire do ušiju građana? Mislim da je potpuno neodgovorno da nam dostavite ovakav zahtev za kredit gde mi ne znamo šta finansiramo.
Imam čak problem i za koridor. U redu, infrastrukturni projekat, da li je neko uradio obračun efekata da ovo zaduživanje pokriva dug i da ostaju neki rezultati? Svi krediti koje uzimate su sa varijabilnom kamatom, izuzetno povoljni. Da, u ovom trenutku, ali ako je ovaj kredit na primer vezan za euribor, šestomesečni pretpostavljam, jer su šestomesečni obračuni, trenutno šestomesečni euribor na evro iznosi 0,67, na funtu 0,60 i na dolare 0,25.
Nije problem, ali vi odlično gospođo ministre znate da je u Belgiji inflacija već 5% i da će u ostalim zemljama ta inflacija rasti zbog okolnosti koje su slične i da će dovesti do povećanja kamate, koja samo u ovom trenutku izgleda povoljna, a koja takva, varijabilna, na rokove na koje se krediti uzimaju, 20 godina, ne predstavlja bezazleni dug, već predstavlja izuzetno veliku opasnost za zemlju koja nema nameru da reši strukturne probleme u javnoj potrošnji i u proizvodnji, koja treba da omogući finansiranje države uopšte, i ekonomične države, a ne ovakve.
Ono što jeste posebno zanimljivo, ne obrazlažete nijednog trenutka za koju namenu, da ste samo jednu namenu naveli, na primer ovo kada ide za budžetsku potrošnju, da li ćete vaš softverski sistem onog NIS koji imate uklopiti sa ovim zakonom o javnom dugu, koji navodno imate, da se podaci preklapaju, odnosno preuzimaju.
Mi smo dobili u izveštaju revizorske institucije da ti podaci nisu validni, iako postoji takva softverska veza. Vi čak nemate ni izveštaj o iskorišćenosti donacija, a to je ovo gde dobijate kredit zato što ste usvojili Zakon o kontroli državne pomoći. Znači, ja čak očekujem kaznene bodove za nepoštovanje uslova iz kredita u smislu kontrole te državne pomoći, odnosno pristizanja zajmova. Nisam ja sumnjala.
Tačka 3.2. koja tretira kaznene kamate ovde je izostavljena. Vi nama nijednog trenutka niste dostavili, mislim da je ovo četvrti zajam u kojem se pozivate na opšte uslove Svetske banke, a mi te opšte uslove uopšte nemamo. Imamo kratak izvod onoga što može da deluje prihvatljivo, a ono što može da deluje opterećujuće bukvalno se izostavlja. Ono što jeste najinteresantnije u vašem pristupu kod javnih finansija je skidanje odgovornosti sa sebe i prevođenje grešaka na knjigovođe, kako je to uradi gospodin Cvetković.
To ne govorim u smislu atraktivnosti nastupa, pa da neko napravi novinski tekst. Vi, gospođo, jeste nasledili vrlo loš Zakon o računovodstvu, ali imali ste pozive da ga promenite. Znamo i čija je zasluga za usvajanje onog i onakvog zakona, koji je omogućio da u ovoj državi, iako imamo, navodno, precizne poreske zakone, može da se desi da jedno preduzeće ima gubitak u bilansu uspeha, a da na drugoj strani ima povećanje vrednosti zgrada, imovine u bilansu stanja. Kako je to moguće da neko pokazuje gubitak, a da sa druge strane ima uvećanje vrednosti zgrada, imovine i kapitala? Zato što je u Zakonu o računovodstvu već duži niz godina potpuno namerno uveden nesklad između ekonomskih kategorija i obračunskih kategorija.
Kada bi vi imali smelosti da se oslobodite i kao ekonomista profesionalno i časno zatražite da realne kategorije za oporezivanje budu unete u zakon, kad se osnovica precizno definiše, a ne da ima 13 zakona, 45 podzakonskih akata, pratećih pravilnika itd, koji omogućavaju zloupotrebu poreske osnovice i obračuna, i onih koji to umeju da sakriju, i da mi kao država posle nemamo potrebe da ulažemo toliko u otkrivanje poreskih utaja i u rad poreskih organa, a sve se to lako može, vrlo lako i jednostavno izbeći preciznim zakonom o računovodstvu, pa nam se ne bi desilo da gospodin Cvetković kaže – krive su knjigovođe, a knjigovođe su evidentičari promena koje nalažu kreatori tih događaja.
Knjigovođa je evidentičar, a krivac je onaj ko daje nalog da se određeni poslovni događaji dese, onaj ko je naložio da se izvrši isplata za pozajmicu onome ko na to nije imao pravo, onaj ko nije tražio da se ona bankarska garancija naplati, onaj koji je angažovao ljude po ugovoru o radu, a nije smeo, jer nadležnosti ministarstva su isključivo za stalno zaposlene, kao što je pokazao i izveštaj. To nije uradio knjigovođa, to radi njegov nalogodavac.
Mene ne zanima opravdanje i pokušaj da vi sačuvate Vladu, mene zanima da ova država počne da funkcioniše na principu čistih računa u kojima će novac biti usmeravan u proizvodnju i da to bude isplativo, a ne da uzimamo kredite za pokriće onoga… U stvari, uopšte ne znamo gde ovaj novac odlazi. Kad bi neko tužio Skupštinu da je dužna da položi građanima račune za ovakvo zaduživanje, to je isti takav odnos kao kad vi optužite knjigovođe da su krivi za probleme u izveštaju koje je iskazala DRI.
Skupština je ovde samo evidentičar vaših potpisanih sporazuma i znam da bi mnogima od vas bilo najdraže da postoji Vlada i da nosi zakone pravo u „Službeni glasnik“. Kad bi nekako moglo da ova zgrada ne postoji, odnosno da postoji, jer u njoj se održavaju zanimljivi događaji, skupovi, kokteli itd, ali kad bi mogli da mi nekako ćutimo ovde, da ne progovorimo o ovim kreditima. Usporavamo vam stvar, postavljamo prava pitanja na koja je ćutanje jedini odgovor.
Vi kažete – imamo dobre namere, idemo u dobrom pravcu. Čak je i današnji gost naše zemlje, poznati Holanđanin, rekao – da, idete u dobrom pravcu, na dobrom ste putu, ali se samo rezultati broje. Samo se rezultati broje i priznaju, a vi nemate rezultate koji omogućavaju nastavak zaduživanja za namene koje ovde pišu.
Porazna je statistika privatizacije i rezultata koji su iz nje proistekli. Možda ćete da uložite ovaj novac u neku softversku opremu, kompjuterizaciju, na primer onih dnevnih plaćanja, gde se ne kontroliše zakonitost. Sumnjam. Kada su promene uvođene posle 2000, gde je uvedena kompjuterizacija koju su finansirali strani donatori? U MUP, pravosuđe i, gle čuda, Zavodu za intelektualnu svojinu. MUP i pravosuđe neću da komentarišem, građanima je već dovoljno jasno, ali zašto Zavod za intelektualnu svojinu?
Zato što ste u međuvremenu drastično podigli takse za održavanje patenata i licenci, koje vlasnici ne mogu da finansiraju u smislu održavanja i zaštite, a kada prestanu da uplaćuju takse, ti patenti i licence su svojina onoga ko ima ustanovljen softverski program, slobodan svima, a kome prvo? Onome ko je donirao softverski projekat. Znamo i u privatnom životu, apsolutno ništa se ne dešava slučajno.
Gde ste još ulagali novac? U namene od kojih najveći broj ljudi nije osetio promene, neki jesu, za neke znamo kako su uvećali svoje bogatstvo za nekoliko godina unazad, stekli diplome, ne kažem i obrazovanje, napredovali u svakom smislu da mogu da se pokažu kako živimo bolje, ali je najveći broj građana u stvari doživeo nesporno nazadovanje koje je najznačajnije u tome što i ako ima nadu, neće imati sredstva, odnosno biće opterećeno ovim i ovakvim kreditima, pa neće moći da započne neku novu industrijalizaciju ili reformu zemlje, jer ćemo biti opterećeni dugovima, a već smo sada prezadužena zemlja.
Koji podaci govore o tome da smo prezaduženi? Ne interni. Iako se vi trudite da posmatrate samo javni dug, a ne i ukupan spoljni dug, navešću vam prvu logičku grešku i objašnjenje zašto MMF posmatra ukupan dug. Nećete da obuhvatite dug preduzeća, ali ta preduzeća koja su se zaduživala kroz border kredite su oni koji su stvorili bruto društveni proizvod na osnovu koga vi merite kredit, pa ne može da bude obuhvaćeno to preduzeće sa dobiti i prihodom i proizvodom koji stvara, a da ne bude obuhvaćeno sa izvorom iz kojeg je stvorio tu dobit. MMF to obuhvata zbirno i kaže da je na kraju 2009. odnos spoljnog duga prema BDP-u 76,3%. Ozbiljno zadužena zemlja već sa 80%.
Mi ćemo 2010. godine imati 85,6% po njihovoj proceni, a 2011. čak 90%. To, pri činjenici da je bruto društveni proizvod prikazan u inflatornim, većim cenama, pa izgleda većim nego što on realno jeste, vaš doprinos zaduživanju ovakve vrste i povećanju učešća duga i odnosa u odnosu na BDP je nesumnjivo prevelik, štetan za privredu i zaista predstavlja, ova dva zakona predstavljaju razlog zbog kojeg vi kao Vlada ozbiljno morate da se zamislite koliko još vremena sebi dajete da ovu zemlju držite prikovanu na šalterima, koji se zovu dužničko, ne ropstvo, nego kvalifikacija države koja jedino može da funkcioniše na kreditima, što nije, ne pohvalno, nego što nije dobro za zemlju koja treba da ide put EU i da sarađuje sa partnerima u svim zemljama sveta.

