Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Skupštine gospođo Gojković, želim da postavim pitanje predsedniku Vlade da mi odgovori kojom se metodologijom koristila na osnovu odluke, odnosno uredbe Vlade kod određivanja broja zaposlenih u Javnom preduzeću „Stočarsko-veterinarski centar Velika Plana“ u Velikoj Plani kojom prilikom je broj radnika sa 30 smanjen, znači, rešenjem određeno da se smanjenje svodi na 23 radnika tj. u iznosu od 23%.
Isto pitanje koje sam uputio ministarki poljoprivrede i dobio odgovor bez i jednog odgovora na ovo pitanje prinudilo me je da pitanje postavim predsedniku Vlade. Da bi pojasnio i olakšao gospodinu predsedniku Vlade da odgovori na ovo pitanje napomenuću da je „Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje“ u Velikoj Plani najveći centar u Srbiji i da godišnje iz ovog centra izađe negde oko 300.000 doza semena kojim se osemene krave u celoj Srbiji. Genetski napredak koji postoji je zahvaljujući pre svega ovoj instituciji, da ona posluje i po međunarodnim propisima koja predviđaju šta sve ovakva institucija mora da ima, uredba EU 88407, da bi mogla da funkcioniše. Sve to nije uzeto u obzir i olako je određeno da se broj ljudi smanji za 23 čime se ozbiljno ugrožava proizvodnja, odnosno rad jedne u evropskim razmerama poznate institucije koja ima strateško partnerstvo sa adekvatnom institucijom koja se zove „Centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje u Nemačkoj“ i pregovore, odnosno ugovore sa Rusijom o isporuci genetskog materijala.
Da bi obrazložio svoje ponovljeno pitanje i zatražio razum u odgovoru, napomenuću da još dve institucije istog tipa koje postoje u ovoj zemlji nisu pretrpele nikakvo smanjenje. Kada znamo da se radi o 30 radnika i da treba smanjiti na 23, a da se za ovih sedmoro plaćaju uredno doprinosi i porezi jer se radi o javnom preduzeću čiji je osnivač Republika Srbija ali ne budžetskoj firmi i radi se o organizaciji koja nema čak ni budžetski račun, smanjenjem broja radnika ujedno se smanjuju i prihodi države koju ona ima po osnovu poreza i doprinosa na lične dohotke. Želeo bih da napomenem da se godišnje na ime poreza i doprinosa ova firma sa 30 radnika uplati 10 miliona dinara.
Smatram da je previd napravljen na nivou Ministarstva poljoprivrede koje je svojim odgovorom koji se odnosio na definiciju javnog preduzeća u stvari pokazao da ne želi i da nema interes da jedna ovakva institucija koje je primer za mnoge druge u celoj Evropi, da nema interes da ona dalje postoji, već da tu priliku treba pružiti nekome ko bi došao sa strane i ko bi narušio genetski kvalitet i genetski resurs koji se meri količinom od 1.200.000 doza, 240 različitih genetski pozitivno testiranih jedinki.
Ovo govorim detaljnije iz razloga što smatram i siguran sam da me sluša stručni establišment koji će znati šta ovo znači. To bi značilo praktično da bi mu budućnosti, stočarstvo Srbije bilo prepušteno nekom drugom. Molim predsednika Vlade da još jednom razmotri i da odgovor na ovo pitanje koristeći svakako i sugestije Ministarstva za lokalnu samoupravu tj. gospođe ministarke Kori Udovički i ministra finansija gospodina Vujovića s kojima sam obavio razgovore i koji su izrazili neverovanje i sumnju da se nešto ovakvo moglo da desi. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče Skupštine, ministre sa saradnicima, poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS podnela je amandman na član 18. stav 1, gde smo reči: „Zakonom o krivičnom postupku“ tražili da se zamene rečima: „Zakonom kojim se uređuje krivični postupak“.

U obrazloženju ovog amandmana dali smo vrlo suvislo obrazloženje, koje je u skladu sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, koji je donet još 2010. godine. Međutim, u obrazloženju za ne prihvatanje ovog amandmana, Vlada je obrazložila da su prihvaćeni amandmani koji u sebi sadrže navođenje celog naziva Zakona o krivičnom postupku, tako bi nastale dodatne razlike u upućujućim normama.

