Uvaženi gospodine poslaniče, biću vrlo kratka, istine radi. Primarni infrastrukturni prioriteti u obrazovanju su upravo izgradnja dva doma studentska u Nišu i u Beogradu. Dakle, u najvećim univerzitetskim sredinama.
Prosto, ne znam da li ste upoznati sa tim, da ne zamaram one koji se sigurno ozbiljno pripremaju za sednice, stojim vam na raspolaganju da pogledamo detalje u vezi sa svim kapacitetima i finansijskim parametrima koji su zaista ogromni. Hvala.

Ne mogu da verujem poslaniče da prosto ne razumete zahteve reprezentativnih sindikata i činjenicu da smo u jednom vrlo uspešnom dijalogu i da u odnosu na protokol koji je sačinjen u 2023. godini, a odnosi se na period do januara 2025. godine još uvek smo u dijalogu i razgovaramo.
Vi tražite više od reprezentativnih sindikata, na količinu novca koja je tolika, koju niti ćemo štampati, niti ćemo moći negde da se snađemo, a smatramo da svi građani Srbije imaju pravo da osete da zaista makroekonomska stabilnost, mir za koji se zalažemo, daje pravo svakom čoveku na bolji kvalitet života, pa radio on u zdravstvu, socijali u prosveti, bilo gde.
Reprezentativni sindikati su vrlo zadovoljni činjenicom da upravo ona kategorija prosvetnih radnika za koju se vi zalažete, iz osnovnih škola, da su sve razredne starešine osnovnih i srednjih škola imaju povećanje dodatka za razredno starešinstvo sa četiri na sedam posto. To je bio jedan od njihovih zahteva i to je već urađeno, a nismo sačekali 1. januar 2025. godine.
U ovom momentu je procena da početna plata u prosveti treba da bude, odnosno može da iznosi 94% te prosečne plate na nivou Republike Srbije i mi mislimo i predstavnici reprezentativnih sindikata da 2025. godina treba da bude godina na kojoj bi trebalo da se potrudimo da to ide i napred. Ako je to bilo ispod 80%, a sada smo došli do 94% te prosečne plate, napravili smo ogroman korak. Bezbednost, kvalitet rada, dostojanstvo u radu, sve su to teme o kojima razgovaramo, ne samo taj dinarski za koji ste se uhvatili i koji jeste više nego važan.
Dakle, ja bih još jednom htela da vas zamolim da prosto pročitate protokol koji je potpisan da vidite na koji se period odnosi dakle, na januar 2025. godine mi govorimo o tom povećanju i tvrdimo da je najveći broj zahteva i dogovora iz protokola realizovan, a da idemo u susret i da nam jeste cilj da u 2025. godini, pokušamo da ispunimo apsolutno sve elemente, ali u skladu sa realnim finansijskim potencijalom države.
Ja vam se zahvaljujem zato što mislim da ovo sve vi razumete i ne mogu da budem, dugo sam provela u poslaničkim klupama, ne mogu sa vama da delim zadovoljstvo poslaničke pozicije što zloupotrebljavate činjenice da vaša verbalizacija i vaš vokabular može biti prosto prijemčiv samo za one koji prosto neće da vide činjenice. Činjenice su da nijedna Vlada do sada nije imala toliki stepen razumevanja za prosvetne radnike.
Znate na sednici Vlade nema ministra koji ne smatra da resor koji predstavlja da treba iz budžeta uzeti što više para, mi smo se dogovorili da prioritet mora biti apsolutno prosveta i da jedino dvocifreno povećanje u procentima mogu imati prosvetni radnici i dok svi ostali imaju iz javnog sektora 8% povećanja ovo je 12%.
Dakle, u ovom momentu to je zaista tako da li će se nešto događati da tokom već prve polovine naredne godine se stvari menjaju ne možemo prosto obećavati ono što nije realno.
Ja vam se zahvaljujem na razumevanju, ja osećam da ga imate, ali se ne zahvaljujem na politizaciji koju pravite.

Zahvaljujem.
Na pitanje šta nam je blisko u Vladi? Istina i istine radi javnost treba da zna da Vlada Republike Srbije čini ogromne napore da u dijalogu sa predstavnicima reprezentativnih sindikata ne učini ono što ste vi rekli, izjednači prosečnu platu u prosveti sa prosečnom platom u ostalim sektorima.
Prosečna plata u prosveti je veća od prosečne plate u ostalim sektorima, nego da najmanja, najniža plata prosvetnog radnika se izjednači sa prosečnom platom u ostalim sektorima. To je ogromna razlika.
Istine radi, dobro je da znate da nije samo Beograd jedina lokalna samouprava koja ima mogućnosti da udžbenike finansira, jedna mala Subotica, na primer, to radi, ali ja se slažem sa vama da u prioritizaciji ciljeva pojedinih jedinica lokalnih samouprava nemaju sve iste mogućnosti, da to jeste tema u kojoj ne tako tendenciozno kako ste vi pokušali da kažete, nego objektivno treba da razgovaramo. Hvala.

