Ja bih prvo o obrazloženju amandmana, pa ću se kasnije osvrnuti i na ove netačne konstatacije.
Znači, cilj naš nije bio da se ne izda zemlja i stalni komentari u smislu da lokalne samouprave su loši momci koji namerno neće izdati zemlju, i tamo zapravo žive neki prevaranti, korupcionaši, itd. ne stoji.
Znači, tamo rade odgovorni ljudi koje su takođe građani izabrali i ovakva mera represije nije potrebna zato što u kasnijem rešenju vi imate. Ukoliko jedinice lokalne samouprave ne donesu program, vi njemu imate prava da dajete nalog da u određenom roku donese. Ukoliko ne, vi određujete program, tako da ta sila sa novcem nije neophodna zato što se uopšte ne odnosi na povereni posao.
Ta neustavnost potiče iz uskraćivanja novca koja nije za povereni posao, nego je novac za transfere. Ja neću da se raspravljam, više se neću javljati po ovom amandmanu zato što smatram da je dovoljno, svi smo pametni, jednom reći.
Što se tiče ove ponude gospodina Rističevića, prihvatam ponudu i očekujem da sutra, ja ću doneti brojeve tih grla, da sutra podnesete ostavku. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, članovi pokrajinske Skupštine, odnosno sekretaru za poljoprivredu pokrajine Vojvodine i dame i gospodo narodni poslanici, u najboljoj nameri da jedan zakonski, kako je to moderno danas da se kaže, projekat učinimo upotrebljivim u što dužem roku i da je to pre svega na korist građana Srbije.
Imajući u vidu da mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije koja je za član 7. rekla da su ove odredbe nedovoljno precizne i podložne različitim tumačenjima u praksi čime se organima javne vlasti daju široka diskreciona ovlašćenja prilikom odlučivanja o pravu prvenstva zakupa. Naime, ovim odredbama neophodno je precizno odrediti uslove i kriterijume za donošenje odluke o pravu prvenstva i predvideti mogućnost da više lica, a ne samo jedno na teritoriji lokalne samouprave može ostvariti ovo pravo.
Pored toga, potrebno je predvideti uslove i kriterijume za izbor članova komisije koju obrazuje ministar. Ne bih dalje čitao, svi smo mi ovo dobili. Mi smo, imajući to sve u vidu, tražili kompletnu promenu člana 64a kako bi učinili ceo ovaj postupak transparentnijim, boljim, po našem mišljenju, što nije obavezujuće ni za koga.
On glasi – Pravo prvenstva zakupa ostvaruje se u postupku koji sprovodi jedinica lokalne samouprave raspisivanjem javnog poziva. Javni poziv iz stava 1. ovog člana raspisuje se do 30. juna tekuće godine, a prijava na javni poziv sa potrebnom dokumentacijom investicionim planom i predlogom mera za realizaciju zakupa dostavlja se najkasnije do 31. oktobra tekuće godine jedinici lokalne samouprave.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, gospođo predsedavajuća. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Da ne bih čitao ceo. Suština ovoga jeste da, recimo, saglasnost, na investicioni plan i predlog mera za realizaciju zakupa daju najkasnije do 20. novembra tekuće godine i da je komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede, s tim što ukupna površina ne može biti veća od 30% itd.
Suština ovog našeg amandmana o čemu želim sada da kažem jeste, da se ispoštuje važnost i da kažem funkcionalnost lokalne samouprave koja, kako smo videli ovde. Prvo vi ne možete iz jedne jedinice lokalne samouprave da zakupljujete zemljište na drugoj jedinici lokalne samouprave, a onda smo oduzeli i pravo da javnim pozivom i određivanjem komisije itd, itd, uz saglasnost ministarstva. Znači mi smo pokušali da ovde tu stepenost u rešavanju ovog problema ne zaobilazimo ministarstvo, nego da se to da onome ko to treba da obavlja, jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi zemlja, a da ministarstvo to kontroliše i da ono, kako smo u obrazloženju i napisali, znači radi ono što mu je posao, da Republika može obustaviti, pardon, izvinjavam se, da ministarstvo svojim aktima može bliže da uredi samo postupak i potrebnu dokumentaciju, a da uslovi i kriterijumi moraju da budu u zakonu.
