Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Slavica Đukić-Dejanović

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine poslaniče, vi dobro baratate statističkim podacima i znam da umete da ih analizirate. Malo je neverovatno da se niste osvrnuli na trendove, da se niste osvrnuli na paralelne analize koje kažu da je 2018. godina za čitavu regiju bila zaista najlošija godina.

Mi kada poredimo 2019. godinu ne činimo to samo u odnosu na 2018. godinu, nego pravimo paralele sa deset zemalja koje su nam pre svega gaografski, istorijski i regionalno jako bliske. Dakle, uzeli smo u obzir Mađarsku koja i te kako investira u porodicu i pronatalitetnu politiku, uzeli smo u obzir Rumuniju, Bugarsku, dve zemlje EU, Albaniju i sve članice bivše Jugoslavije. Jedino je kod nas rođen veći broj beba.

Još jedan podatak koji vam je sigurno promakao, nadam se ne tendenciozno. U januaru mesecu 2020. godine, dakle ove godine, rodilo se 245 više nego u januaru mesecu prošle godine. To je za 5% više. Ti trendovi raduju. Naravno ne mislim da je resor na čijem sam čelu dao dominantan doprinos za ovakav rezultat, ali mere Vlade Republike Srbije i naravno, ne samo finansijske nego i one druge iz domena populacione politike i integrativni pristup rešavanju problema su sigurno razlog da po prvi put imamo više novorođenih beba u jugoistoku Srbije, gde je tradicionalno situacija bila lošija nego što je to sada. Tako da, ako baratamo činjenicama ja bih volela da se zajednički radujemo ovom trendu. To su mali brojevi, ali sudbinski velike nade.
Ja bih samo da konkretizujem planove koje imamo, a koji su već izneti, koje je predsednik države izneo u nacionalnom investicionom planu do 2025. godine.

Dakle, podrška povoljnim i dostupnim stanovima u koje će se uložiti 500 miliona evra, povećanje davanja kod prvorođenog deteta, više nego što duplo, skoro troduplo. Naš plan i predlog, naravno moram uvek napraviti jedan balans između finansijskog potencijala i želja koje imamo, ali naš plan je da do pete godine one porodice koje imaju drugo rođeno dete, imaju tih 10.000 svakog meseca, a ne do druge godine. Peto dete će se potpuno izjednačiti sa svim finansijskim davanjima sa četvrtim.

Dakle, vrlo konkretne mere već stoje, čekaju Vladu i pošto neće biti diskontinuiteta u radu, tvrdimo da će ovaj investicioni nacionalni plan posebnu pažnju posvetiti pronatalitetnoj politici i pitanjima o kojima danas pričamo. Hvala.
Gospodine Kosaniću, da se i ja zahvalim što postavljate ova pitanja i da iskoristim priliku, čini mi se da vremenski faktor je taj da je verovatno ov na ovu temu moje poslednje obraćanje narodnim poslanicima, da se svima zahvalim što smo doprineli zajednički, pre svega, povećanju vidljivosti i značaja teme populacione politike i da podsetim da, zahvaljujući Nacionalnom savetu za populacionu politiku, kojim predsedava predsednik države, Savetu za populacionu politiku Vlade Republike Srbije, kojim predsedava gospođa Ana Brnabić, Kabinetu, na čijem sam ja čelu, ali apsolutno svi ministrima i svima vama, mi smo u poslednje četiri godine napravili onaj prvi, možda najteži, korak. Otvorili mnoga pitanja, često bili kritikovani što stvari nisu bile bolje, a zapravo Vlada Republike Srbije po prvi put, na inicijativu predsednika Vučića, bavi se vrlo organizovano ovim pitanjima i to u vrlo tesnoj saradnji sa medijima, sa akademskom zajednicom, sa privrednim subjektima, sa jedinicama lokalnih samouprava, o čemu ste vi nešto rekli.

Primer dobre saradnje sa međunarodnim organizacijama je sadržan i u vašem pitanju i sadržan je i u vašem interesovanju šta se to zapravo dogodilo kada su eksperti iz SAD, iz Švedske, iz Italije i iz još nekoliko zemalja, i to ne samo demografi, nego i ekonomisti koji se bave populacionom politikom i ljudi koji dobro poznaju etiku, došli u našu zemlju. To je sedam zaista vrhunskih eksperata sveta koje su angažovale organizacije UN, koje se bave, pre svega, razvojem i populacionim pitanjima. Dakle, UNDP i UNFPA su boravili u aktivnoj poseti i radili ovde jednu celu radnu nedelju.

Oni su najpre stekli uvid u sva naša dokumenta, u sve ovo o čemu smo pričale i predsednica i ja. Stekli su uvid u to kako mi to zamišljamo da su jedinice lokalne samouprave, dakle gradovi i opštine, ta mesta gde čuvena krilatica UN „leave no one behind“, da niko ne ostane iza kolone, da oni koji su najosetljiviji budu uključeni u naše programe, kako ih mi to primenjujemo i naravno dali su određene preporuke.

Koje su to preporuke koje su oni dali? Pre svega, populaciona politika ima tri bitna elementa. Pronatalitetne mere o kojima smo u više navrata pričali, uz sve komentare da one treba da se unapređuju, da u nekim segmentima moraju biti i bolje i kvalitetnije i koje nikako nisu samo finansijske, jer kada su samo finansijske one se vrlo brzo iscrpe i nemaju nikakve rezultate. To su vrlo ograničene i nefinansijske mere i mi smo o njima ovde u više navrata pričali. Dakle, usklađivanje rada i roditeljstva, servisne aktivnosti koje će sniziti psihološku cenu roditeljstva, neuporedivo više znanja o reproduktivnom zdravlju, neuporedivo više znanja o demografiji, programi ka zdravom materinstvu, partnerstvo u odgoju dece itd. To je samo jedan segment.

Ovaj drugi je vezan za migracije. Premijerka je dosta o tome rekla šta smo uradili. Šta su oni predložili uz sve ono što smo mi već uradili? Oni smatraju da naše bavljenje dijasporom mora biti još malo drugačije i tu vrstu preporuka su dali. Smatraju da, prosto, naše ljude koji su u inostranstvu treba stimulisati da dođu, ali tačka povratka sada već radi na tome, da im tehnički olakša šta im to sve od papira treba ako odluče da dođu, na koji način mogu dobiti olakšice oko otpočinjanja posla, da budu ovde start-aperi, na koji način oni treba, na primer, da reše pitanje svog zdravstvenog osiguranja, na koji način treba da reše čitav niz administrativnih pitanja za koje je ranije bilo potrebno mnogo vremena.

