Svrha ovog amandmana je, kao i svrha svih naših nastupa, da se nepotrebni troškovi u budžetu smanje i da se usmere ka socijalnim davanjima. Videćete i posle mog amandmana, gospodin dr Paja Momčilov će objasniti takođe istu važnost usmeravanja ka socijalnim davanjima, ka zdravstvu. Videli ste kako je gospođica Nataša Jovanović tačno rekla gde treba preusmeriti ta sredstva koja mi faktički preusmeravamo porodici Anjeli, jednoj od najbogatijih porodica u Evropi, da bi finansirali nešto što za tri godine nije uspelo da zaživi.
Moj amandman se tiče Svetke banke i predstavljanja Srbije u toj organizaciji, u organizaciji koja je priznala tzv. državu Kosovo. Smatramo da, pre svega zbog tih političkih, ali i ekonomski razloga, Srbiji nije mesto u Svetskoj banci. Nije joj mesto u organizaciji koja je priznala tzv. Kosovo i to morate da imate u vidu i kada razgovarate i kada slušate MMF i gospodina Marka Alena koji je uništio Poljsku i Mađarsku, koji sada imaju nekoliko stotina milijardi spoljnog duga, smatram da treba da imate u vidu i ove političke, a ne samo ekonomske razloge.
Takođe smatramo da je članstvo u Svetskoj banci loše zato što, videli ste, sigurno znate da je predstavnik Svetske banke u Srbiji izneo jednu vrstu programa za Srbiju, gde se kaže da treba smanjiti subvencije, da treba smanjiti izdavanje za zdravstvo, školstvo, prosvetu, to nije dobro. To oni neka primenjuju tamo na zapadu, a to ne primenjuju ni tamo, jer vi sigurno znate, za razliku od vas koji ste rekli juče da treba što više smanjivati carine, tamo postoji sada novi protekcionizam, tamo se nacionalizuju banke. Videli ste, najveća engleska banka "Rojal bank of Skotland" je nacionalizovana, faktički, "Hipo alfa adria" koja ovde daje najveće kamate, oni upravo rade suprotno od vas ili je Srbija postala jedini bastion neoliberalnog koncepta koji je prodao i sigurno znate da je šef federalnih rezervi bivši, gospodin Grismen, rekao da je to pogrešan koncept. Ne mogu da shvatim da vi, kao doktor ekonomskih nauka, branite nešto što je propalo na zapadu i što se ne primenjuje. U tom smislu opet vam predlažemo, to je naša dobronamerna kritika, da pogledate šta rade Mađari, šta rade Slovaci, Španija, čak i Francuska i da jednostavno uvedete krizni porez na ekstra profit banaka i tako ćete napuniti budžet, tako ćete usmeriti sredstva ka zdravstvu, socijali, školstvu i našim institucijama na KiM. To je svrha našeg amandmana, svrha prethodnog amandmana, svrha sledećeg amandmana gospodina Momčilova i svih naših amandmana, jer smo mi jedina stranka koja je socijalno odgovorna u ovoj državi i to pokazuju ovi amandmani. Zahvaljujem.

Smatram da je ovo izvanredan amandman i da vi treba da prihvatite ovaj amandman, jer vi sigurno znate da su te, upravo te agencije za procenu kreditnog rejtinga govorile da su te hipotekarne kuće u Americi bile izvanredne, da su imale najbolji mogući rejting, a vi sigurno znate sa "Fani Mejom" i "Fredi Mekom" šta se desilo. Isto se desilo, odnosno slično i u Grčkoj. Prema tome, njima se ne može verovati i gospodin Jeremić je potpuno u pravu kada smatra da ne treba bacati pare za tako nešto, a vidimo čak i EU, koja je na ivici ekonomskog raspada, se razmišlja da se stvore sopstvene kreditne agencije za rejting. U tom smislu, mislimo da je ovo jedan moderan, prikladan i više nego dobar amandman gospodina Jeremića. Zahvaljujem.

Srpska radikalna stranka i ja kao ovlašćeni predstavnik smatramo da je ovo izvanredan amandman i da je ovo amandman koji pokazuje suštinu vaših namera budućih, da li ćete usmeriti, da li ćete istovremeno pokazati kao ministar finansija jednu vrstu socijalne odgovornosti i usmeriti sredstva ka zdravstvu.
Videli ste kako je briljantno gospodin doktor Paja Momčilo to obrazložio. Jednostavno smatramo da je nedopustivo, to je i u članu 1. ovog budžeta, da se faktički smanjuju izdavanja za zdravstvo, jer sigurno znate da ste zamrznuli izdavanja za Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Naravno, mi ne mislimo ništa dobro o gospodinu Vuksanoviću, koji je na čelu tog fonda, i smatramo da on više nego loše radi i da štedi na onima kojima treba davati najviše para, na deci, za zdravstvenu zaštitu. Jednostavno, mi smo principijelno za to da se daje više izdavanja za zdravstvo. U tom smislu je gospodin dr Paja Momčilov dao jednu vrlo dobru primedbu i jedan dobar amandman koji treba da prihvatite.