Poštovani poslaniče, zahvaljujem što ste mi dali priliku da vam se obratim i da sve nas podsetim da je obrazovanje zaista segment oko koga imamo najmanje mimoilaženja u vezi sa stavom koji kao država treba imati prema zaposlenima u prosveti. Nema dileme da prosvetni radnici kroz duži vremenski period, decenijama nisu bili adekvatno nagrađivani i da je ovo Vlada koja je zaista rešila da popravi materijalni status prosvetnim radnicima, na način da je u prošloj kalendarskoj godini 2023. za 31 posto povećana plata svima u prosveti.
Tačno je da je napravljen dogovor između Vlade i reprezentativnih sindikata, da će se na poboljšanje materijalnog položaj, ali ne samo na ovom segmentu, nego uopšte na statusu prosvetnih radnika i uposlenih u prosveti i te kako ozbiljno raditi u narednom periodu.
Kao što znate pregovori između reprezentativnih sindikata i Vlade Republike Srbije, a na moje veliko zadovoljstvo, čitava Vlada učestvuje u tome, ovo je pitanje čitave Vlade, ne samo premijera, ne samo ministra finansija, ne samo Ministarstva prosvete, nego čitave Vlade, stava smo da maksimum koji se može dati u smislu povećanja plate prosvetnim radnicima, treba da se dogodi, kada, u januaru 2025. godine.
Dvocifreno povećanje plata će biti isključivo za prosvetne radnike, i biće za 50 posto veće od svih ostalih povećanja, a u javnom sektoru će povećanje biti 8 posto. Mi sada znamo da je to sada 12 posto za prosvetne radnike i to za sve nivoe obrazovanja, i predškolsko i osnovno školstvo i srednje školsko i visoko obrazovanje.
Sa reprezentativnim sindikatima, naravno razgovaramo i oni očekuju da plata najniža plata u prosveti se izjednači sa prosečnom platom u javnom sektoru. Mi ćemo sa ovim povećanjem dostići 0,94 posto od onoga čemu svi težimo, a čitava 2025. godina će biti godina u kojoj ćemo raditi na iznalaženju mogućnosti, da se i dogodi to što je naš zajednički cilj, i reprezentativnih sindikata i naš. Da li smo mi zadovoljni, a posebno da li su sindikati zadovoljni, nisu.
Uobičajen način za izražavanje nezadovoljstva svih sindikata, pa i sindikata u prosveti jeste štrajk.
Štrajk je zakonom definisan i mi ga nismo imali, obustava rada nije štrajk. Ne predviđa Zakon mogućnost a u ovom parlamentu je donet taj zakon, potpune obustave rada.
Prema tome, ja nisam imala nikakvo obraćanje za direktore u slučaju štrajka, jer ga nije bilo, dakle 34 posto škola nije učestvovalo u radu, u danu kada su odlučili neki sindikati da dođe do obustave. Direktori su bili u obavezi da znaju koji broj ljudi neće doći, kako bi organizovali proces rada za decu koja su došla u školu i kako bi organizovala proces vaspitno obrazovnih poruka, koji ne smeju izostati ni po našem zakonu, a u krajnjem slučaju ni uvažavanju onoga što vi radite vi u ovim poslaničkim grupama i ja sam bila u obavezi kao ministar da podsetim direktore na obavezu da imaju jasan uvid koji broj nastavnika im dolazi, kako će se organizovati ona deca za škole u kojima izvestan broj nastavnika neće doći. Nikakvi spiskovi nisu dostavljani, niti Vlade Republike Srbije i vaše insinuacije koje me nimalo ne čude, koje liče na one ranije, mene nisu iznenadile.
Ja pozivam sve vas, pozivam ovom prilikom i sindikate za slučaj da se opredele da neka svoja nezadovoljstva, rešavaju i putem štrajka, da se drže Zakona o štrajku.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, zahvaljujem na ovom pitanju. Zahvaljujem na ozbiljnoj pripremi da pitate i da na pravi način govorimo i o tako značajnoj temi kao što je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, koja i te kako u članovima 31, 32, 41. i 48. tretira pitanje obrazovanja i zapravo delimično se dotiče svih onih aspekata o kojima ste razmišljali kada ste postavili pitanje.
Ja ću biti krajnje konkretna. Mi radimo na povećanju broja škola u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu i naš zajednički zadatak, pored širenja mreže škola, je i racionalizacija svih onih aktivnosti koje su usmerene na razvijanje svesti o nacionalnom i kulturnom identitetu i osećanju pripadnosti Republici Srbiji.
Vaše konkretno pitanje je bilo u koliko to država mi danas imamo takozvane dopunske škole gde se zapravo nastava odvija na srpskom jeziku - u 22, a da li se bavimo širenjem ove mreže – da.
U školskoj 2017/2018 godini bilo je samo devet država, a danas je 22. Veliku zahvalnost naravno dugujemo i saradnji predstavnicima Ministarstava spoljnih poslova, našim konzularno-diplomatskim predstavnicima. Veliku zahvalnost dugujemo našim udruženjima.
Srpska pravoslavna crkva takođe učestvuje u ovim aktivnostima i veliki broj renomiranih individualaca daje ogromnu podršku ovom procesu.
Mi smo samo tokom 2023/2024 godine formirali nove grupe učenika u Americi, Kairu, Islandu i Češkoj.
U ovom momentu 9.162 dece uči na srpskom jeziku, 134 nastavnika realizuje vaspitno-obrazovne programe, a pomenute 2017/2018 školske godine taj broj je iznosio 4.120 učenika i bilo je 47 nastavnika.
Još samo jedna napomena. Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Ministarstvo spoljnih poslova upravo ima trodnevni tečaj za nastavnike koji se pripremaju da u sklopu poznate metodologije, a uz inovativne sugestije daju najviše što mogu kako bi ishodi učenja bili na najvišem mogućem nivou.
Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, povredili ste član 106, jer niste prekinuli poslanike koji govore mimo dnevnog reda tim pre što su vređali dostojanstvo pacijenata i zdravstvenih radnika.

Osećam zaista stid što se u domu Narodne skupštine na ovaj način odnosimo prema bolesnim ljudima i prema armiji onih za koje smo govorili da su heroji u vreme pandemije.

