Inspiraciju za javljanje povodom ovog amandmana sam dobila u jednom dobacivanju ovlašćenog lica za zastupanje ovog zakona, koji je na primedbu mog kolege da je reč o nedopustivom ponašanju Vlade koja bi, kao nadležna i kao predlagač, morala da uskladi sve zakone koje ovde predlaže, a reč je o organizaciji sudova.
Na primedbu da to nije uradila začulo se dobacivanje da zakon stoji ovde godinu dana. Imam samo jednu primedbu, narodni poslanici još uvek nisu uspeli da uvrste ni jednu jedinu tačku dnevnog reda ni u redovnom zasedanju, a u hitnom to i ne mogu. To znači da dnevni red uređuje Vlada svojom većinom, ali Vlada tako ume da u toku rada ili pred samo podnošenjem zakona amandmanima suštinski izmeni zakonski predlog, čime vaše obrazloženje kojim pokušavate da se opravdate apsolutno otpada.
Zakon o javnom informisanju, amandmani u toku rada i to da mi juče nismo znali o kom predlogu govorimo jer nismo imali mišljenje, ide na teret Vlade i ni u kom slučaju ne može ići na teret poslanika.

Narodni poslanik Jorgovanka Tabaković ukazuje na povredu Poslovnika, a javljam se na osnovu člana 100. stav 1, 3. i 4, a u vezi članova 93. i 94. i smatram da ste povredili, gospođo predsedavajuća, član 27, jer ste u nastavku rada današnje sednice dostavili poslanicima sva potrebna obaveštenja o tome zašto kasnimo sa današnjim radom, iako ste sednicu otvorili, rekli kada ćemo koji materijal dobiti, kada će biti prenosa, a kada ga neće biti, ali sam dužna da vas u ime svoje poslaničke grupe upozorim da niste odgovorili na pismo koje vam je sinoć predsednik poslaničke grupe Tomislav Nikolić dostavio, gde vas je upozorio da ste grubo prekršili Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije... (Isključen mikrofon.)

Ja sam Jorgovanka Tàbaković, a ne Tabáković i to kvalitetno menja moje prezime, kada ga vi tako namerno intonirate. Vi ste jedna inteligentna žena, inače proklamovani štreber koji to može da zapamti.
Molim vas da evidentirate moje javljanje po Poslovniku, član 103. stav 2. Nije u pitanju nikakvo pismo i bilo kakvo pismo, nego uskraćivanje poslaniku poslaničke grupe Napred Srbijo da govori u okviru član 93. i člana 94. Poslovnika ove skupštine.
Najgrublje ste povredili Poslovnik što nam niste dostavili obaveštenje kojim bi se opovrgla neistinita tvrdnja da je to vreme iskorišćeno.

Mene ste prekinuli, zato sam i reklamirala član 103. stav 2, ali dozvolićete da ne možete reći da se moja povreda Poslovnika odnosi na neki drugi dan ili rad, a i za to su davane povrede Poslovnika u jučerašnjem radu, već upravo insistiram da ste vi narodni poslanik koji drži do dostojanstva ove skupštine i koji u svojstvu predsedavajućeg mora, uz ostala bitna obaveštenje za današnji rad, da me obavesti, da li poslanički klub Napred Srbijo će imati prava da koristi 15 plus 25 minuta ili ćete nam, kako juče, iz nepoznatih razloga, uskratiti sedam minuta govora kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe.
Dužni ste da me obavestite da li je to nečija greška, ko je za to odgovoran i da dokažete da se to neće ponoviti na današnjoj sednici, odnosno u današnjem radu. Nije reč o grešci koja se dogodila i ne proizvodi nikakvo dejstvo na današnji rad.
Prvo, iz razloga odgovornosti ste dužni da kažete kako je do te greške došlo ili da nas uverite u suprotno, što je nemoguće, i da kažete da se takvim ili ovakvim radom to neće ponoviti, kao što ste juče dali precizniji način tumačenja člana 93, po kojem se vreme ovlašćenog predlagača može koristiti u dva navrata, ali isključivo podeljeno na deset plus deset minuta. To od juče važi i danas.

