Samo jednu rečenicu.

Znači, kod određivanja broja zaposlenih, vi niste uzimali u obzir ljude koji imaju biračko pravo, nego broj ljudi koji se vodi da živi trenutno u toj opštini, a oni koji žive u inostranstvu i koji kompletno koriste servis lokalne samouprave, njih je, recimo, u mojoj samoupravi sedam hiljada, oni ne ulaze kao neko koga opslužuje lokalna samouprava. Bez obzira na upozorenja, vi to niste prihvatili. Kasnije ću da vam obrazložim.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u članu 177. stav 5. reči – čiju visinu određuje veće zamenili rečima – u visini polovine plate veća.
Obrazloženje za ovakav postupak jeste mnoge stvari i mnoge amandmane koje smo podneli na ovaj zakon, koje ste okarakterisali kao prenormiranje je želja da se što više stvari, što više detalja u zakonu izloži i da je ono nepromenljivo. Podzakonskim aktima vi dajete za pravo ili onaj ko bude obavljao funkciju u vašem ministarstvu, odnosno ministar u vašem ministarstvu imaće pravo bez velikog znanja javnosti i bez mogućnosti javne rasprave, kao što se to radi u zakonima u Narodnoj skupštini, imaće mogućnost da normira i određuje tim podzakonskim aktima po svom nahođenju i po svom ubeđenju, što nije dobro, jer danas ste vi, sutra mi, prekosutra neko treći. To nije dobro.
Tako isto i ovde, vi ste predvideli da to veće određuje kolika će biti naknada za ovu komisiju, jer ovaj član 177. reguliše imenovanje članova žalbene komisije i time direktno može da se utiče na njih ukoliko nije određeno precizno koliko je to novca, odnosno kolika je naknada. Ovakvim načinom, da je to polovina naknade koju prima član veća, kako smo mi predložili, vi ste doveli u uzročno posledičnu zavisnost i procenili pravu vrednost tog posla koji treba da obavi žalbena komisija, a da time ne izlažete komisiju mogućnosti za korupciju, odnosno uticaja na nju.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedna iscrpljujuća sednica sa više tačaka dnevnog reda, ali ono na šta ću se ja usredsrediti u svojoj diskusiji jeste Predlog zakona o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave.
Ovakav zakon je bio neophodan da se donese i po mom mišljenju u 80, 90% rešenja koje on donosi su izuzetno dobra i kvalitetna i predstavljaju jedan dobar osnov za uređenje zakonske legistative u ovoj oblasti.
Normalno da ni prethodni zakon, kao ni ovaj nisu u mogućnosti da sve nepravilnosti predvide i da ih otklone na jedan dobar način, tako i ovaj, verovatno u najboljoj nameri. Određena rešenja su i nemoguće da se donesu s obzirom da ostali i drugi delovi sistema nisu u potpunosti usklađeni.
Međutim, ono što, s obzirom da sam radio osam godina kao predsednik skupštine jedne lokalne samouprave, mislim da sam u razgovoru sa svim činovnicima koji su radili tamo, koji rade i sada, dobio prava i instrukcije da dam predloge određene koji su oličeni i u amandmanima koje je poslanička grupa Boris Tadić-SDS,ZZS podnela kao kvalitetne predloge koji bi mogli da neke nedoumice koje prate život, pogotovu kod primene zakona na terenu mogu da budu od koristi.
Kao prvi, da kažem, problem koji može da se javi jeste da jedno od rešenja koja predviđaju da radni odnos, znači službeniku, prestaje ukidanjem lokalne samouprave, može da bude primer da pod određenim uslovima određena lokalna samouprava po odluci, kako ste vi to isto rekli u Skupštini, Skupština Srbije, može da prestane da postoji, a time prestaje njegov radni odnos.
To i nije jedan od načina, dobrih načina razmišljanja, s obzirom, da imajući u vidu zaposlene svih i u državnim organima trebaju da imaju neki viši nivo zaštite, pa da onda kako ste vi kasnije rekli preuzimanjem što je takođe moguće određena radna mesta mogu da budu popunjena, tj. da ti ljudi koji su, ja sam to tako razumeo, koji bi ostali u ovakvoj situaciji bez radnog mesta mogli biti preuzeti od drugih. To bi sve bilo u redu ukoliko bi mi imali jasnije, odnosno jasne kriterijume po kojima se to preuzimanje obavlja.
