Predsedavajući, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 62. poslanička grupa Boris Tadić-SDS,ZZS je podnela amandman na član 62. gde smo predvideli rečenica „ako ne može da utvrdi koji je organ nadležan upozorava podnosioca da će bez odlaganja rešenjem odbaciti podnesak zbog nadležnosti“. Dakle, ta rečenica se briše, a razlog za brisanje ove rečenice je da norma iz člana 62. Predloga zakona „ako organ nije nadležan da primi podnesak koji mu se predaje ili saopštava, prosleđuje ga nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca“. Garantuje pravnu sigurnost ovim postupkom stranaka i obaveza je organa da zna koji je organ nadležan za postupanje u pravnoj stvari, analogno pravosudnom načelu i „jura novit curia“, dakle, najmanja mere znanja administracije je poznavanje stvarne nadležnosti organa.
U ostalom zakon sadrži odredbe o sukobu nadležnosti, pa ako je organ i pogrešio u prosleđivanju podneska primenjivaće se ta norma.
Mislimo da je ovo u korist stranke zato što bi se izbeglo lutanje, tj. produženje roka rešavanja. Ovim načinom bismo praktično ono što je obaveza organa kome se daje prigovor, mogao praktično da odreaguje, tj. da pomogne u neukosti stranke i da na taj način ubrza ceo postupak. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS, podnela je amandman na član 85. stav 3. – tačka na kraju rečenice zamenjuje se zapetom i dodaju se reči – ukoliko je postupak okončan nepovoljno za nju.
Pošto se ovaj amandman odnosi na član 85. koji reguliše da stranka može da pokrene upravni postupak i ukoliko se taj postupak nepovoljno za nju završi, ona bi trebala da snosi troškove kompletnog postupka.
Međutim, što smo mi i obrazložili, smatramo da kada je prvostepeni postupak pokrenut zahtevom stranke, ona treba da snosi troškove samo u slučaju da je taj postupak okončan nepovoljno za nju.
Međutim, u obrazloženju ste vi dali da je svakako to neophodno, s obzirom da stranka pokreće postupak, da ona i treba da snosi troškove. Međutim, to nije slučaj sa drugim rešenjima iz drugih procesnih zakona, parničnog, krivičnog i prekršajnog. Smatramo da je ovo manjkavost ovog člana 85, te da je neophodno usaglasiti sa ostalim pozitivnim zakonskim propisima, gde stranka, ukoliko dokaže u tom upravnom postupku da je u pravu, nema razloga da snosi troškove, već troškove treba da snosi onaj ko je i pogrešio. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici,  mi smo podneli amandman na član 3, tj. Poslanička grupa Boris Tadić, SDS – ZS i on glasi da u članu 3. stav 2. veznik „i“ zamenjuje se rečima „drugi oblik organizovanja, pod kojim se podrazumeva“.
Naslov iznad člana 3. obuhvata, u našem obrazloženju, i pojam „drugi oblici organizovanja“ te sa amandmanom predlaže da se precizira da se pod drugim oblicima organizovanja u smislu ovog zakona, podrazumevaju oblici organizovanja navedeni u tačkama 1. do 3. stava 2.
Ono što ne ide sa onim našim predlogom jeste obrazloženje u kome se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što ne postoje obrazloženi razlozi za predloženi amandman, i takođe, Predlogom zakona već je precizno definisana navedena odredba.
Znači, potpuno suprotno od onoga što stoji ovde. Znači, ona nije precizno uređena, a mi predlažemo da se precizno uredi. Tako da, ovo daje jednu vrstu, da kažem, površnosti u čitanju amandmana i u odgovorima na amandmanima, gde se tako zamenjuju uloge.
Ono što smo mi predložili je u stvari preciziranje kojim bi se otklonila svaka nedoumica i otklonile mogućnosti za bilo kakvu manipulaciju, međutim, vi odgovorno tvrdite, a i ne slušate me, pa i ne možete da mi odgovorite, da sasvim druge stvari …
Ne slušate me i ne možete da mi odgovorite. Postavio sam vam pitanje, teško, s obzirom, verovatno i na vas ova prethodna bajka o carevom novom odelu uticala, pa ste usnuli malo u ovoj raspravi. Ja vas molim da ozbiljno učestvujemo svi u raspravi, jer naši predlozi su vrlo konstruktivni.