Što se tiče restitucije, to je neostvarivo i to je socijalno neodgovorno. Zato smatramo da treba ukinuti tu stavku kod vašeg ministarstva, jer jednostavno ne vidimo svrhu da se vi zadužujete dve milijarde evra za restituciju u trenutku kada je naš spoljni dug ukupan dostigao 24 milijarde evra i u trenutku kada je čoveka koji nema nikakve veze sa SRS, gospodin Mlađan Kovačević, izneo činjenicu da će samo za kamate ići 1,7 milijardi dolara svake godine. Prema tome, ostavite se tih megalomanskih projekata, restitucija, EU itd, nego idite ka zdravstvu, ka socijali, ka prosveti i ka onima kojima to najviše treba, našim institucijama na KiM.

Naravno i ovaj amandman je odličan i treba ga prihvatiti, jer jednostavno ako se već ugledate na Britaniju, na Ameriku i na zemlje odakle dolaze ovi rukovodioci MMF, onda ne treba primenjivati dvostruke standarde, nego treba primeniti standarde kao što su kod njih. Priznaćete da su oni bogatiji od nas. Evo podatka da Amerikanci izdvajaju 25% svog BDP za zdravstvo, što je duplo više nego Srbija, a Englezi izdvajaju negde oko 18% budžeta za zdravstvo, ponovo više nego u Republici Srbiji. Prema tome, treba da se ugledate na njih, a ne da slušate dvostruke aršine iz MMF.
Takođe, ovde imamo anketu građana koji smatraju da treba povećati izdavanja za zdravstvo najmanje na 10%, a smanjiti izdavanja za Ministarstvo finansija, na čijem ste vi čelu. Ni jedan posto nije dovoljno i mi se slažemo. Mi smo jedina stranka koja sluša glas naroda, koja smatra da su socijalna izdavanja za zdravstvo odlična i da tako treba usmeriti sredstva, a ne na evropske integracije, ne na nešto što je propalo i što jednostavno i tamo ne znaju šta će da rade sa evrom, ne na nešto što znači propast u ekonomskom, političkom i svakom smislu za našu zemlju. U tom smislu mi slušamo glas naroda i ovim amandmanima. Zahvaljujem.

Zašto insistiramo toliko na zdravstvu? Smatramo da je to više nego važna kategorija u budžetu i smatramo da ste vi zanemarili davanja za zdravstvo. To nisu samo naši argumenti, to je i gospodin Vuksanović, za koga smatramo da katastrofalno vodi Fond i da se ponaša kao da vodi neku kompaniju automobila a ne nešto što se direktno odvaja za zdravlje, i on priznaje da nedostatak postoji u Fondu od 20 milijardi dinara. Sa druge strane, ministar kaže da je 32 milijarde deficit u budžetu za RZZO. To je katastrofa. Vi plaćate Svetsku banku, plaćate Kancelariju za evropske integracije. Prosto je neverovatna takva nebriga, jedna vrsta, da kažem genocida.
Takođe postoje, to je gospodin dr Paja Momčilov izneo na Odboru za zdravstvo, koji je možda i najbolji odbor u Skupštini, da Srbija treba da se prilagodi milenijumskim ciljevima, da smanji smrtnost majki. Međutim, kod nas od 2009. do 2010. godine ona se povećava. To je strašno, to je neverovatno i za to nema opravdanja.
Treći podatak koji nas više nego uznemirava i koji je ponovo iznesen na Odboru za zdravstvo, koji vodi dr Paja Momčilov, je da Srbija treba da se prilagodi EU i da prosečan životni vek bude 79 godina. Da li znate koliko je kod nas – 71 godinu. To je katastrofa.
Vi nemate pravo da smanjujete izdatke za zdravstvo već, naprotiv, treba da ih povećavate na konto smanjivanja izdataka za evropske integracije i smanjivanja svih izdataka usluga po ugovorima za Ministarstvo finansija, Ministarstvo ekonomije i finansiranje jedne od najbogatijih porodica u Evropi, porodice Anjeli. Zahvaljujem.

Aktuelni amandman gospodin Buhe pokazuje smisao svih naših amandmana, a to su socijalna davanja, briga o zaposlenima, briga o penzionerima, briga o zdravstvu, o srpskim preduzećima, o preduzećima koja imaju većinski srpski kapital. To je svrha svih naših amandmana i amandmana gospodina Buhe.
Sa druge strane, protiv smo izdvajanja za EU, protiv smo troškova za putovanja u Brisel, u EU, protiv smo ogromnih izdavanja za evropsku kancelariju, protiv smo finansiranja "Fijata", tj. porodice Anjeli i protiv smo tolikih troškova usluga po ugovoru za Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo finansija, koje vi predstavljate.
Dakle, mi imamo jednu dobru nameru da ovaj budžet uradimo mnogo bolje, da bude bliži našim građanima. Smatramo da je sramno i skandalozno da se iz ovog budžeta finansiraju strane banke, da se daju subvencije stranim bankama za subvencionisane kredite, ako znamo da te strane banke imaju 70% tržišta u Republici Srbiji.