Na kraju ću da zaključim, čini mi se, najočiglednije, koliko je zaduživanje za pokriće budžetskog deficita nešto što ne smemo da dozvolimo, da kao Skupština samo evidentiramo još jedan zajam u kojem, između ostalog, ova Vlada uzima kredite i od poslovnih banaka, gde je efektivna kamata 5,66%, unese takva sredstva u budžet, a onda subvencionisanim kreditima daje sredstva za namene za koje se nismo kao društvo složili da jesu najperspektivnije, na primer turizam, pod kamatama koje su niže od nabavne cene, na primer, ovih kredita, daju se samo nekome, građanima ostaju dugovi, a ono što građanima treba nisu automobili staro za novo ili ne makar samo automobili staro za novo.
Znači, nijedan građanin ne bi uradio da kupi stvar po skupljoj ceni i da je proda po jeftinijoj, sem političkog delovanja nekog čoveka kome vi dozvoljavate da pravi sopstvenu promociju i projekte koji su u suštini zamišljeni kao perpetum mobile, predstavlja uspešnim projektima. Nas građane ne zanima da li je to vaš koalicioni dogovor. Da li vi imate snage da se sa tim izborimo, jer nama ostaju nesporno loši rezultati? Mogu vama lično da se zahvalim što ste poštovali nas poslanike i ono obećanje od dostavljanju ugovora o kreditu sa poslovnim bankama imamo, a evo u tom ugovoru možemo da vidimo ono što inače ne bi znali da postoji u ugovorima o kreditu.
Na primer, lepo je definisana efektivna kamata od onih 4,75% marže plus 1%, ali na strani 18, molim za pažnju, piše, tačka 10) - promene u tržišnim okolnostima, poremećaji na tržištu: "Ako u bilo kom trenutku banka zaključi (znači, ne kaže se da li postoje neki stvarni razlozi za promene, nijedna cifra se ne navodi, nijedan kriterijum, samo banka zaključi, taj zaključak će biti konačan, nesporan i obavezujući za korisnika) da iz razloga promena koje pogađaju evropsko međubankarsko tržište ne postoje druga adekvatna i regularna sredstva za utvrđivanje kamatne stope na ovaj kredit'' i onda banka može da određuje kamatu kako hoće.
Kad ja kažem varijabilna kamata koja danas izgleda povoljno, za kredit koji traje 20 godina i koji se uzima za promašaj, jer tamo gde je budžetski deficit, ali nije infrastrukturno ulaganje, to je popunjavanje duga dugom, pasive pasivom i grudva snega se jednog dana mora otopiti. Ne može se iz ničega napraviti nešto. Ne može se dug iz duga u potrošnju koja nije ulaganje i neki veći prihod stvoriti nekim čudom prihod iz kojeg će se ovo pokrivati. To se ovde vidi.
Mi smo na milost i nemilost onih za čije ugovore i ne znamo kako izgledaju, već samo ovde potpisujemo načelne sporazume u kojima se klauzule o kašnjenju ne vide, za razliku od građana koji odmah znaju, čak i kad se sude za nanetu im nepravdu, kada kasne sa uplatom takse, oni moraju da plate kazne na taksu na neblagovremeno uplaćenu taksu. Tu nema odbrane. Jedina vaša zaštita koju vam nudimo mi poslanici, da pred nas izađete sa punom informacijom, da onaj put između Vlade Srbije i "Službenog glasnika", gde se objavljuju propisi, bude ovde, ne zadržavanje, nego zaista korisno preispitivanje rešenja koje ne sme da bude na štetu građana.
U tom smislu, nemojte dozvoljavati da ovakve zakone raspravljamo naprečac, pred kraj godine, na brzinu, kao da ove stvari ne proizvode efekte koji traju dugo. Mi poslanici smo ovde od pomoći jer smo pre svega građani i želimo i zbog vas koji ćete sutra biti samo građani, a ne vlast, da što manje opteretimo državu i sve nas zajedno.

Ja ću iskoristiti priliku da na temi člana 1. postavim pitanje, izrazim sumnju u validnost projekcija na kojima je zasnovana ova kuća koja je opet sagrađena od krova, odnosno od potreba a ne od temelja, odnosno od stabilnosti i mogućnosti privrede i građana da finansiraju ovu skupu i neefikasnu administraciju.
Ono što je najzanimljivije sadržano je na strani 2, u ukupnim prihodima i primanjima pod tačkom 1.3. porez na dodatu vrednost, gde kategorija poreza na dodatu vrednost u zemlji od 134.506.000.000 namučila je ekonomski tim SNS kroz pokušaj da nađemo opravdanje za ovako visok rast jednog poreza koji u trenutku kada opadaju svi drugi agregati koji utiču na ovu projekciju, raste neverovatnom stopom od 36%, zavisi da li imamo rebalans 2009. na umu ili osnovni budžet. Slična vrsta nerealne projekcije koja je bila analizirana desila se u 2009. godini, ali je onda jedan od prethodnih saradnika u Ministarstvu finansija objašnjavao to povraćajem poreza i potrebom da se izvrši ozbiljna analiza da li je rast prihoda od PDV u unutrašnjem prometu, koji je nominalno porastao te 2009. godine za 24,5% u prvom kvartalu, u odnosu na isti period prošle godine imao realan rast od 13,5%, ali nije bilo moguće objasniti kako ako je i ekonomska aktivnost i domaća potrošnja opadala.
Da bi se ustanovilo pravo stanje PDV neophodno je bilo analizirati i podatke u bruto naplati PDV i o povraćajima u posmatranom periodu, ali nažalost, kao i ovoga puta, nama svi elementi za ovu analizu nisu bili dostupni i pre svega vas molim da na sajtu Ministarstva finansija PDV ne prikazujete tako zbirno nego nam radi kontrole i praćenja odvojite ono što je po pitanju uvoza PDV i ono što se sakupi od PDV u zemlji.
Ako je u 2010. godini planirano i projektovano sasvim realno smanjenje poreza na dohodak od pet milijardi dinara, smanjenje poreza na dobit za 13 milijardi dinara u odnosu na rebalans ili 23 milijardi dinara u odnosu na budžet 2009. godine, ako je projektovana inflacija od 6% i ako i nju uzmemo u obzir, a bruto društveni proizvod raste 1,5%, prosto ne postoji računica kojom se može doći do ove cifre.
Imate na strani 215 podatak da je realan rast lične potrošnje smanjen za 5,7% u 2009. godini, a da je projektovani rast u 2010. godini tek 3,6%. U tabeli 2. na strani 214 dali ste nam informaciju da su realne prosečne neto zarade zabeležile smanjenje od 2%.
Pored onog što ste napisali, ima ono što niste napisali, evo ja dodajem - plate i penzije su zamrznute, veliki broj zaposlenih ne prima platu, fiktivno su zaposleni, veliki broj građana ostaje bez posla, samim tim i bez zarada, tokom godine sa rastom inflacije i ovako zamrznutim platom kupovna moć neće moći da raste, ona će se smanjivati, to je prosto logična posledica ovog što ste naveli. Sada, na bazi svega ovoga što sam navela, čak neću neke dodatne elemente koji nisu tako važni za ovu analizu da navodim i na bazi svega toga vi ste projektovali rast PDV u zemlji na 134,5 milijardi dinara.
Ne upoređujem rast projektovane vrednosti PDV u zemlji sa vrednošću iz rebalansa budžeta, zato što smo radeći tu analizu videli da vam poreski prihodi za 2009. godinu zbog tog skoka pa pada, gde ste u jednom trenutku rekli da ste imali rast prihoda, a on je evidentno bio rast zbog oporezivanja i naplate onih crnogoraca, kako ih zovemo, automobila tada, tako da te oscilacije nisu mogle u godišnjem zbiru da doprinesu nekakvim posebnim razlikama.
Ispalo je, po čitavoj toj analizi, rekli ste da porez na dobit, pogrešili ste u projekciji, priznali grešku za oko pet milijardi dinara i ispalo je, po tome, da je rebalans od 302,4 milijarde u stvari realan u cifri samo od 297 milijardi. Sve to nam govori da je ili u pitanju vaša neiskrenost ili su opet knjigovođe nestručno obračunale elemente koje ste im dali da unesu u ovu projekciju budžeta.
Ne znam šta me više brine, ili neiskrenost ili ne stručnost. Veoma oprezno ste projektovali sve ostale podatke, a pad bruto proizvoda od 1%, po vašim analizama, smanjuje prihod u budžetu za 16,7 milijardi dinara. Ako je prošle godine rast bio projektovan na 4%, ove godine samo 1,5%, onda je 16,7 plus 16,7 milijardi u stvari trebao da bude minus. Da li je možda u pitanju greška ili je nešto što je alhemija koja je razumljiva samo ljudima koji rade u Ministarstvu finansija.
Zašto je ovo bitno? Jedini realan rast u ovom PDV je rast poreza koji se dobija od akciza, onih specifičnih akciza na cigarete koji iznosi 9 milijardi dinara. To je zaista realno. Moguće da je od 650 miliona evra subvencionisanih kredita, kada se kupuju automobili, Vlada iz desnog džepa svog uzela i vratila u levi 18 milijardi dinara. Osamnaest plus devet su 27. Kako da onih 34? Da li je uopšte moguće projektovati ovakav budžet koji gubi vezu između privrednog rasta, zaposlenosti, kupovne moći i potrošnje i prihoda koje planira budžet?
Ne možemo reći da je ovo čisto problem računice. Čak hoću da kažem da je i ovaj budžet, ovako kako je projektovan, dokaz vremenskog horizonta Vlade, a to znači izborni ciklus. Uvek je najveći deo proizvoda, rashoda bio, kako god da je bio projektovan, ili su to bili prihodi od privatizacije ili donacije ili ovakvi poreski prihodi, ali usmerenje je uvek išlo u tekuću potrošnju.
