Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set ekoloških zakona. Oni, po prirodi stvari, predstavljaju jednu ozbiljnu tekovinu svake zemlje i smatram da njihova prezentacija i dolazak na raspravu u Skupštinu Srbije predstavlja deo jednog ozbiljnog posla koji mora da se obavi i koji će nas uvrstiti u red ozbiljnih zemalja, kako se mi i predstavljamo.
Pored ovih zakona, na dnevnom redu je i zakon o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu. On je jedan vrlo potreban, neophodan zakon. Međutim, sve bi ovo bilo u redu da se predlagač potrudio, onako kako je gospođa ministarka u svom izlaganju rekla, da temeljno se pročita, da se pripreme zakonski predlozi i kako smo mi videli uglavnom kroz neki vid političke kampanje, kako sve ide napred pa je potrebno da se reši.
Međutim, zakonski propisi koji su došli, posebno ću se osvrnuti na Zakon o stočarstvu, jer je iz delokruga mog obrazovanja i znanja, je došao u skupštinsku proceduru sa ozbiljnim manjkavostima, sa više aspekta. U terminološkom smislu, znači, da ste vi, gospođo ministarko, pročitali ovaj zakon, vi ste profesor Univerziteta, vi biste ovaj zakon povukli iz procedure ili biste naložili da vaši saradnici ili oni koji su pisali to promene.
Jedan od termina koji ste vi ovde ostavili u zakonu koje smo, na sreću, na Odboru dogovorili da promenimo jeste termin „proizvodnja sperme“. Znači, moram da kažem, bez obzira, to je jedan biološki proces koji je rezultat ekskrecije akcesornih polnih žlezda uz dodatak lučenja testisa, kao polnih žlezda kod muške jedinke. Znači, sperma se ne može proizvesti, ona je svojstvo svakog sisara, ptice, gmizavca, itd. Može se proizvesti seme jer se tom ejakulatu, izlučevini, dodaju ingredijencije koje ga čine dužim u životu, preživljavanju, u smislu spermatozoida, i pružaju mogućnost da se jedan takav gen pripremi za kriokonzervaciju i koristi neograničeno u vremenu i prostoru. Dakle, prvo terminološki, svaki veterinar u Srbiji koji bi vas čuo da ste ovo rekli i verovatno lekar i verovatno agronom bi vam rekao da vi ovo niste pročitali, a vi ste profesor stočarstva.
Zakon o stočarstvu ima drugih manjkavosti i očekivalo se, s obzirom da sam 25 godina u ovoj oblasti, i on treba da propiše koje su to metodologije, koji su to uslovi, da unapredi uslove stočarske proizvodnje u ovoj zemlji, kako bi se sa onim potencijalima koje imamo i sa onim mogućnostima koje imamo, kako u genetskom pogledu, tako i u proizvodnim sposobnostima bismo došli do proizvoda u smislu hrane, u smislu mesa, mleka, produkata koji se dobijaju od domaćih životinja, koje bi bile po ceni konkurentne na evropskom i svetskom tržištu.
Da bi se to postiglo, znači, zakon i zakonodavac treba da imaju ambiciju, da propišu mere, urede materiju, da urede odnose između onih koji učestvuju u tome. Mi smo dobili zakon koji predviđa da, recimo, u zakonu kako ste naveli, znači, u članu 1. da imate osnovne odgajivačke organizacije, pa onda regionalne i na kraju, kako ste vi rekli - glavnu, koja nigde u svetu terminološki ne postoji, postoji centralna republička. Mi smo ta zemlja. Ne postoji glavna. Znači, može da postoji glavno udruženje, ali ne može da postoji glavna odgajivačka organizacija. Može da postoji centralna. Ja sam podneo amandmane, nadam se da ćete razumeti. Ova moja rasprava nije politička i politički marketing – mi imamo ovoga, mi imamo onoga.
Kada pričamo o tome koliko čega imamo, ja bih da vas podsetim, znači da razgovaramo o argumentima koji postoje, ciframa – stočni fond ne opada poslednjih 30 godina, to sam čuo da je i premijer izjavio, nemojte da mu pričate neistinu. Godine 1985. smo imali 1.850.000 goveda, 1997. godine smo imali 1.300.000 goveda, 2012. godine smo imali 900.000 goveda, imate popis poljoprivrede, danas imamo 600.000. Znači, to je istina. Šta je to strašno? Strašno je ako neko ne želi da promeni to stanje, to je strašno.