Zapravo, suština je ovde nešto drugo. Svaki poslanički klub bi hteo da ima svoju Anu Brnabić, ali je nema. To je suština i ove frustracije će biti razrešene onog momenta kada Ana bude izabrana za predsednicu.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsedniče, uvaženi narodni poslanici, obraćam se kako bih obrazložila, nadam se u dovoljnoj meri set zakona iz oblasti obrazovanja koji je pred vama, a to su predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima. Ovde se svi do jednog, sigurna sam, bez imalo sumnje slažemo da je to dobar obrazovni sistem, temelj za bolju budućnost svake, pa naravno i naše države, ali uslove da taj obrazovni sistem bude nazvan dobrim ili odgovarajućim, pa čak i još lepšim epitetima, moramo obezbediti i potražiti u svakom od nas, radili ili ne radili u tom sistemu, jer obrazovanje i vaspitanje dece, odgovornost je porodice, odgovornost je svakoga od nas, odgovornost je čitavog društva.

Tragedija koja se dogodila u maju ove godine probudila je u svima nama potrebu da se zapitamo gde je ko od nas zakazao i na koji način možemo da se potrudimo da budemo bolji uzori deci. Bar toliko dugujemo žrtvama i nema sumnje da svi imamo potrebu da damo pozitivan odgovor na ovo pitanje.

Upravo iz tog razloga želim na početku da apelujem da od te potrebe ne odustanemo, kao i da dijalog koji budemo vodili bude sa ovim fokusom, posebno imajući u vidu kontrolnu ulogu parlamenta.

Ministarstvo prosvete je i pre tragedije započelo intenzivan rad i jaču interesornu saradnju u cilju iznalaženja boljih rešenja i zajedničkih aktivnosti kako bi se unapredila prevencija nasilja, pojačale vrednosti tolerancije, poštovanja, drugarstva i samo nasilje smanjilo.

Nakon tragedije sve te aktivnosti su još više intenzivirane i zahvalni smo svima u tom procesu, posebno predsednici Vlade, kao i ministrima i kolegama iz Vlade, psiholozima, psihijatrima, pedagozima i drugim stručnjacima na zaista predanom poslu da uradimo sve što je bilo moguće do danas.

S tim u vezi osnova za dostizanje takvog cilja su izmene u Zakonu o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, te smo u tom pogledu nastojali da ojačamo vaspitnu funkciju obrazovno-vaspitnih institucija, odnosno učinimo efikasnijim postupanje ustanova u slučaju nasilja. Tu najviše mislimo na promenu gledanja na vrednovanje vladanja učenika, koje umesto dosadašnjeg rešenja od 6. razreda počinje sada sa ocenama od 2. razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, pa sve do kraja srednjeg obrazovanja i brojčano će se ocenjivati u toku i na kraju 1. i 2. polugodišta, a izmenama zakona predloženo je da utiče na opšti uspeh.

Istovremeno pojačavamo vaspitni rad sa učenikom koji vrši povredu pravila ponašanja koji će obuhvatiti društveno koristan rad, odnosno humanitaran rad.

Novina je da će odeljenski starešina voditi posebnu pedagošku evidenciju o pojačanom vaspitnom radu sa svim potrebnim detaljima.

Iako nije zakonska novina, u kontekstu mog informisanja narodnih poslanika, želim da dodam, a verujem i da znate – nemamo dovoljan broj psihologa i pedagoga i naša odluka je da taj broj uvećamo i ojačamo podršku učenicima i zaposlenima, posebno u osetljivim periodima tranzicije dece iz 4. u 5. razred osnovne škole ili polazak u srednju školu.

Sigurna sam da ste primetili i da smo prve dve nedelje školske godine prilagodili upravo razgovoru i radu sa decom na jačanju važnih vrednosti kolektivnog duha, ali i na proveri znanja bez onog strasnog prvog ocenjivanja kako bi nastavnici prepoznali, ali i učenici, nivo znanja i podigli kompetencije kod učenika da dostignu najbolje ocene u toku školske godine u okviru svojih potencijala.

Iskustvo iz prethodnog perioda nas je dovelo da danas pred vama predložimo i odlaganje ispisivanja učenika srednje škole ukoliko se protiv njega, odnosno nje vodi, pokrenut je, dakle, zapravo vaspitno-disciplinski postupak sve do okončanja istog. U slučaju da se nakon okončanja taj učenik upiše u drugu školu nova škola mora da prati ponašanje učenika i sprovodi pojačan vaspitni rad u saradnji sa nadležnim centom za socijalni rad i drugim ustanovama spoljašnje zaštitne mreže.

Kako roditelji, smatramo, imaju izuzetno značajnu ulogu u trouglu učenik-nastavnik-roditelj koji je ključni da izvedemo decu na pravi put, a opet povedeni prethodnim iskustvima u kojima smo imali i apsolutno odbijanje roditelja da sarađuju sa školom, odlučili smo da povećamo i novčane kazne za takvo postupanje, pa i za eventualno vređanje ugleda, časti ili dostojanstva naših nastavnika.

Kao što znate, u školama je zabranjeno korišćenje mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugoj sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja, pa je u zakonu naglašena dužnost škole da opštim aktom propiše upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva, a prema smernicama koje će doneti Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Sve ovo smatram važnim da vratimo poštovanje škole, njenih nastavnika, a što je još važnije da škole još više učestvuju u vaspitanju dece, shodno svojoj i vaspitnoj, pre svega, ulozi.