Isto tako, rešenje koje predviđa da kada se nekom službeniku ponudi, tj. odredi da treba da pređe na drugo radno mesto, tj. da prelazi njegovo neprihvatanje, stvara uslove za otkaz. To ne znači da se nešto ne podrazumeva, ali se takođe podrazumeva da otvara prostor, veliki prostor za korupciju, tj. za mobing i da u određenim slučajevima državni službenik koji je višeg ranga može da uslovljava i da na taj način suspenzijom, znači, pred ponudom drugog radnog mesta koje je odgovarajuće kako ste napisali, ali to ne znači i da je adekvatno, može ga dovesti u situaciju da on svojim odbijanjem ostane bez posla.
Ono što takođe može da izazove određene nedoumice, jeste da ste zakonom predvideli da, recimo, uređenje javnog konkursa nema roka, a na taj javni konkurs, recimo izbor službenika na položaj, pa ste govorili i o načelniku opštinske uprave za koga ste s pravom rekli da je jedan u stvari praktično, ako se gleda faktički uticaj i težina posla koji on obavlja je veća i od posla koji obavlja i predsednik opštine i predsednik Skupštine, i da je potrebno određeno visoko zvanje i pet godina radnog iskustva.
S obzirom da se radi o pravniku, ako je moguće da polaže pravosudni ispit sa dve godine, mislim da je možda uputno da može i da obavlja tu dužnost posle dve godine radnog iskustva.
Međutim, konkursom ste predvideli, predvideli ste rešenjem da se prvi put bira na konkurs, a kasnije možete da mu produžavate taj rok.
Smatramo da u slučaju opštine iz koje ja dolazim je potpuno opravdano, međutim smatramo da bi konkurs stvorio jedan dobar primer pozitivne prakse, odnosno pozitivnog razmišljanja o poslu koji se obavlja. Svesni smo svi da obavljanjem poslova koji se vrše u ovakvim situacijama posle tih pet godina ili posle jednog mandata on prelazi u rutinu.
Postoji jedno pravilo na zapadu da kada radite sedam godina u jednoj firmi pa ne tražite povišicu, promenu, poboljšanje radnog mesta nego ćutite i primate tu istu platu, da vas šef poziva i pita da vidi da li to nešto nije u redu sa vama ili nešto nije u redu sa firmom u kojoj radite.
Znači, taj konkurs ništa nije strašno ako mi ne idemo negativnim pristupom da je moguće napraviti negativan odnos prema svemu ovome. Znači, stvorio bih jedan pozitivan odnos prema poslu i trudili bi se i onaj ko to radi, a i pružila bi se mogućnost da, molim vas, pojaviće se neko ko je bolji.
Bez obzira koliko sam ja dovoljno dobar, ima i boljih i suština napretka sistema i unapređenja bi bilo da uvek ima mogućnosti da konkursom dođe bolji.
Ima dosta stvari, ja ne bih uzimao vreme od moje poslaničke grupe jer i kolege i koleginice imaju dosta toga da kažu. U svakom slučaju, u zavisnosti od toga kako se budete odnosili prema našim amandmanima koji su vrlo konstruktivni, znači nisu samo gramatički nego suštinski, mi ćemo odlučiti da li ćemo podržati ovaj zakon ili ne, ali u svakom slučaju pohvala na neki način za ono što ste uradili.

Uvažena predsednice, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli, odnosno poslanička grupa SDS – Boris Tadić – ZZS, amandman na član 7, smatrajući da je ovaj amandman vrlo važan, pogotovo za funkcionisanje lokalnih samouprava i Vojvodine. On se sastoji u sledećem. U članu 4. Zakona o određivanju osnovice je predviđeno u članu 7. stav 4. da osnovica iz stava 2. ovog člana je jedinstvena za sve zaposlene čije se plate isplaćuju iz budžeta autonomne pokrajine, odnosno iz budžeta jedinice lokalne samouprave i ne može biti veća od osnovice iz stava 1, tj. one predviđene za Republiku.