Znači, ono što je trebalo ovaj zakon da sadrži jeste – koje su to mere kojima ćemo mi da uvećamo stočni fond, koje su to mere koje će našeg proizvođača da dovedu u red proizvođača koji se bave proizvodom koji je komercijalni proizvod koji može da nađe cenu i mesto na tržištu. Ovaj zakon to nije rešio, ali je zato rešio jednu materiju gde smo mi dobili obrazloženje da, recimo, reprodukcija u stočarstvu, a to je veštačko osemenjavanje, koja je jedna od mera unapređenja govedarstva, postoji još jedna mera, zbog gledalaca moram to da kažem, odnosno kolega narodnih poslanika, jeste i prirodno parenje, ali odabranim jedinkama čija se svojstva poznaju, čije se poznaje zdravstveno stanje. Znači, to nije jednostavno parenje gde mi dobijamo – jedan plus jedan i dobijemo jedinku. To je možda u nekim uslovima u kojima mora da se uključi etika, kada se radi o poljoprivrednoj proizvodnji. U stočarstvu tu etike ne može biti, u smislu da se vodi računa da se sačuva i jedinka koja je po proizvodnim sposobnostima manjeg kvaliteta. Znači, kada ste rekli veštačko osemenjavanje, onda je obrazloženje bilo da to treba da radi svako, pa i odgajivač, obrazloženje za to je bilo da treba što više približiti ljudima. Kako se radi, a vi ste to u zakonu naveli - veštačko osemenjavanje je pravovremeno instrumentalno unošenje sperme u ženske polne organe, znači opet netačan termin, u cilju oplođenja i obavlja se kao stručni postupak u stočarstvu. Za svaki stručni postupak je neophodno obrazovanje, znači stručna sprema. Vi to niste predvideli zakonom, nego ste predvideli dobru volju jer ste, kako je rečeno na Odboru za poljoprivredu, obećali nekome da ćete to da završite.
Znači, ja vas molim da ozbiljno postupamo što se tiče mera koje se tiču budućnosti ove zemlje. Potpuno se slažem sa kolegom koji nije ovde, kolegom koji se predstavlja kao seljak po zanimanju, da je neophodno da se pomogne, da se dozovemo pameti, da svi učinimo ono što je neophodno da se uveća stočni fond i da ono što imamo se poboljša. Redom koji bi trebalo da donese ovaj zakon, a to nije doneto jer nisam video da centralna odgajivačka organizacija Srbije treba da predvidi realizaciju na osnovu odgajivačkog cilja, na osnovu odgajivačkog programa, kao meru koja treba da da, na primer, da bi bilo građanima jasno, ako želimo veću proizvodnju mleka, trebalo bi da odaberemo krvne linije priplodnjaka, ako se radi o govedarstvu, a ako se radi o kozarstvu ili ovčarstvu, koje će dati veću proizvodnju mleka, a ne da pustimo da svako može na tržištu da nabavi ono što može da kupi ili što je najčešće i jeftinije.
Uloga stočarstva u poljoprivredi jeste da planskim odgajivanjem, najsavremenijim metodama omogući maksimalnu proizvodnju. Gospođo ministarka, to je nama jedini spas u ovoj zemlji. Pustite vi priče o Železari u Smederevu ili velikim fabrikama. Potičem iz male sredine u kojoj smo videli da male fabrike, a pre svega poljoprivreda prelazi u jednu vrstu porodičnog biznisa koja onu sirotinju koja živi u ovoj zemlji, pogotovu u južnim delovima Srbije, vezuje za svoju zemlju, svoje gradove, svoja domaćinstva, i oni tamo ostaju. U protivnom, oni dolaze u Beograd i mi onda imamo državu koja ima poljoprivredne kapacitete, ali nema poljoprivredu proizvodnju.
Ono što je još nedostatak ovog zakona, znači, on zadire svojim rešenjima o ingerenciji zakona koji već postoje i na taj način derogira već doneta rešenja. Znamo da zakoni moraju da se donose i da jedan ne bude u koliziji, odnosno u suprotnosti sa drugim. Znači, samim činom određivanja nekoga ko to može da radi zato što verovatno niste imali dovoljno informacija da se radi o ozbiljnom postupku, koji uzgred budi rečeno na zapadu može da radi odgajivač koji ima licencu, ko je za to posebno obučen i koji se kontroliše u radu. Dakle, da rezimiramo, mi nismo protiv toga da što masovnije se to radi.