Takođe smatramo da Srbija konačno treba da počne da brine o svojim građanima na KiM i posle odluke Evropskog saveta od 9. decembra 2011. godine da preusmeri ta nenormalno visoka sredstva za EU, za tzv. evropske integracije u ekonomskom, pravnom i svakom drugom smislu ka jačanju institucija srpske države na severu Kosova i na jugu Kosova i svuda gde su naši građani ugroženi upravo od EU i od onih koji nam nameću ovako lihvarske kamate. Vi sigurno znate da je u ovom budžetu za 14 milijardi veće izdvajanje za kamate, što je očigledna i direktna posledica slušanja nekoga ko je upropastio Poljsku i Mađarsku, gospodina Marka Alena i onih koji predstavljaju MMF. Prema tome, okrenite se srpskim građanima, okrenite se našim građanima.

Dame i gospodo, predsednice, kao ovlašćeni predstavnik SRS protestujem i smatram da je prekršen član 97. stav 3. Poslovnika jer jednostavno, ovo je najvažniji zakon, Zakon o budžetu i mi nismo krivi za to što 45 dana kasni sa usvajanjem ovog budžeta. Jednostavno radi se o nedopustivom kršenju Zakona o budžetskom sistemu. Takođe, radi se o budžetu koji ima hiljadu i nešto strana i prosto je neverovatno da se on tretira kao jedan običan zakon i mislim da je zbog normalnog rada parlamenta, zbog jedne argumentovane rasprave o budžetu, i mi imamo, i druge poslaničke grupe imaju primedbe. Mnogo je loš ovaj budžet.

Mislim da je najmanje ono što možete da uradite, da jednostavno produžite u skladu sa članom 97. stav 3. Poslovnika, da duplirate tačnije raspravu o ovoj tački dnevnog reda. Jer jednostavno ne radi se, ponovo ponavljam, ne radi se o običnom zakonu, radi se o najvažnijem zakonu i opet kažem Vlada je kriva i premijer zato što 45 dana kasne sa usvajanjem budžeta i skoro 15 dana kasne sa raspravom o budžetu. Prosto je neverovatno, vi treba da pokažete jednu vrstu dobre volje jer radi se, ponovo ponavljam o najvažnijem zakonu u ovoj godini o kome raspravljamo.

Prema tome, apelujem na vas i predlažem da jednostavno usvojite moj predlog i da produžite ovu raspravu, tj. tačnije da je duplirate. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, predsedniče Vlade, mi smo zapanjeni da, jednostavno, umesto da se poštuje Zakon o budžetskom sistemu, Ustav i sve ono što pominjete u Predlogu budžeta, vi ste javno priznali ispred Vlade, ne vi lično nego kao premijer, da ste odložili donošenje i usvajanje budžeta na Vladi Republike Srbije jer je tako zahtevao MMF. Mi smo šokirani. Prosto je neverovatno. Da li MMF vodi ekonomsku politiku ove Vlade? Da li MMF piše ovaj budžet? Ako je tako, recite nam otvoreno? Zašto 45 dana kasni budžet? Zbog nekog gospodina Marka Alena sa kojim ste pregovarali, naravno, ne vi lično nego guverner i Vlada Republike Srbije, koji je bio predstavnik MMF za Mađarsku i za Poljsku ili za zemlje koje danas imaju dug, zamislite, Poljska ima dug od 625 milijardi dolara, Mađarska od 325 dolara.
Da li to treba da nam bude uzor? Da li je to evropski standard? Ako je tako onda treba reći gospodinu Marku Alenu, predstavniku MMF, on donosi budžet, on govori koliko treba da se zadužimo, on govori koliko treba da bude javni dug, on nam naređuje kakva treba da budu socijalna izdavanja, da se smanji učenički standard, izdavanja za zdravstvo, sve ono što se pominje i što se navodi u ovom vrlo neoliberalnom budžetu, budžetu koji je usmeren protiv naših penzionera, protiv naših radnika, protiv prosvete, protiv zdravstva i, pre svega, usmeren je kao podrška porodici Anjeli, koja je vlasnik firme "Fijat", stranim bankama EU koje dotirate u ovom budžetu, i naravno, iznad svega i uvek iznad svega EU.
Ovde imate jednu skandaloznu činjenicu sa pravne i sa ekonomske tačke gledišta, da u budžetu Republike Srbije imate ogromne delove gde se navodi šta mi navodno dobijamo iz IPA fondova. To je prosto neshvatljivo i zato smatramo da je, u pravnom i u ekonomskom smislu, prosto skandalozno da se budžet donosi zato što to traži MMF i da se radi prema projektima MMF.