Gospođo Čomić, upravo želim da ukažem na povredu Poslovnika, član 105. stav 1, jer on govori, evo da vas podsetim, o redu na sednici Narodne skupštine i vi se u svojstvu trenutno predsedavajućeg starate o tome, a red na sednici podrazumeva pravo poslanika da iskoristi vreme koje mu ovaj poslovnik omogućava.
Juče ste vi pročitali koliko vremena ima ova poslanička grupa i ovlašćeni predlagač, a onda ste nam to vreme ukrali. Danas ste pročitali, bila tu i prisutna, ali dok ne utvrdimo ko je odgovoran za jučerašnji problem, imam ne unapred sumnju da ćete kršiti Poslovnik i uskratiti nam vreme, iako ste vi čitanjem rekli ko i koliko vremena ima na raspolaganju.
Ne možemo bez utvrđivanja odgovornosti u ovom slučaju i principijelno ništa u ovom društvu da pomerimo i sva nam vaša pamet, i vaša i moja i svih kolega, ništa ne vredi ako ovako u tvrdoglavim iskopanim rovovima nerazumevanja želite da ostanete.

U okviru vremena poslaničke grupe, a i kao zamenik predsednika poslaničke grupe... (Ne čuje se, mikrofon nije uključen).
U predlogu teksta u članu 14a definišu se prava prenosa osnivačkih prava i član 83. stav 1. Ustava Republike Srbije...(ne čuje se)

To je najavljeno vreme da nećemo biti u prenosu. Mene ne čudi, mene ne dekoncentriše ovo krčanje ovde, ali s obzirom na jučerašnji incident sa krađom vremena, mene zaista ništa više ne može da iznenadi, a čime ćete se vi iznenađivati, imaćemo već prilike da vidimo.
Samo me zanima sudbina vremena u kojem sam govorila, a nisu me čule kolege. Hoće li propasti svet ako mi dozvolite da kao novo vreme to koristim ili ću na uštrb vremena ovlašćenog?

To što trenutno nema prenosa, očekujem da će odloženog prenosa biti. Svrha našeg angažovanja i govorenja u ovoj skupštini jeste upravo da građani čuju ono što nemaju prilike da čuju na drugom mestu.
Koliko će to biti otežano usvajanjem ovog zakona ne mogu ni da pretpostavim odgovorno jer nemam tekst koji je Vlada na kraju ovde nama dala kao predlog, jer je on u jednoj meri i nekoliko članova suštinski izmenjen amandmanima Vlade kao predlagača. Takođe ne znam šta je od amandmana ostalih poslanika usvojeno ili odbijeno.
Tako da se unapred izvinjavam građanima što možda pričam o nečemu što možda nije predmet zakona, a nije moja krivica, već je dokaz ozbiljnosti tj. neozbiljnosti Vlade kao predlagača.
Sve u svemu član 14. tretira prenošenje prava, osnivačkih prava javnih glasila na neka druga lica. Amandman koji je podneo moj kolega Gojko Radić tiče se upisa u registar javnih glasila.
Za obaveštenje javnosti, vi ste amandman mog kolege Gojka Radića ugradili u svoj amandman br. 1, i to u stavu 2, gde ste posle toga „da javno glasilo može osnivati domaće pravno lice“ dodali rečenicu „da se javno glasilo upisuje u registar javnih glasila“.
To ste bili propustili da rešite zakonom i mogu reći da je ovaj amandman delimično usvojen.
Ali, ono što je nezamislivo, zaista moram da ponovim zbog kolega i tehničkih problema u prenosu, neka mi ne zamere što ću opet reći, ali je nezamislivo da vi u Predlogu teksta zakona dajete neustavnu odredbu.
Član 83. stav 1. Ustava kaže da se „zabrana prava raspolaganja iz privredne delatnosti ne može se ničim ograničiti“. Vi je kršite, vi zabranjujete prenos osnivačkih prava za javna glasila.
Jedini izuzetak koji Ustav predviđa je definisan stavom 2, gde se kaže – da se preduzetništvo zakonom može ograničiti samo radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.
U kojem se od ovih mogućih i Ustavom dozvoljenih slučajeva prepoznao predlagač gospodin Dinkić ili vi koji ga ovde predstavljate, vrlo bih volela da mi neko to objasni. Da li je ugroženo zdravlje čoveka koji sebe smatra čovečanstvom, pa se podvodi pod „ljudi“? Da li je ono što je njegovo okruženje i problem sa percepcijom novinskih tekstova, da li je to ugrožena životna sredina? Kakva su to prirodna bogatstva, da li je gospodin Dinkić neobnovljivo prirodno bogatstvo koje moramo da čuvamo po svaku cenu ovakvog ugrožavanja ljudskih prava ili je njegova lična bezbednost poistovećena sa bezbednošću Republike Srbije?
Ovo može ličiti na dovitljivost, ali ovo je ne pretužno, ovo je nezakonito. Znači, u međunarodnim okvirima smo rekli – ako međunarodno pravo i Rezolucija 1244 nije poslednji zid odbrane, a šta nam ostaje? Ako nema Boga, sve je dopustivo, rekao bi Dostojevski, vama gospodine ministre i onome ko je naručio ovaj zakon i odbio da nam da mišljenje po amandmanima, odbio da dođe da ga predstavlja i brani, kažem – ako Ustav nije taj poslednji zid odbrane u ovoj državi, u šta se više možemo pouzdati?
Ako ga vi kao Vlada, koja se rukom na zakletvi i glasno izgovorenim tekstom zakletve obavezala na poštovanje Ustava, kršite, šta očekujete od građana – da vam, kao u Iraku, krene da pale i gase električne uređaje i da izazovu pad sistema električnog, da neku takvu dovitljivu dosetku imaju da vas dozovu stvarnosti, jer neću da budem ironična i reći – da vas dozovu pameti. Poslednji apel – povucite Predlog zakona za koji ne znamo kako izgleda, jer sve ono što želite ovim da sakrijete obiće se upravo o glavu onome ko je autor ovoga.