Ja bih iskoristio u kontekstu sa ovim, s obzirom da sam napomenuo u prethodnom izlaganju da su proizvođači na teritoriji opštine iz koje ja potičem u ozbiljnom problemu, jer nema zemlje koja može da im se da u zakup, u toj količini koja im je potrebna i dozvolio sam sebi i želim da se izvinim kolegama poslanicima i predsedavajućoj što sam prihvatio jednu neprimerenu nagodbu koja je primerena nekom drugom mestu, a ne Skupštini, da uslovimo mandate kolega i ja, kolega poslanik i ja ukoliko neko od nas ne govori istinu.
Ja sam bio svestan da on ne govori istinu jer ja sam imao činjenično stanje i podatke i ovde kod sebe imam spisak svih grla sa imenima vlasnika i njihovim mestom. Želim da dam ministarstvu jer su tu brojevi, da se to proveri i da dam sledeću informaciju. Znači, danas ima 202 grla, od toga 709 potomaka, 250 je uveženo. Ukupno 911 grla, 210 junica, 220 prvotelki i 270 muških i ženskih teladi.
Što se tiče kvaliteta dužan sam da uvredu koja je izrečena vrlom proizvođaču koji ima 31 godinu, gospodinu Todoroviću, vlasniku grla DE0944517840 koji je 2015. godine apsolutni šampion Resavskog poljoprivrednog sajma međunarodnog koji ima tradiciju od 67 godina, znači to je grlo koje je uveženo. Molim da se ta istinitost radi javnosti znači, ja ne tražim da on da ostavku kako je rekao. Sam se izvinio zato što nije mesto niti vreme niti sam sebi smeo da dozvolim da se na ovakav način razgovara. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, sekretaru za poljoprivredu, amandman koji smo mi podneli na član 11. i amandmani koje su uvažene kolege i predstavnici poslaničkih grupa podneli na takođe ovaj član, govori o tome koliko je ovaj član bio važan i razumevanje Ministarstva da prihvati određene amandmane u izvesnoj meri je korigovao rešenje koje je dato ovim članom. Ne bih previše o tome pričao, o našem  amandmanu iz razloga što prihvatamo ona rešenja koja ste prihvatili.
Međutim, želeo bih samo da dam doprinos ovoj raspravi koja je prešla u domen preživljavanja, znači, svi smo spremni sasvim sigurno i ako neko gleda, a ja gledam često spremni smo sigurno da možemo da podnesemo sve te torture koje su tamo predviđene. Međutim, nikako se ne razumemo što mene jako uneveseljava iz razloga što problem ne predstavljaju mali proizvođači i rešenja koja vi prihvatate za male proizvođače, problem predstavalja ne transparentnost za jednu trećinu zemljišta. Dozvoliće te da se nismo složili, nažalost, da je to transparentno i da foskule i objašnjenja kako mi ne razumemo članovi opozicije, da kažem, ne razumemo da je to sve izuzetno dobro, one stvari koje su morali da budu rešene zakonom biće rešene podzakonskim aktom koji će doneti ministarstvo ili Vlada.
Ne bih više vremena uzimao zato što smo svi iscrpljeni i mislim da nema smisla zato što će sve ići onim tokom kako to treba da bude, odnosno mora da bude. Hvala.

Vreme ovlašćenog predstavnika.
Pa mi smo podneli jedan amandman koji kvalitativno može da dosta pomogne u rešavanju ove problematike, a mislim da i ministarka može da pokaže dobru volju da prihvati zato što smo član 11, uveli smo novi član 72g stav 2. menja se i glasi – poljoprivredno zemljište stečeno na osnovu iz stava 1. ovog člana ne sme otuđiti najmanje 10 godina od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji i mora se koristiti u skladu sa svojom svrhom i namenom najmanje 10 godina od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji.
Šta smo mi ovim hteli? U odgovoru na ovaj amandman ste rekli da ono što smo mi tražili ovim amandmanom jeste da praktično onaj ko kupi zemljište nema prava da ga otuđi 10 godina, ali mi mu dajemo obavezu da on mora to zemljište po Zakonu o obrađivanju i korišćenju zemljišta može da ga da i u zakup ukoliko nije u stanju da ga sam obrađuje u slučajevima kada imate, da nažalost ljude zadesi teška bolest ili druga nesreća koja onemogući vlasnika zemlje koju je kupio da je obrađuje, zašto je ne bi dao u zakup, a vi ste mi u odgovoru, odnosno gospodinu Bogdanoviću u odgovoru stavili da se time ne pospešuje razvoj srednjih i malih preduzeća.
