Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, mi smo podneli na član 44. amandman koji je potpuno razumno rešenje kojim se otklanja bilo kakva mogućnost za spekulativne radnje koje bi mogle da se urade, a to je, u članu 44. st. 3. i 4. se brišu.
U obrazloženju smo dobili objašnjenje da se amandman ne može prihvatiti iz razloga jer u toku izvođenja geoloških istraživanja veoma često postoji potreba za određenom promenom koncepcije istraživanja, pa u tom grmu i leži zec. Znači, amandman koji smo mi podneli ima za zadatak da se obezbedi trajnost, odnosno ispunjavanje potpisanog ugovora i da se elementi tog projekta ne mogu menjati kako kome bude milo.
Imali smo prilike nedavno da raspravljamo i o Zakonu o ozakonjenju, kojim se kroz drugi niz godina, veliki vremenski period, došlo do toga da imamo desetine hiljada objekata koji nigde ne postoje, ni u katastru, ni u drugim dokumentima koji su važni, pa tako i ovde. Mi možemo, ne sumnjajući u dobro nameru zakonodavca, ali se otvara mogućnost da vi napravite ugovore, odnosno podnese se projekata koji ima element istraživanja na koji se da saglasnost, a onda se on raznim aneksima proširuje, pa tako vi od bungalova na Zlatiboru dođete do hotela.
Malo sam se figurativno izrazio. Međutim, u obrazloženju, koje ste nam dali, uopšte nema malo veće ozbiljnosti u pokušaju da nam se obrazloži. Ja sam potpuno svestan da ta geološka istraživanja imaju određeni sled stvari, ali se njime ne bave laici i nismo naivni da smatramo da neko ko želi da vrši geološka istraživanja na našem prostoru došao da proba. Oni su dobro informisani, koristeći najsavremenije tehnologije, kroz razne oblike skeniranja i zemljišta i određenih ispitivanja i podataka obaveštajnih, koje mogu da dobiju o tom području i ta zainteresovanost kroz određeni projekat mora da bude decidno obrazložena i ona se ne može menjati i to je cilj ovog amandmana.
U odgovoru nas niste potpuno ubedili da je dovoljno da neko ima dobru nameru ili da je ono što je napisao misli. Obično to tako ne bude, bar ne kod nas u ovoj zemlji. Zato vas molim, u ime cele poslaničke grupe, odnosno poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS, Zeleni Srbije, da još jednom razmotrite amandman, ukoliko je moguće i da se to prihvati. Ukoliko ne, da zamolim kolege narodne poslanike da razumeju i prihvate ovo što sam ja rekao.

Uvažena predsednice Skupštine, dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, mi smo i ja ću nabrojati amandmane na koje smo dobili isti odgovor koji kaže – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za ne prihvatanje amandmana na član 9. to je 58, 59, 61, 62, 68, 71 i 73.
Pošto je tako pojednostavljen odnos prema našim amandmanima u obrazloženju da se mi poredimo, znači da se čak ne može ni jedan razuman odgovor dati, oni se svi odnose na davanje većih ovlašćenja jedinicama lokalne samouprave. Želeo bih da apelujem na sve narodne poslanike, mi smo ovde svi delegati koji dolaze iz raznih krajeva cele naše zemlje i mi ćemo se vratiti u svoje jedinice, sredine odakle smo i trebate da date sutradan obrazloženje svojim sugrađanima, recimo u Vrnjačkoj Banji gde ima termalnih izvora, recimo, evo nabrajali smo i neka druga mesta, ne bih želeo bilo koga da stavim u podređen položaj.
Dobićete pitanje – zašto delom tim resursima koji su eto, sledom stvari, a u životu se uglavnom sticajem pojedinih okolnosti i dešavaju najvažnije stvari. Eto, našli ste se na toj opštini na kojoj ima prirodnih resursa, a ne možete da raspolažete kao jedinica lokalne samouprave bar delom sa tim. Ovaj zakon to upravo predviđa i neću se javljati za ove članove naredne koje sam nabrojao iz razloga što mislim da nema svrhe, jer pojednostavljen odgovor mnogo više govori o odnosu onoga ko je to napisao nego nas predstavnika građana prema materiji kojom se bavimo.