Bez obzira na činjenicu da ćemo mi u školama učiniti sve što je do nas da deca izrastu u odgovorne članove društva kojima se možemo samo ponositi istovremeno apelujem na roditelje da ne zaborave da je u njihovim rukama glavni ključ za zdravo i srećno detinjstvo.

Razumljivo je da sve ove novine treba implementirati u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja.

Važno je da napomenem kada je osnovno obrazovanje u pitanju da smo izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju dodatno uredili školski program, organizaciju obrazovno-vaspitnog rada, nastavu, raspored časova. Škola se stara da svi časovi budu u istoj smeni ako se rad organizuje po smenama.

Svi znate da je u medijima veliku pažnju uzela predsednikova inicijativa da se u udžbenicima nađe više nacionalnog sadržaja. Mi mislimo da je ova inicijativa jako dobra. Ideja je da se izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima uvede nacionalna čitanka kao rešenje u smislu podrške razvijanju ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanju svesti osećanja pripadnosti u Srbiji, poštovanja i negovanja srpskog jezika, materijalnog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina na prostoru Republike Srbije, kao i razvijanja interkulturalnosti, poštovanja i očuvanja nacionalne i svetske kulturne baštine.

Važno je spomenuti i da će izdavanje nacionalne čitanke obavljati javni izdavač uz poštovanje svih procedura. Očekujemo da će korišćenje nacionalne čitanke u osnovnim i srednjim školama započeti školske 2024/2025. godine.

Čitanka obuhvata sadržaja predmeta 1. i 2, 3. i 4. razreda, svih razreda drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja i svih razreda srednjeg obrazovanja. Dakle, četiri čitanke ukupno.

Kada govorimo o srednjem obrazovanju, ovde smo dodatno izmena Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju uveli jednu novinu koja je nastala kao jedna od mera u borbi protiv vršnjačkog nasilja, a to je da broj učenika u odeljenju ne bude veći od 28 gde je bio do sada 30.

Takođe, kao jednu od posledica kovid pandemije, Institut za mentalno zdravlje identifikovao je značajan porast prekomerne upotrebe interneta, video-igrica, igara na sreću, koje ometaju dnevno funkcionisanje dece i mladih. Zato je od izuzetne važnosti da se ovaj izazov prepozna i adresira kroz programe.

Dodatno uvođenje očuvanja psihološkog i emocionalnog zdravlja kao pojam bi se psihološko i emocionalno zdravlje po prvi put prezentovao u okviru Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Važna tema u ovoj oblasti je i kvalitetno sprovođenje ispita kojima se završava srednje obrazovanje, tzv. državna matura, za šta je potrebno da se u potpunosti obezbede uslovi za sprovođenje.

U prethodnom periodu obavljeni su mnogobrojni različiti poslovi i aktivnosti u tom cilju, od izmena propisa, pripreme zadata, dijaloga sa rektorima i dekanima, sprovedena prva proba itd, ali da bi državna matura bila sprovedena u punom kapacitetu i omogućila ostvarivanje svih prava kandidata koji pristupe polaganju, potrebno je sprovesti dodatne poslove u narednom periodu.

Očekuje nas dodatno jačanje kapaciteta centra za ispite. Zatim, treba i visokoškolske ustanove u konačnom izjasne koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke strane vrednuju prilikom upisa na studije i kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije, kao i da one ustanove koje prvi put uvode ispite sklonosti javno objave šta ti ispiti zapravo podrazumevaju i šta je sadržaj tih ispita.

Takođe, da završimo sa razvojem softvera čija je uloga da podrži sve poslove vezane za sprovođenje državne mature i upis učenika na visokoškolske ustanove i da ga povežemo sa registrima koji se vode u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete.

S obzirom na ove obaveze, kao i druge koje se tiču finalizacije pripreme zbirke zadataka štampanja, distribucije istih, mi smo predložili da se rok za početak sprovođenja državne mature pomeri za školsku 2025/26 godinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da sam uspela da vam približim ključne izmene i razloge za iste, a u nadi da vas podstaknem na diskusiju na šta smo moj tim i ja spremni i u raspoloženju sam da dam odgovore na sva vaša pitanja.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Žao mi je što narodni poslanik Zukorlić nije tu, htela bih najpre javnosti radi, istine radi, da kažem da je bezbednost dece, posebno u osnovnoj školi, izuzetno značajna komponenta brige Ministarstva ove Vlade i ove države o deci i da nažalost majski događaji su potvrdili koliko jedno takvo opredeljenje je važno, a i mora biti uvek važno i uvek prioritetno.

U tom smislu Ministarstvo je napravilo jedno stručno uputstvo oko boravka dece iz osnovne škole, sedmog i osmog razreda, eventualno u inostranstvu sa razlogom da se proceni koji su to obrazovni, vaspitni ciljevi boravka u bilo kojoj zemlji, ne samo u Bosni i Hercegovini. Nama takvi zahtevi škola za sada nisu pristigli, inače bismo ih razmatrali i dali adekvatan odgovor.

U vezi sa pitanjima i učešćem u diskusiji uvaženog ministra Dragana Markovića Palme, htela bih da kažem da svaka njegova sugestija zbog političkog iskustva, zbog toga što se radi o čoveku koji zaista na primeru dobre politike u jedinici lokalne samouprave može biti model svima drugima, vrlo uvažavam svako njegovo razmišljanje, posebno kada su u pitanju naši najmlađi sugrađani.