Pre svega, u ovom trenutku, dok još uvek nismo dobili to štampano mišljenje koji se amandmani prihvataju a koji odbijaju, pokušavam da shvatim razloge zašto je Mlađan Dinkić započeo ovakvu proceduru, a Vlada pristala na nju.       
S obzirom da član 149. kaže da su i Vlada i odbori dužni da nas obaveste pre sednice o razmotrenim amandmanima i o tome koji su odbijeni, a koji prihvaćeni, odgovornost je na Skupštini ako kažete da je to dostavljeno, ali da se štampa. Znači, preostaje nam da pokrenemo proceduru odgovornosti sekretara Skupštine i stručnih službi, koji ne uspevaju da to odštampaju, ako je to tehnička stvar.
Ali, uverena sam da gospodin Dinkić nije odlučio da na Vladi predloži uredbu kojom će da pozatvara medije koji o njemu pišu raznorazne stvari, neke i mnoge i ne opravdavam, ali one koje se tiču rada u Vladi i zloupotrebe moći sigurno da treba da budu predmet pisanja štampe, ali poštovane moje kolege i predsedavajući, podneti zakon Skupštini na razmatranje, a onda ne dopustiti da se poštuje procedura, to znači javno izložiti poniženju i ruglu čitavu Skupštinu i poslanike.
Daću vam samo jedno obrazloženje. Ovim Mlađan Dinkić ne ponižava opoziciju, nego vlast i vladajuće poslanike koji na ovo pristaju, a građani neka zamisle kakav je odgovor na pitanje - čime je Mlađan Dinkić zaslužio da Vlada na ovakav način štiti gospodina Dinkića?
Kad je član 37. u pitanju osnovnog zakona, 90% teksta ovih izmena i dopuna se u stvari tiče člana 37. čiju izmenu i predlažem. U osnovnom tekstu član 37. definiše da u javnom glasilu niko ne sme označiti učiniocem kakvog kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim i odgovornim pre pravosnažne odluke suda ili nadležnog organa bilo koga.
Draga moja gospodo, onako kako kažnjavanje traži gospodin Dinkić po ovom članu 37, znate šta to znači, da ako neko prikaže snimak tuče na ulici ili na nekom sportskom takmičenju i navede imena ljudi koji su se potukli ili navijača koji su učestvovali, i to objavi neki medij, to može dovesti do ovih drakonskih, nezamislivih i nezakonitih kazni.
Predložila sam amandmanom da taj član 3, kojim će se u stvari redefinisati član 37, glasi ovako - u javnom glasilu niko ne sme označiti učiniocem kakvog kažnjivog dela, osim ako se označavanje zasniva na informacijama dobijenim od nadležnih organa, znači MUP, istražni postupci, javno poznatim okolnostima, verodostojnoj dokumentaciji, fotografskom, audio ili vizuelnom snimku ili drugim verodostojnim dokazima, a sud to zna da ceni, na osnovu kojih postoji sumnja da je delo izvršeno od strane određenog lica, a u informaciji su navedeni dokazi na kojima se informacija zasniva i nije sačinjena, molim vas, ono što Mlađi najviše smeta, to smeta svakome s pravom, na način kojim se vređa ličnost označenog lica.
Znači, ako se precizira da je nadležni organ dao informaciju, da je ona dokumentovana verodostojnim snimkom, fotografskim materijalom, audio ili bilo kakvim drugim dokazima, pa postoji sumnja, to može biti objavljeno, jer na osnovu ovako navedenih dokaza i radnji, nadležni organi i pokreću postupak za kažnjavanje dela prekršajno-krivičnog ili bilo kojeg.
Minimum koji može sačuvati dostojanstvo ove vlade je usvajanje člana 37. Možda je Vlada i usvojila ovaj moj amandman, a ja se za njega zdušno borim kao da on nije usvojen, ne znam. Jeste li vi, gospođo Čomić, pošto imate inače veće privilegije od nas, pročitali, zapamtili, kakvo je mišljenje dala Vlada na moj član? Ne znate. Moraću i obrazloženje dopunsko da dam.
Znači, odredba člana 37. Zakona o javnom informisanju sadrži bezuslovnu zabranu označavanja bilo kojeg lica ili učinioca bilo kog kažnjivog dela, ne samo krivičnog, ako to prethodno nije učinjeno pravosnažnom odlukom. Znači, bezuslovno označavanje i bezuslovna zabrana prosto nije dopustiva, zadire u onu definiciju slobode da je meni dozvoljeno sve ono što ne ugrožava tuđu slobodu.
Ovakva bezuslovna zabrana ugrožava nedvosmisleno slobodu medija. Doslovnom primenom ove odredbe potpuno bi se onemogućila da informišemo društvo i građane o društveno štetnim pojavama, znači, da ih informišemo i uopšte da ih informišemo o vođenju postupka. Više nema informacija do pravosnažne presude, niko ne sme da objavi postupak vođenja bilo kog u vezi sa krivičnim, prekršajnim ili nekim drugim delom.
Sam pojam "kažnjivo delo" je veoma širok i, rekla sam, obuhvata čak i sportske prekršaje. Rekoh da bi doslovna primena dovelo da ovi koji menjaju skupštinske prenose, mislim na ono Tur de Frans i sportska takmičenja, bukvalno ne bi imali materijala za emitovanje, pa vi možda radite nama u korist. Znači, da Tijanić ne emituje sportske prenose jer na njima neko može da se potuče, pa da nam objave ko se potukao, to ne sme da se objavi, prikaže ni u elektronskim, ni u štampanim medijima. Možda je to razlog zašto vi donosite ovaj zakon.
Objava hapšenja određenog osumnjičenog za krivično delo po ovoj formulaciji bukvalno ima isti karakter. Potpuno su mediji onemogućeni, ako tako usvojimo član 37. i tako ga sankcionišemo, da informišu o eventualnim, ono kada postoji sumnja, verodostojni dokazi, zloupotrebama vršilaca javnih funkcija, i kritika njihovog rada se onemogućava.
A vi morate da priznate, gospodine ministre, da je u civilizovanom svetu to osnovni zadatak medija. Ili to treba da rade nevladine organizacije, ali ne znam kako će to da objavljuju, gde će to da štampaju. Koji li već sektor dobija ulogu kontrole? Ne, vi kontrolu potpuno ukidate.
Ustav i međunarodne konvencije garantuju pravo na informisanost. Kako će ta informisanost da bude ostvarena ako se isključi pravo na objavu informacije o mogućim izvršiocima kažnjivih dela i radu organa gonjenja? Volela bih da mi odgovorite na to pitanje.
Zaštita od bezrazložnog, a toga smo imali često, i zlonamernog označavanja određenog lica da je nešto učinilo svakako mora da postoji. To niko ne dovodi u pitanje. Mora da postoji i zaštita ove vrste i ona mora da bude i utvrđena, ali je ona – gospodine ministre, nije vaša materija, jer su vam morali reći – i utvrđena i garantovana Krivičnim zakonikom. Što vam to nisu rekli iz Sekretarijata za zakonodavstvo? Vi znate da tu postoji krivično delo klevete koje obuhvata upravo ovakve situacije.
Imajući u vidu neophodnost, pravo građana na informisanje, i to posebno o opasnim ponašanjima i kršenjima zakona, nalazimo da se moraju samo utvrditi uslovi pod kojima je dopušteno objavljivanje informacije u kojoj se neko označava kao izvršilac ili kao mogući izvršilac dela.
Postojanje dokaza o sumnji, kako mi navodimo u ovom amandmanu, dovoljan je osnov preduzimanja mera krivičnog gonjenja, molim vas, ministre, da saslušate, kao što je i privođenje, i pokretanje istrage i pritvor. Smatramo, ako je to dovoljno da se pokrene ovaj postupak, da to je to dovoljan osnov i da se objavi informacija o mogućem izvršiocu i o mogućem delu, a ne onako kako vi kažete, samo po pravosnažnoj presudi.
Smatram da ako ni jedan amandman ne usvojite, sem ako izbacimo neustavne i nezakonite odredbe, da amandman na član 37. može još da vam spasi čast.