Nijedna Vlada, koliko god je sebe predstavljala žrtvom, koja je htela da učini reforme nije gledala dalje od izbornog ciklusa i udvarala se građanima, donoseći kratkotrajne poreske propise kojima je htela da pokaže brigu za građane, donoseći Zakon o oslobađanju poreza, odnosno PDV za onaj prvi stan, pa onda, oslobađanje koje je bilo, poreza na dohodak građana koji nije doprineo povećanju zaposlenosti, smanjenje stope na računare, koje takođe nije donelo neke efekte.
Tim, takvim sitnim, nula osam milijardi minusa oslobađanjem, nula sedam milijardi minusa oslobađanjem, Vlada je na primer u prethodnoj godini 22 milijarde dinara prihoda izgubila praveći se dobra građanima.
Sa druge strane, uzimala je kredite kojima je stvarane deficite i rupe pokrivala i pokriva, a sada objasnite kako to njima činite dobro kada uvodite poresku nesigurnost, menjajući od budžeta do budžeta svake godine poreske propise, uvodeći pravnu nesigurnost, praveći visoke troškove nad onima koji vode poreske knjige i rade obračune, a da ne pominjem podatak od 13 zakona koji tretiraju porez, PDV, pravilnici, mišljenja koji takođe poskupljuju želju onoga ko hoće da na vreme i u roku plati porez, ali baš tačno onoliko koliko državi duguje.
Znači, pre ili kasnije moralo je da dođe vreme u kome nema prihoda od privatizacije. To vreme je došlo. Navika da se troši kao da imamo stalno nešto da prodajemo je nešto što opterećuje i zove se visoka javna potrošnja.
Da li će i kada i pod kakvim pritiskom Vlada shvatiti da ne može da se finansira iz jedne milijarde obveznica, od kredita mimo infrastrukture koji idu u tekuću potrošnju, koji traju 15 ili 20 godina, ali čije polugodišnje kamate i rate već sve teže uspevamo da servisiramo i kada će projektovati budžet primeren snazi privrede i građana?
Da li su zaista izbori jedino rešenje? Na to pitanje odgovorite vi, ali i odgovorite nama - da li zaista mislite da ste u pravu kada kažete da je potrebno oporezovati nivoe dohotka građana koji su isti gde god da su zarađeni? Ne, mislim da niste u pravu.
Zato što ste tako radili, dobili smo privredu koja nema izvozno orijentisane grane, jer ste ovakvim oslobođenjima oslobađali promet akcija i sve ono što se zove investicioni fondovi.
Narod je to u vreme rata zvao - trange-frange, kupi jeftino, prodaj skuplje, a sada je ovo virtuelna ekonomija gde nema stvaranja ni dodatne vrednosti, ali ima, ne spekulacija, nego špekulativnih radnji u kojima zarađuju, ne stručni, ne upućeni, nego dobro informisani koji znaju da obmanu javnost na finansijskom tržištu, naduvavajući vrednost akcija i ide im na ruku Zakon o računovodstvu i reviziji, koji još uvek to ne kažnjava.
Nije svejedno da li oporezujete prihod onog ko je zaradio ulažući u proizvodnju i zapošljavajući ljude ili oporezujete osnivača investicionog fonda za upravljanje dobrovoljnim penzijskim osiguranjem. Dok ne uradimo strukturne reforme, za šta treba da imate snage, to je prva reforma penzijskog osiguranja, dok ne priznate da je to cena koalicije koja vlada, ponašajući se kao vlasnik građana, preduzeća i svih nas, a da je to koštalo 50 milijardi samo u prošloj godini, nema nama napretka.
Pauzu koju sam maločas napravila kada sam rekla da se ponašate kao vlasnik, bila je izazvana mojim ljudskim zgražanjem zbog načina na koje sinoć mene i mog kolegu kada smo krenuli iz Skupštine kasno zaustavio neko iz obezbeđenja zato što dolazi predsednik Tadić u ovu zgradu.
Gospodinu Tadiću, predsedniku možemo da naškodimo politički i to je jedini način. Osetila sam se povređeno da mene neko kao građanina doživljava kao opasnost mojoj zemlji pred predsednikom. Nije ovo, nadam se da sebe ne doživljava kao Berluskonija i nije ovo Italija i nismo mi ti koji se na takav način bore za ono što se zove bolja država.
Pošto i mi iz SNS i on mislimo isto po pitanju javne potrošnje, jasnu je poruku poslao na glavnom odboru DS, gde očekuje smanjivanje javne potrošnje i upozorava vas da krizu nije prošla, molim vas, nećete zbog nas, nećete zbog građana, uradite to zbog vašeg predsednika koji odlučuje o mnogo čemu i neka ima podršku u ostvarenju onoga od čega bi i mi ostali mogli da imamo posredne koristi. Hvala.

Oprostite, samo hoću da pitam da li je predlagač obrazložio sve zakone koji se razmatraju? (Ne.)
Tek posle zakona o preuzimanju akcionarskih društava ću uzeti reč. Zahvaljujem.

Sačekaću da ministarka završi.

Ako se neko pita zašto sam ovde raširila ovoliko papira, hoću da objasnim građanima da hoću da govorim o zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, za koji je gospođa ministar utrošila nekoliko rečenica, a meni će, nadam se, biti dovoljno sve vreme da ukažem da je ovo najvažniji zakon u setu zakona o kome raspravljamo.
Verujte mi na reč, važnije čak i od budžeta. Budžet je za jednu godinu, a ovaj predloženi, neveliki, izmena i dopuna zakona će proizvesti vrlo krupne i trajne posledice koje će imati negativne efekte mnogo duže od jedne godine.
Pre svega, pitam, gospođo Čomić, da li smo mi dobili izveštaj Zakonodavnog odbora o ovom zakonu? Gospođo Čomić, da li smo mi dobili izveštaj Zakonodavnog odbora o ovom zakonu? Nemam ga u materijalu, kasnila sam jutros pet minuta na putu Novi Sad – Beograd upravo zbog ovog zakona.
Od Ustava koji ovde stoji, Zakona o privrednim društvima, Zakona o preuzimanju privrednih društava, onog što je predlog zakona o izmeni akcijskog fonda u akcionarski, taman vam nagoveštavam o čemu ću sve da govorim.
Publikacije koje je svojevremeno DS objavljivala o pravima akcionara, vašeg državnog sekretara Slobodana Ilića i baš bih volela da sam ga danas videla ovde, a očigledno da ne bi mogao da odbrani rešenja u ovom zakonu. Nešto materijala o pripremi skupštine Komercijalne banke, Uredbi koju ste objavili 27-og, pre ovog zakona, i to je ovaj organizovan haos na mom stolu koji treba da obrazloži zašto je ovaj zakon loš i u to ću vas uveriti sigurno.
Dat je zakon koji ima svega četiri člana izmena i peti član je stupanje na snagu. Bilo je indikativno meni, jer je dostavljen 30-og, u vreme kada smo mi već razgovarali o budžetu i o Izveštaju DRI i imali kratak rok za amandmane i bukvalno nismo stigli ljudski ni da pročitamo ovaj zakon. Pošto je rok za amandmane bio danas, do početka rasprave, imali smo juče jedan slobodan dan.
Kada sam videla da on stupa na snagu sutradan, i to zbog nekih pregovora koji će propasti sa stranim investitorima ako im ne damo mimo Ustava poseban povlašćen položaj, videla sam da je reč o nekoj ozbiljnoj stvari. Ispalo je mnogo ozbiljnije nego što sam pretpostavljala.
Vlada nam je dostavila neustavan zakon koji Ustav krši najmanje u tri člana.
Član 84, po kom svi učesnici na tržištu imaju ravnopravan položaj, što se ovim predlogom zakona krši. Član 84. stav 3, gde pravo stečeno ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu umanjivati, a ovde se dovode direktno u pitanje prava manjinskih akcionara, koje Vlada vrlo nevešto zove malim akcionarima. Oni nisu mali nego manjinski akcionari.
Član 86. po kom su svi oblici svojine ravnopravni, a ovim predlogom zakona ta ravnopravnost koja je Ustavom zagarantovana je bukvalno ne dovedena u pitanje nego prekršena.
Dana 27. novembra Vlada je donela Uredbu na svojoj sednici Vlade i o tome ima jedna kratka vest na sajtu Vlade, gde je svega jedan član definisan Uredbom i on nije ni obuhvaćen ovim predlogom izmena i dopuna zakona, po kom Republika Srbija kao akcionar banke i lica koja imaju status profesionalnog investitora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, mogu da zaključuju akcionarski ugovor o zajedničkom delovanju, a da se to ne smatra zabranjenim zajedničkim delovanjem po Zakonu o preuzimanju društava.
Bilo mi je zanimljivo zašto to piše ako smo znali, zato što bitne događaje iz skupštine, na primer banaka, možete videti zapisnike na sajtovima tih organizacija.
Na primer, videla sam da Evropska banka za obnovu i razvoj i do sada je imala takvu vrstu zajedničkog delovanja sa Republikom Srbijom u praktičnom delovanju, iako za to nije tražila ovakvu vrstu zakonskog ovlašćenja.
Nalazeći uz ovu uredbu nekoliko zanimljivih tekstova, videla sam da se preuzimanje akcionarskih društava, za koje se ovde traži pravo, odnosi na otvorena akcionarska društva koja su, pre ovog pokušaja preuzimanja, trgovala na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. Znači, nije reč o ma kakvim preduzećima, nevrednim, beznačajnim, nego je reč o jednoj krupnoj stvari.
Ispostavilo se da Vlada žuri i da zbog trenutnih razgovora sa stranim investitorima ovde kaže, da privuče nove investicije, a u stvari su pritisci u toku da se, osnovano sumnjam, u Komercijalnoj banci pred dokapitalizaciju, koja je već objavljena, omogući da nepoverenje koje ima Evropska banka za obnovu i razvoj u Republici Srbiji u nekom kasnijem periodu, bukvalno omogući Evropskoj banci za obnovu i razvoj da ostane jedini vlasnik Komercijalne banke.