Postoje instrumenti koje će država da iskoristi da to obezbedi svakom odgajivaču, svakom proizvođaču, a ti instrumenti su da mu pomogne da dođe što jednostavnije i što jeftinije do onoga do čega treba da dođe, do kvalitetne genetike.
I sasvim na kraju postoje područja na kojima niko ne želi da radi. Malo ko želi i da živi. Država mora, tj. ministarstvo u skladu sa ovim činjeničnim stanjem da nađe posebno ovlašćenje za ljude koji žele da žive tamo i da rade, pa i veštačko osemenjavanje.
Zahvaljujem vam se, očekujem da ćete prihvatajući amandmane, ne samo moje, odnosno poslaničke grupe Boris Tadić-SDS,ZZS,ZS prihvatajući amandmane mojih kolega poslanika ozbiljno unaprediti ovaj zakon kako ne bismo bili izvrgnuti podsmevanju. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja neću previše vremena uzimati, jer je dugotrajna rasprava. Prvo, nisam bio direktor Uprave za veterinu u to vreme, a treće, obavljanje veštačkog osemenjavanja od strane odgajivača je vaš termin koji za posledicu onda ima da se i ljudi koji nemaju obrazovanje mogu da bave. Zakon o veterinarstvu je definisao ko može da se bavi tim poslom.
I da vas ne zamaram, znam ja da vi mene razumete, ali ministarka, ovo što ste prikazali kao, molim vas gospodine Mladenoviću da mi dozvolite da završim, ipak ste vi naš gost, ono što je bitno da ovaj grafikon koji ste vi prikazali, treba da kažemo da je on povećan. Zašto? Zato što to po programu mera unapređenja stočarstva država plaća, ali ovim odgajivačkim organizacijama o kojima ja pričam da ne rade, a to je samo 10% ukupne populacije obuhvaćene. Kažite mi ako nisam u pravu. Samo 10% populacije obuhvaćeno.
U evropskim zemljama razvijenim, kao što je Nemačka, Švajcarska, Austrija, koje mi pokušavamo da oponiramo, oni imaju 88, 90% populacije pod kontrolom, a vi imate 10% i ti rezultati nisu unapređenje. Kada budete imali preko 50%, kada svi budemo imali, a verujte da mi nismo na suprotnim stranama, na istoj smo strani i svi želimo da unapredimo. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je zadovoljstvo slušati na momente ovu raspravu koja je dala mnoge činjenice koje neki od nas znaju već 30 godina, tako da sam ja zadovoljan što je toga bilo. Međutim, prilično vremena je prošlo da mi ne pričamo i da na neki način dezavuišemo jedan izuzetno važan zakon koji se tiče ispravljanja jedne nepravde koja se desila, nažalost, kod nas.
Amandmanom na član 7. posle reči: „podnošenje zahteva za izdavanje“ dodaju se reči: „odnosno, od prijema zahteva agencije“. Predloženi amandman ima za cilj da pored prava podnosioca zahteva, pribavlja dokumentaciju, dokumenta i podatke, uspostavi i nadležnost agenciji u pogledu prikupljanja potrebne dokumentacije, odnosno da agencija podnosi zahtev za dostavu potrebne dokumentacije, što je u skladu sa idejom da državni organi i drugi subjekti koji vrše javna ovlašćenja sami pribavljaju dokumenta koja su u posedu države. Na ovaj način se olakšava ostvarenje prava. Smatram da rasprava na ovaj način i o ovome treba da olakša rešavanje ovog problema i realizaciju zakona o kome mi danas raspravljamo.
Očekujem da će u daljoj raspravi i uvaženi gospodin ministar i njegovi saradnici imati razumevanja za ovaj naš amandman, kojim želimo da olakšamo i poboljšamo rešenje koje ovaj zakon donosi, a koji je, kažem još jedanput, ispravljanje jedne istorijske nepravde koja se, nažalost, desila kod nas. I neka detaljna elaboracija u smislu prethodnih govornika može da ima koristi, ali u nekim drugim možda uslovima, a ovako smo mi dragoceno vreme u kojem smo trebali da pomognemo ljudima, odnosno da pomognemo verskoj zajednici koja je nažalost ostala kao jedini pravni sledbenik jer živih naslednika nema, da mogu što pre da ostvare ta svoja prava i zaštite i očuvaju sećanje na te ljude. Zahvaljujem.