Oni, takođe, smatraju da nedovoljno koristimo transfer znanja, zajedničkih projekata i sugerirali su i predsedniku države i u razgovoru sa svima nama davali su vrlo konkretne sugestije za sredine različite veličine šta su to dominantni njihovi predlozi, na koji način ljude koji su zavičajno vezani za određenu regiju Srbiju, možemo imati komunikaciju koja će biti ne samo finansijsko ulaganje, već taj put do povratka u Srbiju može zapravo biti za početak kroz različite oblike, pre svega, transfera znanja i zajedničkih projekata.

Takođe su sugerirali da jedno telo na nivou Republike treba da se bavi ljudskim resursima. Ocenili su da činjenica da smo stari i da u proseku naš stanovnik ima 42,3 godine, iziskuje da populaciona politika mora biti usmerena na vrlo konkretne programe aktivnog starenja i krenuli su od toga da ljudi pre nego što će biti penzionisani treba u radnim organizacijama da imaju savetodavnu funkciju, da se pripremaju za penzije u kojima takođe treba da budu aktivni i to aktivni u okviru svih svojih psiholoških i stručnih potencijala.

Smatraju da tu leži jedan veliki neiskorišćen potencijal koji bi morao biti potpuno drugačije. Takođe, smatraju da treba spremnije da dočekamo buduće generacije starijih naših sugrađana.

Znate, statistika kaže da je 14,3% osoba do 14. godine u Srbiji, a 20,2% onih koji su preko 65 godina. To je podatak koji nam u svim planskim dokumentima iziskuje vrlo konkretne mere i sada, kada govorimo o akcionim planovima i planovima jedinice lokalne samouprave, mi se trudimo da zajedno sa nevladinim sektorom, da zajedno sa predstavnicima sredstava informisanja razgovaramo o tome koliko su ta planska dokumenta i prioritizacija za svaku sredinu bitna, jer, bez obzira što Srbija nije velika, prioriteti vezani za populacionu politiku su različiti.

Dakle, veličina jedinice lokalne samouprave je jako važna. Formiranje tela koje će se baviti ljudskim resursima od prenatalitetnog perioda, kroz period trudnoće, rađanja, ranog razvoja, posebno u periodu fertilnosti radne efikasnosti, jer se ti periodi preklapaju. To smo dobili vrlo, vrlo konkretne predloge i moram reći da su otišli iz Srbije sa konstatacijom da spadamo u one zemlje koje u regionu vrlo ozbiljno i integrativno pristupaju i prilaze ovim problemima. Naravno, oni su deo svojih uvida preneli i predsedniku Republike kao predsedniku Saveta za populacionu politiku, a i nama u kabinetu dali vrlo, vrlo korisne sugestije.

Vama hvala na tom pitanju.
Nakon učešća u raspravi gospođe Slavice Živković verovatno da smo svi za trenutak zanemeli. Nema autentičnijeg predstavnika među vama poslanicima od nje sa pravom da i kao roditelj i poslanik i predstavnik onog dela građana koga se, pre svega, tiče materija koja je danas na dnevnom redu, da svoj sud, svoj komentar, svoje predloge, svoju analizu svega što smo učinili i ja joj se zaista zahvaljujem.

Moram reći da bez obzira što su Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo zdravlja, pre svega dominantno učestvovali u sačinjavanju teksta koji je pred vama, u Vladi smo više nego pažljivo razmatrali sadržaj ovog predloga zakona i upravo konstatovali ono što je poslanica Živković kazala. Bolje je doći do istine o sumnji na nestale bebe, razraditi mehanizam, u krajnjem slučaju to je i sugestija Evropskog saveta i Evropskog suda za ljudska prava, da se kao država time bavimo i dati šansu da ta istina olakša teret, bez obzira kakva je svih onih koji su u težnji za istinom, nego živeti u zabludama.

Ovoj Vladi i ne samo po ovom pitanju padaju u delo izuzetno teški zadaci, da višedecenijske probleme rešavamo, da dajemo odgovore, a vama poštovani narodni poslanici da na zakonodavnom planu na ljudski najteža pitanja dajete odgovore kroz donošenje zakona.

Naš posao nije lak. To što je nagomilan problem decenijama, to što može biti nema medicinske dokumentacije koja bi nam pomogla, odnosno koja bi sudovima pomogla da kroz vanparnične postupke dođu do određenih istina o sumnji na nestale bebe, to su samo segmenti težine, a ono što je sigurno, to je da oni koji žele da rešavaju probleme moraju postavljati pred sebe najteža pitanja i na ljudskom planu i na zakonodavnom planu i na planu uređenja države.

Ja imam osećanje zadovoljstva što je svakako deo beogradske grupe roditelja, svakako JUKOM, a pre svega svakako preporuke Saveta Evrope, našao put do svih vas i što u ovako ozbiljnoj raspravi razgovaramo i zahvaljujem još jedanput gospođi Slavici Živković što je deo lične priče unela upravo u donošenje ovog zakona, jer zapravo se i radi o sudbinskim pitanjima, a ne samo o zakonu.
Uvažena poslanice, zaista vaša tendencija da kroz dijalog i argumente razgovaramo i o vrlo osetljivim temama, koje su sudbinski bitne vi kažete za roditelje, a ja kažem i za identitet pojedinaca, i za braću i sestre onih za koje se sumnja da su moguće nestale bebe bile pre trideset, četrdeset godina, pa i bake i deke koje nose i taj pečat i tu želju da dođu do istine, jesu negde tema na kojoj se i ljudski i poslanički zaista slažemo i trebalo bi da bude apsolutno tema koja će iznedriti najbolje moguće rešenje.

Dugo traje ovaj postupak potrebe da razgovaramo o zakonu i svaki narodni poslanik je imao mogućnost da podnese svoj predlog. Nekako mi se čini da je kritika o tome da nije dobro ono što se radi postala svojstvo svih nas i samo tu ne mogu sa vama da se složim da zato što zakon nije dobar i zato što se pojedine odredbe zakona mogu tumačiti, naravno od onih koji su najpogođeniji istinom, da je uopšte pitanje nestalih beba, pitanje Srbije, ne mogu da se složim da to treba da bude razlog da ga parlament ne rešava, odnosno da evo u dijalogu, kroz amandmane maksimalno ne popravimo tekst tog zakona, da ga ne izglasamo i na kraju da ga predsednik Republike ne potpiše.