Šta konkretno znači? To znači da će budžet biti usmeren ka daljem stezanju troškova, za zdravstvo, za socijalu, za prosvetu, biće manje i subvencije i uprkos vašim trikovima koje pokušavate da preko akciza i usmeravanja u javne puteva, i značiće, ono što gospodin Bogdan Listofik, predstavnik MMF u Republici Srbiji, navodi u intervjuima to je opštepoznato da treba otpustiti, ponavljam, da treba otpustiti pet hiljada ljudi iz zdravstva, da treba smanjiti izdatke za prosvetu, da treba zamrznuti penzije, da treba reći da strane banke, tj banke iz EU koje imaju skoro 70% ovde finansijskog tržišta, rade dobro i da su dobre kamate koje su najveće u Evropi. To je skandalozno i to govori šta se dešava sa zemljom koja ne vodi svoj ekonomski program, koja sluša diktate MMF.
Vi sigurno znate, da ne govorim u prazno, da ste uputili zajedno sa guvernerom pismo o namerama MMF, gospođi Lagard, ona je nasledila nesretnog Stros Kana i uputili ste joj pismo u kojem kažete da će se prodavati javna preduzeća, da će se smanjiti državna svojina, da će doći do novog talasa privatizacije, u trenutku kada upravo u zemljama odakle dolazi predstavnik MMF, Mark Alen, imate jednu vrstu nacionalizacije. Na primer "Bank of Skotland", koja je nacionalizovana, iako je najveća banka u Britaniji, "Hipo Alpe Adria Banka", koja ovde daje najveće kamate u Evropi.
Prosto je neverovatno da pristajete na tako dvostruke standarde i to dovodi do ovakvih protesta, kao što je ovaj protest policajaca, jer usmeravate sredstva ka uplaćivanju kamata, ka dotiranju stranih banaka, dotiranju "Fijata" i porodici Anjeli. Priznaćete da oni stvarno nisu u gorem položaju nego što su naši penzioneri, zaposleni u zdravstvu, u prosveti itd.
Prosto, ovo je jedan budžet koji je neshvatljiv sa socijalne tačke gledišta. U tom smislu, podneli smo 70 amandmana. Ti amandmani su usmereni ka smanjivanju troškova za EU, za putovanja ka EU. Na primer, u vašem ministarstvu finansija postoje ogromni troškovi, troškovi usluge po ugovoru, troškovi putovanja i sve se to opravdava nekakvim putovanjima, nekakvim susretima u Briselu, u EU, što je potpuno čudno i neprikladno, ako se zna da posle odluke Evropskog saveta od 9. decembra, nema šanse da sledećih 10-15 godina Srbija postane članica, nedaj bože, EU.
Prosto, to je neverovatno, da se tolika sredstva izdvajaju u trenutku kada je ovako teška ekonomska situacija. U tom smislu smo naše amandmane i naše primedbe usmerili ka Kancelariji za evropske integracije, ka troškovima putovanja vašeg kabineta, kabineta predsednika Republike i drugih činovnika koji idu potpuno neprikladno, štetno i ekonomski necelishodno u EU i troše pare koje bi se mnogo bolje iskoristile. To je svrha naših amandmana. Takođe, na jačanju institucija Srbije na KiM.
To je ono što treba da bude osnovno suština budžeta. Upravo ta sredstva koje izdvajate za EU, za jedan potpuno neprikladan projekat koji će možda trajati, 10, 15, 20 godina, ako ta tvorevina bude postojala, treba usmeriti, radi se o milijardama dinara, ka jačanju naših institucija na KiM. Zašto da ne?
Imate pravo, nije valjda da gospođa Merkel vodi i ekonomsku politiku zemlje, imate pravo da preusmerite ta sredstva, recimo, iz Kancelarije za evropsku integraciju, iz ovog ministarstva gospodina Đelića, da usmerite ka kosovsko-mitrovačkom upravnom okrugu, prizrenskom, pećkom i bilo kom drugom koji postoji ovde u ovom budžetu.
S druge strane, smatramo da je Nacionalni investicioni plan potpuni promašaj. Smatramo da dve milijarde dinara koje ste opredelili u budžetu za Nacionalni investicioni plan, treba usmeriti ka subvencijama u poljoprivredi. Iskustvo pokazuje da se Nacionalni investicioni plan koristi za pravljenje projekata koji favorizuju firme iz EU. Navešću vam poznate primere – most kod Beške, gde upravo austrijska firma traži od srpske države dupliranje troškova. Zamislite u ovoj krizi, i to za most koji je gradila "Mostogradnja". Zamislite šta je to? Isto se dešava sa Žeželjevim mostom, isto se dešava sa mostovima u Beogradu itd.
Naravno, to sve treba prikriti sa jednom propagandom i ovde imamo u budžetu takve besmislice. Na primer imate, mislim da je to član 2. ili 3, a radi se o IPA fondovima, kao razvojna pomoć EU. Kada to pogledate to u budžetu, radi se o pomoći koju EU daje firmama iz Italije, Španije, Austrije, koje grade naše mostove ovde i drže naše poznate građevinare kao podizvođače. Radi se o pomoći kroz IPA fondove za propagandu EU u Srbiji. To treba jasno reći. Zato imate ovu kancelariji za medije, imate razne kancelarije, i konačno, imate jednu kancelariju koja je potpuno besmislena, a to je ova za gospodina Borka Stefanovića, to je kancelarija za nekakav pregovarački proces.