Mislim da niste u potpunosti razumeli amandman jer ovde mi tretiramo instituciju podnosilaca ovog zahteva, da to mogu biti i agencije. Ne sporim ja to što ste vi rekli, ali mi o tome nismo pričali uopšte u amandmanu, nego da se daje i mogućnost agenciji da podnese.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, neverovatna stvar koja se dešava normalno da rezultira velikim brojem amandmana na koje mi ni na Odboru nismo dobili odgovor, ali ja ću pročitati amandman na član 9. koji je podnela poslanička grupa Socijaldemokratska stranka – Boris Tadić, ZZS, ZS.
Mi smo predložili da se član 9. menja i član 17. menja se i glasi – Savet: 1) razmatra i daje mišljenje o predlogu Strategije razvoja kulture i daje ocenu izvršenja; 2) razmatra radne verzije i nacrte zakona i drugih propisa iz oblasti kulture i daje mišljenje o njima; 3) daje mišljenje u postupku dodele statusa ustanova kulture; 4) daje mišljenje u postupku dodele priznanja za vrhunski doprinos u kulturi Republike Srbije; 5) daje mišljenje u postupku dodele nagrada i priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije; 6) analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Republici Srbiji; 7) daje sugestije u kreiranju kulturne politike; 8) daje predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti; 9) predlaže kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi; 10) utvrđuje status istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi; 11) daje sugestije i predloge za uređenje drugih pitanja u oblasti kulture, kao i međuresorne saradnje (nauka, obrazovanje, urbanizam, međunarodna saradnja itd.); 12) obavlja i druge poslove.
U obrazloženju za ovaj amandman smatramo da se na ovaj način preciznije definišu one nadležnosti koje ovim zakonom trebaju da se definišu, što nije bio slučaj sa članom 9. na koji smo stavili amandman.
Molim ministra da razmotri i prihvati naš amandman i da u tom smislu pozitivno odluči na izmenu amandmana.

Amandman na član 9. koji smo mi podneli tiče se tog Nacionalnog saveta.
Ja moram još jedanput da pitam, ministre, s obzirom da smo mi dobili dva izveštaja Vlade, potpuno različita, a sa istim zavodnim brojem i u različito vreme, nisam ubeđen da ste vi, možda će se vaše mišljenje promeniti, kao što je bilo u načelnoj raspravi u kojoj smo mi eksplicitno govorili o opasnosti od toga da se ukinu te nacionalne penzije, pod znacima navoda, i baš vama lično govorili da je to opasnost kojom se jednom nepravdom može načiniti mnogo veća nepravda. U tome su vas podržali i poslanici, normalno pozicije, gde su se utrkivali da što nadahnutije to podrže, kako je to zlo itd. Onda ste vi promenili mišljenje i to je za pohvalu. Ali, da li ste onda bili gospodin Tasovac ministar ili ste danas? Šta je razlog da ste promenili mišljenje? Voleo bih da nam na ovaj amandman ponovo odgovorite, kako bih bio potpuno siguran da sam dobio pravi odgovor, da ne bismo dobili dva različita odgovora. Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, niste ubedljivi gospodine ministre zato što – nedopuštena, to što ste vi objasnili da je nedopušteno i to što niste objasnili šta je nerazumljiva prijava ostavlja prostor da vi takvu prijavu možete, odnosno onu koja vam ne odgovara da proglasite takvom. Šta je za vas nerazumljivo? Evo, ja ću vam navesti primer u poslednja dva dana. Vama je potpuno bilo nerazumljivo da mi tražimo permanentno da ostanu nacionalne penzije, a vi niste nas nikako razumeli, tj. bili smo nerazumljivi za vas da to treba da egzistira zato što je to maltene nacionalno zlo, pa ste onda shvatili da smo mi u pravu ili vam je neko pomogao na shvatite, ali mi sigurno ne.
Kao što je bilo ovde priče da je taj predlog na član 14. dao neko drugi. Ja bih, verujte, bio najsrećniji čovek na svetu da je to stvarno tako, da je došlo od te poslaničke grupe, zato što bi to bila jedna svetlost na kraju tunela, gde bi bar neka nada postojala. Ali, svi znamo da nije tako.