Kako to izgleda kroz dokumentaciju? Poznato vam je da Skupština Komercijalne banke donela odluku o dokapitalizaciji, emituje zatvorenu misiju akcija i to preferencijalnih.
Plan je bio da se ta akcija novih akcija vodi kao preferencijalna do 2013. godine. Tada bi se one zamenile u obične akcije s pravom upravljanja.
Međutim, to je očigledno poremetilo planove Vlade, ali je pre svega poremetilo zahteve Evropske banke za obnovu i razvoj, koja u stvari želi da ovakvim predlogom rešenja spreči takvu emisiju akcija i takvu dokapitalizaciju.
Napravljena je ova izmena zakona koja će, uverena sam, biti primenjena u sledećem koraku i na jedno osiguravajuće društvo, a po onom zahtevu Svetske banke za obnovu i razvoj koja nam je doznačila onaj prvi deo kredita od 34.900.000 evra za razvoj privatnog i finansijskog sektora, gde smo pristali na smanjenje učešća i u bankarskom, kao i finansijskom sektoru i u Sektoru za osiguravajuća društva, da smanjimo kao država svoje učešće.
Pristali smo da bi dobili kredit, pristajemo da prekršimo Ustav, da omogućimo stranom strateškom investitoru da uđe u posed jedine zdrave banke koja je i sama u prilici da kupuje druge banke, jer je u toj meri likvidna da njoj uopšte ne treba dokapitalizacija ovakvog tipa. Svakome odgovara povećanje vrednosti, taman posla, ali ne tako da bi mi dozvolili sebi da ostanemo i bez „Komercijalne“ banke, koja je jedina u zemlji gde država ima svoje učešće, a da takva banka ostvaruje pozitivno poslovanje, za razliku od „Poštanske“, od „Kreditne“, od „Razvojne“ i tako dalje, ostalih banaka, „Srpske“ banke, koje ne iskazuju pozitivne rezultate poslovanja.
Zašto se ovo radi? Ova izmena zakona govori najmanje o dve stvari. O licemerju Demokratske stranke kao stožera ove koalicije koji je putujući po Srbiji svojevremeno..., kako se zvala akcija, morala sam da pronađem kada se onim autobusom i „Audijem“… „Srbija na pravom putu“, u vreme „Srbija na pravom putu“ je rađen jedan ovakav vodič kroz akcionarski lavirint.
Izdavač je upravo sekretar, odnosno autor tekstova je sekretar Ministarstva finansija, gospodin Slobodan Ilić, naš drug Slobodan Gavrilović je jedan od koautora i ovo je jedna od tri knjige koje imam, gde se garantuje pravo akcionara, gde se preuzimanje deli na neprijateljsko i prijateljsko, gde se lepo objašnjava da pravo akcionara na upravljanje, na prodaju, na raspolaganje akcijama ne može biti dovedeno u pitanje.
Vi ovim zakonom oduzimate akcionarima pravo da zalažu akcije u takvim preduzećima. Čak to u obrazloženju nazivate zloupotrebom njihovih prava. Stvarno ne razumem. Ako neko ima akcije, mnogo banaka na osnovu zaloge tih akcija daje kredite povoljnije, kako vi možete nazvati zloupotrebom raspolaganje mojom sopstvenom stvari, odnosno njihovom akcijom, akcijom manjinskih akcionara.
Zašto ste išli do te mere, ako vam zakon o preuzimanju omogućava kroz član 34. da onaj ko stekne 95% akcija može da preuzme i onih ostalih pet, bez ikakvih problema i po zakonu?
To je naše manjinske akcionare razočaravalo u leto kada je „Interbru“ u Apatinskoj pivari preuzimao akcije onim malim akcionarima šaljući im obavezujuću ponudu, gde, na primer, u tekstu iz „Politike“ naslov je „Imovina nije svetinja“, jedna od vlasnica tih akcija kaže da je nameravala da svojim naslednicima ostavi te akcije, a sada je prinuđena da ih proda.
Znači, ako kažemo da je ovo u skladu sa zakonom, ali da ne služi promovisanju finansijskog tržišta, akcionarskih prava, a ne možemo da kažemo da je kršenje zakona, ali ovo što ste vi ovde predložili, to je direktno zalaženje u ustavno pravo svakog građanina da raspolaže svojom imovinom koja se zove vlasnička hartija od vrednosti.
Kako to obrazlažete? Kažete da ima pravo da kupi akcije, znači taj ponuđač za preuzimanje, u ovom slučaju Evropska banka za obnovu i razvoj, od onih akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcije i zovu se nesaglasnim akcionarem.
Kažem – u redu, ako je to zakon propisao po članu 34. Ne možete da mu zabranite da založi akcije nekim svojim pravnim poslom i da to ovim zakonom zabranjujete. Kako ćete da realizujete ovaj zakon, ako je neko založio da dobije kredit, kredit nije dospeo i šta ćete raditi? Šta očekujete? Hoćete li te ljude zatvarati? Koja će kaznena mera biti primenjena?
Zašto ovo nije dobro? Ako u Komercijalnoj banci otvorite put vraćajući dugove onima koji su vam pomagali da 2000. godine realizujete dolazak na vlast, ne reformu, koliko je reformi, svi smo svedoci, nisu krivi penzioneri što mi imamo problem ovakve rupe u budžetu, kriv je onaj koji je formirao vlast po tu cenu, znajući da za to nema realnih izvora.
Tako i ovo, nisu krivi građani, niste krivi vi gospođo Dragutinović, kriv je onaj ko je na sledio sa imovinom, sa pravom na vlast i obaveze onih koji su pre njega vršili vlast u ovoj državi, da uzvraća usluge stranim investitorima.
Nisu krive čak ni banke koje ovde jedino zarađuju, jer im guverner svojom politikom to omogućava.
Pomalo im se pomaže i fiskalnom politikom, ali da li građani shvataju opasnost od ovog postupanja kada ostanemo i bez Komercijalne banke kao bankarskog sistema koji je krvotok privrede? Bankarski sistem razvija neke grane dajući mu lako kredite. Bankarski sistem guši neke sektore otežavajući uslove za dobijanje kredita. To su osnovne stvari iz ekonomije.
Šta se ovde dešava? Imamo članice Bečke inicijative, nekoliko banaka, odnosno iz 13 zemalja Evrope imamo 10 banaka mi ovde koje su u trenutku svetske finansijske krize, koja je svoje loše efekte počela da pokazuje i na našem tržištu, da bi, doslovce piše i to nigde nećete naći na sajtu Narodne banke, ni u bilo kom našem stručnom časopisu, ali se ipak može naći da su te banke članice Bečke inicijative, shvatajući da bi bio problem da formulišu kolektivni stav na našem tržištu, a njihov stav je preovlađujući jer je to strani bankarski sistem koji se ovde vodi kao domaći, ali nema osećaj ni za zaposlenost, ni za socijalnu komponentu, ni za odgovornost države, on ima osećaj samo za profit i to ne zameram njima, zameram kreatoru uništavanja domaćeg bankarskog sistema i prepuštanja tržišta.
Pošto nisu smeli da deluju individualno da zaštite svoje interese, da ne bi stvorili psihozu koja bi negativno delovala na čitav sistem, MMF, Evropska komisija, zemlje iz okruženja, pa i Srbija sa svojim predstavnicima vlasti i predstavnici ovih privatnih bankarskih institucija, morale su preuzeti svoj dio odgovornosti, vidite odakle je prevod, i formirati tzv. bečku inicijativu koja je, da bi sačuvala svoj interes na ovom prostoru, morala da dobije povlašćene uslove za delovanje.
Ti povlašćeni uslovi su skupe kamate, ti povlašćeni uslovi su čak dvostruka politika obavezne rezerve jer guverner njima daje jednu vrstu dinarske aktivnosti kojom se vršili pritisak na kurs nedavno zato što je pala referentna kamata, pa kada se neko navikne na velike zarade, ne zadovoljava se malim, znači, niskom referentnom kamatnom stopom i zato što onaj ko ovde dođe radi profita, što je potpuno prirodno, vodi računa o svom interesu i vi sada i tu jednu jedinu banku želite da prepustite nekom ko će se takođe rukovoditi sopstvenim profitom, a ne interesima ovog ovde tržišta, ovih zaposlenih i ove države. Vi ste svesni da to ne ide na ruku ovoj državi i da to nije dobro, ali jednostavno, dug nekad nekome obećan mora danas da se vrati.
Šta je zanimljivo još? To da ovakva žurba dovodi do toga da mi u slučaju Komercijalne banke imamo pad vrednosti akcija te banke od trenutka kada je zakazana ta skupština 10%. Sadašnji vlasnici preferencijalnih akcija nisu dobili mogućnost da pretvore te akcije u obične, znači, u akcije s pravom glasa, direktno oštećenje vlasničkih prava manjinskih akcionara. Do sada je, rekla sam, Evropska banka za obnovu i razvoj glasala na Skupštini sa ugovorom o glasanju, to joj niko nije osporavao.
Ljudi iz Komercijalne banke odgovorno tvrde da njima dokapitalizacija ne treba, da su vrlo likvidni i da rade, a to se može proveriti i kod Narodne banke, po njihovom stanju.
Ta takva planirana dokapitalizacija koju im ovim zakonom omogućavate bitno umanjuje prava i samom namerom koju ćete vi realizovati do kraja, jer kako mi možete reći da oni nisu oštećeni i da možda neće biti oštećeni, ako je berza, taj indikator, već pokazala pad vrednosti akcija. Kako vi možete reći da će biti dobro da Komercijalna banka ima jednog vlasnika, ako smo dobili dokaze šta znači ovakvo bankarsko tržište gde nemate monopol, ali imate oligopol, neka ih je 13, oni se dogovaraju svom interesu, gde vode računa o izloženosti, znači, neće povući kredite da bi zadržali svoj interes ovde?