Našim amandmanima smo potpuno preusmerili ta sredstva, koja se u suštini bacaju. Preusmerili smo ih na one kojima najviše trebaju – zdravstvo, učenički standard, socijalnu zaštitu, vojne penzionere i naravno za jačanje naših institucija na KiM. To je nešto gde ne vidim razloga zašto tako i vi ne uradite. Ne vidim razlog zašto ne bi primenili naše amandmane, pošto je naša namera dobra i smatramo da Srbija nema alternativu. Što se tiče EU, to je, verujte mi, jedan projekat koji je više nego diskutabilan. SRS je protiv toga u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu.
Prosto je skandalozno da se ne zna koliki je odnos javnog duga prema BDP. Vi govorite, ne vi lično, nego Ministarstvo finansija govori da se radi negde oko 44%, a NBS govori da se radi negde oko 46%. To je skandalozno. Dve najvažnije institucije, ili vaš kolega koji je potpisao to sramno pismo o namerama MMF, guverner NBS govori da je dug 46%, a vi govorite 44%, tj Ministarstvo finansija. To pokazuje o kakvom se haosu radi i o kakvoj se koliziji radi u vlasti i u finansijskom sektoru.
Kao posledica toga dolazimo do zaduživanja kod stranih banaka koje rade na teritoriji Republike Srbije i to sve ulazi, kao što ste napisali u budžetu, ulazi u javni dug Republike Srbije.
Kada pogledate budžet, kada pogledate Predlog budžeta i kada pogledate kamate koje se plaćaju, to je najblaže rečeno, to nije ni zelenaštvo i nema izraza za tako nešto. Vi imate kamate od 5% pa nadalje. Imate kamatu na kredit Evropske investicione banke od 8%. Sa druge strane, to se navodi i u budžetu, imate kredit sa Rusima i sa Kinezima, koji su ovde napredni, maltene, Kinezi i Rusi nas iskorišćavaju ali, gle čuda, ti krediti imaju kamatu od samo tri posto. Kako je to moguće?
Znači, nećemo ruske kredite, nećemo da napravimo projekat za ruske investicije ovde, ista ta Rusija daje 20 milijardi dolara EU. Prosto, to govori da se radi o jednoj vrsti čuvanja nečega što je propalo već po svim šavovima. Ne mogu da verujem da se tako zadužujete olako i po takvim lihvarskim kamatama.
Pogledajte, na primer, zadužujete se kod "Unikredit banke" koja je za sedam posto kamata.
Ista ta Unikredit banka je objavila pre nekoliko dana da povlači svoje zaposlene iz Ukrajine, Rumunije i Bugarske, da zatvara filijale svuda po istočnoj Evropi od Ukrajine pa nadalje, ali, gle čuda, samo ne u Srbiji. Jer, Srbija je raj za strane banke. Srbija je raj za banke iz zapadne Evrope, jer oni iskorišćavaju naše građane, zato što vlast i guverner nemaju hrabrost da im se suprotstave. Imaju i daju ovde najveće kamate u Evropi. To je skandal i zato imate u prvom članu ogroman porast iznosa za kamate, ako se ne varam, negde oko 14 milijardi dinara. Znači, Srbija radi da bi se očuvao socijalni mir u Austriji, da bi se očuvao socijalni mir u Italiji, da bi se očuvao socijalni mir u bogatim zemljama EU. To proizilazi iz ovog lošeg budžeta.
Takođe, potpuno mi nije jasno, vi govorite da Srbija treba da dostigne evropske standarde. Vi znate šta je evropski standard kod javnog duga - 85% u EU u odnosno DBP, 85%! To je činjenica. S druge strane, imate Rusku Federaciju gde je odnos javnog duga sa BDP 12%. To je naš cilj, da imamo takav dug, a ne da kopiramo nešto što je loše. To treba da bude i vaš cilj, da kopirate takvu neku uspešnu zemlju kao što je Rusija, koja ima 12% duga u odnosu na BDP javnog duga, a ne da kopirate nešto što je već na ivici propasti i gde oni sami ne poštuju taj pakt stabilnosti koji je donesen ugovorom iz Amsterdama 1997. godine.
Sigurno ste čuli i gospođu Merkel, vašeg partnera, koja je rekla da se pakt stabilnosti ili taj procenat od 60% ne poštuje i da se negde 60 ili 70 puta prekršio u zadnjih 10 godina. Dakle, oni sami ne poštuju to, a traže to od nas. Ne kažem da je dobro zaduživanje, ali opet vam govorim da se jednostavno ugledate na nešto što ne postoji u praksi, da se ugledate na nešto što je faktički proživelo svoj vek u ekonomskom smislu. Dakle, radi se potpuno o neshvatljivoj politici.
Takođe, vi imate zaduživanje kod Evropske investicione banke i refinansiranje za puteve Srbije 8,5%. To je skandal. To je neverovatna kamata i to je nešto što ne postoji u civilizovanom svetu. Našu posebnu zabrinutost izaziva vaša, ne naravno vaše lično, nego Vlade Republike Srbije, koju vi predstavljate, prosto jedno neverovatno insistiranje na takozvanom evropskim integracijama kada se radi o Prelaznom trgovinskom sporazumu.