Prema tome, morate da budete ubedljiviji kod obrazloženja nerazumljive prirode i nedopuštene. Znate, nedopuštene u pravnom smislu mogu da budu i druge karakteristike koje vi možete kao nadležni ministar da proglasite takvim i da takve prijave ne budu razmatrane. Mislim da je ovo ostavilo prostor da se time manipuliše u odbijanju pojedinih, pod znacima navoda, nepodobnih.

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka – Boris Tadić, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, podnela je na član 18. amandman koji glasi: „Član 18. briše se“. U obrazloženju želimo da kažemo da ste vi tim članom 18. predvideli da u stavu 2. reči: „najmanje jedna polovina“ se zamenjuju rečima: „najmanje jedan od“, čime se svakako smanjuje demokratski kapacitet i potencijal u izboru Odbora, zato što je jedna polovina ipak neka veća garancija od jednog člana od – „Najmanje jedna polovina“ zamenjuje se rečima: „jedan od“.
Takođe, posle stava 7. dodaje se novi stav 8. koji glasi: „U slučaju sprečenosti predsednika upravnog odbora, sednicu upravnog odbora može“… Ovo je regulativa koja više pripada poslovniku o radu nego zakonu u koji se to stavlja. Mislim da je to, kako se kaže, pošto ja nisam pravnik, prenormiranje, zato što u zakonu stoji da postoji upravni odbor, a upravni odbor donosi poslovnik o radu koji predviđa ko će voditi sednicu u slučaju da predsednik upravnog odbora nije prisutan.
Znači, demokratski kapacitet upravnog odbora se smanjuje na ovaj način, time što vi, umesto da polovina članova odbora bude iz te branše, vama bude jedan od. Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Skupštine, ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 27. i predložili smo da se u članu 55a. posle tačke 12) doda nova tačka 12a) koja glasi: „teorija, istorija i kritika primenjene i likovne umetnosti i dizajna;“, a da se briše tačka 13) zato što ona treba da pripada jednom drugom delu koji je koleginica Marjanović obrazložila detaljnije i potpuno smo saglasni sa tim, jer prevođenje stručnih i naučnih tekstova nikako se ne može podvesti na spisku reprezentativnih umetničkih udruženja u kulturi.
Ja bih vas zamolio gospodine predsedavajući, pošto smo mi imali prilike da vidimo, znači, jedan novi oblik koji ste možda trebali, ministre, da stavite ovde, a to je primitivizam. Možda bi se moglo pronaći mesto i za te oblike kulture, a ne da puštate da se ometamo. Mi sasvim stoički podnosimo da na pravi način obrazložimo svoje amandmane.
Ako ministar misli da prevođenje stručnih i naučnih tekstova predstavlja umetničku delatnost, mi smatramo da ne. Vi ste imali priliku da se izjasnite u malopređašnjem obrazloženju, ali isto tako biste trebali da se izrazite o našem amandmanu kojim smo mi predvideli da se u članu 55a. tačka 12a), znači, „teorija, istorija i kritika primenjene likovne umetnosti i dizajna“ tretira kao, znači, pripada tom umetničkom udruženju, reprezentativnom umetničkom udruženju u kulturu jer se tu pruža kreativnost i mogućnost za umetnički izraz jer dozvolićete da i književna i umetnička kritika, likovna kritika predstavalja integritet jednog stručnjaka koji poznaje tu materiju i takvo delo koje nastaje je originalno i osobeno za njega.

Uvaženi predsedavajući, ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić – SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije su podneli amandman na član 42. kojim se menja član 76, gde se posle stava 12. dodaju stavovi 13. do 16. i oni glase: „Najmanje jednom u pet godina Ministarstvo raspisuje javni konkurs radi prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinansiranje projekata od opšteg interesa u kulturi. O izboru projekata po raspisanom javnom konkursu odlučuje komisija koju obrazuje organ koji raspisuje konkurs. Sa izabranim podnosiocima projekata zaključuju se ugovori o njihovom finansiranju, odnosno sufinansiranju u trajanju od pet godina. Ministar bliže propisuje, odnosno uređuje način, merila i kriterijume za izbor projekata od opšteg interesa u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije.“.
Smatramo da uvođenje institucije projekta od opšteg interesa u kulturi obezbeđuje kontinuirani rad i strateški razvoj festivala, manifestacija i drugih projekata čiji je kredibilitet potvrđen dugogodišnjim postojanjem kvalitetom umetničkih i kulturnih programa, kao i predloženi petogodišnjim planom sa kojim se konkuriše.