Očigledno je da, iako ima 25% vlasništva, Evropska banka za obnovu i razvoj, ovim međukorakom prisiljava Republiku Srbiju da svojim sredstvima iz budžeta učestvuje u dokapitalizaciji i da u sledećem koraku ovim zakonom dobija pravo da potpuno istisne Republiku Srbiju iz vlasništva Komercijalne banke.
Kažem, ovo je slučaj ovde, sledeći slučaj je "Dunav" osiguranje, jer to jeste najznačajnija osiguravajuća kuća i uklapa se u ono obećanje da se smanji broj i procentualno učešće u osiguravajućim i bankarskim kućama u našoj zemlji. Ovaj zakon je po svojim posledicama teži i od ovog najnovijeg zahteva za odobrenje kredita koji ste nam dostavili sa 11. od "Erste banke" itd, teži i od budžeta. Budžet mora da postoji, godinu dana će proizvesti posledice. Ovo teško će se privreda oporaviti, ako i zadnju domaću likvidnu banku ovako prepustimo.

Ako bih mogla svoje izlaganje da počnem jednom molbom Vladi. Kada bi Vlada Republike Srbije raspolagala novcem iz budžeta onako kako vi u Skupštini raspolažete vremenom poslaničkih grupa, opozicije pogotovo, za raspravu po ovim zakonima, bolje bi nam išlo.
No, vama se računa to precizno u minut, u sekund, ali ponekad do mere da se najvažniji zakoni izvrgnu gotovo podsmehu, kao što je bilo sa sprovođenjem procedure prilikom otvaranja rasprave o budžetu i kao što je danas. Ja sam poslanik od 1992. godine, sa jednom kratkom pauzom. Prvi put sam doživela da predlagač ne obrazlaže svoj predlog zakona. Rekli bi učeni – ko ovo trpi, zaslužuje sve što će mu se dogoditi. Pitanje je da li mi trpimo.
Lično imam izuzetno veliko strpljenje. U četiri sam jutros legla jer je to bilo jedino fizički raspoloživo vreme u kojem sam mogla dva zakona, koji su bili deo prepodnevne rasprave, da pročitam, napišem amandmane i podnesem.
Ova dva druga sam čitala dok je trajala rasprava, ne zato što provodim čak ni dovoljno vremena sa svojom porodicom, ne zato što imam neka druga i važnija posla, poput onih kojih nema u sali, već zato što je nametnuta dinamika rada u kojoj je obesmišljen i parlament i uvid u donošenje zakona, rešenja koja nam se predlažu, jer danas čak nisam dobila odgovor na neustavna rešenja predložena u zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, jer sam pitala predsedavajuću Čomić da li postoji izveštaj Zakonodavnog odbora o ustavnosti tog zakona, čak ni odgovor nisam dobila.
Volela bih da imam makar taj papir, da ga sačuvam za vreme kada to više neće biti praksa i da kažem - ovako se nekad loše radilo.
Priča o budžetu je imala pet sati rasprave za sve poslaničke grupe. Ako je značaj sredstava u pitanju, ako je značaj zakona, ako je obimnost, sve je išlo u prilog poslovničkim odredbama od člana 153 pa nadalje, posebnom postupku rasprave o budžetu i ako se neko uverio da je ćutanje ili taj azil ignorancije prema onome što iznosimo mi kao opozicija ovde, pa misle da to kod naroda prolazi, ipak neću prestati da upozoravam na ono što je neustavno, nezakonito i nedopustivo.
U tom smislu počinjem i priču o objedinjenom pretresu o zakonima, od kojih tri neću komentarisati, jer ću se uvek zalagati za ulaganje kreditnih sredstava u razvoj infrastrukture, jer su to jedini krediti koji mogu svojom isplativošću da obezbede povraćaj kredita i obezbede neka nova radna mesta i priliv u budžetu, pod uslovom da budu iskorišćena za namene za koja su uzeta, da budu na vreme povučena, da ih prati regularna zakonska procedura, izveštaji o upotrebi sredstava i to sve od vas, gospodine Mrkonjiću, očekujem, bez ikakvog prizvuka nečeg što nije isključivo vera da to treba da uradite.
Međutim, dva zakona kojima ću posvetiti posebnu pažnju, jedan je programski zajam za razvoj javnih finansija i vredan je 70 miliona evra i izuzetno je zanimljiv. Imamo zajam koji uzimamo, drugu ratu zajma za razvoj privatnog i finansijskog sektora i koji jeste u najkraćem ekonomska politika ove države, propisana u uslovima za dobijanje kredita.
Kada vam budem čitala, poštovani građani, te uslove, vi ćete prosto da se zapitate – da li kada odete u banku da uzmete kredit, koji vam treba da, na primer, dogradite nešto na kući ili promenite crep na ostareloj kući, pa kad vam bankari kažu – da bih ja vama dao kredit koji ćete vi namenski iskoristiti, za koji morate garantovati svojim imenom, čašću, materijalnom imovinom, sa dva žiranta, menicama itd, e još da mi garantujete da držite đubre i odvajate staklo, organske materije i papir u posebne kese, ako mi garantujete da se nikad ne svađate sa svojim komšijama, ako mi garantujete da poštujete svoje roditelje maksimalno, odnosno da ih poštujete po principima po kojima sam vaspitavan u nekom sasvim drugom delu Evrope i na drugi način, takve uslove imate napisane u ugovoru o kreditu kojima se zadužujemo sa 70 miliona.
Na primer, ovaj za razvoj javnog sektora finansija kaže – aktivnosti koje zajmoprimac preduzme u okviru programa obuhvata i sledeće, pa kao da su oni propisivali dnevne redove zasedanja u ovom parlamentu kaže – zajmoprimac je doneo zakon o budžetskom sistemu prihvatljiv za banku, a ja kažem – ali ne i za građane Srbije, koji između ostalog predviđa jasno definisan delokrug pomenutog zakona koji obuhvata sektor države zajmoprimca.
Mi kažemo – budžetski zakon ne obuhvata čitav sektor države. Sto dve agencije ima, od kojih su tek desetak, jednim delom, vidljive u budžetu. Preko 90 stiče prihode u milijardama evra sa kojima budžet Srbije nema veze, ali građani plaćaju neke usluge koje je država propisala.
Potpuno je neustavno da vi kao država imate budžet gde nisu prikazani svi prihodi i svi rashodi za ono što je nadležnost države. To kaže član 92. ustava. Tim je, kaže država, zajmoprimac doneo mere kojima se obezbeđuje transparentnost fiskalnih rizika uključujući indirektne obaveze.
Ja ću nastaviti da pitam Vladu koja je podnela Predlog budžeta, a kako je to PDV u zemlji bio 2008. godine 88 milijardi dinara, kako je 2009. godine bio 98, pa po rebalansu oko 100 milijardi dinara, a u 2010. projektovan 134 milijardi dinara PDV u zemlji?
Na osnovu čega? Povećana zaposlenost, otvorena neka nova radna mesta ili je rezultat više inflacije, pa pošto se to prikazuje u tekućim cenama da je to produkt, povećan bruto društveni proizvoda ili su se u ovu zemlju doselile dva miliona nekih nepoznatih ljudi koji imaju platežno sposobnu tražnju pa će za 34% da povećaju potrošnju? Time će ostati opravdanje za onih 34 milijarde evra.
Ili je 650 miliona evra subvencija, koje je Vlada dala preko banaka, obezbeđujući im posao i subvencionišući kamatu, deo, neko tvrdi da je to 18 milijardi, vratila u budžet da bi prikazala svoj uspeh ili je to rezultat neke druge matematike, ali svakako realnih rezultata ni naplate koju ima ispolitizovana kao nikada do sada poreska uprava, niti je to nagoveštaj onoga što bi se moglo reći seljenja sive ekonomije u legalne tokove?
Fiskalni rizik podrazumeva da poreske propise koje donesete odmerite u smislu njihovog uticaja na rast društvenog proizvoda koji ne pokazuje koliko svaki građanin živi bolje, da odmerite koliko se ulaže u oblasti gde se šalje poruka da razvijamo proizvodnju, industriju i izvozno orijentisane grane.
Ne, takav izveštaj o proceni fiskalnog rizika i fiskalnih efekata nemamo, iako je ministar ovde bila obavezana da ono što joj dostave ministarstva kao informaciju o efektima zakona koji predlažu, da će stići i do nas poslanika. Nije stiglo. Čak kada smo Zakon o stečaju ovde imali na dnevnom redu neko se hvalio od predstavnika vlasti da imaju obilno obrazloženje, ali to obrazloženje nije dostavljeno poslanicima i ovoj skupštini.
Ko je imao prilike, lični štampač ili možda u klubu da odštampa sa sajta Vlade obrazloženje, možda ga je mogao i pročitati. Ta mera nepoštovanja onih koje možete da volite, da ne volite, da ne poštujete, ne može da bude jednostavno prihvatljiva za građane koji ovde očekuju da po principu posredničke demokratije kažu ono što oni ne mogu.
Možda bi umeli bolje od nas, ali se bojim da ćete ovakvim ponašanjem od njih dočekati drugačije odgovore, jer kada imate stopu nezaposlenosti koju jednim delom krijete, da ne bi prikazali neuspeh ove Vlade, ali kada je stopa nezaposlenosti preko 14,7%, vidljivo evidentirano, u tom broju je izuzetno visok broj mladih koji su potencijalni izvor socijalnih nemira. Ako vas ne vodi želja za uspehom, neka vas vodi strah za očuvanjem na pozicijama na kojima se nalazite.
Preskočiću da ponovo komentarišem vreme. Mi koji veliku energiju ulažemo da ovo pročitamo, da vas uputimo zaista bez cinizma, najdobronamernije, da promenite jer živimo život građana i delimo ga sa njima, sve što ulažemo, ulažemo ovde, svu svoju energiju i rad, očekujemo da nam se uzvrati makar prihvatanjem najboljih ideja, i kada bih bila vlasna i kada bi mogla da mi se ispuni neka želja tražila bih da se ovaj sat odavde skloni, jer deluje uvredljivo.