Upravo sam to i činio.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS podnela je amandman na član 18. i on je suštinski i mislim da je vredan pažnje. Obrazloženje koje smo dobili je, da kažem, da ne tražim izraz zato što ću ga pročitati, pa ćete sami zaključiti kako ste nam obrazloženje dali.
Mi tražimo da se u članu 5, znači, ovaj član reguliše, odnosno određuje koji su to uslovi koje treba da ispunjavaju članovi nadzornog odbora i predsednik nadzornog odbora, dodaju još neki uslovi koji bi trebali da poboljšaju kvalitet i da zadovolje ono što ste vi u vašem obrazlaganju zakona permanentno navodili, a to je da želite da se zna šta se radi, da se uozbilji rukovođenje. Mi smo u tom smislu to i shvatili.
Predložili smo da se u članu 3, umesto pet, sedam godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, onda tačka 5. da nije u momentu imenovanja ili u poslednje dve godine pre stupanja na dužnost člana nadzornog odbora zaposlen u javnom preduzeću. Na kraju, ono što je najbitnije, ovo vaše obrazloženje da treba da ima znanje iz korporativnog upravljanja je preširok pojam i ne mora se u toj meri izražavati, već je dovoljno da se taj deo izostavi iz razloga što kompletan program usvaja Vlada i ona praktično rukovodi ovim javnim preduzećem.
Vi ste u obrazloženju dali da se amandman ne prihvata iz razloga što ne postoje obrazloženi razlozi. Ja sam obrazložio. Takođe, predloženim amandmanom bi se narušila celovitost uređenja predmetne materije utvrđene predlogom zakona. Potpuno besmisleno. Znači, niti je ovaj amandman došao bez obrazloženja, niti se ovim narušava. Naprotiv, ovim se pojačava kapacitet funkcionisanja javnog preduzeća u smislu bolje kontrole, kompetentnijeg upravljanja. Mislim da ovakav amandman treba prihvatiti i obrazloženje koje ste dali je ispod vašeg nivoa. Zahvaljujem.

Samo da dodam još jednu vrlo važnu stvar. Mi smo ovim amandmanom, takođe, predvideli da član nadzornog odbora nije član političke stranke i da ne vrši funkciju u organu političke stranke. Time biste praktično uradili kompletnu depolitizaciju.
Bojim se da zbog ovoga u tački 7. niste prihvatili amandman. Mislim da to nije uopšte dobro ni za koga, jer svaka vlast, koja god bila, i sada i u budućnosti mora da računa sa tim da kompetentni ljudi moraju nacionalnim dobrom da upravljaju. Međutim, to se nije desilo u ovom slučaju.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 20. koji u stavu 1. posle reči - člana 18. dodaju se reči - izuzev tačke 5.
On je u skladu sa članom 18. i amandmanima koje smo podneli na član 18, a ovde bi hteo da dam posebno obrazloženje, vi dali potpuno isto obrazloženje, da to nije, a pročitaću ga ja zbog vas, ne zbog mene.
Šta ćemo ako se radi o javnom preduzeću koje je medicinska ustanova, gde je delatnost koju obavlja je strogo specifična, Centar za reprodukciju, veštačko osemenjavanje, institut, itd, gde je bitno da jedan od članova kolektiva bude neko ko učestvuje direktno u poslovima koji se tiču te oblasti, a vi ste ga uslovili da mora da ima znanje iz korporativnog upravljanja ili finansija, što je potpuno nepotrebno za takvu vrstu institucija?
Smatram da ste previd napravili, verovatno, i da morate da imate u vidu da u takvim institucijama je mnogo bitnije da vam član iz kolektiva bude neko ko se bavi poslom za koji je osnovana ta organizacija, nego da finansijski posluje, jer imate ostala četiri člana koja to mogu da budu.
Mislim da je amandman prihvatljiv, jer on glasi da se samo izuzev tačke 5, i to je potpuno suvislo i ne postoji način da me ubedite da nije tako, a vi ste mi dali obrazloženje da se amandman ne prihvata iz razloga što ne postoje obrazloženi razlozi. Takođe, predložena odredba bi narušila celovitost. Ne bi narušila, naprotiv, još bolje bi funkcionisalo, jer taj član kolektiva bi trebao svakako da bude neko ko poznaje proces proizvodnje kojim se bavi ta organizacija. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, niste vi mene uopšte razumeli i ne trudite se i nema veze.
Ovo moram da kažem zbog stručne javnosti koja će vam zameriti i niste u pravu iz razloga što jedan genetičar u jednom institutu koji se bavi embriotehnologijom znajući proces proizvodnje bolje će predviđati i upravljati i predlagati tom nadzornom odboru, nego neko ko je laik u toj oblasti. Vi ste time potpuno isključili većinu, a evo vam dokaz – u institutima 70% kadra vam čine ti ljudi. Vi ste njih automatski isključili iz mogućnosti da učestvuju.
(Željko Sertić, s mesta: Nije tačno.)
Jeste, nego vi ne znate šta imate. Verujte.