Pogledajte, u budžetu piše da carine padaju i dalje u odnosu na budžet iz prošle godine. Vi sada imate gubitak od šest milijardi dinara ili 60 miliona evra zbog primene štetnog Prelaznog trgovinskog sporazuma. Tačnije, i da bude jasno našim građanima, 60 miliona evra pri ovakvoj krizi, pri ovakvom životnom standardu građana Republike Srbije, mi kome dajemo? Dajemo EU. Prosto neverovatno i za tako nešto prosto nema opravdanja. Tu vam treba čestitati na iskrenosti, dobro je da priznajete da su ti gubici, to piše u budžetu, u obrazloženju budžeta, nastali zbog primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Takođe, ovde govorite da će se povećati akcize. Vi sigurno znate kao doktor ekonomskih nauka, kao premijer, sigurno znate šta je akciza u ekonomskoj teritoriji. To je porez koji pogađa najsiromašnije delove stanovništva. To je suština akciza. Umesto da pokažete jednu vrstu nacionalne, ekonomske i političke odgovornosti, da ukinete Prelazni trgovinski sporazum i tako uštedite 60 miliona evra, da preusmerite to ka zdravstvu, prosveti, penzionerima, vi jednostavno podižete akacize i od siromašnijih građana uzimate dodatna sredstva, da bi ih usmeravali ka EU.
To je suština ovog budžeta i to je suština neoliberalne politike ove Vlade koju ste vi i gospodin Tadić potpisali u pismu koje ste uputili za vreme podnošenja kandidature, gde kažete – iako se ne vrši više neoliberalna politika u svetu, već se uvodi protekcionizam, mi ćemo uvesti Prelazni trgovinski sporazum.
Prosto je neverovatno i mi smo začuđeni da je tako nešto moguće na početku 21 veka i u trenutku kada se socijalna država, kada se socijalna davanja reafirmišu u celom svetu.
Takođe, što se tiče pojedinačnih delova budžeta, npr. razdela jedan za Skupštinu, mi kao poslanici, kao deo ovog društva, mi hoćemo da se uštede troškovi i predlažemo našim jednim amandmanom da se 60 miliona dinara, koja su opredeljena za putovanja, tačnije za putovanja ka EU, usmere ka kosovsko-mitrovačkom regionu. Zašto da ne? Šta je to toliko strašno 60 miliona dinara usmeriti ka nekome kome je mnogo potrebnije? Isto smatramo i za Kancelariju za medije. Isto smatramo i za Kabinet predsednika Vlade, tj. vaš kabinet. Tu bi uštedeli četiri miliona dinara i to bi, recimo, usmerili, kao i iz Kancelarije za evropske integracije, za prosvetu i slično.
Ne vidimo ni razloga da se tolike pare daju za avio službu. Tu smo uštedeli 30 miliona dinara i naravno uputili smo ih ka kosovsko-mitrovačkim okruzima. To je nešto što je logično i prikladno. Tako smo uradili i za Kancelariju za medije, u kojoj smo usmerili tih sedam miliona dinara ka Kolubarskom regionu, gde je došlo do, kao što znate, zemljotresa.
Posebno je neshvatljivo da Ministarstvo odbrane odvaja ogromna sredstva, radi se, ako se ne varam, o nekih 80 miliona dinara, odvaja za finansiranje vojnih misija koje vodi EU. Istovremeno imate strašan problem sa vojnim penzionerima, sa njihovim stambenim problemima i mi smatramo da bi to bacanje para i to davanje para EU bilo kao deo nekakve misije, dok nam oni otimaju 15% teritorije. To treba usmeriti ka vojnim penzionerima, ka onima koji teško žive. Videli ste kakvi se strašni slučajevi dešavaju, pre nekoliko nedelja smo to videli, svi znate o čemu se radi.
Takođe, smatramo da je skandalozno, to je vaše ministarstvo, Ministarstvo finansija, da dajete 211 miliona za članstvo u Svetskoj banci ili u Svetskoj banci koja je priznala KiM ili u Svetskoj banci koja pokušava da nam preko svog predstavnika ovde nametne program koji se zove: "Put ka napretku", a koji propagira sledeću formulaciju – zaposli pa otpusti, ili – dobro je da se Srbija zadužila, citiram program, za milijardu evra na finansijskom tržištu pod kamatom od 7,5 %. Tih 211 miliona treba usmeriti, naravno, ka prosveti, ka onima kojima najviše treba, ka zdravstvu, ka našim penzionerima.
Takođe, mi usmeravamo, i ne vidim zašto to ne uradite, dve milijarde dinara upravo za agrarna plaćanja iz NIP i smatramo da treba pomoći našu poljoprivredu. Usmeravamo tih 100 miliona evra, koje ste opredelili Fijatu ili za pomoć porodici Anjeli u ekonomskoj krizi, usmeravamo na subvencije ka srpskim preduzećima, ka onim preduzećima koja imaju preko 50% srpskog kapitala, a ne za Fijat automobile koji imaju 67% italijanskog kapitala, tj. porodice Anjeli. Jednostavno, pokušavamo da ovaj loš budžet napravimo boljim, koliko se to može uraditi u ovakvim okolnostima.