Amandman na član 4, čije brisanje predlažem, tretira nezakonitu, a po Zakonu o prekršajima i privrednim prestupima, ministre, potpuno nezakonitu visinu kazne određujete. Ne može 20 puta veća kazna od zakonom dozvoljene da bude mera značaja ministra koji ovo predlaže. Nedopustivo je da dođete u Narodnu skupštinu sa ovako određenim kaznama.
Ono na šta posebno hoću da ukažem, to je da način kako ste odmerili kazne, preciznost koju ste utvrđivali vrednost tiraža, vrednost prodatog reklamnog prostora koji treba da bude osnov za utvrđivanje kazne da bi one bile što teže i da bi dovele do zatvaranja medija, jeste nešto što je u ovom trenutku neoprostivo.
Znači, 25% zaključenih ugovora o privatizaciji je zvanično raskinuto. Koliki je broj utvrđenih nepravilnosti po kojima još nije došlo, a moralo je doći, do raskidanja ugovora o privatizaciji, što je razlog za promenu Zakona o privatizaciji i za primenu kaznenih mera, zbog kojih trpi veliki broj građana i zbog kojih mi kao društvo nemamo ne ekonomsku stagnaciju, nego imamo pad društvenog proizvoda, rast nezaposlenih i povećan broj siromašnih.
Umesto da svojom kaznenom politikom, vašom visprenošću, kreativnošću, a vođeni dobrim namerama, utvrđujete strožu kaznenu politiku za kršenje Zakona o privatizaciji koji nam menja privrednu strukturu, vi svoju preciznost i svoje umeće trošite u stvari na potpuno zatvaranje medija koji bi mogli pisati o onome što je predmet lošeg zakona i zloupotrebljenog zakona o privatizaciji.