Mislim da treba da razmislite o tome da ovakvim jednim rešenjem bi ste pomogli ljudima koji su, mi znamo da su u domaćinstva seoska, staračka domaćinstva i često će se desiti situacija da neko u najboljoj volji ostavi nešto svojoj deci, a nije u mogućnosti da to obrađuje.
Zašto ne dozvoliti ako je on već kupio i vlasnik je zemlje obavezati ga i pružiti mu mogućnost da kroz taj rad može da da i da ima i rešenje davanja u zakup tog istog zemljišta na koje bi se odnosilo sve ono što se daje, što se koristi u rešenjima za davanje u zakup od strane države, jer to praktično više ne biva državno zemljište nego privatno.

Uvažena predsedavajuća, gospođo ministarka, mi se evidentno nismo razumeli. Apsolutno se nismo razumeli i ovde  niko ne spori da vi želite da pomognete ovim zakonskim rešenjima poljoprivrednicima i to svi pričamo. I vi želite i mi želimo i u toj najvećoj i najboljoj nameri najčešće se i od šume ne vidi drveće.
Ono što je cilj ovog amandmana jeste da nekome ko je kupio zemlju i u najboljoj nameri i radio je jedan period i nažalost oboleo, što se može desiti, tu zemlju može dati u zakup da se zemlja ne radi. Ja sam razumeo da vi donosite zakon da se zemlja koja se ne radi sada radi i da ona bude reproduktivna. Ne može biti reproduktivna ako je neko kupio i on sa njom ne može da je otuđi, ali zašto ne bi mogao da je da u zakup?
Mislim, ne bih se, kasni su sati, ne bih se preganjao, mislim da se razumemo i radujem se, nisam zadovoljan načinom na koji smo obavili ovu raspravu, ali sam zadovoljan što ćemo svi otići kući videćete koliko će biti oduševljeni proizvođači. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, želim da izrazim veliko zadovoljstvo, što je amandman koji je podnela poslanička grupa Boris Tadić, SDS, ZZS i ZS, prihvaćen i time smo na neki način pokazali da naše učešće u raspravi ima jedan konstruktivan karakter i da, kada se razumemo, vrlo lako se donose rešenja.
Što se tiče ovog zakona, ja sam i u načelnoj raspravi rekao da je ovo jedan izuzetan evropski zakon, da on ima neke sitnice koje treba popraviti, međutim on nikako nije loš zakon i treba ga podržati.
Smatramo da ovo obrazloženje koje smo mi dali za amandman na član 39. u pogledu zaštite, zemljište koje koristi Ministarstvo odbrane, poverava se Ministarstvu odbrane inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa, donetih na osnovu ovog zakona, a u okviru delokruga inspekcije utvrđenog ovim zakonom.
S obzirom da se radi o specifičnoj situaciji gde se na vojnim poligonima koriste artificijalna sredstva, koja vrše probe, odnosno određena obuka sa korišćenjem dejstava RHB i normalno vrši ABH sanacija terena, mislimo da je značajno da ste ovo uvideli i prihvatili i za svaku je pohvalu i ja kao kolega Pavićević, očekujem da i mene pohvalite, s obzirom da smo uglavnom imali neke teže situacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 44. posle stava 2. dodali smo nove stavove 3. i 4. koji glase: „pravnom licu koje je kažnjeno za prekršaj iz stava 1. ovog člana obavezno se izriče i mera zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine. Odgovornom licu u pravnom licu koje je kažnjeno za prekršaj iz stava 1. ovog člana obavezno se izriče i mera zabrane vršenja poslova, odnosno rukovodećih dužnosti koje je vršio u vreme izvršenja prekršaja u trajanju od šest meseci do tri godine“.