Sve su to nekako predlozi koji me asociraju na to da ima onih koji rade i oni koji razgrađuju, koji kritikuju. Zaista sam videla vašu emociju i ne sumnjam u vašu želju da date svoj doprinos. Nekako je ovom parlamentu ne uporedivo bliža konkretna sugestija, kako da popravimo postojeći tekst i šta da uradimo da veći broj zainteresovanih bude zadovoljan ovim tekstom.

Nemam ni jedan argument da gospođi Živković ne verujem da je razgovarala sa jednim od roditelja i da je taj roditelj čak dao predlog da se ime čuje o kome se ovde radi. Ono što je sigurno to je da kada je Zaštitnik građana i kada smo dobili sugestiju, odnosno kada smo dobili definitivnu presudu Evropskog suda za ljudska prava da je povređeno pravo na porodični život iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, kada smo se suočili sa tom istinom, a dobili sugestiju da napravimo mehanizam, dolaska do istine, ta sugestija već dosta dugo traje, a kada smo i povukli sve zakone, pa smo povukli i ovaj, ne iz razloga da se nešto tu manipuliše sa samim tekstom zakona, nego prosto nov saziv je Vlade povukao sve zakone koje je prethodni sastav Vlade dao, zbog toga se ponovo 2019. godine u skupštinskoj proceduri nalazi ovaj zakon i sada o njemu razgovaramo, moram reći da su svi instituti koje ste imali kao mogućnost ovde iskorišćeni.

Vi ste 19. novembra imali javno slušanje. Gospodin Sumberg, koji je inače rukovodilac za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, je bio prisutan tom prilikom. On je u neku ruku izrazio zadovoljstvo spremnošću, pa čak i ponuđenim tekstom i čini mi se da je jedno od njegovih pitanja bilo - zašto se sa tim tekstom ne ide, zaista i u konkretnu proceduru? Nije bitno samo šta je rekao i pojedinac i šta je samo sugestija Evropskog suda za ljudska prava.

Bitno je ono o čemu je Slavica govorila, bitno je da kada donesete neki zakon, vi uvek imate mogućnost da imate izmene i dopune tog zakona, vi uvek imate tu mogućnost da život demantuje potrebu rešenja nekih predloženih odredaba, a da druge zapravo i te kako potvrđuje.

Meni se nekako čini da potreba ljudi koji su sada četrdesetogodišnjaci da znaju sigurno svoj identitet, da potreba baka i deka da znaju ko su im unuci, naravno pre svega potreba roditelja jer roditeljski nagon je jedan od najjačih nagona treba da bude zadovoljena, a iznalazak mehanizama i predlog ovog teksta zakona da dođemo do istine da li je neko novorođeno dete u periodu od nekoliko decenija zaista preminulo, da li je istina ta da se trgovalo sa tim detetom ili je možda istina da se mogu utvrditi svi oni elementi da sud može doneti rešenje da je prvi ili drugi prethodno naveden razlog zadovoljen jeste nešto što je realnost sa kojom moramo da se suočimo.

Za slučaj da se ustanovi da nema dovoljno argumentacije, a zakon zaista predviđa ne samo poseban postupak i pojačan proces discipline u formalno pravnom smislu, već predviđa i dostavljanje dokaza i podataka za sud u najbržem mogućem roku, dakle, hitan postupak, predviđa isključenje javnosti, posebno obučen policijski, službenički kadar koji će učestovati u svim tim procedurama, razne olakšice vezane za takse i troškove, predlaže da ako se tokom postupaka u vanparničnom delu ustanovi da postoji osnov sumnje za krivični postupak da sud odmah podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu.

Prema tome, to su dosta jaki argumenti da se u ovom mementu čini ono što je moguće, što je u sklopu sa sugestijama i potrebama, a da naravno ova materija može u perspektivi da se menja.

Slažem se da je bolje doneti zakon koji će možda pretrpeti neke izmene nego neregulisati ovako osetljivu materiju. Znate, ovo nimalo nije popularno. I u trenutku u kome ova Vlada i svi mi učestvujemo u ovoj raspravi mi zapravo govorimo da nama nije potreba da dobijemo samo aplauze. Mi zapravo šaljemo poruku, i ja se zahvaljujem poslanicima što u tome zaista zdušno učestvuju, da moramo rešavati i teška pitanja. Da je bilo boljih, pa i vaših ideja, gospođo Macura, verovatno bismo raspravljali o takvim idejama.

Ovo što je predloženo, ovo je u ovom momentu mogućnost koja daje i bolje mogućnosti. Zaista vam se zahvaljujem i nadam se da će i amandmanskim rešenjima tekst biti svakako popravljen, da ćete izglasati ovaj zakon. Vlada ga neće povući, ne bi ga predlagala da želi da ga povuče. Vi ćete svakako odlučiti onako kako parlamentarni život to i nalaže i ja vam se na tome zahvaljujem.
Dobro je da ste konstatovali da sam predstavnik Vlade, a ne Kabineta za demografiju i populacionu politiku danas.

Dakle, znate članovi Vlade vrlo ozbiljno razmatraju sve Predloge zakona koje šalju i vrlo stoje iza njih, bez obzira što svako ima svoj resor i drago mi je da ste to i konstatovali.

Rekli ste da je bio podnet Predlog zakona, ja sam se naravno, zainteresovala kakav je to Predlog zakona. Pre svega tim Predlogom je bilo predviđeno da se formira jedna komisija koja bi preuzela ingerencije sudova u Srbiji.

Dakle, to prosto nije bilo moguće, ni dopustivo, jer je neustavno. To je bio osnovni razlog zbog koga nismo uopšte mogli raspravljati o nečemu što je neustavno.

Sa druge strane i sami ste rekli da su i interne i eksterne aktivnosti ovog parlamenta bile toliko široke, da je toliko nas učestvovalo na najrazličitijim višedecenijskim naporima da dođemo ipak do istine koja je suština ovog zakona, jer ovaj zakon zapravo ne ukida mogućnost pokretanja krivičnih postupaka.

Ovaj zakon, zapravo daje obavezu svima onima koji utvrde bilo kakav osnov sumnje da treba da se pokrene krivični postupak, da to i učini. Ovaj zakon ne čini derogiranje bilo kog postupka, ni pojedinca pred sudovima, niti nekome uskraćujemo pravo da radi ono što je moglo do sada.