Molim vas za razumevanje da ukoliko ministarstvo ne prihvati ove amandmane, jedan razuman odnos svih nas narodnih poslanika, predstavnika građana ove naše zemlje, da pobedi tako što ćete glasati za ove amandmane koji će pružiti mogućnost da i vi u vašim lokalnim jedinicama lokalne samouprave većih, manjih, bilo kakvih dođete u priliku da možete da razvijate svoj lepi grad, svoju lepu sredinu i da imate na korist svih građana mnogo bolje uslove za dalji život. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, ja ne mogu da se otmem utisku, jer smo mi i o ovom članu u stav 1, pored ovih ostalih stvari, pomenuli i dodali da eksploatacija nemetaličnih mineralnih sirovina za dobijanje građevinskih materijala i eksploataciju mineralnih resursa za dobijanje prirodnih itd, itd, ali smo dodali – pored nadležnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Znači, potpuno je nejasno zašto se lokalna samouprava maksimalno isključuje iz ovog zakona, kao da ne postoji. Ona je ustavna kategorija i ima određeni nadležnosti Ustavom zagarantovane, a na ovaj način se praktično lišava mogućnosti da pokaže svoju sposobnost i da privuče investitore. Iz nekog svog iskustva rada u lokalnoj samoupravi, mogu da vam kažem da za jednu lokalnu samoupravu 150 radnika uposliti, znači i 50 porodica. Mnogo znači. Možda to za državu mnogo ne znači, ali čak i ovi razni oblici obezbeđenja postaće jedna dobra atrakcija i to vam kažem iz iskustva. Tamo gde smo pružili više mogućnosti, više je bilo zainteresovanih investitora. Ta obezbeđenja koja postoje su zakonom predviđena. Znači, oni ne favorizuju bilo koga od njih, ali pružaju mogućnost da izborom od nekih vidova obezbeđenja za ovakvu eksploataciju, odnosno za ovaj posao nekome učinimo taj posao bližim.
Još jednom molim da se jedinice lokalne samouprave uvaže ovim našim amandmane, a do kraja ćete imati još amandmana gde ste potpuno isključili jedinice lokalne samouprave koje imaju prava da ono što im je bogom dano na njihovoj teritoriji koriste. Ta priča o korišćenju u interesu svih građana se uopšte ne dovodi u pitanje. Ovde se dovodi u pitanje jedna, da tako kažem, nadmenost Vlade koja pokušava da ministarstvu koje je nadležno za ovaj posao pruži mogućnost da samo odlučuje, bez uvažavanja i bez uključivanja lokalnih samouprave koje bi mogle da imaju značajne prihode i značajno da unaprede svoj rad i svoje prihode. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, Poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, podnela je amandman na član 22. i taj amandman glasi, ja ću ga pročitati da bismo se razumeli zbog čega smo ovo tražili: „U članu 22. stav 1. reči: „12 meseci“ zamenjuju se rečima: „tri meseca“.“
U obrazloženju smo smatrali i naveli da ne postoji nijedan razlog da kada neko podnese zahtev i taj zahtev u roku od 30 dana ne bude, ukoliko je nepotpun, o tome se izveštava podnosilac zahteva i on mora u narednih 30 dana da podnese dokumentaciju kojom bi upotpunio ovaj zahtev. Ukoliko on podnese zahtev koji je potpun, dobiće, po članu 21, mogućnost da se rešenje ministarstva, tj. da dobije registraciju geografskog porekla. Međutim, ako je nepotpuna dokumentacija, on dobija rok od 30 dana da dopuni dokumentaciju. Ako to ne učini, po automatizmu mu se daje negativno rešenje, tj. odbacuje se zahtev. Međutim, ukoliko on tu dokumentaciju da, član 22. reguliše da ministarstvo u narednom periodu od 12 meseci treba da to razreši.
U obrazloženju Ministarstva stoji da je to neophodan rok, neophodan za sve mere i radnje koje moraju da se preduzmu da bi se došlo do razrešenja te situacije i poziva se na član 23, u kome takođe pišu razne situacije u kojima se može tražiti ta dopuna dokumentacije.
Imajući u vidu da prilično dobro poznajem funkcionisanje ministarstva i pojedinih uprava, smatram da je to bio neprimeren rok. Naš predlog je bio da taj rok bude umesto 12 meseci tri meseca. Jer, sve te radnje, kakve god, koliko god i kako god da se podnose, ukoliko bi se u roku od tri meseca donelo pozitivno ili negativno rešenje, ubrzalo bi i efikasnost ministarstva i dalo bi na efikasnosti i mogućnosti onima koji su napravili propust i taj propust otklonili, da što pre počnu sa proizvodnjom i distribucijom takvog jednog proizvoda.
