Zahvaljujem gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u jednoj situaciji u koju je upravo mogao samo da nas, s obzirom na sve priče i tok rasprava i korišćenja poslaničkih reči, mogao da nas izvuče samo gospodin Dulić. Znači, lepo je trebao da dođe u parlament u Skupštini, da kaže – gospodo, tražim da glasate o ukidanju imuniteta, s obzirom da je trenutno poslanik, i ova situacija ne bi išla u ovom smeru.
Međutim, moram još jednom da podsetim na situaciju da su prethodne odluke, prethodnog saziva Narodne skupštine RS, neka činjenja koja idu u ovom smeru i govore o sasvim nekom drugom smeru, i ono što do sada nije bila parlamentarna praksa, učinjeno je zaista u prethodnom sazivu.
Ono što smo već i dosta čuli, ne želim da ponavljam, to je bilo i skidanje imuniteta na administrativnim odborima, znači, nije ovo prvi put i nije ovo nikakvo hapšenje političkih protivnika, izrečene zaista teške reči od velikog parlamentarca, gospodina Mićunovića. Žao mi je što nije tu, i pre svega bih voleo da sam čuo reč od bivšeg premijera, reč od bivše ministarske pravde, nego od nekih drugih koji možda i manje su upoznati u sva dešavanja i svo rukovođenje prethodnih četiri godine ovom državom.
Ne može SNS, ne mogu njeni koalicioni partneri da se bave hapšenjem političkih protivnika, nemamo mi ni jednog sudiju u ovom sazivu, nikoga mi nismo promenili, nemamo ni jednog tužioca. Uostalom, ljudi, a puno puta je bilo reči u ovom parlamentu, znate kako i znaju građani Srbije kako su birane sudije, kako su birani tužioci.
Između ostalog, ovaj postupak je star već tri godine, zašto nije priveden kraju, zašto nije dokazana nevinost, kao što je i uvaženi gospodin Mićunović rekao, da je naš kolega, poštovani kolega, nevin? Ne bi zaista ni bilo priče oko svega ovoga, ali scenario koji je pravljen prethodne četiri godine, ne mogu samo da kažem četiri godine, radi se mnogo više, počev od 2000. godine na ovamo, počev od sudstva, počev od tih institucija, počev od medija i cele te kampanje protiv određenih ličnosti, vrati vam se u životu kao bumerang i postoji jedna stara dobra narodna – nemoj, pa se ne boj. To nije dovoljno, očigledno, svima nama bez ikakve sadašnje izreke osude za nešto što je poštovani kolega uradio, ili nije, ne bavimo se zaista time.
Imate svako jutro u Srbiji dva miliona ljudi koji, verujte mi, a sami odlično znate, imaju jednu gorku istinu, imaju situaciju da su se zadužili za školovanje svojih odličnih studenata, svoje dece i da ne znaju gde će posle toga sa dobrim studentima. Imate situaciju da 690 hiljada ujutru ustaje u totalnoj gladi, imate situaciju da je dva miliona stanovnika građana Srbije na rubu egzistencije. Imate jedan cunami koji nas u prethodnih 12 godina gore pogodio, sve nas građane Srbije, nego i ona izolacija u kojima se Republika Srbija nalazila 90-ih godina, nego i onaj režim u kome smo se nalazili, svo okolno okruženje i sve NATO bombe su zaista ovih 12 godina klasičnom pljačkom, a za pljačku ko je drugi odgovoran nego vlade i svi oni koji se nalaze u rukovodstvima tih vlada.
Niko ovde zaista ne brine o građanima Srbije. Ovo je početak borbe protiv korupcije na jedan način da nikome od nas više ne padne na pamet da se s obzirom na svoju funkciju drzne i da posegne za bilo čime. Zaista još jednom apelujem i potenciram, voleo bih negde, u krajnjem slučaju, da sve ovo ide i nekim drugim tokom, ali Srbija je u ovom cunamiju doživela jedan takav udes u kome zaista postoji samo jedna situacija. Ko je mogao da nas uvede u celu ovu situaciju? To je vlast RS svih ovih 12 godina, i kažem ni NATO bombe nisu mogle da zadese siromaštvo građana Srbije. Ne sme nikome više da padne na pamet, da sme da u ime građana Srbije, i ovde izabrani, na bilo kom drugom mestu pomisli, ni negde na kraju podsvesti, da se drzne i da uradi bilo kakvu drugu stvar. Zahvaljujem.