Ovaj zakon samo daje mogućnost da mehanizmima koji su ovde predloženi dođemo do istine, koja će upravo olakšati suštinsku, ljudsku poziciju ljudima o kojima mi pričamo ovde i za koje ja verujem da svi osećamo isto.

Dakle, predlog koji je bio dostavljen je bio neustavan i time zaključujem ovaj segment svog učešća u raspravi.
Sada ću zaista biti jako kratka.

Vraćanje kompletne procedure na početak ne vodi ničemu. Vlada je u ovom momentu ocenila da je ovo ponuda o kojoj poslanici treba da razgovaraju. Diskusija i vaši glasovi će biti na kraju i kontrolni mehanizam za nas u Vladi, za nas predlagače. Ono što je sigurno to je da imate i predstavničko i zakonodavno pravo i obavezu kao poslanici i da ćete u ime većine o kojoj govori koleginica Macura se izjasniti u danu za glasanje.
Prosto informacije radi.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti je upravo zbog iskustava koja imamo iz prošlosti, a nekada je zakon bio poprilično dehumanizovan i neetičan, izmenjen i sada sama procedura završetka boravka novorođenog deteta nakon smrtnog ishoda ide obavezno uz potpis i saglasnost roditelja. Dakle, koraci su napravljeni.

Zdravstveni radnici i direktori zdravstvenih ustanova su u obavezi uvek bili da štite zakonitost i da se ponašaju u skladu sa zakonom. Humanizacija i etičnost zakona se menja i ovo je dodatni razlog da kada se donosi jedan zakon u jednom momentu, vreme ga može jako brzo pregaziti i iziskivati veći stepen humanosti, etičnosti, stručnosti, jer zakoni moraju imati i tu komponentu.

U tom smislu, vrlo razumem učesnike u raspravi koji staju na stranu jednog dela roditelja. Imali smo prilike da čujemo poslanike koji govore o stavu drugog dela roditelja, ali ono što je sigurno da smo imali zakon onda kada ga je Živodarka Dacin prosto zvala među poslanicima i inicirala, da smo doneli neki zakon pre 10, pre pet godina, mi bi smo sada mogli da analiziramo njegovu implementaciju i da pravimo korak napred.

Ovo je dodatni argument, poštovani narodni poslanici, da još jednom preispitamo sebe, jer se duboko slažem sa svima koji kažu da je današnja rasprava i odnos prema nama samima.
Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Vujiću, zaista su mere pronatalitetne politike istinski prioritet ove Vlade i prosto podatak da je predsednica Vlade i predsednica Saveta za populacionu politiku Vlade, a da je predsednik države predsednik Nacionalnog saveta za populaciona pitanja i demografiju, govori o tome sa kojih sve aspekata i koliko integrativno i multisektorski radimo na svakom od pitanja kojih smo se ponekada ovde doticali, a koji zapravo rezultiraju već određenim rezultatima.

Ono što jeste činjenica to je da pronatalitetna politika ili populaciona dinamika, kako se to danas u terminologiji EU radije govori, je svojstvo i karakteristika svake zemlje i istina je da su naši demografski indikatori još uvek zabrinjavajući i istina je da se niko ovakvim pitanjima nije organizovano bavio na nivou Vlade, gde je bilo pojedinačnih inicijativa, posebna inicijativa stručnjaka da se po neko istraživanje uradi, ali da se primene mere populacione politike i to intergrativno o čemu smo imali prilike da čujemo od ministara tokom davanja odgovora na vaša pitanja i da vaša nadzorna funkcija, kada je ovaj segment u pitanju, je zaista ispunila sve ono što Poslovnik i akta Skupštine predviđaju, upravo govori i činjenica da gotovo nema četvrtka poslednjeg u mesecu, a da nema i odgovora i pitanja iz ove sfere.

Dakle, mi smo pre tri godine prvi put otvorili u Vladi budžetsku liniju, a ocenili da jedinice lokalne samouprave tamo gde postoji i teče život da one treba da odrede šta su prioriteti populacione politike na kojima treba raditi i onda smo prvi put oglasili, odnosno dali nepovratna sredstva jedinicama lokalne samouprave i to je bilo u iznosu od 130 miliona, 15 jedinica je dobilo, lokalne samouprave gradova i opština sredstva.

Sledeće godine, to je već bilo 500 miliona iz budžeta, 2019. godine i ove godine po 650 miliona. Zašto su jedinice lokalne samouprave koristile ta sredstva? Najveći broj gradova i opština je ocenio da je nezamislivo da dajemo podršku porodici na neki način drugi, a da ne zadovoljimo prioritet, da ima što je moguće više mesta u predškolskim ustanovama. I, zaista od toga da se proširi prostor, da se uslovi komfora u obdaništima poprave, a ovim merama smo smanjili samo po ovom osnovu liste čekanja za 2.500 mališana u mnogim manjim mestima, pre svega seoskim područjima po privi put otvorilo jasleni uzrast i brigu za decu od nula do tri godine. To je bio onako konkretan korak koji je država uradila, s tim da su i lokalne samouprave morale da se pripreme tako da sa 15 do 20% sopstvenih sredstava podrže ova nepovratna sredstva koja su dobili, koja su koristili.

Drugi segment je bio korišćen uglavnom za podršku pedijatrijskoj službi i patronažnoj službi za koju Unicef, kad govori o prednostima i karakteristikama Srbije uvek kaže – pa, ako nešto u Srbiji jeste dobro organizovano, to su segmenti zdravstvenog sistema u ova dva dela. Ali, je činjenica da ima udaljenih sela, da ima i beba i starijih u tim udaljenim selima i da zaista kroz kupovinu vozila za obilazak takvih porodica, i tu smo izdvojili prilična sredstva i veliki broj jedinica lokalne samouprave je zapravo u svojim zahtevima imao izvesnu pomoć u kupovini opreme medicinske, to su uglavnom ultrazvučni aparati i transportna sredstva.

Treći segment vrlo konkretne podrške bili su „start ap“ podrške mladim ljudima uglavnom u poljoprivrednim gazdinstvima, koji planiraju da ostanu na selima i mi smo im pomogli da zapravo sa tim početnim finansijskim sredstvima naprave prve korake u tom segmentu. Zašto je to važno? Zato što istraživanja kažu da su u Srbiji upravljanja migracijama, o kojima je ministar Đorđević nešto više govorio, fokusirane na različite teme uključujući i demografske i ekonomske aspekte. Koji je to profil čoveka koji najčešće napusti Srbiju i ode iz Srbije i imamo problem depopulacije. Pa, to je upravo mlad čovek koji je došao na školovanje ili radi nekih drugih životnih potreba iz seoskih sredina u gradove, on se tu prilično dobro adaptirao i on najradije odlučuje da napusti Srbiju i on je naš najčešće emigrant.