Mislim da je to moglo da se razreši i da postoji kapacitet, zato što ni upravni postupak, ni svi nalozi koji su dati kao potencijalna rešenja za slučaj da je nepotpuna dokumentacija, predviđaju rokove od 30 ili 60 dana, a 90 dana je sasvim dovoljan rok i mi smo smatrali da je taj amandman bio potpuno razuman, sa aspekta efikasnosti Ministarstva poljoprivrede. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, dame i gospodo, koleginice, narodni poslanici, evidentno je da se mi malo površno slušamo. Ovde se operiše podatkom da je rok, i to je koleginica navela, da je rok do 12 meseci. U zakonu piše – od. Znači, ne – do. I vi ste čak naveli da je rok do 12 meseci. Da ste vi to tako naveli, mi ne bismo ni podnosili amandman. Kada neko u zakonu navede – od 12 meseci, to znači 12 meseci.
Znači, potpuno sam saglasan sa tim da ste vi preuzeli jednu važnu i odličnu ulogu medijatora, ali ste isto naveli da je to 60 dana. Isto ste naveli i 30 dana za rok za žalbu. Ali smo tek u razgovoru čuli jednu rečcu – do 12 meseci, a to potpuno onda otvara mogućnost da ste vi u pravu.
Ja vam se zahvaljujem i nadam se da je koleginica takođe razumela moju diskusiju, da „od“ i „do“ nije isto. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo na član 36. podneli amandman koji ima jednu razumnu sadržinu s obzirom da treba da na jedan, da kažem, elegantan način reši problem kontrole onih koji proizvode, kontrole proizvoda onih koji proizvode proizvod za sopstvene potrebe.
Molim da me saslušate dok čitam i amandman i vaš odgovor jer ste mi u odgovoru za neprihvatanje amandmana dali naš amandman. Amandman glasi – da se u članu 36. posle stava 3. dodaju novi st. 4. i 5. koji glase – ispitivanje bezbednosti i kvaliteta jakih alkoholnih pića koja fizičko lice proizvodi za sopstvene potrebe, izvršiće se na zahtev tog fizičkog lica, u skladu sa odredbama ovog zakona kao i propisima kojima se uređuje bezbednost hrane. Još jedan stav – ministar bliže propisuje način i postupak ispitivanja bezbednosti i kvaliteta jakih alkoholnih pića iz stava 4. ovog člana.
Vi ste mi odgovorili, vi ste nam odgovorili, izvinjavam se, da se amandman ne prihvata iz razloga što je predmet ovog zakona svako jako alkoholno piće koje se stavlja u promet. Fizičko lice koje proizvodi jako alkoholno piće za sopstvene potrebe može, a bilo bi i vrlo uputno da na sopstveni zahtev o svom trošku izvrši kontrolu kvaliteta i bezbednost svojih proizvoda u bilo kojoj laboratoriji koja vrši takva ispitivanja.
Znači, ono što niste razmatrali to je da ministar može pravilnikom da propiše na koji način takvi ljudi mogu da izvrše kontrolu svog proizvoda i da se o tome vodi evidencija jer ponavljam radi se o jednoj trećini ukupne količine alkohola koji se popije u ovoj zemlji. To nije zanemarljiva količina i ovde pričamo sa aspekta zdravlja ljudi. Možda je neko nesvestan, nedovoljno obrazovan ili na bilo koji drugi način onemogućen da shvati opasnost kojoj se izlaže. Nadvlada ga strast ka alkoholu ili alkoholizam koja je bolest, ali zato društveno odgovorna vlast ili nadležno ministarstvo mora da predvidi mogućnost da on, kako ste vi odgovorili, a kako smo i mi predložili, može o svom trošku da izvrši, odnosno za sopstvene potrebe da izvrši kontrolu, a da o tome dobije adekvatan nalaz tj. deklaraciju i da se o tome vodi evidencija kojom bi trebalo da raspolaže ministarstvo.
Želim da napomenem i navešću dva primera. Jedan je vrlo drastičan. Naš predsednik države je poklonio svoju rakiju nekome. Da li je to ispitano? On je time, recimo da je to odlično i mi ne dovodimo, niti ja sumnjam, ne konzumiram alkohol i neću da sumnjam, ali je mogao da izazove međudržavnu, ovako, vrlo neprijatnu situaciju koja je mogla za posledicu da ima korišćenje tog alkoholnog pića, da se ne zna njegov kvalitet i potencijalna opasnost koju ona može da nosi.
Dakle, mi smo ovim članom želeli samo da, isto kao što ste nam odgovorili, ostavimo mogućnost, on i može, da pravilnik kojim bi se regulisalo, a to piše u ovom drugom stavu, da ministar bliže propisuje uslove na koje će se on i evidentirati. Time bismo u krajnjoj liniji mnoge ljude koji imaju malu proizvodnju, koji su iz istog geografskog kraja, na neki način, stimulisali da se sutra udruže, kroz udruženja formiraju zajedničke pogone, naprave zajednički posao koji će registrovati i koji će biti evidentiran u registru.
