Mogu i repliku da koristim, ali i po Poslovniku, jer su neistinite tvrdnje iznesene ovde.
Gospodin Krstin je u vrlo nadahnutom izlaganju izneo realnu problematiku koja postoji...
(Predsedavajući: Gospodine Marinkoviću, prvo morate da se pozovete na član.)
Član 107.

Hvala. Potvrđivanje ovog sporazuma sa BiH ne predstavlja problem koji postoji, o kojem je gospodin Krstin govorio u nameri da prikaže veterinarsku službu kao nesposobnu, tj. inspekciju, da funkcioniše na teritoriji Srbije. Ono što ste vi ovde rekli, to je… Ovim sporazumom se uvodi red. Znači, barže o kojima vi pričate i šverc preko Drine predstavlja nešto što je protivzakonito i to se tretira kao krivično delo i takvo saznanje se prijavljuje policiji.
Da to dođe na tržište, može, ukoliko ljudi razmišljaju na taj način da to može tek tako da se donese na pijacu i prodaje, gde isti ti ljudi, poput vašeg razmišljanja, kupuju takvu robu, a da nemaju za to nikakav dokaz o kvalitetu; oni mogu sebe da izlože opasnosti. To vam je isto kao kad kupite mobilni telefon na pijaci, a možete da ga kupite u radnji.
Ono što je mnogo bitnije i ono što sam želeo da vam kažem jeste da kriza mleka koja je nastala nije nastala zato što se prevashodno smanjio broj krava. Jeste, i to je tačno, ali ne u toj meri, jer je izvoz mleka... U periodu kada se pojavila nestašica mleka mi smo imali rekordni izvoz mleka na tržište baš te Bosne i Hercegovine, Hrvatske i ostalih zemalja, za koje je narod dobio zdrave pare, koje se izražavaju u deviznim sredstvima. Ono što je najvažnije jeste postojanje zakona tržišta, ponude i potražnje. Znači, cilj nam je da svaki naš proizvođač izveze na tržište EU poljoprivredne proizvode i za to zaradi pare.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku u vezi rasprave gospodina Marića u kojoj je pomenuo Svilajnac i u negativnom kontekstu predstavio i uporedio dve neuporedive stvari. Zdravstvena zaštita je budžetom predviđena i ovim zakonom koji je tema sadašnje rasprave su predviđena i određena sredstva koja se koriste za zdravstvenu zaštitu i u tome učestvuje kako Ministarstvo zdravlja, tako i lokalna samouprava.
Što se tiče Svilajnca, tačno je da je predviđeno da se gradi muzej dinosaurusa, kako se zove, a ne majmuna, praživotinja, što za vas verovatno jeste problem da razlikujete jer niste u toj materiji. Potpuno je razumljivo. Međutim, znači li to da praktično treba da se lišimo i obrazovanja i svih drugih segmenata koji poboljšavaju kvalitet života i da to poredimo sa nečim što je stvar organizacije u jednoj opštini?
Koliko znam, već ste u dva mandata u opštini i mogli ste da unapredite zdravstvenu zaštitu. Ministarstvo će pružiti onoliko koliko se budete javljali. Ne vidim razlog da poredite jedan grad koji nema veze sa vama i koji pripada drugom okrugu i da na potpuno pogrešan način u konotaciji podsmevanja pričate o nečemu što je civilizacijska tekovina, unapređenje jednog društva.
Smatrate da ne treba da se uči ni strani jezik, ni bilo šta i to možete u svojoj opštini da predložite, ali ne možete da očekujete da mi svi prestanemo da živimo zato što vi niste u stanju da organizujete svoju službu.

Uvažena gospođo predsednice, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo je moje da mogu da kao integralni deo ovog postupka usvajanja ovolikog broja zakona iz poljoprivrede budem aktivan učesnik u ovome.
Odbor za poljoprivredu je razmatrao ove zakone i o njima se, da kažem, faktički izjasnio jednoglasno, međutim, uz izdvojena mišljenja koja su više pitanje tehnike, odnosno dobijanja vremena za raspravu, a ne stručne prirode.
Zakoni koje smo razmatrali su jedan vrhunski doprinos osavremenjenju našeg zakonodavstva i usaglašavanja sa EU, odnosno propisima koji tamo vladaju. Ono što bih posebno želeo da naglasim, to je da ovakvim zakonima koji su konkretni, savremeni i koji konačno stvaraju uslove da možemo u saradnji sa tom EU, koja predstavlja jedno izuzetno važno tržište za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda, moći mnogo brže da sarađujemo time što ćemo podzakonskim aktima za koje su stvoreni uslovi donošenjem ovakvih zakona moći brzo da odreagujemo i budemo permanentno u trendu izvoza proizvoda.
Što se tiče Zakona o šumama i Zakona o vodama, to su zakoni koji na civilizacijski način rešavaju upravljanje resursima koje ova zemlja ima. Jedan podatak koji je vrlo važan, to je – da bi se proizvela jedna tona papira, potrebna je energija jedne tone uglja.