Prosečan čovek koji napušta Srbiju u ovom momentu ima 28,7 godina po procenama RZS, svaki peti ima visok stepen obrazovanja i značajan broj prvorođenih beba se rodi u inostranstvu i to jeste naša realnost.

Dalje mere koje su izuzetno značajne i koje zapravo zajedno sa gradovima i opštinama radimo, vezane su za savetovališni rad. Savetovališni rad kada je u pitanju reproduktivno zdravlje je izuzetno značajan, jer se moramo suočiti sa činjenicom da su nam neznanja u ovoj oblasti prilično velika i da zbog toga i maloletničke trudnoće i naročito teški oblici dečijeg rada nisu frekventni, ali ih evidentiramo, postoje i na suzbijanju ovih pojava radimo i na zakonodavnom planu, ali i u praksama. Šta bi bili još konkretni ili baš apsolutno konkretni rezultati primenjenih mera, dakle, ne samo ovi podsticaji, ne samo povećanje vidljivosti i ne samo taj integrativni rad u kome Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Ministarstvo zdravlja, naravno Ministarstvo finansija, sva ostala ministarstva daju nemerljiv doprinos.

Pre svega, apsolutni brojevi koji kažu da jedino u Srbiji u odnosu na 10 zemalja sa kojima smo pravili paralelne analize, a to su sve države bivše Republike Jugoslavije, Mađarska koju veliku pažnju posvećuje ovim pitanjima, Albanija, Rumunija i Bugarska, jedino se kod nas rodio veći broj beba u 2019. godini, u odnosu na 2018. godinu i jedino je kod nas smanjena smrtnost i to u kojim regijama? Za Beograd smo očekivali da će biti veći broj beba, ali za jugoistočnu Srbiju nismo.

To znači da taj duh integrativnog rada u Vladi, investicije na jugoistoku Srbije zadržavaju ljude dole i dole se rađaju ta deca. Zaista je to jedan vrlo ohrabrujući korak. Republički zavod za statistiku još nije izašao sa podatkom koliko se dece, kog reda rođenja više rodilo, ali analizu pravimo mi u kabinetu i očekujemo da će broj trećerođenih beba biti čak za 600 do 700 hiljada veći u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu. To znači da su mere Vlade zaista dale rezultate, da u pogledu regionalizacije, u pogledu davanja istih šansi svakom detetu da se najpre rodi, a onda da odrasta na najadekvatniji način, da je to zapravo jedan duh koji neguje Vlada i to ne može nijedan kabinet, nijedno ministarstvo zajedno. To možemo svi skupa i to i činimo. Hvala vam na ovom pitanju.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista imam najpre potrebu da zahvalim najvećem broju poslanika, što funkciju nadzora i kroz ovu formu poslaničkih pitanja, poslednjeg četvrtka u mesecu, obavljaju na način, u skladu sa jačanjem sistema vlasti.

Zakonodavnoj vlasti, naši građani ne pridaju onaj značaj koji treba, između ostalog zbog nerazumevanja ili ne htenja pojedinaca, da svoj posao rade, u skladu sa aktima, koja regulišu ponašanje poslanika.

Meni se nekako čini da kod postavljanja poslaničkih pitanja Vladi, mada se u ovom domu, od pojedinih predstavnika opozicije i onih koji ne podržavaju vlast, češće čuju pitanja predsedniku države, a zapravo pitanja treba postavljati nama, koji sedimo ovde, ministrima, predsednici Vlade i nekako mi se čini da odgovori na ova pitanja su prilika da se podsetimo da postoji, pošto su očigledno sugestije poslanika o tome da diplomatske aktivnosti, na najvišem nivou Srbije, nisu u skladu sa očekivanjem pojedinaca, posebno u ovom trenutku, kada su odnosi između Crne Gore i Srbije vrlo delikatni, upravo zbog statusa SPC. Dakle, meni se nekako čini da pojedini poslanici po malo zaboravljaju na činjenicu da postoji parlamentarna diplomatija.

Parlamentarna diplomatija bi morala biti komplementarna, diplomatiji države. Dakle, onoj spoljnoj politici koju vodi predsednik države, koju vodi Vlada Republike Srbije, o kojoj su moje kolege, ministri, pre svega predsednica Ana Brnabić, dosta govorili.

Da li treba brzopleto reagovati? Da li treba pred javnosti izneti, baš svaki korak koji se radi u spoljno političkim aktivnostima? Da li treba praviti afere u vezi sa ugledom spoljno političkih aktivnosti i zatvarati vrata pred svetom? To je ste pitanje na koje ovaj dom treba da da odgovor.

Oni pojedinci, koji postavljaju ta pitanja, a ja sam svesna da sam danas došla kao ministar da budem pitana, ali prosto imam obavezu jer sam dugo sedela u poslaničkim klupama i najduže sam zapravo radila u državi na tim poslovima, i imam potrebu možda da ih podsetim, da treba da se pitaju, a šta su oni kroz parlamentarnu diplomatiju lično uradili, jer ima takvih mogućnosti, i može biti da je komplementarnost zvanične i parlamentarne diplomatije, najbolji ključ da ugled zemlje bude na višem nivou, i da delikatna pitanja kao što smo sada pred takvim pitanjima, budu rešavana na mnogo mudriji način nego što bi oni to želeli.

Da postoji iskrena želja da se na ovaj način pristupi pitanju SPC i da određena podrška, onda je najverovatnije da bi formulacije pitanja, bar onih koji dobro znaju zašto to pitaju, bila sasvim drugačija. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani poslaniče, na pitanju koje ste mi uputili zbog toga što se radi zaista o pitanju koje dira možda najdublji nacionalni interes, u ovom momentu Srbiju. To što nas ima ispod sedam miliona u ovom momentu, što je prosečna starost 43,2 godine, što je očekivana dužina života 78 godina za žene, a 72 za muškarce, što znači da ćemo biti sve stariji kao nacija i u Evropi smo osma po redu država po toj prosečnoj starosti. To su pitanja koja su za sve strategije, vezane za sve segmente života u Srbiji, više nego važne.

