Dame i gospodo, amandman je podnet na član 2. stav 1. Predloga zakona o ministarstvima.
Ekonomski razlozi su stajali iza ovog amandmana. Na primer, uporedna iskustva uspešnih svetskih ekonomija, kao što su irska ili kineska, pokazuju važnost investicija iseljenika u matičnu državu i njihovih firmi. Smatra se da je to bio jedan od uzroka irskog i kineskog privrednog uspeha. Ekonomski podaci to potvrđuju.
Oko 70% ukupnih inostranih investicija u Kini jesu investicije kineskih iseljenika. Takođe, prema podacima Svetske banke, 2007. godine kineski građani su poslali u svoju zemlju oko 19 milijardi evra. Čak je i u drugoj po snazi ekonomiji u EU, Francuskoj, zabeležen priliv od devet milijardi evra u 2007. godini od strane francuskih građana koji se nalaze u inostranstvu.
Upravo u tom smislu je podnet amandman u vezi sa članom 2. stav 1. tačka 23, dakle, u okviru oblasti u kojoj se reguliše položaj naših iseljenika. Ipak, amandman se zasniva i na činjenici da brojne naše firme uspešno posluju u istočnoevropskim zemljama, posebno u Ruskoj Federaciji.
Za dokazivanje celishodnosti ovog amandmana, tačnije formiranje ministarstva koje bi podržalo nastup naših preduzeća na istočnoevropskim tržištima, koristan je i primer koji pokazuje kako posluju naše građevinske firme u Rusiji.
Na primer, samo 2003. godine srpske građevinske firme u Rusiji su ostvarile poslove u vrednosti od 150 miliona evra. Prema podacima Trgovinskog predstavništva Rusije u našoj zemlji, u istoj 2003. godini, srpske građevinske firme su, po ostvarenoj vrednosti radova, na ruskom tržištu bile ispred konkurencije iz istočne Evrope. U 2002. godini ostvaren je još bolji rezultat, ostvareni su poslovi u vrednosti od 300 miliona evra na ruskom tržištu.
Uspešnost poslovanja naših firmi je i u skladu sa dugom tradicijom u ovoj oblasti na ruskom tržištu. U poslednje tri decenije 50-60% ukupnih građevinskih radova izvedenih u svetu od strane preduzeća iz bivše Jugoslavije bilo je locirano u bivšem SSSR-u, uglavnom u Ruskoj Federaciji. Godine 1990. vrednost tih radova je iznosila milijardu dolara.
U tom kontekstu bi ministarstvo uzelo u obzir iskustva i razmišljanja naših privrednika koji posluju u Rusiji. Na primer, analizirale bi se i sledeće činjenice i preporuke. Još u novembru 2001. godine u Privrednoj komori SRJ je održan sastanak Odbora za građevinarstvo na kome je zaključeno da je za nastup na ruskom tržištu potrebno: bolja organizovanost, podrška banaka i povoljniji propisi.
Dakle, novo ministarstvo koje predviđa ovaj amandman bi pomagalo naše firme na ruskom tržištu, makar onoliko koliko to rade naši glavni konkurentni u Rusiji. Na primer, bilo bi uzeto u obzir da najveći konkurentni u ovoj oblasti, turske građevinske firme, dobijaju 30% stimulacije za svaki ugovoreni posao u Ruskoj Federaciji.
Naravno, ministarstvo ne bi pomagalo samo jednu privrednu granu. U suštini, sve aktivnosti bi bile podređene jednom cilju, a to je oporavak naše privrede u celini. Sve naše firme su prisutne na istočnom tržištu, posebno na ruskom. One mogu da doprinesu ukupnom porastu izvoza i to bi trebalo uzeti u obzir prilikom obezbeđivanja razvoja ekonomskih odnosa sa inostranstvom.
U tom smislu, jasan je i drugi razlog za formiranje novog ministarstva. Spoljnotrgovinski deficit je najveći problem naše privrede. On je posledica niskog izvoza. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-maj 2008. godine deficit je dostigao 3,4 milijarde evra. To je porast od 26% u odnosu na isti period iz 2007. godine.
Šta je uzrok za ovako katastrofalne rezultate?
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri nam nisu bili zemlje iz EU. Naprotiv, na prvom mestu je bila Crna Gora, u koju je izvezeno robe u vrednosti od 352 miliona evra. Na drugom mestu je bila BiH, u koju je izvezeno robe u vrednosti od 349 miliona evra. Tek na trećem mestu je bila jedna članica EU, Italija, u koju je izvezeno robe u vrednosti od 337 miliona evra.
Kako je to moguće ako su naši proizvodi navodno konkurentni na tržištu EU? Kako je moguće da prodajemo više robe na tržištu BiH od ukupno četiri miliona ljudi, nego na italijanskom tržištu od 60 miliona ljudi?
Dakle, zdrav razum i ekonomski podaci nam pokazuju da je, u ekonomskom smislu, dogma o EU pogrešna. Zato treba razmišljati o novoj ekonomskoj strategiji. To je i glavna svrha ovog amandmana.
Ta nova strategija bi trebalo da se zasniva na ugovoru o spoljnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, tačnije, na razvijanju ekonomskih odnosa sa Ruskom Federacijom.