Međutim, to obrazloženje je možda, da kažem, u suprotnosti sa ovim Jedinstvenim metodološkim pravilima, koja postoje. Smatramo da na ovakav način u jednom dužem roku bi se ovakvom formulacijom produžila upotrebna vrednost, da kažem, zakona, jer se on ne mora zvati Zakonikom o krivičnom postupku, već sa ovom opštom formulacijom bi se lingvistički, odnosno i suštinski, praktično definisalo koji su to zakoni na koje se odnosi.

Mislim da će moja rasprava doprineti boljem razrešenju ovog problema, koji je ozbiljan problem.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče Skupštine, ministre unutrašnjih poslova sa saradnicima, Socijaldemokratska stranka – Boris Tadić, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije podnela je amandman na član 28. U članu 28. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi, pročitaću ga zato što je bitno: „U slučajevima nasilja u porodici iz stava 1. ovog člana policijski službenici ovlašćeni su da izvrše meru privremenog udaljavanja sa adrese stanovanja, iz kuće, odnosno stana lica koje vrši nasilje nad članovima porodice na najmanje 14 dana, kao i da mu privremeno zabrani kontaktiranje sa članom porodice, u cilju sprečavanja daljeg vršenja nasilja“.

U ovoj pređašnjoj raspravi mi smo dobili puno argumenata i potpuno prihvatljivih što se tiče našeg Krivičnog zakonika. Međutim, ja kao neko ko nije po profesiji pravnik postavljam pitanje ministru. Recimo, ako lice koje prijavi, tj. pozove telefonom policiju da je žrtva, da je predmet nasilja ili neko iz komšiluka ko to čuje, policija dođe, ali ona praktično znači može da stoji ispred vrata i da sluša kako taj nasilnik tuče svoju porodicu i maltretira i ništa ne može da učini? To je malo neverovatno, zato što smatram da boljom koordinacijom u ovakvim slučajevima, i to je cilj ovog amandmana, sa tužilaštvom na ovakve prijave policija treba spremno da krene na intervenciju i da u takvom slučaju pribavi rešenje za vršenje određenih radnji u smislu spašavanja tih ljudi.

Dalje, ono što je bespredmetno jeste da žrtva nasilja mora da ide iz kuće, a ostaje nasilnik, sa kojim se previše čini mi se koketira i zakon nije toliko krut da se ne može sa pripremljenim sudskim nalogom ući u stan i spasti ljudi koji su evidentno izloženi velikom nasilju.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazlaganju ovog amandmana ja sam rekao dve ključne stvari o kojima se ovde uopšte ne raspravlja.

Znači, potpuno smo svesni da ovim amandmanom mi ne tražimo izmenu drugog zakona, nego se apeluje na policiju da sve svoje mogućnosti, koje su ne male, stave u pravom trenutku na raspolaganje. To znači sledeće da čovek vrlo često više štete načini ne činjenjem nego pogrešnim i teškim činjenjem.

Ono što smo mi hteli ovim amandmanom jeste da policija spremna ide na ovakve intervencije. To znači da u slučaju prijave nasilja u porodici da se dežurni tužilac, kako to već funkcioniše, bude pripravan i da on da na osnovu indikacija koje ta prijava sa više strana, dato rešenje da oni idu, znači, s mogućnošću da steknu uvid u činjenično stanje. Ne uvek, ali svakako da ta jedna, dve žene ili dve osobe, bilo ženskog ili muškog pola, će biti spašene u periodu dok se ne izmeni ovaj Krivični zakon. Znači, ono na šta smo mi apelovali jeste veća mobilnost u komunikaciji policije i tužilaštva da postojeće mere mogu da se iskoriste.