Mi smo smatrali da reč „veća“ treba zameniti rečju „manja“ iz razloga što ukoliko želimo da očuvamo, da kažem, i neki socijalni nivo svih lokalnih samouprava, odnosno da ona bude potpuno uporediva i u vrednosti na nivou Republike, logičnije je da ona ne sme da bude manja, jer ćete imati lokalne samouprave koje ne svojom krivicom, radeći u uslovima koji su, recimo, granične oblasti prema Kosovu ili u južnoj Srbiji, gde po prirodi stvari nemaju izvore prihoda koji mogu da im pruže dovoljno para, gde je transfer sredstava vrlo bitna stavka, imaćete situaciju da oni praktično dobijaju manje plate, a to nije pozitivan odnos koji zakon treba da donese.
Na drugoj strani, ovim našim rešenjem ćete omogućiti lokalnim samoupravama koje to nisu, recimo, kao gradovi, da mogu da ako rade dobro i ako imaju prihode kojima mogu da isplate ta svoja sredstva, mogu da povećaju tu osnovicu i da taj obračun bude tada nagrada za radnike koji rade u lokalnim samoupravama koje su efikasne, ekspeditivne i koje imaju veći posao. Ja lično poznajem jednu dobru lokalnu samoupravu u centralnoj Srbiji, opštini Svilajnac, koja će, nažalost, biti kažnjena zato što je sve ono što je uradila, a uradila je da su investicije negde preko milijardu dinara za ove poslednje četiri godine. Time bi se kaznili ljudi koji žele da napreduju.
Mislim da vaš odnos prema zakonu i svakako saznanje poslovanja u zapadnim ekonomijama koje stimulišu razvoj i unapređenje pojedinih sredina treba da da za pravo da prihvatite ovaj amandman koji suštinski jeste jedna dobra izmena koja čuva i socijalni status onih koji nisu u stanju da plate.

Uvažena predsedavajuća, ministarko, evidentno se nismo razumeli, jer vi ste sada eksplicitno rekli da će praktično biti legalizovano smanjenje plata. Tako kako ste vi obrazložili. Mi smo ovim amandmanom želeli, ako ste doneli jedinstveni koeficijent, on ne može da bude manji, on može da bude veći ukoliko ima više prihoda. Vi eksplicitno tvrdite da ne želite da opteretite lokalne samouprave koje nemaju dovoljno sredstava. To znači da ćete 80% lokalnih samouprava, koje su južno od Beograda, naterati da smanje plate i smanjićete im plate, a zaboravljate da ste tokom ovog perioda od dve godine opteretili lokalnu samoupravu sa mnogim obavezama, a smanjili transfere, tako da ste ih već doveli u situaciju da su one na nekoj ivici i na kraju će to platiti radnici koji rade. Mi smo protiv toga i protiv smanjenja plata ljudima koji rade isti posao, kao i u drugim delovima zemlje.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS podnela je amandman na član 10. kojim se predviđa njegovo brisanje. Razlog za to je zato što predloženo brisanje člana kojim se uređuje katalog radnih mesta, odnosno zvanja i položaja i funkcija u javnom sektoru iz više razloga, prvo zvanja i položaja u državnim organima uređuje Zakon o državnim organima, u stvari službenicima, kao i na primer Zakonom o poreskom postupku, poreskoj administraciji, Zakonom o policiji i tako dalje.
Nije moguće da se nekim podzakonskim aktom uređuje ova materija. Ovde se u zakonu sve vreme figurira pogotovo u ovom članu 10. taj katalog zanimanja koji je praktično, jedan po nama fantomski akt, koji treba da predstavlja jednu osnovicu na osnovu koje će se procenjivati u kom će rangu biti određeno zanimanje, a ono je uzrečno posledično povezano sa mnogim uslovljavanjima, koja će biti doneta u pojedinačnim zakonima, kojih za sada nema, i nisu ni predviđeni u skorijem roku, a takođe su posledično povezani sa zakonima koji postoje već i koje se odnose na te posebne, naveo sam maločas, znači Zakone o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakonom o policiji.
I stiče se utisak da ovakvim činom, znači brisanje praktično ovog amandmana će se možda preciznije, odnosno dati više vremena zakonodavcu da organizovanije i ozbiljnije osmisli način na koji bi klasifikovala sva ova zanimanja.