Jer kada je neko čistom veštinom zloupotrebe državnih resursa uspeo da napravi većinu i sada predstavlja vlast, koja je novcem građana kupila građane, vrši vlast, meri vreme onima i pita se da li će iskoristiti svo vreme – jao radikali, naprednjaci, Jorgovanka, umoriće se ona od te priče. Čak mi je dobronamerno savetovano – umorićeš se. Neću, to je moj posao, radim ga sa zadovoljstvom.
Želim da moje angažovanje ovde ima neki smisao. Ne može me ni ćutanje, ni to gledanje na sat naterati da prestanem da analiziram i da vas upućujem šta je dobro. Onda mi je i savetovano – umoriće se drugi od tebe. Ne brinem što ćete vi da se umorite i što vrlo često neki galame i dobacuju, neka se građani umore od onog što se zove beda i nemaština i neka mene nikada i sve vas ovde ne napusti taj osećaj za tuđu bedu i odgovornost da nešto u smislu te bede promenimo.
Da li svako od nas ima tu odgovornost, ja ne tražim, meriće je građani, ali zaista je osnovni red da neko obrazloži zakon, da obrazloži zakon o preuzimanju akcionarskih društava, gde vam je Vesna Džinić ponovo predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke, jedine preostale domaće banke, direktorka Agencije za privatizaciju, koja je iz inostranstva podnela ostavku i koja je danas član Upravnog odbora. Nisam verovala, dok mi ljudi nisu dostavili dokumenat da vidim.
Nema kolega iz stranke koju personifikuje neuspešni direktor Agencije za privatizaciju, raniji direktor Trezora, u kojem danas kritikujem gospođu Dianu što nema ni internu reviziju, što nema ni internu kontrolu, ni što nema uređene procedure. Čija je to sramota? Ko će zbog toga da trpi?
To kada građani ne budu mogli da odu i da podignu kredit pod kamatama koje su slične kamatama u Evropi, što je obećavano da će se desiti dolaskom tih i takvih banaka, od koga će tražiti da im za to položi račun. A gde zahtev stoji da i to malo banaka uništimo? Evo, u ovom kreditu. Ne izlazim iz teme.
Sledeći stav 4. kaže – zajmoprimac je preduzeo mere prihvatljive za banku uvođenjem uprave za javni dug, čije je osnivanje predviđeno zakonom iz 2005. godine, 15. jula, preciziraju oni, a mi svi ovde pominjemo 2005. Kaže – uključujući odgovarajuća budžetska sredstva za rad pomenute uprave, usvajanje organizacione šeme i imenovanje kadra.
U tački 2. se kaže - zajmoprimac je doneo Zakon o javnim nabavkama, prihvatljiv za banku. Pitajte naša preduzeća da li im je prihvatljiv, kada se primeni ona klauzula kada su 20% skuplji ne mogu da dobiju kredit, nego moraju da se pojavljuju kao proizvođači? Znate li kojih firmi? Danas po Srbiji najviše gradi "Alpina".
Možda drugi ne znaju ko je? Bila sam ministar za privatizaciju kada se ta firma pojavila pre Francuza da kupi Beočinsku fabriku cementa i prijavljena je bila Evropskoj komisiji da u vreme sankcija pokušava sa Srbijom da radi. Znam šta ti ljudi nude, kako rade i da su bili vlasnici u francuskoj kompaniji i kada se za to nije znalo sa 20% u onih 40 i nešto sa početka.
Znam da sam ja i moje kolege bile imune na njihove priče, ponude i sve ostalo što ide u takvim poslovima. Isto tako se i danas zna ko nije bio imun na te i takve ponuđače, i izvođače, koji danas rade u celoj Srbiji, a za njih rade proizvođači one preživele domaće firme.
Šta je strašno? To malo preostalih dobrih firmi, neko je juče pominjao "Mostogradnju", "Energoprojekt", a da im pridodam "Politiku", "Večernje novosti", "Simpo" i "Tigar", samo je nekoliko firmi koje ćete iduće nedelje kada na Vladi budete usvojili zakon o ukidanju akcijskog fonda dovesti u situaciju da ovakva vrsta preuzima bez javne ponude, iza zatvorenih vrata, mimo kriterijuma konkurencije i javnosti, nekom sa kim se neko dogovorio prodate i taj deo kapitala u ovim firmama koje su uspele da se sačuvaju.
Mene čudi taj neki mir sa kojim prepuštate vašim koalicionim partnerima da vladaju svim resursima koji u ovoj Srbiji nisu, reče neko danas, ostavina ničija nego vlasništvo svih nas. Ako se neko pravi da ne razume posledice pogubne takvih efekata, kažem da najmanje sedam zakona će tog istog trenutka biti prekršeno kada ukinete akcijski fond i osnujete akcioni, koji će biti stavljen pred Agenciju za privatizaciju, agenciju koja je najviše kompromitovala reforme i ono što smo svi očekivali da se desi posle 2000. godine, sa malo poništenih ugovora, velikim brojem nezaposlenih i izgubljenom nadom.
Da li su time zaslužili da uzmu i odlučuju i postavljaju u tim društvima privrednim zastupnike, dobro nisu rekli zaštitnike, jer to nisu ni u prenosnom smislu reči, društvenog kapitala tamo gde još nije izvršena privatizacija, jer je Akcijski fond vlasnik dela imovine u tim preduzećima?
To što o tome neće mnogo da se priča, to što je uredba za restrukturiranje doneta 27. na Vladi, objavljena u "Službenom glasniku" 98. Ko još čita glasnike? Mi malobrojni. Ko još gleda šta se radi? Da li mislite da zaista jednog dana neće moći da se podvuče crta kao pod potrošenim sredstvima privatizacije i da se kaže - gde je novac?
Neko će jednog dana morati, poput ovoga što je tek zagrebala DRI, da podnese račun i kaže - da, mi smo to radili. Neko za to mora da podnese odgovornost. Znam uporne i vredne koji podnose prijave Ustavnom sudu, odnosno zaštitu pred Ustavnim sudom i traži na primer za odluku da sudija ne može da bude izabran, 13 slučajeva je u Novom Sadu...
Vrsne sudije koje su vredne, ocenjene najboljom ocenom za stručnost nisu mogle da budu izabrane zato što su im supružnici advokati. Tu vrstu mogućeg sukoba interesa rešavaju procesni zakoni, krivični, parnični. Zna se da ne može da sudi ne žena nego treće ili četvrto koleno, bilo koja vrsta rodbinskog odnosa ne mogu da se ponove u istom sporu. Niko nigde nije objavio to kao uslov za izbor sudija. Niko nije ni naznačio, niko ovde to nije ni čuo, ali je 13 ljudi eliminisano u Novom Sadu, a 22 u Beogradu.
Zamislite da vam je dete sanjalo da bude sudija, uspešna, najbolja. Imala je tu sreću da pronađe dobrog, solidnog momka, slučajno advokata i uda se za njega i sada, ne znajući šta će joj se desiti gubi ustavno pravo na rad zato što neko kaže da ne mogu supružnici da budu (Predsednik: Vreme.) jer to navodno dovodi do sukoba interesa. Hvala. Nastaviću.

Zahvaljujem. Ove godine sa posebnim zadovoljstvom počinjem priču o Predlogu zakona o budžetu za 2010. godinu, a razlog za to je sledeći – mi priču o javnim finansijama Republike Srbije možemo da delimo na period do 1998. godine, kada smo imali Službu društvenog knjigovodstva kao jednu od najcelovitijih službi u kojoj su bili mogući svi finansijski tokovi da se vide, kontrolišu, prate i da se na osnovu njih i kreira neka ekonomska politika ove države, i na period od 1998. godine do 2009. godine, kada apsolutno nije postojala nikakva, ili makar ne prava, revizija završnih računa, u smislu da je neko objektivno, stručno i nepristrasno telo moglo to da kontroliše.
Čula sam da se pominju izvršene revizije gradskog budžeta i jedna revizija, ovde, završnog računa. To se ne može tretirati revizijom koju rade konsultantske kuće, koje, to je poznato odavno, za veliki novac koji im platite, napišu ono što naručilac zahteva.
Imamo prilike da vidimo takve revizorske izveštaje, za mnoge firme, preduzeća, koja na primer šest meseci unapred pune stupce poslovne štampe, koje govore o biznisu, kao najuspešniji privrednici, da bi se posle šest meseci našli sa one strane brave i za njih se vode istražni postupci itd. Čak je, na primer poslednji slučaj, i „Metals banka“, koja se do pre šest meseci nalazila na svim naslovnim stranama ''Bankara'', ne znam kojih časopisa još, sa njima je sarađivala Evropska banka za obnovu i razvoj, preko njih plasirala određene kredite, a onda je ispalo da je banka u dubiozi itd.
Period javnih finansija Srbije od 27. novembra ove godine kreće drugim tokom. Najozbiljniji predlog, koji želim da uzmu u razmatranje oni kojima je stalo do ove države je, da se gospodinu Sretenoviću i njegovim saradnicima obezbede primanja, koja nisu poznata i javna nijednom drugom funkcioneru, građaninu Srbije, dakle, toliko visoka da bi mogli da zadrže nivo objektivnosti koji je prikazan u Izveštaju koji smo dobili, nivo stručnosti i objektivnosti.
Prvi put molim nešto predsednika ove države. Molim gospodina Tadića da ovim ljudima dodeli neki orden najvišeg ranga za Izveštaj koji smo dobili. Takođe, izvinjavam se javnosti što sam svojevremeno pogrešnoj osobi dala pohvalu za prikaz onoga što su neidentifikovani sopstveni prihodi, o kojima država i građani nemaju pojma. Za hrabrost sam pohvalila prisutnu gospođu Dianu Dragutinović, ministra finansija, koja jeste, doduše, zbog te izjave imala prilično problema, ali to nije bila izjava koju smo prvi put čuli od nje. Ta izjava je već bila sadržana u Izveštaju revizora, dokumentovana podacima, samo što mi kao javnost nismo imali prilike da je čujemo, jer je to bio tok kada je ovaj izveštaj od Nacrta prerastao u Izveštaj i bio u vreme njegovog potvrđivanja u Vladi.