Smatramo i da je skandalozno, to se isto navodi u razdelu 20 Ministarstva ekonomije, da Srbija finansira strane banke na teritoriji Republike Srbije, da subvencioniše kredite takvim lihvarima koji imaju najveće kamate u Evropi. To se mora prekinuti i to morate jednostavno ukinuti i preusmeriti ka subvencijama.
Takođe, smatramo da treba ukinuti brojne agencije, treba ukinuti agencije koje su za vreme vaše vlade duplirane i sigurno znate da ih sada ima preko 130, a kada ste vi postali premijer bilo ih je, ako se ne varam, negde 60. U tom smislu, ovo su naše
dobronamerne kritike i ako želite dobro ovoj zemlji i ovom narodu, usvojite to i ovaj loš budžet će možda biti malo bolji. U tom smislu, pozivam vas da usvojite naše amandmane i pozivam vas da se ostavite tog tzv. evropskog puta, da se okrenete ka našim prijateljima u Rusiji i građanima Republike Srbije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, naše konkretno pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije. Moramo da izrazimo jednu vrstu zabrinutosti, ako ne i šokiranosti, jer vidimo da se politika Republike Srbije prema KiM, prema južnoj srpskoj pokrajini, ne vodi u parlamentu, gde joj je mesto, već se vodi preko medija, preko nekih kanala koji nama nisu dostupni i preko nekih dogovora koji nisu verifikovani u ovom parlamentu i za koje ne postoji saglasnost u vezi neke zajedničke deklaracije i zajedničke rasprave, a vidimo da čak nije moguće ni održati Odbor za KiM, što je skandal svoje vrste i jedan simptom jednog stanja netransparentnog dogovaranja i dogovaranja koje nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, sa deklaracijama koje su ovde donete i sa svim onim što pokazuje da treba štititi nacionalne interese u vezi južne srpske pokrajine.
O čemu se konkretno radi? Mi moramo iz medija, i to iz stranih medija, iz skopskog "Dnevnika" da saznajemo kako stoje neki drugi predlozi, da postoji predlog, direktno i konkretno ću to reći, od predsednika Republike, da će se, kao jedna mogućnost ili kao jedan predlog sa srpske strane, verovatno od gospodina Borka Stefanovića razmatrati pitanje tzv. dvojnog suvereniteta.
Šta to znači? Kakvi su primeri za to, predsednik Republike je objasnio tako što se pozvao na primer Severne Irske i Republike Irske. Međutim, radi se o potpuno neprikladnom i štetnom poređenju za pregovarački proces u kojem učestvuje Republika Srbija, protiv kojeg je SRS, jer smatramo da EU nije neutralan posrednik, već je EU neko ko nameće uslove i ko vrši jednu vrstu pritiska na Republiku Srbiju, a ove tzv. kosovske vlasti su samo instrument EU. To je svakom neutralnom i neostrašćenom posmatraču jasno kada vidi kako teku ti pregovori.
Kako je moguće da se od strane najviše institucije, najvišeg državnog činovnika, gospodina predsednika Republike, predlaže dvojni suverenitet po ugledu na Republiku Irsku i Severnu Irsku, ako se zna da je Severna Irska deo Velike Britanije, to nije deo neke samostalne države, to je deo Velike Britanije ili države koju Republika Irska priznaje.
Prostom analogijom, logičkim tumačenjem, pravnim tumačenjem, sistemskim tumačenjem, kako god hoćete, vi dolazite do zaključka da, ako Republika Irska priznaje Veliku Britaniju, onda će i Republika Srbija priznati tzv. Kosovo. Tako proizilazi iz tumačenja ovog štetnog predloga, ovog neprikladnog predloga i predloga koji nije utemeljen čak ni u pravu, ni u istoriji, ni u ekonomiji.
Vi sigurno znate, u tom smislu i tražimo razjašnjenje, kako je moguće da se Republika Srbija poziva i ugleda na jedan ugovor koji je donet 1921. godine, skoro pre 100 godina, između Republike Irske i Velike Britanije, na jedan ugovor koji je proizveo velike ljudske žrtve ili negde oko 3.500 ljudi je poginulo samo u sukobima u Belfastu i okolini između protestanata i katolika.
Dakle, radi se potpuno o neprimerenom poređenju, poređenju koje nije dobro za naše nacionalne interese i koje se ne može primeniti na KiM. Prosto smo zapanjeni tom vrstom neozbiljnosti i jednom vrstom zanemarivanja Rezolucije 1244 i to nas, nažalost, upućuje na činjenicu da taj nemački pritisak i to treba jasno reći, radi se o pritisku najjače države u EU, Nemačke, i videli smo šta se desilo i kakva je provokacija u suštini bila ova jučerašnja poseta Angele Merkel. Radi se o jednoj vrsti popuštanja pod pritiskom Nemačke i to treba jasno i glasno reći. Ne radi se ni o kakvom ispunjavanju evropskih standarda, ne radi se o nikakvom ispunjavanju evropskog puta, već o popuštanju pred pritiskom jedne zemlje i jedne politike, tačnije, koja nije prijateljska prema Republici Srbiji.