Uvaženi predsedavajući, ministra nema da bih mu uputio molbu da razume ovaj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja molim da se obezbede uslovi za rad. Radi se o vrlo ozbiljnom amandmanu. Naš amandman na član 27. podrazumeva dve ozbiljne izmene, koje bi doprinele poboljšanju funkcionisanja javnih preduzeća i dovele do onoga o čemu ministar priča sve vreme rasprave. To je, kao prvo, u tački 6. da se doda, odnosno posle tačke 6. da se u članu 27. u stavu 1. posle oznake „6“ doda broj „7“, odlično, gospodine ministre, koji se odnosi na partijsku pripadnost, jer u tački 7) člana 25. - da nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije. Znači, ako je neko izvršni direktor, na njega se takođe mora odnositi ova klauzula kao za direktora, da nije član neke političke stranke ili da ne vrši bilo kakvu funkciju.
Druga primedba je bila na broj izvršnih direktora. Mi smo smatrali da je potrebno do tri izvršna direktora da ima svako javno preduzeće, jer svaki veći broj ne bi bila racionalizacija, jer smo u prethodnom zakonu, koji ste takođe vi predložili i koji je bio usvojen, imali sedam izvršnih direktora. Znači, ne prepoznaje se novi kvalitet u funkcionisanju javnog preduzeća, odnosno u zakonskom rešenju koje ste ponudili.
Dakle, protiv toga smo da i izvršni direktori budu, oni mogu da budu stranačke ličnosti i to otvara mogućnost za potpunu politizaciju. Ukoliko se ne usvoji ovaj amandman, mi ćemo imati potpunu čistu situaciju - izabranog direktora od strane Vlade, koji će postaviti do sedam izvršnih direktora iz svoje političke stranke. Znači, to nema veze apsolutno sa onim o čemu vi pričate i mislim da nije korektno da vi na to odgovorite da to nije celishodno obrazloženje i da vi imate celovitije rešenje. Mislim da je to potpuno arogantno jedno objašnjenje koje nije svrsishodno i nije u službi istine i funkcionisanja budućnosti javnih preduzeća.

Potpredsedniče skupštine, gospodine ministre sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli jedan suštinski amandman koji je vrlo bitan zbog normiranja kompletnog ovog zakona.

Meni je žao što je gospodin ministar, verovatno zbog atmosfere stekao utisak da je ovo ovako malo šaljiva rasprava i mislim da je i na jedan ležeran način i razmatrao ove naše amandmane. Amandman koji smo mi podneli na član 41. traži da se doda posle stava 3. stav 4. koji govori da akt o imenovanju direktora donosi se u roku od 15 dana, od dana isteka roka za podnošenje prijava.

Zašto 15 dana? Pa, javna preduzeća su, kako smo čuli u prethodnoj raspravi i u raspravi u načelu, jedan od vrlo važnih poluga javnog interesa u našoj zemlji. Javno preduzeće, znači koje ne bi imalo imenovanog direktora rizikuje da u tom periodu budu prepušteno, znači mirovanju ili nekoj vrsti stihije koja bi mogla da dovede u pitanje opšti interes, a koji je vlasništvo svih građana Srbije. Taj rok od 15 dana se smatra razumnim, kako vi u zakonu uopšte niste predvideli koji je to rok u kome treba neko da razmatra te predloge, odnosno prijave na konkurs i da o tome donese odluku.

Smatrali smo da je neophodno, u duhu pozitivnih zakonskih propisa da se ovim amandmanom, usvajanjem ovog amandmana precizno definiše rok u kome mora biti imenovan direktor, jer sve jedno vi imate tamo i mogućnost da, koja kaže da se akt o imenovanju direktora, da je konačan. Prema tome, ne vidim zašto bi taj rok bio neograničen i nepredvidiv?

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji amandman na član 80. koji smo podneli i on ima zadatak da u ovim prelaznim i završnim odredbama, skraćenjem, odnosno po našem mišljenju uvođenjem razumnijeg roka koji je potpuno razuman, skratimo te rokove u kojima će biti imenovani nadzorni odbor, jer članovi nadzornog odbora i predstavnici osnivača u Skupštini društva kapitala iz člana 3. stava 2, koji ne ispunjavaju uslove, vi ste predvideli da oni u roku od šest meseci moraju, mi smo predvideli tri meseca.