Znači, olaki odnos prema ovakvim resursima može da dovede ne samo do ekološke katastrofe, nego i katastrofa velikih razmera koje ugrožavaju realno život stanovništva na jednom području. Ono što nam je dao bog trebalo bi da sačuvamo i pravilnim upravljanjem, a što kao mogućnost pružaju ovi zakoni, znači, možemo da proizvodimo, da izvozimo i očuvamo, odnosno uvećamo taj resurs koji postoji.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o veterinarstvu, bitno je da se shvati ključna činjenica, šansa naše zemlje je u izvozu poljoprivrednih proizvoda, pre svega proizvoda stočarstva i ona je jedino moguća uz postojanje i usaglašavanje zakonske legislative sa legislativom EU. Ovakvim izmenama i dopunama, koje su zrele i koje su potpuno suvisle vremenu i nameri koju imamo kao zemlja, pruža se mogućnost da već započeti postupak, proces integracije u evropsko tržište završimo do kraja ove godine.
Šta želim reći? Država Srbija već ima izvozne objekte koji imaju prava i mogućnost da izvoze na evropsko tržište proizvode od junećeg mesa, evo, čuli smo, od svinjskog mesa, proizvode od mleka. Suština ovih zakona jeste da poštujući međunarodna pravila ispoštujemo pre svega zdravlje ljudi koji žive u ovoj zemlji.
Zakonom o veterinarstvu, izmenama i dopunama Zakona, pojačava se uloga i funkcija Ministarstva poljoprivrede, pre svega Uprave za veterinu koja je svojim sistemom kontrole integrisana u Zakon o bezbednosti hrane prepoznata od strane EU kao referenti činilac i analize rezultata koji postoje, koji se dobijaju analizama poljoprivrednih proizvoda, u smislu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti, potpuno su priznati u svim zemljama Evrope. Takav sistem se izmenama i dopunama u potpunosti stabilizuje i čini integralni deo EU.
Šta to znači? To znači da Srbija praktično od početka sredine 2011. godine kao država je već, u smislu poljoprivrede, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede i donošenju 22 sistemska zakona iz oblasti poljoprivrede ušla u EU.
To je velika tekovina i kao član Odbora za poljoprivredu zato sam i rekao da su u stručnom smislu zakoni u potpunosti prihvaćeni, de fakto su zakoni prihvaćeni uz izdvojena mišljenja. Ovde se ne radi o političkim zakonima, nego o stručnim zakonima, pa očekujem da će u daljoj raspravi svi učesnici imati taj stav prema zakonu i pomoći da naš seljak, kome je ovo zakonodavstvo praktično uputilo ove zakone, iskoristi resurse koje mi imamo i da na taj način stvori sebi zaradu, prihod na svom području, a ne da se seli u veće gradove, nego da praktično i u kontekstu ravnomernog regionalnog razvoja praktično razvijemo sve delove teritorije.
Ono što je takođe važno, Predlog zakona o organskoj proizvodnji, koliko je to važno? Vi imate danas opštine čija se privreda, to je organska proizvodnja u poljoprivrede, praktično predstavljaju strateške grane razvoja i upošljavanja velikog broja ljudi. Ne treba zanemarivati to i u tom smislu treba razvijati i dalje zakonodavstvo.
Ono što, na kraju, želim reći, to je da mi je čast da sam mogao i da mogu da učestvujem i da doprinesem donošenju ovakvih razloga, iz razloga što će se njime pružiti mnogo bolji uslovi za privređivanje, život u onim sredinama koje su najviše napaćene, najviše osiromašene i koje će pružiti mogućnost da se takve sredine razviju i postanu atraktivne za život.
Smatram da su ovi zakoni zreli i da će doneti potpuno poboljšanje, odnosno kvalitativni napredak u daljoj saradnji naše države sa ostalim zemljama u EU.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu, između ostalog, zakon o divljači i lovstvu.
Predmet mog interesovanja je posebno ovaj zakon, jer se njime na jedan civilizacijski način reguliše materija koja je njim definisana, obezbeđivanje održivog gazdovanja populacijama divljači i njihovog staništa na način i u obimu kojim se trajno podražava očuvanje pojedinih vrsta divljači i njihovo prirodno boravište i definisano stanište.
Ono što je ključno za ovaj zakon, to je, primetio sam u prethodnim raspravama, da unosi zabunu kod lovaca, a i ja sam član lovačke organizacije, jeste da ovaj zakon, odnosno predmet ovog zakona nije uređenje lovačke organizacije, nego organizovano upravljanje lovstvom i resursima koje oni podrazumevaju.
Sam cilj ovog zakona je time ispunjen, jer se ostavlja da statutarnim načinom organizacije lovačka organizacija može da definiše svoju organizaciju na način na koji joj to odgovara. Opšti interes, a izdvojio bih dva interesa koja su posebno važna, a to je donošenje Strategije razvoja lovstva Republike Srbije, koja je presudna i najvažnija u celoj ovoj situaciji, zbog toga što se jednim resursom prvi put na jedan organizovan i dugotrajan način može upravljati, te tako on ne predstavlja političku volju, kako je predstavljen u prethodnim diskusijama, već predstavlja jednu ozbiljnu politiku lovstva i upravljanja resursima.