U poslednje dve i po godine budžet Vlade Republike Srbije, odnosno vi ste ovde izglasali budžet koji je imao dosta razumevanja za transfere ka jedinicama lokalne samouprave kada je u pitanju pronatalitetna politika i 1,2 milijarde je izdvojeno za jedinice lokalne samouprave da same na osnovu sopstvenih prioriteta učine sve u skladu sa elementima Strategije za podsticanje rađanja, jer su različiti problemi u različitim sredinama. Mi zaista imamo izvanredne primere na nivou gradova i opština utrošenih sredstava i zahvaljujući samo toj vrsti aktivnosti, mi smo npr. smanjili liste čekanja za 2.500 mališana, dečaka i devojčica, za vrtiće, za predškolske ustanove.

Naravno da početni rezultati i ako su nas demografi naučili da će prvi dobri rezultati biti za 10 godina, ovakve politike populacione se već mogu registrovati. Mi smo jedina zemlja u regionu, a uzete su u obzir sve članice bivše Jugoslavije, Rumunija, Bugarska, dakle, zemlje EU, Mađarska koja izuzetnu pažnju posvećuje ovom pitanju i Albanija, koja u prvih devet meseci ima za preko 600 novorođene dece više nego prošle godine, sve ostale su u minusu.

Šta su naši planovi i šta ovaj resor koji je sada funkcionisao na nivou kabineta i do i nakon izbora će svakako raditi? Ovo je resor koji će se baviti, pre svega, stvaranjem boljih uslova za mlade ljude da ostanu u Srbiji da žive i rade u Srbiji, da planiraju brojnije porodice, kroz projekte vezane za izgradnju stanova.

Nama podaci govore da samo 29% naših mladih sugrađana, parova, ima rešeno stambeno pitanje. Izgradnja i mogućnost da se dođe do stambenog prostora je vrlo bitna za sve porodice, za sve partnere koji planiraju rađanje, decu i opstanak ovde.

Drugi bitan element je saradnja sa poslodavcima. Znate, poslodavci su vrlo zainteresovani za profit. Poslodavac je u krajnjem slučaju i država i finansijske institucije i privredni subjekti, ali aktivnost koju smo krenuli da testiramo i da zajednički ulažemo u predškolske ustanove koje nisu samo mesto obrazovanja, odnosno čuvanja dece, već i obrazovanja i sticanja onih prvih navika koje dete treba da ima i u kulturološkom i u intelektualnom i u saznenom smislu, treba da budu na višem nivou. Tek 51% dece koja bi trebalo da se nađu u predškolskim ustanovama je smešteno u ove, što znači da razgovor sa poslodavcima o subvencijama, koje bi država dala i partnerstvo koje bismo imali u pogledu razvoja mreže predškolskih ustanova… To jeste naš plan.

Ova dva plana su najdirektnije vezana za inicijative Saveta i to Nacionalnog saveta za populacionu politiku, na čijem čelu je predsednik države, i Saveta Vlade, na čijem je čelu predsednica Vlade. Dakle, mi ova dva segmenta nikako ne možemo rešavati samo kroz kabinet na čijem sa ja čelu. To možemo raditi isključivo zajednički, svi ministri, pre svega, zaduženi za zdravlje, socijalnu politiku, finansije, obrazovanje, i te kako sarađuju na ovim pitanjima i zajedničke aktivnosti daju solidne rezultate.

Ono što jeste jako važno to je da je znanje o reproduktivnom zdravlju u mnogim sredinama na prilično niskom nivou i da pojam seksualnog obrazovanja i reproduktivnog zdravlja treba, kroz sistem školovanja, da bude jedan od naših zadataka, a sa druge strane zaista i ohrabrivanje roditelja da na prikladan način priđu ovom pitanju u komunikaciji sa svojom decom. Jeste važan problem, jer broj maloletničkih trudnoća, broj onih koji zapravo imaju zdravstvene probleme, a potencijalno su roditelji ili budući roditelji, nije mali, tako da u saradnji sa zdravstvenim sistemom i sistemom socijalne zaštite mislimo da je potrebno i te kako raditi na ovim pitanjima.

Još samo dva segmenta hoću da pomenem. Jedan je vezan za sredstva informisanja koji ne retko senzacionalistički prilaze temama koje su vezane za populacionu politiku i zapravo imaju kontraproduktivne efekte. Mislimo da izvesna edukacija i saradnja sa njima treba u narednom periodu da bude na višem nivou, kao što smatramo da najodgovorniji u jedinicama lokalne samouprave, i tu je primer Jagodina, moraju zapravo raditi na način da okupe i nevladin sektor i deo akademske zajednice koja pripada toj sredini i da mobilišu svakog pojedinca, da zajednički radimo na ovom pitanju.

Divni tekstovi su napisani 2008. godine. Kao ministar sam ih, kada sam ušla u Vladu, našla u fiokama prekrivene prašinom. Dakle, stručnjaci su dali veliki doprinos da se napravi strategija koja nije bila primenjivana i zapravo od 2017. godine radimo na ovim pitanjima, ali to je samo prvi korak. Čeka nas distanca od 7.000 milja.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Kovač, zahvaljujem na tako dobrom informisanju u vezi sa temama na kojima radi Vlada od onog momenta kada je sadašnji predsednik država, tada predsednik Vlade ocenio da jedan od prioriteta Vlade treba da bude rad u resoru na čijem sam ja čelu.

Vlada zaista vrlo povezano, vrlo integrativno prilazi pitanju nataliteta, populacione politike, analizi demografskih indikatora i zapravo nema ni jednog segmenta u Vladi koji se ne bavi ovim pitanjem.

Na kraju i činjenica da je predsednik Nacionalnog saveta za populacionu politiku, predsednik države, govori o tome koliko je ovo izuzetno značajno pitanje. Ne daje nikakve političke poene jer dobri rezultati se ne mogu uopšte očekivati za vremenski period koliko traje mandat jedne vlade, ali dobri koraci jesu ohrabrujući. Premijerka je upravo iznela neke od njih. Ja bih samo, pre nego što pređem na direktan odgovor na vaše pitanje, htela da kažem, da u analizi struktura majke koje su dobile određene finansijske podsticaje.