Svakako da mi je drago da se slažemo svi, ali se u različitom pristupu od šume ne vidi drveće. Stalno se priča o većim ovlašćenjima. Dajte vi sa ovim ovlašćenjima učinite više napora. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice, ministre unutrašnjih poslova sa saradnicima, veliko je zadovoljstvo da je amandman prihvaćen. Međutim, još veće je zadovoljstvo da shvatimo da, uz naše obrazloženje, amandman predstavlja jezičko-gramatičku korekciju i suštinski menja ovaj amandman, tj. daje mu preciznost i širinu u pogledu delovanja, a on glasi da u članu 29. stav 1. reč: „adekvatnih“, zamenjuje se rečju: „primerenim“. Pre svega, reč „adekvatnih“ nije upotrebljena u Predlogu zakona na odgovarajući gramatički način, tj. u odgovarajućem gramatičkom obliku, jer u kontekstu rečenice moralo bi da stoje „adekvatnim“, a ne „adekvatnih“. Ipak smatramo da je izraz „primerenim“, što ste vi i prihvatili u nastalim okolnostima, jeste jedan precizniji, sveobuhvatniji izraz.

Uz zahvalnost što ste prihvatili ovaj amandman i dalje stojimo iza toga da i ovakva jedna lektura daje značajan doprinos u preciziranju i konkretizovanju mnogih stavova u zakonu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednice Skupštine, ministre sa saradnicima, amandman na član 30. poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS podneli su sa željom da se na način na kojim je jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa bude izrađeno i ovo.

Mi smo imali sličan amandman i na član 18. i ja nisam razumeo da li ste ga vi prihvatili ili ne, ali ću pročitati član 30. koji stav 3. reči „po Zakoniku o krivičnom postupku, Zakonu o prekršajima i drugim zakonima“ zamenjuju se rečima: „Po zakonu kojim se uređuje krivični postupak, Zakonu kojim se uređuju prekršajni postupak i drugim zakonima“. Smatramo da je ovakva formulacija pravno mnogo opravdanija i daje mogućnost da se i drugi zakoni koji se ne zovu na ovaj način ili pri izmeni zakona koji bu u nekom slučaju nosili drugačiji naziv, ne bi se sprečilo njihovo primenjivanje odnosno, konkretno ovaj član bi konkretizovao, znači i primenu ostalih zakona koji regulišu ovu materiju.

Smatramo da bi se prihvatanjem ovog amandmana dobilo mnogo više na kvalitetu zakona koji donosimo i da je to za opšte dobro svih građana Srbije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici uvažena predsednice, ministre sa saradnicima, poslanička grupa Boris Tadić – SDS, podnela je amandman na član 37. i predvidela da u stavu 3. i 4. reči –svojstva, zamenjuju se rečju - statusa.

Suštinski se radi u izrazu koji u velikoj meri definiše ono na šta se odnosi, pa prema tome, policijski službenik i policijski službenik sa posebnim dužnostima, službenom legitimacijom ne dokazuje svoja svojstva, jer svojstva su osobine, već dokazuje svoj status. Kada on u svojoj legitimaciji, kada se legitimiše, on time ne govori o svojim svojstvima, nego o svom statusu i to je bila, da kažem lektura, praktično ovog člana.

Međutim, u obrazloženju, za ovaj amandman, koji nije prihvaćen, kaže - Vlada ne prihvata amandman iz razloga što će se podzakonskim aktima doneti na osnovu člana 9. Zakona o policiji urediti pitanja koja su vezana, upravo za definisanje statusa. Mi uopšte nismo pledirali na to da se definiše status, nego da jedan izraz koji je neprimeren u odnosu na status policijskog službenika se adekvatno primeni. Da se kroz njegovo legitimisanje definiše njegov status, a ne njegova svojstva.

Mislim da bi usvajanje ovog amandmana kvalitativno doprinelo boljem statusu i jasnoj definiciji statusa policajca. Zahvaljujem.