Pored ovoga, za mene je izuzetno značajan opšti interes je obezbeđenje sredstva za formiranje i održavanje informacionog sistema o populaciji divljači i njihovog staništa. Ovim bismo došli do potpunog saznanja o broju, vrsti divljači i njihovoj raspoređenosti na teritoriji naše zemlje i na taj način bismo sprovođenjem ovog zakona mogli da primenjuje adekvatne mere u cilju zaštite i očuvanja ove populacije. Između ostalog, mnogi projekti i programi koji se primenjuju u zemljama u okruženju i u EU jesu imunizacija protiv besnila pojedinih vrsta životinja koje se nalaze u tim lovištima. Na taj način su indirektno uključene i druge službe koje su od opšteg interesa u državi i njime se, u krajnjoj liniji, vrši očuvanje…
Da pozdravimo poslanika prvo, pa da…
(Aplauz upućen novoizabranom poslaniku koji ulazi u salu.)
…i zdravstvenog statusa i broja divljači na određenom terenu.
Takođe, vrlo je važno ono što ovaj zakon donosi, a to je da imamo dvostepenost, očuvanje upravljanja, odnosno delovanja lovne inspekcije na teritoriji AP Vojvodine, koja je u drugom stepenu direktno odgovorna zakonodavcu, odnosno ministru poljoprivrede koji je zadužen za sprovođenje ovog zakona.
Ono što želim posebno da istaknem, jer smatram da je ovo izuzetno dobar zakon, jeste da donošenje ove strategije i promena organizacije, odnosno donošenje samog zakona, ne iziskuje dodatna sredstva, te primereno situaciji u kojoj se nalazimo, dakle, neće finansijski opteretiti budžet ove zemlje i donošenje ovog zakona ne podrazumeva osnivanje novih organizacija, kao je to u nekim situacijama bio slučaj.
Smatram da je ovaj zakon izuzetno dobar, da predstavlja jedan civilizacijski pristup evropskog zakonodavstvu i želim da lično izrazim zahvalnost Ministarstvu poljoprivrede što je i sa prethodnih 15, 16 zakona, koji su već usvojeni, nastavilo tendenciju usklađivanja zakonodavstva sa evropskim, što predstavlja osnovnu pretpostavku dobrog i efikasnog poslovanja naše privrede, a samim tim i izvoza poljoprivrednih proizvoda na evropsko tržište.
Molim da svi poslanici, kako sam zaključio u prethodnoj raspravi i na Odboru za poljoprivredu nisu imali suštinsko neslaganje sa zakonom, već neke primedbe, amandmanima poboljšaju kvalitet ovog zakona i da se u danu za glasanje izjasnimo svi za ovakav zakon. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Uvažena predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 2, koji glasi da se u članu 2. stav 1. Predloga zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, posle reči: "poslednjem popisu stanovništva", dodaju reči: "obračunatom po metodologiji ranijih popisa".
U potpunosti pozdravljam težnju i nameru Vlade da se racionalizacijom i smanjenjem broja radnika lokalne samouprave dovedu u ravnotežu efikasnost i broj ljudi koji radi i troškovi koje oni proizvode. Smatram da je amandman koji sam podneo u saglasnosti s ovakvom težnjom. Međutim, u obrazloženju sam dobio odgovor da amandman Vlada ne prihvata, jer deluje neprecizno i stvara nedoumicu u pogledu perioda iz koga se uzimaju podaci.
Stvarno imam nedoumicu, jer po tom popisu iz 2002. godine, recimo, opština iz koje potičem, Svilajnac, ima 25.511 stanovnika, a 26.813 birača. To znači da bi ukupno 7.586 stanovnika, što bi bio broj koji bi iznosio 33.000 stanovnika, bilo osnov na kome bi se matematički izračunalo koliko je to četiri promila. Kada bi se to proračunalo, imali bismo 4,1 promil zaposlenih na hiljadu stanovnika, što bi odgovaralo ovom predlogu zakona.
Međutim, ljude koji rade u inostranstvu, a koji su poreski obveznici, koji plaćaju komunalne takse, plaćaju porez na imovinu, ista ta administracija opslužuje, tako što im šalje rešenja o plaćanju poreza i druge administrativne mere, izdaje dokumenta. Evo, sad smo imali, u toku leta, situaciju da je zbog tog velikog broja ljudi koji rade u inostranstvu opštinska uprava morala da radi i subotom i nedeljom. Ti ljudi realno postoje, u smislu servisa administracije koja im se pruža. Da je osnov nešto drugo, razumeo bih, ali mislim da se ovde radi o matematičkom propustu tačnog obračuna na osnovu realnog broja stanovnika.