Pozivanje na katalog zanimanja i na doneti zakon, odnosno poseban zakon nije dovoljno ubedljiv razlog, niti treba da stoji kao eksplicitan u zakonu. Smatramo da usvajanjem našeg amandmana će doprineti jednom ozbiljnijem i celishodnijem pristupu u rešavanju ovog problema. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 26. kojim smo predvideli da se stav 1. menja i glasi – za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, zaposleni ima pravo na naknadu plate koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio.
Razlog zašto smo podneli ovakav amandman, smatramo da je mnogo realnije da on primi za te dane platu koju u tom trenutku i u trenutku u kakvom je preduzeće, firma, odnosno organizacija iz koje on potiče, kakve je imovinske moći. Moguće je da ta plata bude i manja i veća, ali je svakako realnija nego prosek za 12 meseci.
Ono što smatramo i mislim da smo u pravu, ne vidim razlog zašto ministarka ne bi prihvatila. Ono o čemu, takođe, treba reći, mi smo malopre čuli u više navrata od ministarke da neće odgovarati na nesuvisle, pitanja, predloge, amandmane, s obzirom, da smo mi narodni poslanici koji imaju obavezu da u ime građana postavljaju pitanja i učestvuju u raspravi bez obzira na vreme i trenutak u kome se nalazimo, smatramo da i vi kao ministar koji je izabran, takođe, od nas, tj. od nas narodnih poslanika, onih koji su vas izabrali, imate obavezu prema građanima da date odgovore i obrazlaganja na naše predloge koji su u interesu građana, pa, ako to nije tako kako vi mislite da vama odgovara, smatramo da tako trebate i da kažete, ali da jednim nipodaštavajućim odnosom prema naporima ljudi koji ne moraju da budu obrazovani, ali mogu da budu spremniji i predstavnici naroda morate imati drugačiji odnos. Ja vas molim da ubuduće i tako postupate. Zahvaljujem.

Na član 28. Poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS i ZS podnela je amandman kojim je u članu 28. reči: „osim ako posebnim zakonom nije drugačije određeno“ predvidela da se brišu. Znači, mi smo ovde na ovaj član 28. imali tri različita amandmana koja su davala moguća rešenja, koja su eksplicitnija i po meni suvislija, pogotovo ovaj naš amandman koji predviđa da ako smo predvideli da je 65% od plate za nekoga ko je neraspoređen, da to bude tako, a ne da se dodaje -  ako to drugačije nije rešeno.
U obrazloženju ste vi napisali da takav slučaj može da nastupi ako je neko delimično neraspoređen. Znači, u javnim organima, u javnom sektoru, kojim ovaj zakon treba da reguliše postoji, ne postoji takav termin - delimično neraspoređen. Znači, ili je raspoređen ili je neraspoređen. U tom trenutku kada je neraspoređen, on treba da dobije 65%. Naša je želja i cilj da vam pomognemo da ako se nešto decidno definiše da ono bude baš takvo, a ne da ostavlja mogućnost da to kako ko hoće može da reši. Vi ste rekli da to nekim posebnim zakonom, a mi ne znamo kako, ali ako on pruža mogućnost da može i tako, onda to ostavlja prostor i mogućnost rukovodiocu da to primeni na ovaj ili onaj način. Mislim da je bolje da se to konkretno odredi i da to bude 65% i da se zna šta je.

Poštovana ministarka, niste u pravu. Fond časova za radno mesto nastavnog osoblja u osnovnim, srednjim i visokoškolskim ustanovama, postoji minimalni fond časova koji određuje njihov status i on ne može biti delimično rešen. Znači, ili imaju taj fond časova ili nemaju. Ako ga nemaju, nemaju radno mesto. Vi ste ovde predvideli da to može i drugim. Ja sam samo želeo da vam ukažem na preciznost koju morate da imate u ovom slučaju da ne biste ljude koji, recimo, ako je fond časova minimalni za srednju i osnovnu školu 18 časova, a on ima 16, dobije 65% plate, što vi predviđate.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić, SDS - ZZS, podneli smo amandman na član 31. kojim predviđamo da se dodaje novi stav 2. koji glasi: „naknade plata iz stava 1. ne može primenom posebnih zakona biti utvrđene u iznosu nižem od iznosa koji bi bio utvrđen primenom odredbi ovog zakona.“
Amandman je odbijen sa obrazloženjem pozivom na drugi član kojim je obrazložen i kaže: „amandman se ne prihvata iz razloga što se radi o upućujućoj normi koja upućuje na sve zakone kojima je uređeno pravo na naknadu plate i drugim slučajevima koji nisu utvrđeni ovim predlogom zakona.