Sve je više zaposlenih žena se ostvarilo kao roditelj iz godine u godinu i to već možemo govoriti treća godina o jednom trendu. S druge strane kada smo analizirali strukturu obrazovanja majki koje imaju troje dece, svaka četvrta je visoko obrazovana i uz podatak da među deset zemalja, a među tim zemljama su i one koje pripadaju EU, Rumunija, Bugarska, Mađarska, sve Republike bivše Jugoslavije i Albanija, jedino mi imamo pozitivan broj rođenih beba, dakle povećan u odnosu na isti period prethodne godine ohrabruje i smatramo da su mere intenzivno realizujemo zaista dale početne rezultate.

Vi ste pomenuli istraživanje vezano za usklađivanje rada i roditeljstva. Sa Privrednom komorom i Republičkim zavodom za statistiku organizovali smo to istraživanje, koje je obuhvatilo preko 126 zaposlenih, reprezentativni uzorak je bio blizu 4.330 poslodavaca smo najdirektnije kontaktirali. Naša početna ideja je bila da promenimo normativu kako bi usklađivanje rada i roditeljstva dalo bolje rezultate u pronatalitetnim merama.

Šta se dogodilo kada smo analizirali rezultate? Dogodilo da zapravo zaposleni imaju vrlo malo informacija o tome šta Zakon o radu sve daje kao mogućnost, a onda naravno da poslodavci ne mogu povoljno odgovoriti ako nemaju zahteve. Mi smo krenuli najpre edukacijom zaposlenih kroz saradnju onih lica koja su zadužena za ljudske resurse u pojedinim privrednim i svim drugim subjektima. Država kao poslodavac finansijske institucije, privredni subjekti, svi su podjednako važni kada je ova tema u pitanju i mi smo zapravo ovo istraživanje radili uzimajući u obzir uzorke iz svih ovih pomenutih subjekata.

Što se tiče sredstava koje dodeljujemo jedinicama lokalne samouprave, htela bih da podsetim da pre tri godine ukupno 130 miliona je bilo opredeljeno za 15 jedinica lokalne samouprave. Pre dve godine, zapravo pre godinu dana, ukupno 50 miliona za 61 jedinicu i ove godine smo imali sumu novca od 650 miliona i ukupno je 85 gradova i opština dobilo sredstva. Kako izgleda uopšte dodela tih sredstava jer mi se čini da je bilo upravo od kolega poslanika nekih nedoumica i nejasnoća u vezi sa tim kako se sredstva dodeljuju.

Vidite, to javno oglašavanje daje mogućnost svakoj opštini i svakom gradu da se pripremi i da aplikuje. Preduslov je da imaju lice na nivou svog veća u Skupštini koje se bavi demografsko populacionim pitanjima i da mora prethodno napraviti analizu. Dakle, na neki način da bismo dali nepovratna sredstva osmislili smo da mora svaki grad i svaka opština da analizira svoju strukturu, demografsku, populacionu, pitanje migracije, aktivnog starenja i da se pojavi sa vrlo konkretnim programom za koji doživljava da je apsolutni prioritet kada je u pitanju populaciona politika upravo za taj grad.

Jedan od gradova na naše veliko zadovoljstvo koji već u dva navrata dobija sredstva jeste Zrenjanin. Zrenjanin je između ostalog tražio sredstva da obezbedi i adaptira kuće na periferiji grada koje će dodeliti mladim bračnim parovima koji imaju jedno dete ili su se tek uzeli i tek planiraju proširenje porodice, odnosno roditeljstvo.

Desetak ovakvih lepih primera i ukupno 27 iz ovih sredstava rešenih stambenih pitanja je bio i te kako značajan podsticaj da mladi ljudi ostanu tamo gde su dobili krov nad glavom i da se tu zaposle. Bilo je naravno i drugih vrlo kvalitetnih primera. Inače, najveća suma novca jeste otišla na adaptaciju i dogradnju prostora za predškolske ustanove zbog toga što su tu liste čekanja još uvek relativno velike, ali rezultat je da je dve i po hiljade mališana, dečaka i devojčica dobilo smeštaj u predškolske ustanove. U sedam sela smo po prvi put uspeli zajednički sa jedinicama lokalne samouprave da osnujemo jasleni uzrast za brigu dece.

Dakle, polazeći od činjenice da smeštaj u predškolsku ustanovu nije samo rezultat koji će smanjiti brigu roditelja o tome gde se nalaze deca, nego da ima obrazovni karakter, da jača kompeticiju tih naših najmlađih sugrađana oko ostvarenja najrazličitijih ciljeva, mi zaista mislimo da je ta investicija vrlo opravdana. Bilo je takvih zahteva koji su naizgled delovali vrlo neobično, jedna jedinica lokalne samouprave, mislim da sam vam to jednom i rekla, je tražila 18 električnih bicikla da bi popravila natalitet, Šid je bio u pitanju. Za mene je bilo malo nelogično kako ćemo to električnim biciklima popraviti natalitet. Međutim, saradnice porodica i medicinske sestre koje obilaze decu i starija nemoćna lica, pošto Šid ima 18 sela, svaka od njih je dobila taj bicikl i neuporedivo brže stizala do odredišta i provodila neuporedivo duži vremenski period u kući, baveći se negom deteta, negom stare osobe, kako bi mladi roditelji mogli da se posvete i sebi i da razmišljaju i da osete na kraju koja je to podrška države.

Dakle, maštovitost onih koji aplikuju za ova sredstva je velika, o tome možemo pričati, prosto ne bih da uzimam mnogo vremena, ali od ukupne sume koju ste i sami izneli jeste najveći broj sredstava otišao za predškolske institucije, nažalost neke prazne škole smo adaptirali za takve prostore. U Subotici se na primer dogodilo da smo adaptacijom kuhinje koja 30 godina nije adaptirana, i koja je u jezivim uslovima spremala 5000 obroka dnevno, podigli broj obroka na 12 hiljada.

Ovo su duboko životna pitanja. Ovo su pitanja koja se tiču zaista mladih ljudi koji stiču sve više poverenja u to da im je država tu negde i da se na nju mogu osloniti kada planiraju proširenje porodica. Zaista delim zadovljstvo sa svima vama, poštovani narodni poslanici, i u ime Vlade i predsednika države još jednom se zahvaljujem što zajednički radimo na ovom pitanju.
Ja bih, naravno, želela da se zahvalim Draganu Markoviću Palmi, poslaniku koji vrlo savesno pristupa ovom segmentu rada, postavljanju poslaničkih pitanja, i to uvek sa idejom da dobijemo onaj odgovor koji je pozitivno podsticajan na društvo.