Ono što me možda malo više brine, to je da taj popis sa 25.000 stanovnika može u budućnosti da proizvede mnogo veću, ozbiljniju represiju, odnosno štetu, koja će se ogledati u smanjenju broja lekara koji rade u domu zdravlja, broja profesora, kod racionalizacije.
U svakom slučaju, s obzirom na to da je zakon zasnovan, da kažem, na dobrovoljnosti, da se ne mora otpustiti, ali da je osnov toga visina transfera koji će se prebacivati opštinama, smatram da bi Vlada mogla da razmisli još jedanput i da i kolege narodni poslanici to imaju u vidu, s obzirom na to da realnog smanjenja posla ne bi bilo, a mi, kao odgovorna opština, spremni smo da taj broj radnika smanjimo u nekom narednom periodu, možda čak i na tri promila, što znači da podržavamo zakon, ali molimo da se tačno obračuna i da imamo isti status kao druge opštine, jer vidim da ovde imamo i opštine koje imaju 11 promila zaposlenih na broj stanovnika. Zahvaljujem.

Sasvim ću kratko. Uvažena gospođo predsedavajuća, u svom jučerašnjem izlaganju sam uglavnom rekao ono što sam mislio. Međutim, u potpunosti bih se složio sa kolegom iz Petrovca na Mlavi, pogotovo što se tiče ovog zakona o racionalizaciji i smanjenju broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, i tog parametra na osnovu koga je obračunavano koliko ljudi može biti zaposleno, odnosno koliko će ostati.
Opština iz koje dolazim, opština Svilajnac, već je izvršila racionalizaciju, a sada smo, po ovom, došli u situaciju da se veći broj ljudi mora otpustiti. Međutim, realno gledano, imamo sedam i po hiljada ljudi koje opslužujemo. Tokom letnjih meseci opštinska uprava je radila i subotom i nedeljom da bi im omogućila da dobiju dokumenta koja su sada u fazi zamene.
Molim nadležno ministarstvo da to ima u vidu i da iznađe mogućnosti da ovaj proračun (slažemo se da bude četiri promila) bude obračunat u odnosu na realan broj koji postoji. Zahvaljujem se.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre i ostali predstavnici Ministarstava, pred nama su tri vrlo važna zakona i da ne dolaze u vreme krize, oni bi bili ozbiljni reformski zakoni, ali su zakoni koji predstavljaju početak vrlo ozbiljne reforme, koja je možda trebalo mnogo pre da počne. Materija kojom se bavimo u ovoj raspravi, a to su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj i u lokalnoj administraciji, predstavlja jednu tešku reformsku meru koju treba sprovesti, ali se u ovakvim situacijama ogleda ozbiljnost i doslednost, kao i postojanje svakog programa unapređenja funkcionisanja državnog aparata.
Malo je degutantno kada čujemo da se svi oni koji na sav glas, kroz sve medije, napadaju državu kao neefikasnu, kao prekobrojnu, kao nekog ko troši novac nekontrolisano i previše, sada pojave, kao gospodin Krasić, i kažu kako ne da ne treba otpuštati, nego, čak, možda i povećati broj državnih činovnika.
Kao neko ko je radio u državnoj upravi, smatram da je suvislo da se izvrši ta reforma i racionalizacija, pogotovo kada ovi zakoni u svojoj osnovi imaju tri osnovna elementa koja govore o tome koliko je ozbiljno pristupljeno ovakvoj racionalizaciji. Pre svega, treba sistematizovati radna mesta, da ona budu realna i svrsishodna poslu koji treba da se obavlja. To predstavlja priliku za one koji su najbolji da dobiju posao, da taj posao rade za dobar novac, a da oni koji to nisu, potraže sreću u nekoj drugoj organizaciji, pre svega, u produktivnim poslovima, koji će kao rezultat imati dobijanje novih radnih mesta.
Drugi princip koji je ovde ispoštovan jeste edukacija, permanentna edukacija, koja je neophodna. Mislim da je to hronična bolest celog društva – da jednom završite školu i nikad vas niko ništa ne pita, da li ste se usavršavali ili ne. Država, kao primer, treba da vrši permanentnu edukaciju svojih kadrova, kako bi bili permanentno uključeni u tokove napredovanja društva. Mi smo svesni da društvo, kao jedan živ organizam, trpi razne promene, kroz razna vremena, i nemoguće je da čovek koji je stekao određena znanja pre 10 godina, ta ista znanja može u potpunosti da koristi, a da mu nije potrebno dodatno.
Treći princip, kojim se najviše manipuliše, to je, u banalnom smislu rečeno – otpuštanje radnika. Smanjenje broja ljudi u državnoj i lokalnoj upravi nije banalno otpuštanje radnika, znači, pusta činjenica da neko ostaje bez posla, već se reorganizacijom pruža mogućnost da ti ljudi koji predstavljaju višak, jer ili nisu edukovani ili su njihova mesta neproduktivna, pređu na produktivna mesta i na taj način stvore mogućnost za zapošljavanje, ne samo svoje, nego i drugih.