Ne, koristiću vreme od poslaničke grupe, nemam šta da repliciram, ali ću najkraće moguće reći sledeće.
Za razliku od jednog broja narodnih poslanika, sa zadovoljstvom slušam kolegu Sašu Milenića. Lepo vi zvučite kada pričate. Ova tema ne zaslužuje izučavanje porekla reči - drakonske kazne, i šta ona u stvari znači. Ovo je mnogo ozbiljnija tema.
To znači da kazna koja je odmerena po ovom predlogu o izmenama i dopunama zakona nije u okviru pravnog sistema Republike Srbije. Od sedam do deset puta je veća predviđena kazna od kazni koje su predviđene za prekršaje i privredne prestupe svih vrsta, svih šteta, svake prirode. Morate se složiti sa mnom, jer dolazite iz Kragujevca, grada gde se dobro zna šta znači reč glad i težak život.
Da li je trebalo odugovlačiti, kolega Saša Mileniću, u primeni strožih zakonskih kazni za prekršaje ugovora o privatizaciji, gde se namerno ne prikazuje imovina koja se ima nameru kupiti, razrađenim sistemom tzv. tunelovanja, gde se sakrije strani devizni priliv koji ispliva kada dođe novi vlasnik, gde se ne pojave hiljade kvadrata "Komgrapa" npr. prilikom privatizacije, a kasnije kada neskrivenim vezama i sistemom dojavljivanja baš određeni vlasnik dođe, to kupi, uništi državnu, društvenu i nečiju sasvim definisanu imovinu, pa i malih akcionara, i tek kada nema više odakle da se nadoknadi naneta šteta, reaguje država raskidom ugovora.
Želim samo da shvatite, a vi za to imate potencijala, međusobnu meru štete i kazne koja treba da se primeri onim što se zove društveno štetna ponašanja i kažnjiva dela.