Smatramo da je ovo jedan, da kažem pravi način, pravi pristup i pravi doprinos o očuvanju onih tradicija koje postoje i postojale su i pre nas i postojaće i posle nas, da Ministarstvo kulture ipak ima, da kažem neku vrstu moralne obaveze da takve manifestacije izneguje, a smatramo da je ovo pravi put i on je u skladu sa razvojem i društva našeg i finansijskog rešenja kojima se na pravi način mogu ozlojedi kvalitetna sredstva. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, predstavnici i gospodo iz Vojske, dame i gospodo narodni poslanici, svoju diskusiju i raspravu želim da uputim građanima koji su me kandidovali da ih predstavljam u ovom parlamentu i sa velikim žaljenjem moram da konstatujem da mi sada imamo situaciju da ljudi koji su izabrani od strane građana nisu u mogućnosti da ovo čuju ili da učestvuju, da imaju svoj stav o onome što ću ja reći i o onome što se tokom današnje rasprave dešavalo.
U više navrata sam dobio poruke da je do 14 časova rasprava izgledala za neupućenog čoveka kao da se radi o promociji nove klase oficira ili o inauguraciji, dodeli nekog odlikovanja, a u stvari smo raspravljali o smeni ministra vojnog gospodina Gašića koji sticajem okolnosti, kao javna ličnost, odgovorna, morala da, radeći, funkcionišući u javnom životu pridržava kodeksa koga moraju da se pridržavaju svi, u datom trenutku nije izdržao i normalno da tu nema neke velike priče. Smatrao sam da jedan ministar vojni treba da postupi kao svaki vojnik, kao što bih i ja postupio, da bude svestan svojih greški i da svoje prihvati odgovornost koja mu pripada.
Međutim, ispostavilo se da sva priča o tome kako imamo najboljeg, ne sporim, uopšte nisam u toj priči da bih mogao detaljnije da raspravljam o svemu, je stvorilo iluziju kod ljudi i ljudi su me pitali da li mi živimo u zemlji u kojoj naučnici treba da dokazuju da se stide za svoja naučna dostignuća, da oni koji postižu vrhunske rezultate iz matematike i fizike moraju da se pravdaju što su dobili te rezultate ili da za njih možda nema mesta, da pošteni ljudi koji vide lopova treba da se plaše za svoj život zato što su videli lopova ili da obrazovani, pismeni strahuju od predavanja nepismenih i neobrazovanih …

Samo jednu rečenicu. Želeo bih da završim sa ovim, pošto su ovde citirani mnogi pametni ljudi, ja želim jednog pametnog čoveka, mog oca da citiram. On je meni rekao kada sam pošao na studije – sine, prvo moraš da pobediš sebe, da bi mogao da pobediš druge, pa vas molim da tako i postupite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, poslanička grupa Boris Tadić, SDS, ZZS i ZS podnela je jednu ozbiljnu amandmansku intervenciju na član 21. Ono što mene raduje u vezi ovog amandmana jeste obrazloženje koje je dao ministar gospodinu Petriću. To obrazloženje potpuno daje za pravo ovakvom amandmanu koji smo mi podneli i očekujem, kada ga obrazložim, da će tu biti povećana šansa da vi taj amandman prihvatite, jer se tiče vrhunskih sportista i osiguranja vrhunskih sportista.
Mi smo tražili da se član 21. stav 1. promeni i da glasi – sportska organizacija dužna je da zaključi ugovor o osiguranju svojih sportista, sportskih stručnjaka i stručnjaka u sportu od posledica nesrećnog slučaja za vreme obavljanja sportske aktivnosti i stručnog rada u sportu, odnosno drugih stručnih poslova u sportu.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi – ugovor o osiguranju vrhunskih sportista i vrhunskih sportskih stručnjaka od posledica nesrećnog slučaja za vreme obavljanja sportske aktivnosti, odnosno stručnog rada u sportu, sportska organizacija zaključuje na osnovu rangiranja sportista i sportskih stručnjaka.