Kontrolna uloga koju ima Skupština Srbije i odgovornost Skupštine ovde postoji, i mi se nje ne odričemo, ali dobar primer racionalizacije jeste i jedan mali pomak koji je Skupština napravila donošenjem novog poslovnika o radu. Ogromni su bili otpori, a sada možemo da izmerimo tu racionalizaciju.
Znači, isti broj poslanika je godišnje donosio dva ili tri zakona, a mi smo izmenom Poslovnika, protiv koga je većina ljudi bila, došli do donošenja preko 200 zakona, pa izračunajte koliko je on bio, u jedinici vremena, po svakom poslaniku, efikasniji i koliko jeftiniji za državu.
U tom smislu bih pristupao ovome. Normalno, zakoni imaju i određene, po meni, tehničke nedostatke, koji se amandmanski mogu popraviti. Naveo bih samo jedan mali primer kod metodologije uzimanja parametara za određivanje maksimalnog broja. Mi nemamo ništa protiv, podržavamo da taj broj bude 4 promila, čak, kao neko ko je i u lokalnoj samoupravi, smatram da je potpuno suvislo da ljudi imaju što efikasniju i što jeftiniju upravu, pa da broj bude i manji, ako je to moguće, međutim, da se broj stanovnika na koji se obračunava ovaj promil realno sagleda.
Novom metodologijom, po popisu iz 2002. godine, nisu uzeti u obzir ljudi koji rade u inostranstvu, na privremenom radu, i raseljena lica, a oni su, ipak, građani koji koriste kompletne usluge lokalne samouprave. Mislim da to treba uzeti u obzir, amandmanski sam to podržao, jer to nije mali broj ljudi, to je 30-ak i nešto opština. Recimo, u opštini iz koje potičem, 7,5 hiljada ljudi ne postoji, ali ima ih u biračkom spisku. To sigurno nije suštinski problem, radi se o matematičkom proračunu, i mislim da će se predlagač u potpunosti složiti sa mnom i uvažiti ovakve primedbe.
Sve u svemu, ovakvi reformski zakoni su neophodni, ukoliko želimo da postanemo savremena država, a ne da interpretiramo ovakve zakone kao neko dodvorivanje Evropi i EU. Pa, mi ne donosimo ovakve zakone da bismo bili članovi samo EU, nego da bismo kao građani ove zemlje bolje živeli. Smatram da je takav nivo poimanja ovakvih zakona neophodan svima nama, da ne bismo dolazili u kontradikcije da u jednom trenutku, čak, i podržavamo ono što smo pre par meseci napadali.
Poslanička grupa ZES će podržati ovakva zakonska rešenja i očekujem da ćemo, uz amandmanske i popravke tehničke prirode, u potpunosti uskladiti i dovesti u primerenu namenu ovakve zakone. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, ja samnarodni poslanik iz Svilajnca i gospodin dotični poslanik je u pređašnjem obraćanju izneo više neistina. S obzirom da je na razmatranju zakon o informisanju, to je jedan klasičan primer kako možete dezinformacijom da dovedete u zabludu veliki broj ljudi, znači preko medija i kompletno stanovništvo.
Prvo, SO Svilajnac nije prepoznavala Srpsku naprednu stranku o kojoj vi pričate do 1. decembra prošle godine. Znači, prostorije o kojima pričate pripadale su SRS. Drugo, mandati koji su vraćeni SO Svilajnac su vraćeni onome kome su pripadali, znači SRS. Treće, vlasnik televizije nije kako vi kažete, majka nekog tamo funkcionera, jer se uvidom u osnivački akt jasno može videti ko su ti ljudi imenom i prezimenom.
Tako mislim da ste svojom raspravom, svojom diskusijom doveli do zablude velikog broja ljudi, naneli štetu opštini Svilajnac, koja je jedna od najdemokratskijih opština u Republici Srbiji.

Javio sam se po prethodnom amandmanu, ali me niste primetili na vreme. Samo sam hteo, ako je moguće, prvo da kažem gospodinu Mariću – vi ste vrlo tešku karakteristiku izneli za veterinarsku inspekciju koja svoj posao radi predano i vredno po zakonima koji već postoje. Dokaz jeste da nema širenja zaraza.
Zamolio bih načelnika inspekcije i direktora Generalnog inspektorata da jasno kaže da je u ovom slučaju ceo slučaj procesuiran i da je kriminalna radnja stavljanje u promet i trgovina proizvodima koji nisu prijavljeni, i to nije samo stvar veterinarske inspekcije, nego i policije.
Što se tiče laboratorija po ovom prethodnom amandmanu, svaku laboratoriju kvalifikuje za obavljanje analize i pregleda akreditacija i sertifikacija. Prema tome, ne postoji državni organ koji će odrediti koja laboratorija može, već postoje standardi EU koji su oličeni u standardima koje ona mora da ispoštuje da bi mogla da dobije akreditaciju. Kako su u akreditaciji i metode koje primenjuje kod dijagnostike, tako isto i u akreditaciji dijagnostikovanja pojedinih bolesti.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre sa stručnim kolegijumom, koleginice i kolege narodni poslanici, konačno je stigao set zakona iz poljoprivrede. Ovo je izuzetno važna stvar. Kao neko ko je smatram kompetentan da o ovim zakonima kaže nešto, opredelio sam se da kažem nekoliko reči o nekim od ovih zakona.