Poštovani poslanici, predsedavajući Skupštine, ministre sa saradnicima, poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka podnela je amandman na član 50. stav 3. gde posle reči „uništavaju se u roku od godinu dana“ zamenjuju se rečima „uništavaju se odmah pošto je utvrđeno da se ne mogu koristiti u postupku i da nemaju operativni značaj, a najkasnije u roku od godinu dana o dobijanju“.
Obrazloženje koje smo mi dali u ovom amandmanu koji je prihvaćen, samo momenat da vidim, nije prihvaćen u stvari. Mi smo želeli da redefinišemo u roku u kome se dobijena obaveštenja moraju uništiti ukoliko se ne mogu koristiti u postupku ili nemaju operativni značaj.
U Predlogu zakona rok nije precizno određen jer nije određen početak roka, tj. dan od kada počinje da teče tih godinu dana i pored toga rok, moguće je da je za pojedina obaveštenja, bude utvrđeno i pre isteka tog roka da nisu od koristi.
Zbog toga smatramo da je potrebno da se predvidi da se podaci mogu koristiti, tj. uništiti i ranije od tog roka koji ističe i time uskrati, da kažem neka vrsta balasta koja postoji u datotekama Ministarstva, sa kojima se ne može praktično ništa operisati, a samo se gomilaju.
Dalje, to se otklanja i mogućnost o zloupotrebi takvih podataka, te smatramo da je celishodnije rešenje ovako kako smo mi predložili. Međutim, amandman nije prihvaćen iz ne znam kog razloga. Mislim da je operativnije da se oni unište u trenutku kada više za njihovo postojanje nema značaja. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpredsedniče Skupštine, ministre sa saradnicima, amandman je prihvaćen i ja želim da izrazim zadovoljstvo. Mislim da je bitno za javnost da se pročita amandman i obrazloženje amandmana, jer se radi o nečemu što je, ne samo lektura teksta, već suštinska promena.
U članu 53. u stavu 1. reči „pravno lica sa javnim ovlašćenjima“ su zamenjene rečima „pravnog ili fizičkog lica sa javnim ovlašćenjima“ i stav 2. člana 53. se briše.
U obrazloženju smo stavili da se u članu 53. stavu 1. predlaže dopuna u pogledu kruga lica koja su ovlašćena da zatraže pomoć pri izvršenju. Predlažemo da se u ovaj krug uključe i fizička lica koja imaju javna ovlašćenja, gde smo prevashodno mislili na izvršitelje. Vrlo je bitno da se to naglasi, kao i da se briše ovaj stav 2, gde je na jedan banalan način formulisana uloga policije, tako što je predviđeno u Predlog zakona da će se za pružanje policijske pomoći odrediti visina takse u skladu sa propisima koji se odnose na usluge koje pruža ministarstvo.
Smatramo da brisanjem ovog člana, iz više razloga, najbitnijeg razloga, da je prilikom izvršenja pružanje policijske pomoći, prilikom izvršenja, nije usluga, već je delatnost. To je jedan od policijskih poslova koji su utvrđeni u članu 30. stav 2. tačka 6) – pružanje pomoći u izvršenju u skladu sa posebnim zakonima.
Samim tim usluga je već plaćena. Tako da i sam termin plaćanja po cenu i usluga je neprimereno onome što na dostojanstven i jedan human način radi policija i smatramo da je bolje da se formuliše ovako da to nije usluga nego vršenje dužnosti. Zahvaljujem.

Član 53. u stavu 1. reči „pravnog lica sa javnim ovlašćenjima“ zamenjuju se rečima „pravnog lica ili fizičkog lica sa javnim ovlašćenjima“. U članu 53. stav 2. se briše. Znači, u okviru ovoga se ceo stav 2. briše.