Ovde imamo jednu opasnost da se velika količina nalazi u prometu, iako mi ne smatramo, mi smatramo da promet nije sve ono što nije trgovina, a korišćenje je u stvari ovde opasnost. Tako da, mislim da ste suštinski prihvatili svojim obrazloženjem amandman, ali ste nam odgovorili da se on ne prihvata. Molim vas da razmotrite, zato što naš cilj nije da jedan odličan zakon derogiramo, naprotiv, želimo da ovaj zakon dobije još jedan kvalitet više za koji ćete, siguran sam, dobiti u svim instancama koje procenjuje naše zakonodavstvo najpozitivnije ocene. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, gospođo ministarko, razumem vaše obrazloženje i potpuno sam svestan toga da ukoliko bi se to unelo, ali to će se u nekom od narednih zakona morati, svi oblici proizvodnje će morati da budu pod kontrolom, smatrali smo da jednim gestom koji nije obaveza, u amandmanu i ne piše da je to obaveza i potpuno se slažem sa vama da je to preporuka, ali nije to sporno.
Sporan je onaj drugi deo gde smo mi predložili da Ministarstvo propiše način, znači da na neki način postoji registar proizvođača za sopstvene potrebe, što je vrlo korisno, kada imamo u vidu da imate jednu trećinu ukupne količine žestokih alkoholnih pića koja se konzumiraju. Naši stanovnici su i oni koji ne prodaju, a koji popiju 50 litara rakije, ili šta ja znam, u selima se to međusobno podobija, ko dobije. Naveo sam primer našeg predsednika, jer da je imao deklaraciju na flaši bili bismo sigurni da nije doveo zemlju u opasnost, možda da se neko otruje time.
Zahvaljujem, kao da ste prihvatili amandman.

Ja se zahvaljujem uvaženom kolegi, ali prvo da pozdravim poštovanu gospođu predsednicu parlamenta, gospođu ministarku i ostale narodne poslanike, dame i gospodu narodne poslanike.
Uvaženi kolega, mi posmatramo jedan isti problem sa dve različite strane. To je isto kao kada biste vi rekli - ne mora da se pregleda meso, pa se dobije trihinela. Znači, naš amandman nije imao za cilj da postojeća i predložena rešenja u zakonu derogira, umanji njihovu važnost ili ih izbriše. Mi želimo da dodamo jedan kvalitet više. Jer, ako vi prenebegnete činjenicu da jedna trećina ukupne količine žestokih, odnosno jakih alkoholnih pića koje se popije u ovoj zemlji nije pod kontrolom… Znači, nije cilj zakona da što više imamo registrovanih proizvođača, nego da sva proizvedena količina bude u smislu Zakona o bezbednosti hrane pod kontrolom.
Dakle, jedan od načina je mogao da bude ovaj koji smo mi predložili i on ne bi iziskivao finansijska sredstva za male proizvođače za sopstvene potrebe, nego bi im pružio šansu da znaju šta piju i da sutradan, kada tim istim ovlašćenim proizvođačima, kojima će prodavati najverovatnije upola cene svoj gotovi proizvod, jer nijedan seljak u ovoj zemlji ne proizvodi poluproizvod, a to vam je onaj prvi prepek koji je najopasniji i koji ima najviše metil-alkohola, nego će prodati gotov proizvod da bi mogao, jer to zna da radi, prodavaće ga sigurno za manje pare nego što bi ga prodavao i nego što je prodavao.
Odlično je što zakon reguliše ovo kako treba, da sva proizvodnja mora da bude pod kontrolom, da svaki proizvod mora da bude pod kontrolom kvaliteta, ali bi ovakvo saznanje, uz evidenciju, pružilo mogućnost onima koji to rade, a ne znaju šta rade. Znaju iz iskustva, kako vi to kažete. Ja sam vozio neiskustvo dok nisam položio vozački ispit. Znači, ostavite vi iskustvo, to je potrebno za određenu veštinu kojom vi ovladate i o tome dobijete sertifikat.
Znači, ne sporim vašu želju, a i ja želim da pomognem proizvođačima, ali pružimo im mogućnost da mogu da izvrše kontrolu tog proizvoda, znaju šta koriste i da se o tome vodi evidencija. Vi ćete na taj način doći da od te trećine bar za polovinu znate ko su ti proizvođači. Njima niko i dalje ne brani da proizvode, ali se zna šta je dobro, a šta nije dobro. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je zakon koji reguliše jednu vrlo važnu materiju sa aspekta proizvoda i prometa proizvoda koji se ovim zakonom reguliše.