Pre svega, u toku današnje rasprave je preovladavao pogrešan pristup diskusiji što se tiče zakona o bezbednosti hrane, pa bih želeo jednim praktičnim primerom, koji će razumeti i građani Srbije, objasnim o čemu se tu zapravo radi.
Vrlo je jednostavno – da li se taj zakon koji mi donosimo, o kome se priča da mi to radimo zato što moramo zbog EU da to uradimo ili je to zakon koji će omogućiti da svaki građanin u ovoj zemlji zna šta jede, zna kakvu hranu jede i da li je ona zdravstveno ispravna i da li se kontroliše?
To je taj zakon kojim mi želimo da zaštitimo pre svega sebe od sebe, a ne sebe od drugih, a kao građani Evrope svakako ćemo biti, kada osvojimo evropska tržišta, interesantni i za druge zemlje, kada smo u stanju da brinemo sami o sebi.
Osvrnuo bih se, pre svega, na ovaj zakon o bezbednosti hrane, koji je krovni zakon i koji za reperkusiju ima prateće zakone. Naravno, u velikom meri je podrazumevao jednu vrlo ozbiljnu pripremu višegodišnju, da bi se uopšte mogao usvojiti i praktično implementirati i imati svoju svrhu.
Zakon o bezbednosti hrane je podrazumevao donošenje 10 zakonskih akata, odnosno 10 zakona prethodnih ministarstava poljoprivrede, podrazumevao je donošenje odnosno obezbeđivanje strategije integrisanog upravljanja granicom, koji bi na graničnom prelazu na jednostavan način, bez zadržavanja pošiljki, bez zaustavljanja prometa robe, omogućio da se promet nesmetano obavlja, bez suvišnih ispitivanja, koja će kroz ovaj zakon biti u potpunosti definisana.
Znači, ono što svakom građaninu može iz ovoga da bude jasno – ovo je jedan vrlo važan, najvažniji za našu zemlju, a jedan je od ovih 15 zakona kojim mi praktično, odnosno Ministarstvo poljoprivrede, na kome mu iskreno čestitam, jer u potpunosti ispunjava obavezu, odnosno vrši usklađivanje zakonske legislative iz ove oblasti sa legislativom u EU. To je velika stvar, jer mnoge zemlje koje su danas i članice EU nisu u potpunosti uspele da usklade to zakonodavstvo, a mi pred sobom imamo znači kompetentno Ministarstvo koje je to uspelo.
Svaki građanin u Srbiji će, od njive do trpeze, kako je to popularno da se kaže, imaće priliku da zna u svim segmentima proizvodnje da li je taj proizvod zdrav, ako je animalnog, životinjskog porekla, od koje životinje potiče, na koji način je pripremljen, na koji način je kontrolisan i u kojim fazama proizvodnje je kontrolisan.
Donošenje ovog zakona ima jedan put koji u datom trenutku podrazumeva i podelu kompetencija, što nije isto u svakoj zemlji. Tako je ovo vrlo uspešno, ali vrlo teško bilo razrešiti i u svakom slučaju ovakav zakon omogućava pre svega za narod Srbije bezbednost u pogledu ishrane.
Da sve ne bi bilo toliko dobro, koristiću se svojim znanjima i saznanjima koja imam, i sa jednim predlogom koji smatram dobronamernim, koji pretpostavljam da će kroz amandmane Ministarstvo ozbiljno razmotriti. Mi kao korisnici CARDS programa, kojim smo dobili određena sredstva kojima smo formirali tzv. Nacionalnu laboratoriju i kompletnu opremu koja pripada toj Nacionalnoj laboratoriji, praktično smo dobili prvi uslov da možemo na kompetentan način da garantujemo, narodski da kažem, ono što naš proizvod ima i da li je zdravstveno ispravan.
U zakonu smatram da nije u potpunosti precizno definisan taj pojam nacionalne, odnosno referentnih laboratorija i da njihov broj od sedam u ovom trenutku, u ekonomskoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi, značio bi sedam institucija koje bi imale kompletnu infrastrukturu koja bi bila sasvim sigurno teret državi, a ništa manje neće funkcionisati ako bi se ona organizovala kroz direkciju koja bi predstavljala jednu kuću sa sedam prostorija.
Da to ne bude suviše banalno shvaćeno – to su institucije koje bi imale obaveze u pogledu sertifikacije koje bi imale i da su pojedinačne, ali bi se obezbedila kroz direkciju, a ne kroz druge oblike, da ne idemo šire i kroz agencije, što uopšte nije popularno. Ovaj organizacioni sistem je potpuno u mogućnosti da kompletnu analizu, validne rezultate i nadkontrolu vrši potpuno kompetentno i da na taj način sedam puta pojeftini kompletan sistem.