Dame i gospodo narodni poslanici uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, na član 57. smo podneli amandman i to na član 57. stav 2. da se briše, a u stavu 4. tačka 8) da se menja i da glasi – lice koje nije navršilo 14 godina i maloletnik.
Obrazloženje ovakvog našeg stava leži u tome da amandmanom predlažemo da se potpuno isključi mogućnost da se maloletnik podvrgne poligrafskom ispitivanju. To je brisanje stava 2. i sledstveno tome predlažemo da se maloletnik svrsta u grupu lica koja ne mogu uopšte biti podvrgnuta poligrafskom ispitivanju. Poligrafsko ispitivanje nije verodostojan dokaz u krivičnom postupku. Pored toga, maloletnici nemaju potpuno poslovnu sposobnost zbog toga što je stepen njihovog psihofizičkog razvoja takav da ne mogu odlučivati i upravljati svojim postupcima na način na koji to čine punoletne osobe. U pogledu maloletnika važi i poseban Zakon o utvrđivanju njihove krivične odgovornosti i sankcijama koje se mogu prema njima primenjivati za izvršenje krivičnih dela.
Imajući sve to u vidu, smatramo da primenu poligrafskog ispitivanja treba u potpunosti isključiti kada su maloletnici u pitanju. Ovo je interesantna tema s obzirom da je taj poligraf dosta popularizovan u medijima. Možda i na loš način, ali ako je i na loš način, za to su krivi oni koji su dozvolili da se o nečemu takvom na takav bizaran način razgovara.
Ono što je jako bitno i na čemu insistira poslanička grupa Boris Tadić – SDS jeste da se ono što je protivzakonito već predviđeno, se ne može koristiti ni u slučaju ispitivanja, odnosno saslušavanja maloletnika iz razloga koje smo do sad naveli. Hvala.

Mislim da ste vi vrlo pojednostavljeno protumačili moje tumačenje amandmana.
Prvo, emotivno nezrele osobe, kao što su deca, pre ih treba podvrgnuti razgovoru sa psihologom, nego na poligraf. Znači li to da vi možete i dete koje, odnosno, dete za koje vi niste stručni da utvrdite da li je ono zaostalo u razvoju ili sa smetnjama u ovome?
Znači, vi možete da primenite nešto za šta vi tvrdite da nije nezakonito sredstvo, u redu je, ali nije ni zakonom predviđeno sredstvo, odnosno, nije predviđeno sredstvo kojim ćete nešto dokazati na sudu. Možete vi da se upirete, da mi objasnite šta god hoćete, ali kada vi maloletnika… Šta treba da ga saslušavate samog ili uz saglasnost roditelja. Dete da je potpuno zrelo neki prestup ne bi ni napravilo, ili da kažem neko krivično delo.
Ne slažem se sa vama i mi nismo želeli ovde da osporavamo da li je poligraf ili nije dobro sredstvo i da li ga koriste sve policije u svetu, nego da zaštitimo emotivno nezrele osobe, kao što su deca, tj. maloletnici, gde je sve zakonom predviđeno.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, gospodine predsedniče Skupštine Vojvodine, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, naša intenca poslaničke grupe Boris Tadić – SDS – ZZS -  ZS, kao i ostalog dela opozicije nije da se onemogući ovaj zakon i da se onemogući donošenje ovakvog, nego da se, znači amandmanskim rešenjima pomognu predlagaču da uvažavajući te amandmane dođete do kvalitativne ispravke, odnosno poboljšanja zakona koji će biti dugovečniji. Na kraju krajeva ono zbog čega smo svi ovde, a to je da to bude na korist građana Srbije.
Amandman koji smo podneli je u tom smislu, u članu 3. član 4. – briše se, znači, sledeće, znači, to – briše se ne mora da znači da je uvek apriori bez idejnost, naprotiv, smatramo da je ovakvo rešenje kako je dato u članu, odnosno u članu 3. stav 4. protivustavno. Smatramo da rešenje predlagača zakona po koje se u situaciji kada jedinice lokalne samouprave donese program iz stava 2. ovog člana u skladu sa odredbama ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija na predlog Ministarstva privremeno obustavlja prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade toj jedinici lokalne samouprave dok tu obavezu ne izvrši. Protivno Ustavu Zakonu o lokalnoj samoupravi, Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, dakle, nadležno ministarstvo kada poverava određene poslove jedinicama lokalne samouprave ono ima prava da, znači kada ta jedinica lokalne samouprave ne izvršava… Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, pa vas molim da mi dozvolite da završim.
Znači, kada poveri određene poslove onda se podrazumeva da i sredstva predviđena sa ovim poverenim poslovima se transferišu u jedinice lokalne samouprave. Kasnije vi u zakonu imate rešenje da ukoliko lokalne samouprave ne donese taj program Ministarstvo donosi. Zašto bi se usklađivala da vi uskratite druge izvore prihoda koji su predviđeni po drugim osnovama. Znači, to je da kažem, blago rečeno, treniranje strogoće.
Vi imate tu još jedno neustavno rešenje i ja ću o njemu govoriti detaljnije kasnije, ali sam dužan kao narodni poslanik koji je ovde izabran voljom građana da ukažem na to. To jeste sledeće, taj drugi protivustavni deo jeste da ja kao građanin Srbije, državljanin Srbije, budući korisnik nacionalnog dobra, a to je zemlja, nemam pravo da kupim zemlju van katastarske opštine gde živim ili nisam proveo tri godine. To isto i moji proizvođači koji žive na jedinici lokalne samouprave kao što je opština Svilajnac koja ima 260 registrovanih stočara, gde imamo 33 ljudi koji imaju preko sto grla, oni ne mogu, a nema zemlje. Znači, potpuno se radio o kvalitativno drugačijoj situaciji u centralnoj Srbiji i u Vojvodini. Ovaj zakon i sve promene koje se vrše primereniji su za korišćenje u Vojvodini, međutim, centralne Srbije nigde nema. Znači, šta će da radi proizvođač koji ima sto grla krupne stoke i želi da zakupi zemlju, državnu, kao korisnik nacionalne svojine, na koju ima prava, a recimo živi u Svilajncu, ima parcelu s jedne strane obale Velike Morave, u Velikoj Plani s druge strane na drugoj obali Velike Morave, ima zemlje koju može da dobije u zakup. On na to nema prava.
Mislim da treba razmisliti o tome i da amandman koji smo mi kasnije podneli daje celovitije rešenje. Znači, diskriminacija u kojoj ja kao građanin Srbije mogu da kupim stan u Novom Sadu, a ne mogu da kupim zemlju, znači, ne stoji, to ne može da prođe Ustavni sud. Kao i ovo da transfere sredstava vi ograničavate. Znači li to da ako jedinica lokalne samouprave sutra dan ne uredi uličnu rasvetu ministar finansija može da mu zabrani transfer sredstava dok to ne uradi. To je bukvalno tako. Zahvaljujem.