Međutim, htela bih da vam kažem kakva je realna situacija u pogledu broja učenika u odeljenjima u školi u Srbiji vrlo različita, prosek broja učenika u odeljenjima je nažalost 16,5. Dakle, između 16 i 17 učenika. Tačno je da u naseljenim sredinama i velikim gradovima taj broj prelazi i 30, upravo izmenama i dopunama zakona koji su pred vama mi predviđamo da od 1. januara naredne, kalendarske godine, odnosno školske godine, taj broj ne može biti veći od 28, ali osnovana bojaznost šta će biti sa uposlenima, dakle sa nastavnim kadrom, sa učiteljima, nastavnicima, nema razloga da sada dominira zbog toga što smo taj šesti ciklus zapošljavanja već završili.

Dakle, od 2020. godine do danas 18.000 prosvetnih radnika, koji su imali ugovore na određeno vreme, sada rade kao stalno zaposleni, dakle dobili su ugovor na neodređeno, a počeo je i sedmi ciklus zapošljavanja što znači da svi oni koji imaju preko 50% nastave, odnosno časova, a trudićemo se da to bude i preko 30% u narednom periodu ima ih oko 2,5 hiljade budu zaposleni, dobiju isti takav status. Dakle, nema bojazni oko tehnološkog viška.

Kada je u pitanju demografija i primedbe zašto samo neke sredine su obezbedile udžbenike za učenike osnovnih škola na odboru matičnom je bilo dosta razgovora o tome, ali prosto da ponovim, one sredine koje su imale pre svega finansijskih mogućnosti i to stavile u svoje prioritete, nije to samo Beograd, ima i manjih sredina, kao što je Opovo, kao što je Surdulica su zapravo su sve svoje mališane, odnosno učenike obezbedili besplatnim udžbenicima.

Vlada je izdvojila 710 miliona kako bi sva deca koja su u stanju bilo koje socijalne potrebe, sva deca koja imaju bilo kako oboljenje fizičko ili psihološko, sva deca koja pripadaju senzitivnim grupama, sva deca koja su talentovana i svako treće dete u porodici imalo besplatne učenike. Dakle, preko 86.000 dece je dobilo učenike, a naravno da bismo svi mi koji sedimo ovde želeli da svako dete ima besplatne udžbenike, to jeste naša politika i biće verovatno politika svake Vlade, ali zato moramo nastaviti koracima kojima ova Vlada vodi državu. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine poslaniče, vi dobro baratate statističkim podacima i znam da umete da ih analizirate. Malo je neverovatno da se niste osvrnuli na trendove, da se niste osvrnuli na paralelne analize koje kažu da je 2018. godina za čitavu regiju bila zaista najlošija godina.

Mi kada poredimo 2019. godinu ne činimo to samo u odnosu na 2018. godinu, nego pravimo paralele sa deset zemalja koje su nam pre svega gaografski, istorijski i regionalno jako bliske. Dakle, uzeli smo u obzir Mađarsku koja i te kako investira u porodicu i pronatalitetnu politiku, uzeli smo u obzir Rumuniju, Bugarsku, dve zemlje EU, Albaniju i sve članice bivše Jugoslavije. Jedino je kod nas rođen veći broj beba.

Još jedan podatak koji vam je sigurno promakao, nadam se ne tendenciozno. U januaru mesecu 2020. godine, dakle ove godine, rodilo se 245 više nego u januaru mesecu prošle godine. To je za 5% više. Ti trendovi raduju. Naravno ne mislim da je resor na čijem sam čelu dao dominantan doprinos za ovakav rezultat, ali mere Vlade Republike Srbije i naravno, ne samo finansijske nego i one druge iz domena populacione politike i integrativni pristup rešavanju problema su sigurno razlog da po prvi put imamo više novorođenih beba u jugoistoku Srbije, gde je tradicionalno situacija bila lošija nego što je to sada. Tako da, ako baratamo činjenicama ja bih volela da se zajednički radujemo ovom trendu. To su mali brojevi, ali sudbinski velike nade.

Ja bih samo da konkretizujem planove koje imamo, a koji su već izneti, koje je predsednik države izneo u nacionalnom investicionom planu do 2025. godine.

Dakle, podrška povoljnim i dostupnim stanovima u koje će se uložiti 500 miliona evra, povećanje davanja kod prvorođenog deteta, više nego što duplo, skoro troduplo. Naš plan i predlog, naravno moram uvek napraviti jedan balans između finansijskog potencijala i želja koje imamo, ali naš plan je da do pete godine one porodice koje imaju drugo rođeno dete, imaju tih 10.000 svakog meseca, a ne do druge godine. Peto dete će se potpuno izjednačiti sa svim finansijskim davanjima sa četvrtim.

Dakle, vrlo konkretne mere već stoje, čekaju Vladu i pošto neće biti diskontinuiteta u radu, tvrdimo da će ovaj investicioni nacionalni plan posebnu pažnju posvetiti pronatalitetnoj politici i pitanjima o kojima danas pričamo. Hvala.

Gospodine Kosaniću, da se i ja zahvalim što postavljate ova pitanja i da iskoristim priliku, čini mi se da vremenski faktor je taj da je verovatno ov na ovu temu moje poslednje obraćanje narodnim poslanicima, da se svima zahvalim što smo doprineli zajednički, pre svega, povećanju vidljivosti i značaja teme populacione politike i da podsetim da, zahvaljujući Nacionalnom savetu za populacionu politiku, kojim predsedava predsednik države, Savetu za populacionu politiku Vlade Republike Srbije, kojim predsedava gospođa Ana Brnabić, Kabinetu, na čijem sam ja čelu, ali apsolutno svi ministrima i svima vama, mi smo u poslednje četiri godine napravili onaj prvi, možda najteži, korak. Otvorili mnoga pitanja, često bili kritikovani što stvari nisu bile bolje, a zapravo Vlada Republike Srbije po prvi put, na inicijativu predsednika Vučića, bavi se vrlo organizovano ovim pitanjima i to u vrlo tesnoj saradnji sa medijima, sa akademskom zajednicom, sa privrednim subjektima, sa jedinicama lokalnih samouprava, o čemu ste vi nešto rekli.