Za nekoga taj proizvod predstavlja zadovoljstvo, a za većinu od nas predstavlja potencijalnu opasnost i vrlo je važno da se na jedan ozbiljan način razmotre sve zakonske regulative, a pogotovo ovaj zakon koji ste vi predložili.
Ono što je za pohvalu jeste da je zakon kvalitetno urađen, da je javna rasprava na kvalitetan način sprovedena i da se radi o tome da svi mi trebamo da budemo svesni da se radi o zakonskoj legislativi koja već pravno postoji u EU i da po osnovu Zakona o bezbednosti hrane, koji mi je poznat, alkohol, odnosno pića predstavljaju hranu. Znači, regulisani su ovim zakonom i vrlo je bitno da imamo na umu da pored prometa, koji je bitno regulisati i kontrolisati, pored načina proizvodnje vrlo je bitno i kontrolisati zdravstvenu ispravnost ovih proizvoda koji mogu da nanesu, svedoci smo tome, ogromne štete po zdravlje ljudi.
Ono što bih pohvalio takođe jeste da par segmenata koje ovaj novi zakon donosi. Prethodni zakon je bio zakon koji je takođe regulisao i isključivao je mogućnost individualne proizvodnje, što će se jednog trenutka u narednom periodu morati da desi inovacijom i ovog zakona. Te ja ne bih njega optuživao previše zato što je u članu 4. stajalo da se izuzimaju od zakona, zakonskih regulativa proizvođači za sopstvene potrebe. Mi ni u ovom zakonu, to je jedna preporuka i molba sa aspekta nekoga ko se bavi zdravljem ljudi u krajnjoj liniji, a to je pre svega bitna činjenica da nije regulisana kontrola zdravstvene ispravnosti proizvoda za sopstvene potrebe.
Time što smo mi rekli da neki proizvođač može da proizvede jako alkoholno piće za sopstvene potrebe, a da on to ne stavlja u promet, znači, pozvao je goste na slavu, na ručak, dao je komšiji flašu alkoholnog pića, znači on ne podleže obavezi kontrole tog proizvoda, a nama je kao društveno odgovornim ljudima potrebno da, mi smo, poslanička grupa Boris Tadić SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, podneli jedan amandman koji će pomoći da se i ovaj deo legislative dopuni.
On je vrlo jednostavan, šta mi predlažemo, i to ćemo kasnije i obrazložiti detaljnije, znači da se ne onemogućava proizvođač da za sopstvene potrebe izvrši kontrolu, da o tome dobije potvrdu, deklaraciju, a da ne mora da uđe u ovaj registar proizvođača, već da, kako smo i predložili u amandmanu, Ministarstvo propiše pravilnikom način na koji će se i ova materija tretirati.
Ono što je bitno, treba imati na umu da trećina ukupne količine jakih alkoholnih pića koji su van kontrole jeste ta proizvodnja za sopstvene potrebe. Znači, mi ne možemo da naredimo nekome šta će piti u svojoj kući, ali smo društveno odgovorni da zaštitimo njegovo zdravlje. Kako? Zakonskim pretpostavkama koje će mu olakšati da on ne mora da se registruje kao proizvođač, ali da ima prava da kontroliše i uđe u registar tih proizvođača za sopstvene potrebe, čime se ne ruši koncepcija ovog zakona.
Zamolio bih gospođu ministarku da me sluša, da biste me razumeli. Znači, nije primedba, kompletan zakon je kvalitetno urađen i za svaku pohvalu. On je evropski zakon koji omogućava da mi u narednom periodu o ovoj regulativi, odnosno o ovoj materiji ne brinemo, ali da bismo ga poboljšali mi smo zato smatrali da je potrebno pokazati još jedan viši nivo društvene svesti, čime bismo pružili mogućnost da bez obaveze, uz sopstvenu želju, svaki proizvođač za sopstvene potrebe može da izvrši kontrolu tog proizvoda i da o tom istom proizvodu dobije potvrdu o kvalitetu, znači, da pri tome ne ulazi u registar proizvođača, nego u neki registar, videćete kasnije u amandmanu je to dobro obrazloženo, mislim da ćete to prihvatiti.