Razlog za ovo jeste, s obzirom na značaj zakona, odnosno materiju koju reguliše, smatramo da je potrebno eksplicitno ovim zakonom urediti da se pravnom licu, odgovornom licu u pravnom licu za izvršenje prekršaja izriče mera zabrane obavljanja delatnosti, odnosno vršenja poslova u trajanju od šest meseci do tri godine. Predviđeno rešenje je u skladu sa Zakonom o prekršajima, članovima 56. i 57.
Smatramo da je potrebno možda imati ovakvu jednu oštriju politiku, kako bismo se što pre navikli na čuvanje zemlje. Hvala.

Mi smo u članu 45. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: „preduzetniku koji je kažnjen za prekršaj iz stava 1. ovog člana obavezno se izriče i mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine“. S obzirom na značaj zakona, odnosno materije koja reguliše, smatramo da je potrebno eksplicitno ovim zakonom urediti da se pravnom licu, odnosno odgovornom licu u pravnom licu za izvršeni prekršaj izriče mera zabrane obavljanja delatnosti i to je sve predviđeno Zakonom o prekršajima, članom 55.
Ovakvo amandmansko rešenje bi moglo da popravi, odnosno da kažem pozitivno utiče na one koji možda i nemaju nameru ili je imaju da prekrše ovaj član zakona i da time ih onemogućimo da zagade čovekovu sredinu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u skladu sa prethodnim amandmanima uskladili i ove ostale članove, tako da u članu 48. umesto roka od godinu dana zamenjujemo rečima tri meseca jer rok od godinu dana koji predlaže predlagač zakona neprihvatljivo je dug, pa predlažemo da se taj rok skrati na tri meseca.
Mislimo da je to vrlo bitno zato što će se zakon pre početi da primenjuje.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, ovo je poslednji amandman na koji ću se javljati.
Znači, radi se o rokovima i ja želim da pohvalim ovaj zakon, da se zahvalim još jednom na vašem konstruktivnom pristupu i smatramo da ne postoji razlog da se za ovakav zakon ne glasa, jer je on civilizacijski i u korist svih nas. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS i Zeleni Srbije podneli su amandman na naziv člana 1. i član 1. i on glasi – briše se.
To je iz razloga što da bismo svi bili vidljivi i da bismo mogli da shvatimo da postojanje nije stvar nečije fikcije, nego realnog života, dug koji je nastao i koji je rezultat, kako je ministar objasnio u prethodnom izlaganju u nekom periodu ranije, svejedno, prihvatam i takvo objašnjenje.
Međutim, svrha našeg amandmana je zašto bismo se mi zaduživali ako je rukovodstvo isto, ako je to isto rukovodstvo moglo da napravi taj dug u bilo koje vreme, jer se nije menjalo i da danas i dalje egzistira, i dalje biva agregat jednog ozbiljnog duga i jednog velikog tereta za koji verujem brinete i vi, brinemo i mi, jer opet naglašavam, mi kao političari, kao izabranici naroda nismo nevidljivi, nego smo apsolutno jedna pojava koja je dužna da se bori za interes naroda.
Mi postojimo, nismo neko ko ne postoji. Iz kojih razloga se onda ne pribegne nečemu što će realno biti rešenje takve situacije. U redu zaduženje, ali to neće biti prvo ukoliko budete imali isto rukovodstvo koje je to sve i napravilo.
Dakle, sve i da nisam do detalja obrazložio i da nisam rekao da je neko više od pet, više od sedam godina upravljao tom istom firmom i onda država ćuteći, to je nepostojano, zato što se dovodi u situaciju da svi ljudi, svi građani ove zemlje postaju nevidljivi. Zato što Vlada ima preče stvari da pokriva nesposobnost nekog drugog.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić – SDS – ZZS – ZS, podnela je amandman na član 2. i naziv člana 2. iz razloga što bespredmetno je razgovarati o dugovanju nekoga ko je neodgovoran. Mi u ovoj situaciji imamo, znači, dug koji je nastao na memorandumu koji je potpisan za period od 1. decembra 2011. godine do 31. marta 2013. godine. To je taj iznos koji je nastao kao dug, ne 2007, 2008. godine. To ste dali u obrazloženju ovog zakona.
Po tom memorandumu gde ima dela i vremena kada je vlast obavljala neka druga stranka, ali i perioda u kome je vlast obavlja sadašnja stranka. Prema tome, kada pričamo o dugovanjima bilo bi korektno krajnje da se taj dug identifikuje, on je veliki i neprijatan i nijedan dug nije drug, ali pola pola.