Ukazujem na povredu Poslovnika za koju ste nam ostali dužni od juče za – član 27. u vezi člana 93, 94. Iako je gospodin Tomislav Nikolić obavestio javnost o tome koliko je trajalo jučerašnje obraćanje našeg ovlašćenog predstavnika u ime poslaničke grupe Oto Kišmartona i da je to obraćanje trajalo 12 minuta i 21 sekund, najavljeno je da ćete to vi saopštiti javnosti i reći ko je odgovoran za tu grešku, koju je gospodin Nikolić nazvao i prihvatio nenamernom.

Ako ste tako razumeli gospodina Nikolića, sačekaćemo strpljivo da to uradite kada on bude tu, ali se nadam da će to biti s vaše strane u okviru direktnog televizijskog prenosa.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 93, koji govori o redosledu i vremenskom trajanju govornika. Molim vas, da ne napravimo ono što će urušiti dostojanstvo Skupštine, da ovog trenutka zatražite stenografske beleške u trenutku kada je govorio Oto Kišmarton i nedvosmisleno utvrdite da je govorio 12 minuta i 50 i nešto sekundi, sve u svemu 13 minuta. Ostavili smo za kraj rasprave, a posle izjašnjavanja svih zainteresovanih, da eventualno u ime poslaničke grupe komentariše.
Što se nas tiče, nikakva nenadoknadiva šteta neće nastati ako Oto Kišmarton ne govori ponovo, ali je sramota da na ovaj način trčimo za vremenom da bi započeli sledeću tačku dnevnog reda.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 27, gde su nadležnosti predsednika Skupštine, gde ste u stavu 1. pod tačkom 3. dužni da se starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Sve vreme do pauze i posle pauze sedim ovde i učestvujem u skupštinskom zasedanju. Oto Kišmarton, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, govorio je 13 minuta, o čemu imam i sopstvene beleške. Ne možete prisustvu sigurno pedesetak ljudi, ali makar 10 članova poslaničke grupe Napred Srbijo, pretpostavljati stenografske beleške jedne ili dve osobe.
Nas 10 ne možete uveriti da ste u pravu i zaista mislim da vaša dužnost da se starate o primeni Poslovnika prevazilazi sve razloge zbog kojih je bilo kome stalo da započnemo sa sledećom tačkom dnevnog reda. Proći će i ta tačka dnevnog reda, i još jedan dan, proći će zasedanje, ali ostaće zabeležen nedopustiv pokušaj da se krađom vremena uradi nešto što nikome nije potrebno.