U postojećem stavu 2. reči - iz stava 1. ovog člana, zamenjuju se rečima – iz stava 2. Dalje, zbog sleda stvari, stav 4. menja se i glasi – ako sportska organizacija, i ovo smatram vrlo važnim, ili nadležni nacionalni granski sportski savez ne zaključi ugovor iz stava 1, 2. i 4. ovog člana, dužni su da nadoknade štetu koju pretrpi sportista, sportski stručnjak, odnosno stručnjak u sportu koji nije osiguran.
U stavu 5. reči - iz stava 1. zamenjuju se rečima – iz stava 1. i 2.
Naše obrazloženje je da amandmanom predlažemo obavezu sportskih organizacija da zaključe ugovor o osiguranju za sve sportiste, kao i za sva lica koja obavljaju stručne poslove u sportu, a da se za vrhunske sportiste, odnosno sportske stručnjake, ugovor o osiguranju zaključuje na osnovu rangiranja.
S obzirom da jedan vrhunski sportista predstavlja, na neki način, nacionalno blago, bogatstvo ove zemlje, smatramo da je potreban i veći stepen i nivo zaštite za ovakvog sportistu. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS je podnela ovakvo amandmansko rešenje i naše veliko zadovoljstvo jer smo jednu pojavu koja postoji i koja je opšteg karaktera u našem društvu, politizacija, pa i sporta, prepoznali i amandmanima želeli da unapredimo, kako bi se sportisti bavili sportom, a oni koji žele da se bave politikom bavili politikom. Na naše još veće zadovoljstvo ministarstvo i gospodin Ministar su shvatili tu našu težnju i prihvatili to naše rešenje.
Ja zbog javnosti moram da ga pročitam. Tražili smo da se u članu 33. stav 2. posle tačke 2. dodaje nova tačka 3. koja glasi – lice koje vrši javnu funkciju, kao ni lice koje vrši funkciju u organu političke stranke; a u postojećoj tački 3. na kraju rečenice briše se znak i dodaju reči – kao i zaposleni u sportskoj kladionici. Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi – U sportskoj organizaciji ne može biti zaposleno lice koje je zaposleno u sportskoj kladionici ili je vlasnik ili član organa sportske kladionice.
Ovo je veliki civilizacijski pomak za naš sport, čime smo i direktno doprineli kao politička stranka i vi kao ministar, društveno odgovoran čovek koji je, misleći na svoje koleginice i kolege sportiste, učinio jedan veliki napredak, da se zakonom koji je definiše sport definišu sportski uslovi bavljenja sporta, njihovo obezbeđenje, a da se iz upravljačkih timova isključe oni koji se bave politikom. Mi vam se zahvaljujemo i zadovoljstvo je naše.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na član 124. poslanička grupa Boris Tadić – SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije podnela je amandman i amandmansko rešenje ima za cilj da uvede red tj. da na neki način primereno uslovima u društvu te nagrade budu i određene. Radi se o vrhunskim sportistima. Kada sam pročitao obrazloženje, čini mi se, ministarstva da niste razumeli amandman, jer je odgovor u potpunoj suprotnosti sa onim što smo mi predložili.
Amandman glasi – u članu 124. posle stava 2. dodaju se novi stavovi 3. i 4. koji glase - mesečni iznos nacionalnog sportskog priznanja ne može premašiti iznos dve prosečne mesečne neto zarade u Republici Srbiji, utvrđen prema podacima organa nadležnog za poslove statistike za godinu koja prethodi godini u kojoj se dodeljuje nacionalnom sportsko priznanje. Iznos novčane nagrade iz člana 123. ne može premašiti iznos dve prosečne godišnje neto zarade u Republici Srbiji utvrđen prema podacima organa nadležnog za poslove statistike za godinu koja prethodi godini u kojoj se dodeljuje novčana nagrada.
U obrazloženju ste napisali da je amandman necelishodan, jer visina sredstava za nacionalna sportska priznanja zavisi od ukupnih mogućnosti budžeta. Znači, kao neko ko je radio u državnoj upravi, ako vi imate statistički podatak iz prethodne godine, vi ste u mogućnosti da u narednoj godini predvidite budžetska sredstva kojima ćete moći da izvršite.
Drugo, visina je ovde određena na osnovu prosečne, znači dva prosečna lična dohotka i to je u potpunosti srazmerno mogućnostima države, što znači u koliko taj prosečni lični dohodak bude razvojem države veći, tako će i ta priznanja. Ovde se ne radi o svim sportistima, nego se radi o nacionalnim priznanjima, odnosno sportistima koji su postigli, a znate šta…