Ja u svom obraćanju se ne obraćam ministarki poljoprivrede, nego bih želeo zbog javnosti da dam tačne podatke. Što se tiče opštine Svilajnac, zemljišta nema, ima devedeset i nešto hektara zemlje koja se može zakupiti i to možete da vidite. Što se tiče onih priplodnih grla, o kojima brinete, a vi niste po toj specijalnosti, verovatno ste ratar, ali želim da vam kažem da znate …

Obraćam se vama, gospodine predsedavajući, u vezi diskusije prethodne molim da primite k znanju činjenično stanje koje postoji. Od 250 uveženih junica, ima 442 priplodna grla, koje su za tih, za poslednjih pet godina, od tih 250, dakle 442 i taj program sam ja ponudio ministarstvu, prethodnom ministru, koji je bio, gospodinu Glamočiću i to je odlična stvar. Treba prihvatiti ono što je dobro.
Što se tiče zatvaranja klanica, mislio sam da ne pričam, ali bih morao da kažem, 2007. godine 15. septembra sam potpisao pet rešenja za pet izvoznih klanica za izvoz na tržište EU. Godine 2003. sam ispregovarao kvotu od deset hiljada tona mesa sa gospodinom, dr Vlastimirom Jovanovićem, koja je bila poklon Udruženja odgajivača goveda simentalske rase, bavarske i to kvotu i danas zemlja može da koristi. To je ustupila Udruženje uzgajivača Bavaraca, Bavarsko ministarstvo.
Prema tome, uslovi postoje za rad. Da li sam ja, ja nisam zatvorio ni jednu klanicu, otvorio sam pet koje mogu da izvoze na evropsko tržište i molim vas da to imate na umu, bilo bi korisno da te kapacitete koristimo. Zahvaljujem.