Molim vas, ovde se radi o krovnom zakonu koji bi trebalo da definiše osnovna pravila. Ako je on krovni zakon i osnovna pravila reguliše onda se može predvideti da ona ne može biti manja od onoga što se ovim zakonom predviđa. Na ovaj način kako ste vi obrazložili ovaj amandman i kako ste ga doneli bez ograničavajućeg, bez ove dodatne norme koju smo mi predvideli amandmanom, praktično se donetim zakonom bilo kojim drugim zakonom može umanjiti plata. Onda ja ne vidim svrhu krovnog zakona kojim se to derogira u potpunosti.
Znači, naknade plate iz stava 1. ne može se primenom posebnih zakona biti utvrđen u iznosu nižem od iznosa kojim je predviđena po odredbama ovog zakona. Vi to niste prihvatili i evidentno je da ipak postoji jedna koordinisana priprema kroz sve ove članove zakona da se ostavlja prostor da vi to možete da uredite kada vam odgovara i na koji način hoćete, prevashodno umanjenjem plata. To je nešto što se svakako može očekivati, jer da se drugačije misli, ne biste davali klauzulu koja otvara mogućnost da vi to radite bez ikakvih ograničenja pozivajući se na druge zakone.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarsko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na član 34. podneli smo amandman, tj. poslanička grupa Boris Tadić-SDS, zamenjuju se rečima – u članu 34. reči „posebnim zakonom“ zamenjuju se rečima „zakonom koji reguliše, odnosno uređuje radne odnose“. Amandmanom se predlaže preciziranje člana 34. tako što predlažemo da se uputi na primenu Zakona o radu, a ne na primenu posebnog zakona, jer to nije dovoljno precizno i otvara mogućnost za različito tumačenje i pored toga mogućnosti za uređivanje pitanja stavi nekom budućem leks specijalisu.
Suština ovog amandmana je u tome da sve vreme prolazeći kroz ovaj zakon stiče se utisak kao da čitate bajku „Carevo novo odelo“ i bojim se da će se to tako i završiti kako se završila i bajka. Oni koji su čitali to znaju, a verujem da smo to imali prilike bar u detinjstvu da pročitamo. Ono što je zadivljujuće u celoj ovoj situaciji jeste da ćemo svi mi da se vratimo u svoje sredine odakle smo došli imati priliku da ovaj revolucionarni i mnoge slične zakone obrazložimo našim sugrađanima, i oni će verujte biti oduševljeni onim što im mi nudimo. Manje više će biti oduševljeni i ovom našom raspravom u kojoj procentualno, znači, pozicija i opozicija su prilično podjednako zastupljeni.
To je poražavajuće, jer verovatno i vreme koje je određeno za raspravu po ovome je dovelo u neprijatnu situaciju i poziciju i opoziciju. Koliko je značajno i koliko je stalom nekom do ovog zakona to govori o odnos narodnih poslanika koje su građani poslali ovamo da raspravljaju po amandmanima. To što neko nema amandman ili nema neku ponudu da se poboljša rešenje ne znači da je u pravu, nego znači da nema ideje. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 37. i desilo se nešto što je prilično neverovatno. Član 37. glasi, pročitaću ga da bi vam bilo jednostavnije da ispratite ono što se desilo u ovom slučaju – akte iz člana 10. stav 7. ovog zakona Vlada će doneti u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona. Naš amandman glasi – predlažemo da se član 37. briše, uz obrazloženje da predlažemo to jer smatramo da koeficijenti, platni razredi i platne grupe i različita zvanja i položaji koji su već uređeni posebnim zakonom treba da budu takođe uređeni zakonom. 