Naravno, kada se naša ekonomska situacija posmatra van konteksta i kada se analiziraju samo njeni delovi, može se izneti kontraargument.
Trenutno se oko 50% spoljnotrgovinske razmene Srbije ostvaruje u trgovini sa zemljama EU. Ali, treba ponovo istaći, upravo je ta činjenica uzrok rekordnog spoljnotrgovinskog deficita.
Uostalom, u Nacionalnoj strategiji Srbije za pristupanje EU iz 2005. godine Vlade Republike Srbije i tadašnje Kancelarije Vlade Republike Srbije za pridruživanje, piše: "Najveće opterećenje za privredu Srbije predstavlja visok spoljnotrgovinski deficit". Zatim se priznaje u ovom dokumentu: "Najveći procenat trgovinskog deficita generiše se u razmeni sa EU, preko 50%". Više je nego jasno, samo treba razmišljati i analizirati ove podatke, bez ostrašćenosti.
S druge strane, postoji ekonomska alternativa. Ekonomski ekspert sa Instituta za tržišna istraživanja Saša Đorgović navodi da bi razmena sa Rusijom mogla da čini čak 25% ukupne razmene, ako bismo uspeli izvoz u tu državu da izjednačimo sa uvozom.
U Institutu za tržišna istraživanja navode i da se u slučaju Rusije radi samo o jednoj zemlji, a u slučaju EU o zbiru 27 zemalja. Dakle, ukazuje se da se ne radi o pravilnim poređenjima i da je navodni argument o neophodnosti briselskog puta, koji je zasnovan na činjenici da se 50% spoljnotrgovinske razmene odvija sa EU, deplasiran. U tom kontekstu, čak se i u Privrednoj komori Srbije priznaje da je jedan od načina da se smanji deficit upravo iskorišćavanje ugovora o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.
Da je neophodno formiranje novog ministarstva, pokazuje i statistika, i to ona istinita. Situacija za našu privredu je još gora ako se uzme u obzir podatak koji je nedavno objavio Republički zavod za statistiku. U prvih pet meseci ove godine naša privreda je uspela da izveze robe u vrednosti od samo 2,9 milijardi evra. To je svakako malo ako se uporedi sa 6,4 milijarde evra uvoza u istom periodu. Ali, to je još manje ako se uzme u obzir podatak da je, prema Republičkom zavodu za statistiku, naš navodno najveći izvoznik bila američka firma ''U. S. Steel''.
Dame i gospodo, prilikom odlučivanja o ovom amandmanu, treba imati u vidu i trenutno realno stanje u EU. Ne mislim samo na politički i pravni krah Lisabonskog ugovora, tačnije, slabo zamaskiranog Ustava EU nakon referenduma u Irskoj. Inače, u pozadini ovog neuspeha je bila činjenica da će sledeće, 2009. godine, prvi put posle mnogo godina iz Irske otići više ljudi nego što će se doseliti u tu zemlju. Tačnije, razlika iznosi ogromnih 200.000 ljudi i posledica je kraha na tržištu nekretnina. Toliko o blagostanju u EU u narednom periodu.
Međutim, treba imati u vidu i procenu bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije. U ovoj godini se, prema toj proceni, očekuje smanjenje direktnih investicija u zemljama istočne i srednje Evrope.
Taj priliv investicija bi u deset novih članica EU trebalo da bude za desetinu manji u odnosu na 2007. godinu. Kao osnovni uzrok pada direktnih stranih investicija navodi se kriza na globalnom finansijskom tržištu koja je pogodila zemlje iz bogatog dela EU.
Takođe, u studiji se ukazuje i na zasićenost tržišta u novim članicama EU, što je posledica završetka rasprodaje preduzeća u ovim zemljama. U studiji se navodi i da će se investicije u šest balkanskih država verovatno smanjiti za 17% na godišnjem nivou. Dakle, i kretanja na globalnom tržištu, rast cena nafte, ekonomske perspektive unutar EU, kao i predviđeno opadanje nivoa investicija na Balkanu, pokazuje opravdanost ovog amandmana.
Kada uzmemo sve ove podatke u obzir, nameće se zaključak - ozbiljna država uvek ima alternativnu strategiju. Ta strategija se prilagođava promenjenoj realnosti. Ona treba da uvaži realnost koja je danas drugačija nego 90-ih godina. Rusija je ponovo velika ekonomska sila. Pred EU su mnogi problemi u ekonomskom i u pravnom smislu. Zato treba formirati novo ministarstvo.
Takođe, ministarstvo treba formirati i zbog ekonomske nauke i iskustava novih članica EU iz istočne Evrope. Ta iskustva je najbolje definisao tvorac slovenačkog privrednog uspeha, bivši ministar dr Jože Mecinger. On je izjavio: Zna se da će od početka Slovenija morati više uplaćivati u EU, nego što će od nje dobijati. To je stvarnost. Uostalom, EU je izgrađena na sebičnim interesima.
Dakle, to je realnost, a ostalo su fraze. Imajte to u vidu kada budete glasali o ovom amandmanu. Hvala.