Priča o budžetu u ovoj godini mora da počne pričom o Izveštaju o završnom računu za 2008, gde na strani sedmoj Državna revizorska institucija konstatuje da ''glavna knjiga'' Trezora, a to je osnovna knjiga u kojoj se vode prihodi i rashodi, ne sadrži prihode i izdatke iz ostalih izvora indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Na strani osmoj kaže da u Nacrtu završnog računa nisu sadržani prihodi i izdaci iz ostalih izvora indirektnih korisnika sredstava budžeta zato što se preuzimaju podaci iz ''glavne knjige'' Trezora, a u njima se ovi prihodi i rashodi ne vode. Na toj istoj strani, u tački 4) se kaže, ''zaključni list'', znaju knjigovođe šta je to, ali ne one knjigovođe koje se optužuju, nego prave, da se podaci o preuzetim neizmirenim obavezama, o datim, a neopravdanim avansima itd. ne evidentiraju u skladu sa Pravilnikom o standardom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem, a to je za vas u Ministarstvu finansija Ustav nad ustavima, knjiga nad knjigama.
Ono što je Državna revizorska institucija rekla nama svima, bilo je sledeće, da ne gubim svoje vreme na čitanje Izveštaja, prevešću ga na jezik razumljiv svima – indirektni budžetski korisnici kojima je Vlada omogućila zakonima, ovde je popisano njih 46, plus Ustav, u njima je tri uredbe i jedan pravilnik, da naplaćuju razne vrste usluga u ime države, po propisima koje je ova država, ova vlada, u ovom parlamentu, donela, uglavnom, svojom većinom.
Ali to što naplate ti indirektni korisnici – znate li koliko prikažu u Vladi i budžetu? Samo onoliko koliko mogu da dokumentuju računima o trošenju tih prava koje su prihodovali.
To znači da se u ''glavnoj knjizi'' Trezora, koja se ne vodi u skladu sa članom tim i tim, ne sadrže promene, odnosno ne sadrže svi prihodi i izdaci već da se evidentiraju samo utrošci. Da li jedan građanin Srbije može kada treba da plati onaj godišnji porez na dohodak građana, koji je određen na neki nivo, milion i 200 ili 300, godišnje, da kaže – izvinite, ja vama ne mogu da platim porez za prihode preko milion i 300, platiću vam samo za ono što vam nisam opravdao troškovima? Ima li građanin na to pravo?
Na osnovu čega i vi imate pravo da samo konstatujete? Vi ste rekli – ima milijardu i 300 takvih prihoda. Tvrdim da ih ima više. Nije reč samo o indirektnim i direktnim korisnicima koji vam prikazuju samo one prihode koje mogu da opravdaju trošenjima, a razliku, odnosno suficit, nigde ne možete ni da vidite ni da obuhvatite.
Šta rade građani? Zašto nemamo izveštaj o tome, odnosno nemamo ustanovljene mogućnosti da građani prate ono što plaćaju u zdravstveni ustanovama? Nema, zato što ste vi hteli da ostavite, ne vi lično, vi kao država, sistem neregulisanim, da biste u neuporedivosti podataka i u nemogućnosti da se prate ovi parametri mogli da radite ono za šta vas ne može niko direktno optužiti kao zloupotrebu. Nažalost, ta optužba danas postoji i sadržana je u ovom izveštaju.
Šta je još zanimljivo? Prihodi od izvornih aktivnosti indirektnih korisnika nisu potpuni, molim vas, zabeležite, strana osma tačka 5) kaže – prihodi od izvornih aktivnosti indirektnih korisnika nisu potpuni i iskazuju se samo u visini njihovih izdataka. Znači, ne prikažu sve što su prihodovali, prikažu, vam, samo ono što su potrošili. To je prevod koji sam dugovala građanima.
Jedan od zaključaka koji brine, u trenutku kada donosimo budžet, jeste da podaci u ''obrascima'' koji sačinjavaju završni račun, jer danas pričamo o planu, ovo je problem za nas – šta će iz ovog plana biti stvarno trošenje, a reći ću šta je najveći problem za ovaj budžet, nisu sveobuhvatni, tačni i međusobno uporedivi, jer ne sadrže sva stanja i promene na imovini, potraživanjima, obavezama, izvorima finansiranja, rashodima, izdacima, prihodima i primanjima.
Može gospodin premijer da obećava kako će biti ubuduće, ali za ovo što je bilo, što je startna osnova, treba položiti račun.
Šta je problem? Ministarstvo finansija je, na primer, prvo zaduženo da ima internu reviziju i internu kontrolu u svom organu. I kontrolu i reviziju. Interna kontrola treba da omogući, namerno zbog građana moram nekoliko stvari da navedem iz samog Izveštaja, dakle, treba da obezbedi primenu zakona, čuvanje sredstava i ulaganje od gubitaka, uključujući i od prevare, nepravilnosti i korupcije, integritet i pouzdanost informacija i podataka, i da je za to odgovoran rukovodilac direktnog ili indirektnog korisnika, znači, za čuvanje sredstava, za pouzdanost informacija, ali, čak, i od greške, odgovoran je rukovodilac, ne knjigovođa, kome velikodušno obećavate slanje na obuku.
Ovo je zakon, ne čitam novinski tekst!
Dalje, vi, svi korisnici budžetskih sredstava, prvenstveno ministarstva, morate da imate internu kontrolu, jer kad god dođe revizija, koja je zakonom ustanovljena, po međunarodnom standardu revizije ISO 315, da bi revizor razumeo, da se ne pravdamo knjigovodstvenim greškama, pa da kažemo – niko nije ukrao novac, samo nije u sefu nego je smešten u drugu sobu, vi to hoćete da kažete, a nije tačno, dakle, kad dođe, da bi mogao da razume pravno lice kod kojeg čini kontrolu, treba da ima izveštaj te interne kontrole, i to takav, da može da proceni rizik postojanja materijalne greške u finansijskom poslovanju, koja može da bude posledica ili namerne greške ili kriminala. Ovo je standard, revizijski standard.
Tu internu kontrolu ima ustanovljeno četiri-pet ministarstava, samo dva od 25 kontrolisanih, imaju i izveštaj te interne kontrole, koja je trebalo da obezbedi da nema nerazumevanja, odnosno nema pravdanja greškom, jer se u kontroli to sve eliminiše.
U Ministarstvu finansija, upozoravam dugo i uporno, nema Uprave za javni dug, u stvari problemi su još i veći, a mi za njih nismo mogli da saznamo, a to je da nisu formirana, a sistematizacijom jesu predviđena, Odeljenja za standarde i interne finansijske kontrole izvršenja budžetskih sredstava. Zašto je problem to? Zato što je ustanovljeno da se nalozi za plaćanje daju bez prave prateće dokumentacije koja mora da bude zasnovana na zakonu i da samo takva bude osnov za plaćanje. To piše na dvanaestoj strani, jer preuzimanje obaveza mora da podrazumeva postojanje kompletne dokumentacije.
Šta sve od građana tražite za najobičniju informaciju ili dokaz da postojimo, da smo živi?! Stotinu puta moramo da vadimo jedna te ista dokumenta. Stalno moramo da dokazujemo da smo zaposleni ili da smo nezaposleni, da su nam deca redovni studenti kada ostvaruju najmanje pravo, a vi možete da imate sve procedure propisane, da se pozivate na zakone, ali ne morate da ih primenjujete.
Još samo jedan detalj iz ovog izveštaja. Ne zanimaju me pojedinačna ministarstva, bavim se principijelnim i sistemskim stvarima, ne zanima me nijedno ime pojedinačno, to je problem građana i oni će to da cene.
Na osnovu onoga što je pokazala ova kontrola, revizija za 2008. godinu, zaključeno je da interna revizija, koja jeste bila obaveza Ministarstva finansija, nije uspostavljena, od 18 u 11 ministarstava, jeste u sedam, a izveštaj je sačinjen samo u pet. Nemate ljudi ili imate višak zaposlenih, ili treba da dobiju jedinice onih 2224? Šta je u pitanju? Na osnovu tih prikupljenih podataka interna revizija nije organizovana na odgovarajući način, a morala bi da svojim funkcionisanjem omogući doslednu primenu zakona i poštovanje pravila interne kontrole, kao i ostvarivanje drugih ciljeva zbog kojih se, u skladu sa zakonom, osniva.
Svi smo svedoci, ovde smo već dva puta menjali Zakon o sprečavanju pranja novca. Da li se sećate da ste svakoj menjačnici, svakom advokatu, ustanovili obavezu evidentiranja, prijavljivanja i javljanja bilo koje sumnjive transakcije, lica, porekla, lične karte itd? Imate zakonsku obavezu, ona je u 2007. godini ustanovljena, da ova interna revizija i kontrola funkcionišu i rade, da obezbede građanima informaciju o trošenju sredstava. Vi ne morate – zato što nema sankcije, i Izveštaj Državnog revizora za vas je, pre svega, javna sankcija samim obelodanjivanjem.
Ono što mene najviše brine jeste, i pored postojanja ovog izveštaja, čak neću da ulazim u formalnosti, odnos prema regulatornim telima, nepostojanje formalnih uslova da se o tome raspravlja, meni ne možete da zabranite i nikome da o ovome raspravlja, što se vi niste ni u jednom trenutku u pravljenju novog budžeta osvrnuli na osnovane primedbe koje postoje u ovom izveštaju. U popisu ovih 46 zakona, plus Ustav, u kojima ima tri uredbe, jedan pravilnik, ne postoji zakon koji bi mi u nazivu mogao reći na osnovu kojeg prava Vlada, u ime države, daje pozajmice raznim privatnim pravnim licima, privrednim društvima, javnim preduzećima, organizacijama kojima bez ikakvih kriterijuma ili zakona može ili da otpiše, ako želi da restrukturira, odnosno ''udesi mladu'', da proda nekome otpisujući dugove koji idu na teret svih nas, a prodajući čisto preduzeće, ili da pretvara u vlasnički ulog te pozajmice.