Odgovor, odnosno obrazloženje kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što se aktom Vlade ne uređuju koeficijenti, platni razredi, plate, već će koeficijenti biti utvrđeni posebnim zakonom. Znači, vrtimo se u krug.
Mi smatramo da treba obrisati, zato što već postoje posebni zakoni, a u obrazloženju dobijamo taj isti odgovor. Odgovor koji je naše obrazloženje dalo uz amandman mi dobijamo o odgovoru za odbijanje amandmana, obrazloženje, koje je obrazloženje amandmana. To govori o tome koliko se ozbiljno pristupa i ja bih voleo da mi nismo došli u situaciji da moramo da podnosimo amandmane, da je zakon dovoljno dobar za građane, a svesni smo svi, bez obzira na političko ubeđenje i stanke koje između ostalih pored građana predstavljamo, jer bi to bio interes za sve građane. U ovom slučaju se desilo da ispada da mi imamo nešto protiv. Mi nemamo ništa protiv, samo želim da budemo saslušani na vreme i na pravi način protumačeni.

Uvaženi potpredsedniče, ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SDS Boris Tadić, ZZS, predložila je da se član 38. briše uz obrazloženje da brisanje ovog člana, budući da se ovim članom faktički predviđa povećanje osnovice plata koje određuje Vlada, naime predviđeno je da će Vlada uskladiti koeficijente.
Dakle, smanjiti ih u odnosu na postojeće rešenje, ali da će osnovna plata ostati nepromenjena, što je jedino moguće ukoliko se poveća osnovica. Ovim se u neravnopravan položaj stavljaju zaposleni čija je osnovica određena zakonom u budžetu.
U obrazloženju na ovaj amandman, jer nije prihvaćen, navodi se da se amandman ne prihvata iz razloga što se upravo na način definisano ovim članom 38, što se iz njega ni na koji način ne može videti, predlog zakona uspostavlja uporedivost koeficijenata zaposlenih kojima trenutnu osnovicu utvrđuje Vlada, sa zaposlenima čija je osnovica određena Zakonom o budžetu.
Dakle, svakako se radi o nekakvoj računskoj operaciji, ali u takvim svim operacijama, računskim, nigde ne postoji onaj na koga se sve ovo odnosi. U svakom slučaju on će ostati, da kažem jedan kolikvijalni izraz, kratkih rukava i bojim se da će ljudi koji su radili ove poslove za koje su bili plaćeni na određen način u narednom periodu moći da od očekuju da će taj iznos biti manji uz vrlo razumno obrazloženje i vrlo korektne i vrlo opsežne računske operacije. Mislim, da to nije dobro ni za koga, ako svi mislimo za radnike, onda bi bilo dobro da se faktički, znači kroz zakonska rešenja to i vidi. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, poslanička grupa Boris Tadić – SDS - ZZS, podnela je amandman na član 40. i mi smo ovim amandmanom želeli da pomognemo u boljoj implementaciji zakona produženjem roka za njegovu primenu, odnosno, ovaj zakon bi trebalo da stupa po članu 40. na snagu osmog dana po objavljivanju „Službenom glasniku“, a da počne da se primenjuje, počev od 1. januara 2017. godine, a za policijske službenike i profesionalne pripadnike Vojske Srbije, od 2018. godine.
Mi smo predložili da to bude od 1. januara 2018. godine i 1. januara 2019. godine. Smatramo da je celishodnije da se ova zakonska legistativa uskladi sa potrebnom pratećom dokumentacijom, odnosno zakonima da bi bio celishodniji, jer smatramo da nije uputno, niti je prema načinu na koji je napisan zakon, moguće u narednih godinu dana, odnosno u ovoj godini dovršiti sve ono što je neophodno, a pogotovo što znamo da imamo u narednom periodu od dva meseca predizbornu kampanju, izbore, pa formiranje Vlade, parlamenta, a po zakonu se svi zakoni koji su stigli u parlament, vraćaju nazad i ponovo moraju da se podnesu.
Prema tome, možda bi ovo rešenje bilo u redu da se ne radi, da mi nećemo imati parlamentarne izbore, a s obzirom da hoćemo, mislim da je ovo u korist građana i da se može prihvatiti duži rok za primenu ovog zakona, za početak primene.