Jednom rečju, zakon o bezbednosti hrane predstavlja instalaciju sistema kontrole i štedljivosti dokumentacije koja je neophodna da bismo znali čime se hranimo, šta proizvodimo, na koji način i pozdravljam, ovo je jedan veliki evropski iskorak za Srbiju. Nije dovoljno samo, kako se komentariše, pristupanje EU kao neka tekovina koja će nama učiniti život boljim. Mi ćemo sami ovim zakonom učiniti svoj život boljim, pa ćemo tako biti korisni za druge, a i drugi korisni za nas.
Sledeći zakon o kome bih samo kratko rekao, jeste zakon o stočarstvu. To je vrlo važan zakon, s obzirom da je prethodni 1991. godine donet.
Smatram da je stočarstvo napredovalo toliko da određene metodologije testiranja i kontrola produktivnosti životinja mora da ima savremeniji tok, da se implementiraju javne službe, tj. stručne službe koje će svoje poslove obavljati ne po osnovu broja uzoraka koje urade, nego po osnovu obaveze koju će morati da imaju da bi što veća populacija bila pod kontrolom.
To znači da bismo znali šta proizvodimo i da bismo svoje odgajivačke ciljeve kroz odgajivačke programe mogli da ostvarimo na validan način i da za to imamo dokaze.
Dokaz ovakvog jednog, evo još jednog primera, jeste Novosadski sajam, gde jedna mala opština čiji sam stanovnik, a to je opština Svilajnac, ove godine je apsolutni šampion u stočarstvu Novosadskog sajma. Jako sam ponosan što je to tako, ali iz ovoga stoji višedecenijski rad i smatram da takve opštine kao što su Svilajnac, Velika Plana, Požarevac, Lajkovac zaslužuju posebne programe i potpuno prisustvo stručnih službi, kako bi taj napredak jednog rezervata genetike bio praktično još brži, što predstavlja ogromnu mogućnost za izvoz.
Znači, ono što je malo ko danas u diskusiji rekao, to je – poljoprivreda je izvozna šansa ove države, znači, izlaz, šifra za sef koji mi treba da otvorimo, a u kome se nalazi novac. Ona će to biti i kada budemo sve ove zakone usvojili, kada sve strategije koje su donošene ili koje se donose mogu da se implementiraju i kada na taj način dođemo u situaciju da izvozimo u zemlje koje su u okruženju, kao što je recimo Hrvatska, koja ima četiri puta manje govedarstvo, iako se ovde čuje da je u opadanju, u opadanju je svuda jer se većom produktivnošću dobija više proizvoda na manjem broju životinja, stručno gledano, takođe Slovenija koja ima sedam puta manje govedarstvo.
Smatram da su tržišta bivših republika Jugoslavije potpuno dovoljna da mi možemo da pokažemo svoje sposobnosti i obezbedimo dodatna sredstva koja će praktično osvežiti poljoprivredu.
Zakon o dobrobiti životinja, sasvim na kraju, jeste odličan zakon, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede Predlog zakona je bio dorađen, uz veliko učešće nevladinih organizacija koje se zdušno bore, ali za prava životinja, ne boreći se za prava vlasnika životinja da se ozbiljno brinu o tim životinjama.
Zakon je u principu potpun, celovit, neka tehnička rešenja, odnosno amandmani koje su moje uvažene kolege podnele potpuno su svrsishodni i oni će dati na kvalitetu zakona. Očekujem da će ti amandmani biti usvojeni i da će ovaj zakon, kao još jedan evropski zakon, dati legitimitet ovom ministarstvu, kao ministarstvu koje je na ovoj lađi koja ide ka Evropi, uspelo da uzme jedan važan brod i da se njime odmaknemo bar nekoliko koraka ispred.
Zahvaljujem vam se i nadam se da ćete, uz usvajanje ovih amandmana, omogućiti da ovaj zakon izglasamo u što kraćem roku.

Poštovana gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, mogu pre svega da kažem da mi je veliko zadovoljstvo što je ovaj set zakona došao na red na raspravu u skupštinsku proceduru zato što se radi o zakonima koji kvalitativno i civilizacijski u velikoj meri znače realan napredak jedne države. Skloni tome da svoju zemlju smatramo najlepšom i najboljom i život u njoj najkvalitetnijim, moramo biti spremni da donesemo i zakonsku legislativu koja će pružiti realnu potporu ovakvim htenjima.
Što se tiče ovih zakona, sam Zakon o zaštiti životne sredine načelno je rešio u velikoj meri problematiku kojom se i bavi, međutim, prateći zakoni koji su neophodni u rešavanju ove problematike su takođe od vrlo velikog značaja.
Ono što bih posebno hteo da naglasim jeste da usklađivanje sa evropskom legislativom ne znači da mi treba da učinimo nešto nekome, nego da treba usklađivanjem sa zakonima evropskog karaktera, koji važe i u drugim evropskim zemljama, da stvorimo što bolji život u našoj zemlji. Znači, radeći na sebi, praktično braneći sebe od sebe, poboljšaćemo kvalitet života.