Još jedna primedba, jeste da ima malo, verovatno je to tehnička greška, nesuvislosti u nekim rokovima. Recimo, imate u članu 22. da ispitivanje osnovanosti zahteva za registraciju geografske oznake, koja je veoma važna faza u postupku registracije, geografske oznake u Republici Srbiji, Ministarstvo ima rok od 12 meseci da to odgovori, to je previše, a da onda podnosilac tog zahteva dobije 30 dana da odgovori.
Samo želim da pomognem, kao što uopšte i naša cela poslanička grupa želi da bude od koristi narodu čineći svaki zakon kvalitetnijim, da na ove stvari skrenem pažnju, za pohvalu je da postoji registar onih koji se bave zakonskom legislativom u pogledu kontrole bezbednosti hrane, znaju da je osnovni postulat sledivost.
Znači, apsolutno pozdravljamo i registar, kontrolu kvaliteta, kontrolu proizvodnje, geografskog porekla. To je dobro rešenje, da ta oznaka ide kolektivno, da se može koristiti i za druge. Ono što je takođe bitno to je da je pružena mogućnost proizvođačima da oni, a svi znamo da mali broj proizvođača za sopstvene potrebe ima poluproizvod, uglavnom svi taj proizvod dovedu do kraja. Mi smo im na ovaj način, tj. vi ste im zakonom pružili mogućnost da prodaju gotov proizvod nekome ko je platio registraciju i ima prava za to. To vam je kao kada prodajete kvalitetno priplodno grlo, pa prodajete, kako kažu, nakupcima, pa ga prodajete na kilo umesto da ga prodajete po priplodnoj vrednosti. Koristim jedan žargonski izraz. Tako vam je isto, neko će morati svoju kvalitetnu rakiju, zato što nema mogućnosti da se registruje, jer nije toliko veliki da mu se to isplati ili kako već, proda svoj gotov proizvod ko može da stavi nalepnicu na to.
U suštini gledano, zakon jako pozitivan. Regulacija ove materije je vrlo bitna za stanovništvo i za pohvalu je vaš napor i sve ono što ste učinili. Molim da shvatite ovo kao ozbiljne i konstruktivne predloge od naše poslaničke grupe i mene samog, s obzirom da ćemo to morati jednog dana, kako god i šta god, uraditi.
U danu za glasanje mi ćemo podržati ovaj zakon zato što se radi o progresivnom zakonu i kvalitetnom evropskom zakonu. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine predsedniče Vlade, gospodine Cvetkoviću, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici,, moja pitanja će biti usmerena Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, tj gospodinu ministru koji je ovde prisutan.
Znamo da je ovo jedna vrlo rodna godina što se tiče žita. Takođe znamo da je u tom vremenskom smislu vrlo teška godina sa dosta suša. Znači, u klimatskom smislu, ipak je dala dobar rod.
Siguran sam da su na ovo u velikoj meri uticale mnoge mere koje je ministarstvo preduzelo, a jedna od njih je i 14 hiljada dinara po hektaru za dobru pripremu zemlje, zasejavanje kvalitetnog semena i đubrenja. U tom smislu, dobili smo u bilansu ogromnu količinu žitarica, po cenama koje su u potpunosti bile berzanske cene drugih evropskih zemalja.
Moje pitanje je – hoće li ovakvi preduslovi koji su praktično izgrađeni, stvoreni, uticati i na smanjenje, odnosno formiranje cene hleba? To je jako bitno za građane Srbije, s obzirom da svaka proizvodnja, pa i poljoprivredne, se bazira na finansijskim bilansima, znači, koliko smo uložili. Država je ovde uložila, otprilike, po proračunu negde oko 52% inputa u zasejavanje tih zemljišnih površina , a dobili smo dobar rod. Hoće li to uticati na smanjenje, odnosno na formiranje cene hleba u narednom periodu?

Moje sledeće pitanje je – kakva je to strategija i karakter agrarne politike, Ministarstva poljoprivrede, u smislu upošljavanja preko 1.500 agronoma, inženjera poljoprivrede i kakva će korist biti za seljaka od toga?

Samo želim da se zahvalim ministru na ovim iscrpnim informacijama koje smo dobili, mislim da su one od izuzetnog značaja, ne kako bi ohrabrile proizvođače, nego kako bi prikazali jedan novi duh i odnos u poljoprivredi, gde taj tradicionalni način bavljenja poljoprivredom predstavlja dobru osnovu uz edukaciju, pravilno savetovanje i daje mogućnost svakom domaćinstvu da kroz porodični posao praktično razvije načine da ostvari svoje prihode koji su dovoljni i mogući da što bolje živi. Zahvaljujem se još jedan put.