Primer dobre saradnje sa međunarodnim organizacijama je sadržan i u vašem pitanju i sadržan je i u vašem interesovanju šta se to zapravo dogodilo kada su eksperti iz SAD, iz Švedske, iz Italije i iz još nekoliko zemalja, i to ne samo demografi, nego i ekonomisti koji se bave populacionom politikom i ljudi koji dobro poznaju etiku, došli u našu zemlju. To je sedam zaista vrhunskih eksperata sveta koje su angažovale organizacije UN, koje se bave, pre svega, razvojem i populacionim pitanjima. Dakle, UNDP i UNFPA su boravili u aktivnoj poseti i radili ovde jednu celu radnu nedelju.

Oni su najpre stekli uvid u sva naša dokumenta, u sve ovo o čemu smo pričale i predsednica i ja. Stekli su uvid u to kako mi to zamišljamo da su jedinice lokalne samouprave, dakle gradovi i opštine, ta mesta gde čuvena krilatica UN „leave no one behind“, da niko ne ostane iza kolone, da oni koji su najosetljiviji budu uključeni u naše programe, kako ih mi to primenjujemo i naravno dali su određene preporuke.

Koje su to preporuke koje su oni dali? Pre svega, populaciona politika ima tri bitna elementa. Pronatalitetne mere o kojima smo u više navrata pričali, uz sve komentare da one treba da se unapređuju, da u nekim segmentima moraju biti i bolje i kvalitetnije i koje nikako nisu samo finansijske, jer kada su samo finansijske one se vrlo brzo iscrpe i nemaju nikakve rezultate. To su vrlo ograničene i nefinansijske mere i mi smo o njima ovde u više navrata pričali. Dakle, usklađivanje rada i roditeljstva, servisne aktivnosti koje će sniziti psihološku cenu roditeljstva, neuporedivo više znanja o reproduktivnom zdravlju, neuporedivo više znanja o demografiji, programi ka zdravom materinstvu, partnerstvo u odgoju dece itd. To je samo jedan segment.

Ovaj drugi je vezan za migracije. Premijerka je dosta o tome rekla šta smo uradili. Šta su oni predložili uz sve ono što smo mi već uradili? Oni smatraju da naše bavljenje dijasporom mora biti još malo drugačije i tu vrstu preporuka su dali. Smatraju da, prosto, naše ljude koji su u inostranstvu treba stimulisati da dođu, ali tačka povratka sada već radi na tome, da im tehnički olakša šta im to sve od papira treba ako odluče da dođu, na koji način mogu dobiti olakšice oko otpočinjanja posla, da budu ovde start-aperi, na koji način oni treba, na primer, da reše pitanje svog zdravstvenog osiguranja, na koji način treba da reše čitav niz administrativnih pitanja za koje je ranije bilo potrebno mnogo vremena.

Oni, takođe, smatraju da nedovoljno koristimo transfer znanja, zajedničkih projekata i sugerirali su i predsedniku države i u razgovoru sa svima nama davali su vrlo konkretne sugestije za sredine različite veličine šta su to dominantni njihovi predlozi, na koji način ljude koji su zavičajno vezani za određenu regiju Srbiju, možemo imati komunikaciju koja će biti ne samo finansijsko ulaganje, već taj put do povratka u Srbiju može zapravo biti za početak kroz različite oblike, pre svega, transfera znanja i zajedničkih projekata.

Takođe su sugerirali da jedno telo na nivou Republike treba da se bavi ljudskim resursima. Ocenili su da činjenica da smo stari i da u proseku naš stanovnik ima 42,3 godine, iziskuje da populaciona politika mora biti usmerena na vrlo konkretne programe aktivnog starenja i krenuli su od toga da ljudi pre nego što će biti penzionisani treba u radnim organizacijama da imaju savetodavnu funkciju, da se pripremaju za penzije u kojima takođe treba da budu aktivni i to aktivni u okviru svih svojih psiholoških i stručnih potencijala.

Smatraju da tu leži jedan veliki neiskorišćen potencijal koji bi morao biti potpuno drugačije. Takođe, smatraju da treba spremnije da dočekamo buduće generacije starijih naših sugrađana.

Znate, statistika kaže da je 14,3% osoba do 14. godine u Srbiji, a 20,2% onih koji su preko 65 godina. To je podatak koji nam u svim planskim dokumentima iziskuje vrlo konkretne mere i sada, kada govorimo o akcionim planovima i planovima jedinice lokalne samouprave, mi se trudimo da zajedno sa nevladinim sektorom, da zajedno sa predstavnicima sredstava informisanja razgovaramo o tome koliko su ta planska dokumenta i prioritizacija za svaku sredinu bitna, jer, bez obzira što Srbija nije velika, prioriteti vezani za populacionu politiku su različiti.

Dakle, veličina jedinice lokalne samouprave je jako važna. Formiranje tela koje će se baviti ljudskim resursima od prenatalitetnog perioda, kroz period trudnoće, rađanja, ranog razvoja, posebno u periodu fertilnosti radne efikasnosti, jer se ti periodi preklapaju. To smo dobili vrlo, vrlo konkretne predloge i moram reći da su otišli iz Srbije sa konstatacijom da spadamo u one zemlje koje u regionu vrlo ozbiljno i integrativno pristupaju i prilaze ovim problemima. Naravno, oni su deo svojih uvida preneli i predsedniku Republike kao predsedniku Saveta za populacionu politiku, a i nama u kabinetu dali vrlo, vrlo korisne sugestije.