Što se tiče dvesta miliona evra koji se olako, mi moramo dug da vratimo i niko ne spori ovde da to mora da se vrati, postoji drugi jedan način. Postoji znači određene moralne norme koje bi i oni koji taj dug imaju ili su ga sačinili ili su kao rukovodioci iz tog perioda, a i danas učestvovali u vođenju možda loše poslovne politike da dođu do takvog dugovanja, morali da budu moralni i da vode računa, da se ne isplaćuju bonusi, da se ne isplaćuju pokloni novogodišnji u visini od 500 evra, a da se na drugoj strani poslanici ukinu sve moguće nadoknade, da se čak i za putovanja u inostranstvo, što ja nisam koristio, ali za šta je vrlo korisno, nema potrebe, ja sam prošao ceo svet mnogo ranije nego sad, nije mi bilo potrebno da dođem u Skupštinu i nemojte da dobacujte.
Znači, potrebno je da se svi segmenti društva onda ponašaju u tom smislu. Ne vidim šta je razlog da to izaziva podozrenje, nervozu kod ostalih poslanika. Vi želite isto dobro kao što želim i ja. Ako smo se svi odrekli zašto se onaj u čije ime mi plaćamo ponaša bahato. Zahvaljujem.

Gospodine potpredsedniče skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić – SDS – ZZS - ZS podnela je amandman na član 4. koji glasi, da se i naziv i član 4. brišu.
Želeo bih da dam konstruktivni doprinos ovoj raspravi koja je imala razne tokove, ali sasvim jedan isti cilj, različiti su pristupi, a pristup je sledeći. Fakat je da dugovanje postoji i utvrdili smo ko je šta, kad i kako, ili ćemo utvrditi u narednom periodu ko je sve i koliko dugovao, a vidimo da nije to baš sve tako ružičasto kako se priča. Međutim, takođe je fakat da dug mora da se vrati i mi se ništa ne bi, apsolutno ne bi smo sporili to vraćanje duga, odnosno davanja garancije za deo duga, kada bi se jedan odgovoran odnos prema tom dugu pokazao, jer svaki čovek pokazuje svoju odgovornost prema drugima i prema svojoj porodici, pre svega, tako što poštuje dug.
Mi smatramo da uvidom u dugovanja koja su izražena u ciframa koje su preko milijarde i 400 miliona od strane tih, kako kažete organizacija, odnosno firmi u restrukturiranju, za koje ste, takođe, isto tvrdili da će do kraja 2015. godine, a možda i ranije biti u potpunosti regulisane. Ja bih zamolio gospodina ministra da me sluša mislim da će mu to biti pozitivno nadahnuće, da ćemo se sigurno razumeti.
Znači, obećanje je bilo da se do 2015. godine potpuno reši to restruktuiranje, međutim…

…nisam trebao ministra da upozoravam da me sluša.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću nastaviti tamo gde sam stao sa prethodnim amandmanom, na član 6. smo podneli amandman da se briše i naziv i sam član.
Razlog je potpuno jasan, argumentima i činjenicama želimo da jednom dovedemo situaciju u realnost, a ta realnost je, kako je ministar rekao, da je 600 miliona evra dugovanja tih velikih, najvećih u stvari, a zašto onda mi dajemo garancije za 200 miliona, kada oni imaju deo para koje mogu da vrate?
Zašto se Vlada nije odlučila na korak da deo duga ostavi „Srbijagasu“, manji iznos od 200 miliona zatraži kao garanciju, odnosno milijardu i 400 miliona za ceo iznos duga? Zato što nije siguran da on te pare može da obezbedi.
Ono što je cilj naših amandmana i moje rasprave jeste da, kada bih ja kao građanin Srbije bio dužan za struju ili gas, izvršioci bi po sudskoj presudi došli i zaplenili bi imovinu, moje lične stvari iz kuće.
Država, ta ista, koja bi meni kao pojedincu i svakom građaninu Srbije to uradila, nije u stanju da nekome ko te iste građane svakim danom po neku stvar uzima iz kuće, pa penzionerima deo penzija, a da znate, oni ne koriste gas i ne greju se, jer nemaju para da plate.