Uvažena gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set zakona koji po prirodi stvari imaju za cilj da poboljšaju kvalitet saradnje i odnosa između zemalja koje nas okružuju i drugih zemalja. Ono što je bitno za definisanje i kvalitet odnosa koje imate u saradnji sa okruženjem jeste da što preciznije i kvalitetnije definišete svoje odnose, manje će biti problema o kojima su moji prethodnici govorili. Tako smatram da predlozi ovih zakona o potvrđivanju sporazuma iz raznih oblasti predstavljaju samo jedan korak koji preciznije, bliže i kvalitetnije definiše odnose između nas i zemalja sa kojima se ti sporazumi potpisuju.
Ono što je bitno i na šta bih se posebno osvrnuo jeste potvrđivanje sporazuma, recimo, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o veterinarskoj saradnji. Pre nego što budem detaljno govorio o ovom sporazumu želeo bih da naglasim da problemi o kojima su prethodnici govorili, iz svih ostalih stranaka, jesu potpuno razumljivi i ti problemi postoje, međutim, ukoliko vi ne želite da uspostavite definisane odnose sa pojedinim zemljama sa kojima imate probleme, vi nećete te probleme ni moći kvalitetno da rešite.
Smatram da ove sporazume, pogotovo u ovim preciznim oblastima, koji pružaju mogućnost našoj zemlji da na jedan organizovan način nastupi na tržištima EU, jer Srbija je svakako evropska zemlja i sa ogromnom željom da postane članica Evropske unije, znači, jedne organizacije u kojoj bi mogla da pokaže sve svoje mogućnosti i da eksponira sve svoje sposobnosti, treba u potpunosti prihvatiti.
Osvrnuću se na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH. Prethodni govornik, tj. koleginica je iznela niz konstatacija i informacija koje je verovatno sa velikom pažnjom, s obzirom na to da sam primetio da je interesuje materija o kojoj priča, prikupila iz raznih sredstava informisanja, od pojedinih ljudi, iz časopisa itd. Međutim, suština odgovora na jedan takav način razmišljanja je u tome da je, prvo, Skupština Srbije donela Zakon o bezbednosti hrane, koji je jasno definisao načine i procedure po kojima se može proizvesti jedan proizvod.
Malo rogobatno deluje i zastrašujuće za ljude kada pričate o tzv. pokvarenom mesu, prisustvu na tržištu itd. U jednom sistemu koji postoji i koji je definisan zakonom i propisima tačno je definisano šta može ući u proizvodnju, preradu, o kojoj vi pričate, jer ste naveli ovde da razni suhomesnati proizvodi sadrže u sebi nekvalitetno, bajato meso.
Znači, prvo, kompletna mesna industrija funkcioniše na principima sertifikacije svoje proizvodnje i taj sistem se integrisano kontroliše kroz rad Uprave za veterinu, tj. veterinarske inspekcije. Pored ovoga, svaka od ih industrija ima i sertifikat koji je priznat od strane EU, te tako ti proizvodi mogu da se nađu na trpezama, odnosno na tržištima zemalja članica EU, bez obzira na to što Srbija nije članica EU. To su primeri iz bliske prošlosti. Znači, pet mesnih industrija može da izvozi kompletnu svoju proizvodnju na tržište EU, od prerađevina, pa čak do svežeg mesa. Odskora je moguće i na rusko tržište. Isto se odnosi na mleko.
Priča o tome da u mesnu industriju ulaze sirovine sumnjivog porekla ovako na blagi način govori o tome da ne poznajete sistem. Znači, nije moguće da se prerada napravi bez sertifikata o kvalitetu robe koja u nju ulazi, bez permanentne primene ISO sistema i drugih sistema, HCCP, koji omogućavaju kontrolu proizvodnje u svim tačkama i u najvažnijim tačkama.
Molim vas da ne uznemiravate javnost time da, tobože, narod jede sve i svašta. Narod će jesti sve i svašta jer kupuje na pijaci, znači, proizvode koji su bez deklaracije i bez sertifikata.
Što se tiče saradnje sa BiH, BiH predstavlja jedno značajno tržište za Srbiju, pogotovo u pogledu poljoprivredne proizvodnje, i usklađivanje...
Molim gospođu predsedavajuću da mi omogući da govorim jer sam onemogućen od strane kolega poslanika. Zahvaljujem vam se na razumevanju i molim da saslušate, verovatno ćemo svi saznati nešto novo ili naučiti nešto.