Odakle pravo jednom čoveku ili dvadesetorici ljudi u Vladi da mimo Zakona o privatizaciji, mimo Zakona o javnim preduzećima, mimo Zakona o javnom dugu, mimo svih sporazuma kojima smo se zadužili, vi budžetski novac dajete nekome, ne znamo zašto, ne znamo po kojim merilima, kriterijumima, ne znamo koji su efekti i onda odlučite u jednom trenutku da izvršite otpis toga ili konverziju u ulog.
Lično se zalažem za veću ulogu države u ovom društvu, jer država ne sme da se povlači ni iz odgovornosti za socijalni mir, pre svega iz odgovornosti da vodi računa o zaposlenosti, ali mi nikad nismo dobili izveštaj, gospođo Dragutinović, za taj član zakona, koji je i ranije bio sadržan u Zakonu o budžetu, kojim ste dobijali pravo od ove Skupštine da dajete pozajmice, a onda vršite otpise. Da ste makar jednom uz novi budžet dostavili i rekli – postoji strateško preduzeće u jednom delu Srbije gde svi žive od njega, gubitaš je, ali moramo da finansiramo? Ne, dovoljno je da dobijete odobrenje da radite ono za šta nikome nećete položiti račun!
Ovaj novi budžet je vrhunac po toj vrsti traženja odobrenja da imate veću moć od organa koji vam tu moć odobrava. Vi od Skupštine tražite, članom 10, da možete, dakle, ako se budžet ne puni dovoljno predviđenom dinamikom i ako sve mere koje preduzimate za punjenje budžeta ne uspeju, da izuzetno od člana 61, koji definiše da nema prelivanja sredstava između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, čak i to biste da uradite i vi ćete to i da uradite ako za ovo bude glasalo 126, vi ukidate podelu na tri grane vlasti time što ćete uskratiti finansiranje bilo kojoj od ove tri grane i tražite da (čitam član 10. stav 3.) u slučaju da se primanja budžeta ne ostvaruju u predviđenoj dinamici, mimo člana 62. i izuzetno od člana 61 – ''Vlada donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti, unese u tekuću budžetsku rezervu i može se koristiti za namene koje nisu predviđene ovim zakonom...''
Verujte mi da nisam verovala da je moguće da u jednom dokumentu piše ovako nešto – tražite pravo da raspodeljujete sredstva mimo zakona.
Pre nego što mi kažete da je isteklo vreme, 134 milijarde prihoda od PDV u zemlji jeste loše projektovana cifra ili uračunato povećanje PDV, što ću obrazložiti u raspravi kada krenemo pojedinačno.

Tražim povredu Poslovnika, na osnovu člana 100, znači pravo da se pozovem, a u vezi člana 104. i vašeg 27, jer dozvoljavajući vama pravo kao predsedavajućem da u smislu održavanja reda i tumačenja zakona tražite pojašnjenje, ono – gde su pare sakrivene, nalazim za potrebno da, održavajući dostojanstvo svih nas koji imamo u rukama ovaj predlog zakona o budžetu, kažem: ''Na vuka povika, a lisice meso jedu.''
To znači da su pare sakrivene – na strani tri imate, u razdelu tačka 1.6 - Transferi lokalnim samoupravama, opštinama i gradovima, 25,6 milijardi. To je malo za opštine, i to vama iz DS, kao stubu koalicije, treba da zamere svi, ali, ''sakrivenih para'' koje G17, lukavo i drsko nazivajući nabavkom domaće finansijske imovine i subvencijama, prenosi preko svojih kanala, Fond za razvoj AOFI, NIP, lokalnim samoupravama kojima je to nasušni hleb u vreme malih sredstava, koji tim i takvim sakrivenim novcem preko ovih kanala, koji iznosi 50 milijardi, vrlo vešto i smišljeno sprovodi predizbornu kampanju novcem iz budžeta.
To je briga svih nas, što jedna stranka koristeći zakone i pare iz ovog budžeta radi sebi kampanju.
Nadam se da sam vam pomogla da u smislu člana 27. održite red i zahvaljujem. (Aplauz.)

Gospodine Seniću, reč ''krađa'' – vi ste upotrebili. Nikada nisam upotrebila reč ''krađa''. To rade organi presudama. Govorim precizno podacima koji stoje ovde i njih ću da obrazložim, ali pre toga moram da kažem o jučerašnjoj inicijativi. SNS je preko svog Poslaničkog kluba Napred Srbijo podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju stranaka, kojim se traži da se u opštim uslovima štednje i krize smanji učešće u budžetu za finansiranje stranaka i to po razdelu broj 14, funkciji 160.
Vi ste učinili neizglasavanjem tog predloga za raspravu da građani budu oštećeni za 132 miliona, koliko bi ukupno sve stranke imale manje novca za svoj redovni rad. To je istina.
Ovo drugo, reč je o tome da govorim samo o knjizi koja se zove Predlog zakona o budžetu. Ne znam koji ste fakultet završili. Da li ste u stanju da ovu materiju sagledate? Stavke 451, 621, 454 govore o subvencijama privatnim preduzećima, 454, 621 – nabavka domaće finansijske imovine. A to znači da G17 preko svojih političkih predstavnika ima ljude u Fondu za razvoj, predsednika Upravnog odbora po funkciji, gospodina Dinkića, i svoju stranačku elitu postavljenu na mestima gde se u nestašici dele pare iz budžeta, navodno za ''start-ap'' kredite, za turizam kao najbitniju razvojnu granu, za „Fijat“ čija uplata kasni.
I problem je u tome što se u ime budžetskih para, a budžet punimo svi, Dinkić pojavljuje kao čovek, i njegovi ljudi, koji poklanja, deli, omogućava, i to je sada problem za sve nas, subvencijama, za koje, uzmite stenogram, proverićete, uredbama određujete kriterijume, ne zakonom, pa da svi znaju koji su uslovi.
Kome su se garancije davale za te i takve subvencije? Lično gospodinu Dinkiću! A, šta je rekla Svetska banka na strani 57 Izveštaja o sredstvima koja idu preko Fonda za razvoj? Samo 10% od datih sredstava se vraća. To je problem. Da li je to krađa? Da li je uopšte bilo prenosa tih sredstava? U to ne ulazim.
Bavim se budžetskim ciframa i tvrdim – zbirno, oko 50 milijarda dinara se usmerava preko stranke koja je članica koalicije i kojoj je izmenom Zakona o ministarstvima i Vladi, prilikom formiranja Vlade, dozvoljeno da odlučuje o najvećem broju iznosa sredstava, a koja je vaša snaga, to ste pokazali na Voždovcu.
Nemojte se usuđivati, molim vas, da kažete da je reč o izmišljenim ciframa –samo podacima iz budžeta. Hvala. (Aplauz.)

Kolega Seniću, ja sam stvarno mislila da je zaista bio potreban minimalan mentalni napor i jedan digitron, evo ovakav, da saberete stavke 451, 454 i 621 i da ne započinjete, a vi ste prvi počeli, raspravu koja izlazi samo iz okvira budžeta.
Znači, ponavljam, oko 50 milijardi dinara novca sakriveno u ovim stavkama deli se u trenutku kada lokalne samouprave imaju svega 25 milijardi. Tri dana da raspravljamo da ne vidite ove cifre to neće promeniti stvarnost i to nema veze sa pričom koju vi pokušavate meni da nametnete.
Ono što je priča za građane je sledeće. Šta ako vraćate staru deviznu štednju? Ko je vršio stečaj tih banaka i gde su sredstva iz stečaja? Tražila sam, a tražim i dalje, da time formirate razvojnu banku? Zašto građane ne obavestite gde je od 30 i nešto milijardi otišao novac, a danas smo od ministra, Dijane Dragutinović, čuli da ima samo 388 miliona evra preostalih para od privatizacije i svega ostalog što je u ovu zemlju ušlo? To su pitanja na koja vi treba da odgovorite.
Ono što u ovom budžetu stoji jeste da pored svega što sam navela 451, 454 i 621 stavki, imamo i na stavki 424, ministarstva vašeg partijskog šefa, specijalizovane usluge. Pa, ajde, kad ste me povukli za jezik, da unapred upoznam građane. Planira se, na jednoj od sledećih sednica Vlade, ukidanje Akcijskog fonda i stvaranje novog organa pod nazivom ''akcionarski fond'', koji će se pripojiti Agenciji za privatizaciju, kojoj se kroz ove specijalizovane usluge namenjuje 250 miliona dinara. Ona Agencija za privatizaciju koja nije naplaćivala prihode od privatizacije, zadržavala pet posto procenta za naknadu u uspehu privatizacije, koja ima 466 neuspešnih privatizacija, ali nema obračun troškova za raskinute ugovore, koja je o svemu odlučivala, sem da podnese odgovornost državi u čije je ime, i u ime svih nas, radila tu privatizaciju!
Znači, ne možete mene spustiti na nivo rasprave o ljudima, ja raspravljam o pojavama. Koliko to građani cene i na čiji interes mi mislimo, kad ja građanima kažem da je meni važno isto ono što je važni i njima, oni meni veruju, jer ja živim isto kao i svi ostali građani, delim njihovu sudbinu, koju nam u velikoj meri poslednjih 10 godina kreirate vi, vaša politička stranka i ljudi koji se ovde predstavljaju ekspertima.
Učenost svih nas i ocene svih nas, znate li kako građani vrednuju? Ako učinimo bilo šta da oni žive bolje. Ja na tome radim spremajući se za ove zakone ozbiljno i nemanipulišući ciframa, nikada. Hvala, gospođo Čomić. (Aplauz.)