Za predsednika i članove nadzornog odbora razrešavaju se pre isteka perioda na koji su imenovani. Ukoliko nadzorni odbor ne donese akte iz člana 59. stav 1, vi ste predvideli godinu dana, a mi smo tražili šest meseci. Smatramo da je to dovoljan rok da može da se vidi da li je neko jeste u stanju ili nije da radi. Na kraju da u javni konkurs za izbor direktora i ostali, znači u stavu 5. se obroče, jer ovde niste stavili rok, bude šest meseci.

Vi ste nama u obrazloženju, evo na kraju moram da vas zamolim da mi date obrazloženje za ovakvo obrazloženje – amandman se ne prihvata iz razloga što ne postoje obrazloženi razlozi. To je standardno vaše obrazloženje. Takođe, predloženo brisanje narušilo bi celovito sve.

Uopšte nismo predvideli brisanje, ovo se obrazloženje verovatno odnosi na neki drugi amandman. Mi nismo ništa predvideli da brišemo. Mislim da sam ipak u pravu da smo pokazali jedan ovako prilično olak odnos prema jednom vrlo važnom zakonu koji treba da pruži mogućnost da država bolje funkcioniše, tj. da javna preduzeća koja su vlasništvo svih građana Srbije, efikasnije funkcionišu i da mi stvarno nad njima imamo kontrolu. Kad kažemo mi, mislimo na državu i institucije koje predstavljaju državu. Ovako se to svelo na to da je to isto i malo gore jer imate tamo sedam izvršnih direktora, itd. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 3. i sama definicija ovog člana 3. dovešće u nedoumicu šta se u stvari želi ovim postupkom. Sve oni koji ga budu pročitali, a on glasi – obavezuju se nadležne jedinice lokalne samouprave da u roku od tri dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, pazite tri dana od dana stupanja na snagu zakona, dostavi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra akt koji sadrži popis katastarskih parcela na kojima je upisana „Železara“ kojima je planskim dokumentima promenjena namena iz poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište.

Pa, zar je moguće, znači, u kompletnom ovom periodu od četiri godine nije znalo koje su to parcele kojima je promenjena namena. Zar je moguće bilo graditi objekte na tim prostorima da vi nemate dozvole. A prvi i osnovni uslov za svakog građanina Srbije kad hoće vikendicu da napravi, da on mora da ima promenu namene zemljišta ako je ono poljoprivredno ili šumsko zemljište.

Mi smo predložili da se ovaj član briše iz razloga što ne vidimo koncepciju, koncept daljeg razvoja, odnosno postupka u aktiviranju rada Železare. Ovde se vidi jedna stihija koja nije primerena jednom ozbiljnom poslu koji i za nas mnogo znači. Verujte, da se i mi radujemo da „Železara“ u Smederevu proradi, ali da proradi ne kao što je do sada radila u dva, tri navrata, pali se jedna peć, pali se druga. Pa kolika je ta proizvodnja? Pa, koliko mi to radimo i koliko se to isplati što se radi? To je vrlo bitno da nam se kaže. Ako će to doprineti zašto niste iskoristili svoju mogućnost da nam date tačan podatak da vas podržimo u tome, nego nas dovodite u situaciju da moramo da tražimo dodatna objašnjenja. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, član 5. smo predvideli da se briše.

Ono što je svrha naših predloga i mislim da i to ministar razume, predlog koji smo dobili je dovoljno loš da se ne može popraviti nekim zahvatima koje bi dali, precizirali i poboljšali ono što vi u stvari želite. Možda je bilo pametnije da smo učestvovali svi u toj raspravi, jer ovako smo mi dobili jedan dokument koji je vaše mišljenje, vaše delo, bez konsultacija onih za koje optužujete da su pogrešili.

Ja mislim da se i od ljudi koji naprave grešku, a mi smo je privatizovali, nije bila dobra, neće biti ni jedna dobra privatizacija, pogotovu danas kad znate i sami kako posluju železare u svetu. Nema te koja dobro posluje zbog cene rude i svega toga. Mi ne želimo da vas teretimo time.