Pored ovoga, vrlo je bitna činjenica da definisanjem i potpisivanjem ovih protokola vi u potpunosti onemogućavate da vam se iz zemalja sa kojima sarađujete, bilo u razmeni, bilo u direktnom izvozu ili uvozu, provuče, odnosno promakne neka zarazna bolest ili neki problem, neka infekcija koja se može preneti prometom životinja.
Pored ovoga, vrlo je bitno istaći da ono o čemu ste vi govorili predstavlja šverc. Međutim, definisanjem i potpisivanjem protokola, ne samo ovog protokola, nego i protokola koji su danas na dnevnom redu, mi u velikoj meri precizno definišemo odnose sa onima sa kojima želimo da sarađujemo, a to isključuje mogućnost da imate nekvalitetne proizvode, da izvozite, jer ono što se nalazi na tržištu u našoj zemlji podleže kontroli podjednako kao i na tržištima EU. Da to nije tako, ova zemlja ne bi dobila mogućnost da izvozi na druga tržišta.
Znači, imajući u vidu sistem integrisanog upravljanja granicom, koji podrazumeva identifikaciju najvažnijih graničnih prelaza prema zemljama u okruženju, gde se kompletna infrastruktura kontrole, od policije, carine, fitosanitarne i veterinarske inspekcije, postavlja sa ciljem da vrši nesmetanu kontrolu, što znači da ne onemogućava promet robe i proizvoda i da na taj način ubrzate i smanjite troškove izvoza, uvoza i prometa proizvoda...
Zašto je ovo važno? Mi, kao zemlja koja ima u narednom periodu ambiciju i obavezu da razvije poljoprivredu, moramo tu poljoprivredu da razvijamo na određen način. Prvi i osnovni uslov i problem koji se javlja u poljoprivredi je tržište. Vi ga ovim rešavate. To predstavlja zadatak koji vi treba da realizujete pri unapređenju svoje proizvodnje. To znači da će svako ko želi da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, ako uđe u sistem organizovane proizvodnje, korišćenjem ovih protokola moći da izvozi na bilo koje tržište EU, Sovjetskog Saveza ili bilo koje druge države. Imate primer da se mlečni proizvodi izvoze u SAD. Mislite li da bi neko pristao da izvezete jedan proizvod iz zemlje u kojoj je moguće ovo što vi pričate?
Prema tome, da vam se ne bih obraćao, ja se obraćam svim poslanicima, u nameri i želji da dam tačnu informaciju. Sticajem okolnosti sam imao prilike da to naučim na vreme, pa vas molim da u daljoj raspravi imate to u vidu.
Ono što je takođe važno za ove protokole, oni su vrlo važni, ali ne smatram da treba do te mere detaljisati, da sve nije dobro, kada se radi o ovom protokolu o izručenju sa Crnom Gorom. To su tehničke stvari bez kojih, protokola, ne možete da realizujete jednu meru, bez obzira na dobru volju. Poslanička grupa ZES će podržati i glasati za ove predloge zakona o potvrđivanju sporazuma, sa najvećom željom da ubrzamo stvaranje kvalitetnih odnosa sa okolnim zemljama i pre svih sa EU. Zahvaljujem.

Meni je drago, gospođo Marković, da ste vi shvatili i razumeli moje izlaganje i iz njega izvukli pravu pouku. To je tačno, inspekcija ima širom otvorene oči i ova količina zaplenjenog nekvalitetnog mesa ili, kako vi kažete, bajatog mesa, ili kako se to drugačije može reći, govori o tome koliko efikasno radi inspekcija. Upravo o tome govorim, da sistemi koji postoje omogućavaju da se potpuno efikasno to onemogući, što ste vi svojim izlaganjem i potvrdili i shvatili da sam u pravu i da nisam protiv vaše rasprave, ali mi je želja da raspolažete pravim i tačnim podacima i da budete sigurni kada uđete u bilo koju prodavnicu i kupite nešto da jedete za vas i vašu porodicu ili preporučite nekome, da budete sigurni u to. Nadam se da sam tu vašu sigurnost ovim u potpunosti povećao.

Vrlo kratko, i neću vam više replicirati. Tačno je to što vi kažete – da mi pričamo o onome što je pronađeno i da je ono što nije pronađeno deset puta veće. Tako isto i znanje koje se pokaže može biti recipročno neznanju, koje može biti deset puta veće. Meni je žao što vas nisam ubedio, ali se nadam da su građani Srbije u to mogli da se uvere. Ovo što vi pričate je posao za policiju, ne za inspekciju. Znači, ako imate saznanja da se to dešava, molim vas da učinite uslugu stanovništvu, pa i meni, da zaštitite nas i naše zdravlje tako što ćete prijaviti to što ste rekli.