Vama hvala na tom pitanju.

Nakon učešća u raspravi gospođe Slavice Živković verovatno da smo svi za trenutak zanemeli. Nema autentičnijeg predstavnika među vama poslanicima od nje sa pravom da i kao roditelj i poslanik i predstavnik onog dela građana koga se, pre svega, tiče materija koja je danas na dnevnom redu, da svoj sud, svoj komentar, svoje predloge, svoju analizu svega što smo učinili i ja joj se zaista zahvaljujem.

Moram reći da bez obzira što su Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo zdravlja, pre svega dominantno učestvovali u sačinjavanju teksta koji je pred vama, u Vladi smo više nego pažljivo razmatrali sadržaj ovog predloga zakona i upravo konstatovali ono što je poslanica Živković kazala. Bolje je doći do istine o sumnji na nestale bebe, razraditi mehanizam, u krajnjem slučaju to je i sugestija Evropskog saveta i Evropskog suda za ljudska prava, da se kao država time bavimo i dati šansu da ta istina olakša teret, bez obzira kakva je svih onih koji su u težnji za istinom, nego živeti u zabludama.

Ovoj Vladi i ne samo po ovom pitanju padaju u delo izuzetno teški zadaci, da višedecenijske probleme rešavamo, da dajemo odgovore, a vama poštovani narodni poslanici da na zakonodavnom planu na ljudski najteža pitanja dajete odgovore kroz donošenje zakona.

Naš posao nije lak. To što je nagomilan problem decenijama, to što može biti nema medicinske dokumentacije koja bi nam pomogla, odnosno koja bi sudovima pomogla da kroz vanparnične postupke dođu do određenih istina o sumnji na nestale bebe, to su samo segmenti težine, a ono što je sigurno, to je da oni koji žele da rešavaju probleme moraju postavljati pred sebe najteža pitanja i na ljudskom planu i na zakonodavnom planu i na planu uređenja države.

Ja imam osećanje zadovoljstva što je svakako deo beogradske grupe roditelja, svakako JUKOM, a pre svega svakako preporuke Saveta Evrope, našao put do svih vas i što u ovako ozbiljnoj raspravi razgovaramo i zahvaljujem još jedanput gospođi Slavici Živković što je deo lične priče unela upravo u donošenje ovog zakona, jer zapravo se i radi o sudbinskim pitanjima, a ne samo o zakonu.

Uvažena poslanice, zaista vaša tendencija da kroz dijalog i argumente razgovaramo i o vrlo osetljivim temama, koje su sudbinski bitne vi kažete za roditelje, a ja kažem i za identitet pojedinaca, i za braću i sestre onih za koje se sumnja da su moguće nestale bebe bile pre trideset, četrdeset godina, pa i bake i deke koje nose i taj pečat i tu želju da dođu do istine, jesu negde tema na kojoj se i ljudski i poslanički zaista slažemo i trebalo bi da bude apsolutno tema koja će iznedriti najbolje moguće rešenje.

Dugo traje ovaj postupak potrebe da razgovaramo o zakonu i svaki narodni poslanik je imao mogućnost da podnese svoj predlog. Nekako mi se čini da je kritika o tome da nije dobro ono što se radi postala svojstvo svih nas i samo tu ne mogu sa vama da se složim da zato što zakon nije dobar i zato što se pojedine odredbe zakona mogu tumačiti, naravno od onih koji su najpogođeniji istinom, da je uopšte pitanje nestalih beba, pitanje Srbije, ne mogu da se složim da to treba da bude razlog da ga parlament ne rešava, odnosno da evo u dijalogu, kroz amandmane maksimalno ne popravimo tekst tog zakona, da ga ne izglasamo i na kraju da ga predsednik Republike ne potpiše.

Sve su to nekako predlozi koji me asociraju na to da ima onih koji rade i oni koji razgrađuju, koji kritikuju. Zaista sam videla vašu emociju i ne sumnjam u vašu želju da date svoj doprinos. Nekako je ovom parlamentu ne uporedivo bliža konkretna sugestija, kako da popravimo postojeći tekst i šta da uradimo da veći broj zainteresovanih bude zadovoljan ovim tekstom.

Nemam ni jedan argument da gospođi Živković ne verujem da je razgovarala sa jednim od roditelja i da je taj roditelj čak dao predlog da se ime čuje o kome se ovde radi. Ono što je sigurno to je da kada je Zaštitnik građana i kada smo dobili sugestiju, odnosno kada smo dobili definitivnu presudu Evropskog suda za ljudska prava da je povređeno pravo na porodični život iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, kada smo se suočili sa tom istinom, a dobili sugestiju da napravimo mehanizam, dolaska do istine, ta sugestija već dosta dugo traje, a kada smo i povukli sve zakone, pa smo povukli i ovaj, ne iz razloga da se nešto tu manipuliše sa samim tekstom zakona, nego prosto nov saziv je Vlade povukao sve zakone koje je prethodni sastav Vlade dao, zbog toga se ponovo 2019. godine u skupštinskoj proceduri nalazi ovaj zakon i sada o njemu razgovaramo, moram reći da su svi instituti koje ste imali kao mogućnost ovde iskorišćeni.