Posebno bih se osvrnuo na zakon o upravljanju otpadom zato što smatram da je već 2003. godine postavljena neka osnova kojom smo mi definisali, determinisali način na koji ćemo u budućnosti strateški upravljati ovom materijom, međutim, donošenjem ovih zakona detaljno će se regulisati na nivou lokalne samouprave, što je ključna stvar, jer ukoliko jedan zakon ne bude imao kvalitetnu implementaciju u najosnovnijoj jedinici upravljanja, neće imati ni priliku da pokaže svoje efekte. Znači, činjenica je da će donošenjem ciljeva na nivou lokalne samouprave, programa upravljanja, sakupljanja i razvrstavanja otpada, transporta i, na kraju, ono što je ključno u ovom zakonu, a to je reciklaža, kojom se moramo ozbiljno baviti, svi segmenti društva imati prilike da u njemu učestvuju, kako bismo, kažem još jedanput, zaštitili sebe od sebe.
Smatram da vreme implementacije za ovakav zakon treba da bude razumno, znači, ni prekratko ni predugo, zato što se prolongiranjem obaveza koje jedan svestan član društva treba da ima ne dobija ništa, samo se produžava neka loša navika kojom se u velikoj meri pogoršava ono što već imamo.
I ja lično ću za ove zakone glasati. Smatram da ne postoji nijedan razlog da i ostali poslanici ne glasaju za nešto što je civilizacijskog karaktera i za nešto što će pružiti šansu da, kao što sam na početku rekao, našu zemlju, koja je stvarno lepa učinimo, prirodno lepom i da je sačuvamo od samih sebe. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu gospođe Milice Vojić-Marković, radi pojašnjenja.
Što se tiče ove takse o tarifnom broju 66, za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da izvozna klanica i drugi izvozni objekti ispunjavaju uslove za izvoz pošiljaka mesa, to se odnosi na pregled koji se vrši pri utvrđivanju ovih uslova.
Ukoliko se utvrdi da ovakav objekat ispunjava uslove, taj objekat dobija izvoznu dozvolu i ta taksa se jedanput plaća, kada se utvrđuje ovakvo stanje, činjenično stanje, i ona nije velika, s obzirom da se radi o objektima koji imaju izvozne potencijale, višemilionske.
Ne slažem se sa ovim amandmanom da treba umanjiti ovu taksu zato što se time pruža mogućnost da se sa malim novcem steknu uslovi da se izvozi ogromna količina, neograničena količina robe u Evropsku zajednicu odnosno na tržišta za koja dozvole ima.
Što se tiče komisije EU o kojoj ste pričali da je danas u Srbiji, da, tačno je, ali je ona u mlekarama Srbije, a klanice koje su dobile u prethodnoj godini pet izvoznih dozvola su taj sertifikat stekle i stekle pravo izvoza bez ograničenja, uz stalni nadzor.
Prema tome, takva vrsta dozvole, odnosno rešenja se ne izdaje višekratno, nego isključivo jednokratno, tako da smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, s obzirom da se njim suštinski i finansijski ništa ne rešava.

Uvažena predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, radi tačnijeg informisanja u vezi izlaganja moje prethodnice, Ministarstvo poljoprivrede je u prethodnoj godini izvršilo vakcinaciju i obeležavanje 560.00 pasa, obeležavanje mikro čipovima i svaki pas ima, pored te identifikacije, i pasoš kojim može da putuje u inostranstvo, za razliku od nas koji još uvek nemamo taj pasoš.
Što se tiče azila za životinje, kao čovek koji je obavljao poslove direktora Uprave za veterinu, vrlo kompetentno mogu da vam kažem, a podatke možete dobiti i u Ministarstvu poljoprivrede.
Što se tiče budžeta Ministarstva poljoprivrede, svakako je malo, ali u razgovoru sa Ministarstvom i ministrom poljoprivrede dobili smo uveravanja da će nekim preraspodelama sredstava doći do potrebnih sredstava za obavljanje ovih akcija.
Svakako da je vrlo važno da program mera zdravstvene zaštite, a time i kontrola zdravih životinja za ispitivanje na određene zaraze i u slučaju pojave, postoji taj program i on će se realizovati ne na štetu vlasnika, nego kao i do sada u sistemu finansiranja, odnosno subvencioniranja države, normalno onim sredstvima kojima se raspolaže.
Ako znamo da smo jedan posao obavili u prethodnoj godini, za ovu godinu će trebati manje sredstava i ono što je predviđeno sigurno nije dovoljno, ali se mi nalazimo u takvoj situaciji da ne možemo previše odvojiti. Onoliko je koliko ima, ali će se preraspodelama u Ministarstvu, po uveravanju ministra poljoprivrede, izvršiti preraspodela sredstava i na taj način obezbediti miran život i bezbednost i zdravlje ljudi i životinja.