Ono što ja smatram da, odnosno mi smatramo, Poslanička grupa Boris Tadić – SDS – ZZS – ZS, jeste da se ovaj član 5. se briše iz više razloga. On može da bude, ovde se definiše prvostepeni i drugostepeni postupak. Šta je sa restitucijom? Šta je sa zemljištem koje je uzeto od nekoga pa je bilo državno, kako ste i rekli u članu 1, a sada je predmet restitucije. Znači, na neki način to može da stvori ozbiljne probleme koji su ne rešivi u ovom trenutku, uvažavajući postojeće zakonodavstvo.

Najbolja namera je da ovakav zakon možda je bolje povući ga, pa detaljnije razmotriti sve ove predloge, uz uvažavanje vaših rešenja, ali u jednoj široj raspravi to bi dalo mnogo bolje rešenje.

Ovako se to sprema opet za neku dobru mladu, koja možda dođe, možda ne dođe, a najčešće i najverovatnije neće doći, jer u ovom trenutku ne može biti niko zainteresovan za proizvodnju sa gubicima.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 9. je dokaz da ovakav jedan zakon, zakonski predlog nije trebao da bude u ovakvoj formi.

Razlog za to, pa vi ste ovde u članu 9. naveli – sadržina nalaza iz člana 7. ovog zakona zavisi od vrste objekata za inženjerske objekte, nalaz naročito sadrži, pa pod jedan, elaborat neću da čitam zato što, to su vam zakonska rešenja koja vi već imate u Zakonu o ozakonjenju i u drugim zakonima koji su već doneti.

Vaše obrazloženje je da će to ubrzati. To neće ubrzati ništa, zato što ono što će vas najviše usporiti, usporava i građane, a to je katastar, svojina i u ovom slučaju ko plaća ovo? Država.

Vrlo je bitno da se kaže jedna važna stvar. Znači, stalno se ovde provlači kako vi ste zaboga da Železara radi, tj. da 5.000 radnika radi, ne da Železara radi, nego 5.000 radnika da radi, a mi smo protiv toga i mi smo da tih 5.000 radnika radi, ali svakako smo svesni i vi i mi da tih 5.000 radnika ne mogu da privređuju u Železari, odnosno instituciji koja pozitivno posluje. Praviće gubitke i država će dotirati. Možda je jednostavnije bilo da se faza po faza rešavaju ovi problemi i da vi, znači, određen broj radnika, ne možda 5.000, nego određen broj radnika radi, a drugi deo radnika, bolje da prima neku dotaciju, nego da se stvara fikcija o tome da oni rade. Železara naša ne može da profitabilno radi, ja to znam, znate to i vi. Zato je mnogo bolje i iskrenije da se ozbiljnije krene u faznu aktivaciju ove firme, odnosno Železare i da na taj način se izbegnu ovi posebni zakoni koji samo još više bude sumnju.

Uvaženi predsedavajući, potpredsedniče skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa ja moram dve stvari da konstatujem.

Prvo, mi je drago što sam narodni poslanik koji je podneo amandman da se član 13. briše. Zašto? Zato što ste vi u tom članu 13. napisali da odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređenja ovog zakona neće se primenjivati.

I stav 2. saglasno stavu 1. ovog člana za objekte i vodove za koje je u skladu sa ovim zakonom sačinjen nalaz i zaključak o podobnosti za upotrebu, ne sprovodi se postupak ozakonjenja, niti postupak pribavljanja građevinske, odnosno potrebne dozvole predviđene zakonom kojim se uređuje ozakonjenje objekata, odnosno planiranje i izgradnju.

Znači, kada vi, kao ministarstvo i Vlada, dajete predlog zakona koji neka je i leks specijalis, predlažete da se deragiraju postojeći zakoni, meni nije jasno uopšte na koji način bi smo mi kao narodni poslanici koji donose te zakone mogli da glasamo za ovakv član zakona i šta to predstavlja.

Mislim da je vrlo bitno za građane Srbije da znaju da će verovatno možda u nekom trenutku postojati mogućnost i za onih milion i po ljudi koji nisu svoje građevinske objekte ozakonili, da je moguće da će moći korišćenjem ovakvog jednog rešenja leks specijalis u određenim uslovima, pa bilo to pored reke ili u nekim zaštićenim zonama moći na osnovu jednog zakona leks specijlais, znači ovakvog načina, razmišljanja da dobiju.

Ja to ne pričam proizvoljno, zato što, nije bila potrebna ova sila uopšte, pogotovo ne u šest sati ujutru, samo još više daje za pravo ljudima da sumnjaju da se dešava nešto što nije dobro i bez obzira na vaša uveravanja to neće promeniti mišljenje.