Znate, ovo pitanje ne zadire u resor za koji sam odgovorna u Vladi, nego zadire za osećanje slabosti koju imaju oni koji pokušavaju na senzacionalistički način, indukcijom agresije da izraze svoju nemoć. Narod je taj koji kaže da je Aleksandar Vučić čovek u koga se ima beskrajno poverenje. U novijoj istoriji nismo zaista imali, pa i uopšte u istoriji izbornih rezultata, takav stepen poverenja u jednog čoveka. Oni koji ne mogu da se pomire sa tom činjenicom biraju načine, ali ne da indukuju bolesne ljude. Osobe sa mentalnim smetnjama, a Strategija za podsticanje rađanja koju je donelo Ministarstvo na čelu sa ministrom Lončarom se vrlo dobro odredila prema ovom pitanju i odnosi se na period od 2026. godine, upravo podrazumeva postojanje i ulaganje u institucije koje su potpuno nove, nove za naše uslove, i zovu se centri za mentalno zdravlje.

Neće njih indukovati, jer zdravstveni radnici i psihijatri kojih ima preko 850 u Srbiji dobro znaju svoj posao. Indukovaće one osobe koje teško kontrolišu svoja ponašanja, svoj gnev i svoju nemoć. Dakle, Dragan Marković Palma opravdano razmišlja o tome da vizuelna indukcija, da verbalna indukcija na agresiju posebno kada su u pitanju ličnosti kao što je predsednik Vučić, jeste nešto što plaši građane i jeste nešto protiv čega moramo, apsolutno ustati svi i reagovati svi.

Dakle, kao lekar, kao psihijatar u krajnjem slučaju kao član ove Vlade htela bih da kažem da usmeren bilo koji način agresije na predsednika države, uz jednu konkretizaciju koju i deca razumeju, je samo poruka nemoćnih. Meni više ostaje da žalim takve, a moramo ih i osuditi.
Ja ću na prethodni deo pitanja, a onda će premijerka.

Zahvaljujem na pitanju koje ste postavili zbog toga što bez podrške za izmenu Zakona o ministarstvima i Vladi, odnosno podrške ideji sadašnjeg predsednika države o tome da se Vlada mora baviti pitanjem populacione politike, ne bi bilo rezultata na koje smo svi vrlo ponosni.

Naime, u prvih pet meseci ove godine rodilo se 835 beba više nego prošle godine. Naravno, nisu samo finansijski podsticaji, radi se prosto i o drugim merama koje proističu iz strategije za podsticanje rađanja, ali zbog kratkoće vremena biće prilike da o tome razgovaramo drugi put.
Zahvaljujem, uvaženi poslaniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi zaista čast da i tema demografije i populacione politike bude u sklopu pitanja koja su upućena Vladi, zbog toga što je 2016. godine, kada je sadašnji predsednik, tada premijer, Aleksandar Vučić, vama predložio da jedan od resora u Vladi bude Kabinet za populacionu politiku i demografiju. Vi ste zapravo taj predlog podržali. To je prvi put da se Vlada aktivno bavi sopstvenim resorom ovim pitanjima.

Stručnjaci su sredinom prošlog veka ocenili da je demografsko-populaciona politika izuzetno veliki problem Srbije. Upozoravali su i čak jedan dosta pristojan sastav stručnjaka napravio je izvanrednu Strategiju za podsticanje rađanja 2008. godine. Kada sam došla na čelo kabineta, u ime koga sada i govorim, našla sam taj dobar papir u fioci duboko prekriven drugim papirima.

Dakle, stručnjaci od sredine prošlog veka do 2008. godine, odnosno do 2016. godine upozoravaju, a politički sluh, smelost da se i ovim problemom bavimo zapravo potiče od inicijatora koji je sada i predsednik Nacionalnog saveta za populacionu politiku, predsednik Vučić.

Moram reći da je Vlada više nego posvećena ovim pitanjima. I, kao što znate, međuresorni rad Vlade jedino i može dati nekakve rezultate. Rezultate ne možemo, naravno, očekivati preko noći, jer su nas demografi naučili da je jedinica za merenje dobrih postupaka i odluka i ponašanja u ovoj sferi najmanje 10 do 15 godina. Zbog toga ovo nije par ekselans političko pitanje. Ovo je pitanje budućnosti Srbije i ja zapravo vodim resor koji se ne bavi političkim pitanjima, jer brzih odgovora pozitivnih neće biti.

Šta je cilj Strategije za podsticanje rađanja koju smo mi doneli, a koju je, naravno, Vlada Republike Srbije, na čelu sa gospođom Brnabić i svim ministrima razmatrala i usvojila? Pre svega, da se pronatalitetna politika zaista vodi, ali da u probleme rešavanja ove politike uključimo i pitanje migracija.

Tek kad je neko danas pitao zašto odlaze lekari odavde, moramo se složiti da su migracije civilizacijska realnost i da ljudi iz Nemačke odlaze u Ameriku, u Kanadu, iako je standard jako dobar. Dakle, sloboda kretanja ljudi, pa i obrazovanih ljudi, je jedna realnost, koja nikako ne može da se fokusira i veže samo za Srbiju.

Nikada ova Vlada neće činiti zabranu onima, niti može, niti ima takvu tendenciju, koji planiraju da odu. Mi ćemo raditi na jačanju veza sa mladim obrazovanim ljudima koji odlaze iz Srbije, jer nijedna vlada do sada se nije bavila ovim pitanjima.

Ono što mislim da je konkretan odgovor na vaše pitanje, proističe iz činjenice da pored toga što su vrlo značajna dokumenta na nacionalnom nivou doneta i što su opredeljena finansijska sredstva, nema zapravo dobre populacione politike i dobrih koraka ako jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi ne donesu svoje planove vezane za demografiju i populacionu politiku. I zbog toga smo se opredelili da ukupnu sumu od 500 miliona zapravo u formi subvencija dostavimo jedinicama lokalne samouprave koje imaju svoje programe i koje su aplikovale nakon javnog oglašavanja.

Dakle, 119 opština je razmatralo temu demografije u svojoj sredini i mislim da je to najveći kvalitet, jer je ova Vlada uspela da podigne vidljivost teme do jedinica lokalne samouprave do Saveta za demografsku politiku i zdravstvenih saveta, ako nemaju savete za demografiju na nivou jedinica lokalne samouprave i pripremali su se i vrlo ozbiljno priložili svoje projekte. Dakle, 61 opština i grad su dobili nepovratna sredstva u vrednosti od 500 miliona. Zahvaljujem na pitanju.