Vi ste 19. novembra imali javno slušanje. Gospodin Sumberg, koji je inače rukovodilac za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, je bio prisutan tom prilikom. On je u neku ruku izrazio zadovoljstvo spremnošću, pa čak i ponuđenim tekstom i čini mi se da je jedno od njegovih pitanja bilo - zašto se sa tim tekstom ne ide, zaista i u konkretnu proceduru? Nije bitno samo šta je rekao i pojedinac i šta je samo sugestija Evropskog suda za ljudska prava.

Bitno je ono o čemu je Slavica govorila, bitno je da kada donesete neki zakon, vi uvek imate mogućnost da imate izmene i dopune tog zakona, vi uvek imate tu mogućnost da život demantuje potrebu rešenja nekih predloženih odredaba, a da druge zapravo i te kako potvrđuje.

Meni se nekako čini da potreba ljudi koji su sada četrdesetogodišnjaci da znaju sigurno svoj identitet, da potreba baka i deka da znaju ko su im unuci, naravno pre svega potreba roditelja jer roditeljski nagon je jedan od najjačih nagona treba da bude zadovoljena, a iznalazak mehanizama i predlog ovog teksta zakona da dođemo do istine da li je neko novorođeno dete u periodu od nekoliko decenija zaista preminulo, da li je istina ta da se trgovalo sa tim detetom ili je možda istina da se mogu utvrditi svi oni elementi da sud može doneti rešenje da je prvi ili drugi prethodno naveden razlog zadovoljen jeste nešto što je realnost sa kojom moramo da se suočimo.

Za slučaj da se ustanovi da nema dovoljno argumentacije, a zakon zaista predviđa ne samo poseban postupak i pojačan proces discipline u formalno pravnom smislu, već predviđa i dostavljanje dokaza i podataka za sud u najbržem mogućem roku, dakle, hitan postupak, predviđa isključenje javnosti, posebno obučen policijski, službenički kadar koji će učestovati u svim tim procedurama, razne olakšice vezane za takse i troškove, predlaže da ako se tokom postupaka u vanparničnom delu ustanovi da postoji osnov sumnje za krivični postupak da sud odmah podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu.

Prema tome, to su dosta jaki argumenti da se u ovom mementu čini ono što je moguće, što je u sklopu sa sugestijama i potrebama, a da naravno ova materija može u perspektivi da se menja.

Slažem se da je bolje doneti zakon koji će možda pretrpeti neke izmene nego neregulisati ovako osetljivu materiju. Znate, ovo nimalo nije popularno. I u trenutku u kome ova Vlada i svi mi učestvujemo u ovoj raspravi mi zapravo govorimo da nama nije potreba da dobijemo samo aplauze. Mi zapravo šaljemo poruku, i ja se zahvaljujem poslanicima što u tome zaista zdušno učestvuju, da moramo rešavati i teška pitanja. Da je bilo boljih, pa i vaših ideja, gospođo Macura, verovatno bismo raspravljali o takvim idejama.

Ovo što je predloženo, ovo je u ovom momentu mogućnost koja daje i bolje mogućnosti. Zaista vam se zahvaljujem i nadam se da će i amandmanskim rešenjima tekst biti svakako popravljen, da ćete izglasati ovaj zakon. Vlada ga neće povući, ne bi ga predlagala da želi da ga povuče. Vi ćete svakako odlučiti onako kako parlamentarni život to i nalaže i ja vam se na tome zahvaljujem.

Dobro je da ste konstatovali da sam predstavnik Vlade, a ne Kabineta za demografiju i populacionu politiku danas.

Dakle, znate članovi Vlade vrlo ozbiljno razmatraju sve Predloge zakona koje šalju i vrlo stoje iza njih, bez obzira što svako ima svoj resor i drago mi je da ste to i konstatovali.

Rekli ste da je bio podnet Predlog zakona, ja sam se naravno, zainteresovala kakav je to Predlog zakona. Pre svega tim Predlogom je bilo predviđeno da se formira jedna komisija koja bi preuzela ingerencije sudova u Srbiji.

Dakle, to prosto nije bilo moguće, ni dopustivo, jer je neustavno. To je bio osnovni razlog zbog koga nismo uopšte mogli raspravljati o nečemu što je neustavno.

Sa druge strane i sami ste rekli da su i interne i eksterne aktivnosti ovog parlamenta bile toliko široke, da je toliko nas učestvovalo na najrazličitijim višedecenijskim naporima da dođemo ipak do istine koja je suština ovog zakona, jer ovaj zakon zapravo ne ukida mogućnost pokretanja krivičnih postupaka.

Ovaj zakon, zapravo daje obavezu svima onima koji utvrde bilo kakav osnov sumnje da treba da se pokrene krivični postupak, da to i učini. Ovaj zakon ne čini derogiranje bilo kog postupka, ni pojedinca pred sudovima, niti nekome uskraćujemo pravo da radi ono što je moglo do sada.

Ovaj zakon samo daje mogućnost da mehanizmima koji su ovde predloženi dođemo do istine, koja će upravo olakšati suštinsku, ljudsku poziciju ljudima o kojima mi pričamo ovde i za koje ja verujem da svi osećamo isto.

Dakle, predlog koji je bio dostavljen je bio neustavan i time zaključujem ovaj segment svog učešća u raspravi.

Sada ću zaista biti jako kratka.

Vraćanje kompletne procedure na početak ne vodi ničemu. Vlada je u ovom momentu ocenila da je ovo ponuda o kojoj poslanici treba da razgovaraju. Diskusija i vaši glasovi će biti na kraju i kontrolni mehanizam za nas u Vladi, za nas predlagače. Ono što je sigurno to je da imate i predstavničko i zakonodavno pravo i obavezu kao poslanici i da ćete u ime većine o kojoj govori koleginica Macura se izjasniti u danu za glasanje.