U tom smislu mi vidimo otvorene pretnje gospođe Merkel, koja pominje čak i neke vojne metode za rešavanje pitanja tzv. paralelnih institucija na severu Kosova. Kada pogledate, svako ko je bio u Kosovskoj Mitrovici, svako ko je bio u te četiri opštine zna da nema "s" od suvereniteta tzv. Kosova.
Dakle, postoji suverenitet Republike Srbije na KiM, postoji na severu Kosova i ne smemo se odricati zbog nekakve fraze da UN nema alternativu, ili zbog štetnog ekonomsko-pravnog i političkog puta koji nas vodi u EU. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Danas na dnevnom redu imamo više ugovora sa Nemačkom razvojnom bankom i to je, nažalost, sa naše tačke gledišta, sa tačke gledišta SRS koja se uvek zalagala za domaći bankarski sistem, za jednu nacionalnu politiku i u finansijskoj sferi, to je žalosna činjenica jer posle 2001. godine mi faktički nemamo mogućnost da stvorimo jednu našu razvojnu banku, jednu banku koja bi finansirala naše privrednike, naš izvoz i sve ove projekte koji se dana spominju na dnevnom redu, jer kao što sigurno znate, žao mi je što nije tu gospodin Cvetković, kao bivši i aktuelni ministar finansija, četiri razvojne banke su gašene zbog zahteva Svetske banke i MMF i umesto da smo od njih stvorili jednu razvojnu  banku, danas uzimamo nepovoljne kredite od Nemačke razvojne banke. Moje kolege i ja ćemo dokazati da su to nepovoljni krediti, da su uslovi tih kredita loši i da su oni, to je suština ovih kredita, usmereni ka poboljšanju rada nemačkih formi na teritoriji Republike Srbije. To je suština ovih kredita i to je nešto od čega ne treba da bežimo, već da pogledamo istini u oči i da vidimo da Nemačka razvojna banka, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i sve druge bankarske institucije povezane sa Nemačkom i EU u suštini i faktički u praksi daju kredite uglavnom svojim konsultantima, svojim firmama, a u isto vreme srpska preduzeća, srpski radnici, srpska građevinska preduzeća pre svega gube posao. To su činjenice koje stoje iza ovih kredita i mi ćemo ih dokazati u raspravi, argumentovano naravno, i pokazaćemo da je bilo mnogo bolje da su se ta sredstva usmerila ka našim preduzećima i našim ljudima koji su suočeni sa sve većom nezaposlenošću.
Pre svega bih hteo da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o izmenama Sporazuma između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Nažalost, ministar nije rekao ni jednu reč o tom sporazumu. Smatramo da je to veoma važno i da je tzv. saradnja sa Evropskom investicionom bankom ili bankom koja je faktički jedna vrsta konsultativne institucije ili organa EU, Evropska investiciona banka je jedan činilac u finansijskom i ekonomskom pogledu koji određuje usmeravanje tih kredita i dobijanje javnih nabavki. Faktički se preko tih nepovoljnih uslova suspenduje Zakon o javnim nabavkama, što je katastrofa i skandal za koji, pre svega, odgovara Vlada Republike Srbije.
Evropska investiciona banka o kojoj danas raspravljamo, tj. o sporazumu koji treba da se promeni sa Evropskom investicionom bankom, kao što znate, osnovana je još 1957. godine rimskim sporazumima, Lisabonskim ugovorom ona je već dobila drugu funkciju i postala konsultativni organ EU. Međutim, iza te Evropske investicione banke, to treba otvoreno reći, stoji Nemačka, jer Nemačka je glavni akcionar te Evropske investicione banke. Nemačka je uložila najviše sredstava u nju i sa ostalim velikim zemljama Evropske unije, Italijom, Francuskom i Velikom Britanijom, ima većinu u Savetu guvernera, ima preko 50% glasova u tom telu koje odlučuje o postavljanju Evropske investicione banke. Evropska investiciona banka faktički uzima kredite na finansijskom tržištu i dalje ih usmerava prema tržišnim kamatama.
Dakle, ne radi se o nikakvoj pomoći, ne radi se o nikakvim filantropskim ili bilo kakvim drugim motivima, već se radi o tržišnim zakonima, radi se o banci iza koje stoji Nemačka, i to treba jasno reći kada se govori o nekakvoj pomoći Evropske unije, o nekakvim dobrim namerama i sličnom.
Takođe, što se tiče tog sporazuma sa Evropskom investicionom bankom, treba naglasiti da je on samo deo jednog okvirnog sporazuma sa Evropskom investicionom bankom, koji je Republika Srbija potpisala pre nekoliko godina i koji je objavljen u međunarodnim ugovorima u 2009. godini, tj. u "Službenom glasniku". Radi se jednostavno o jednom okvirnom ugovoru, čiji je ovaj sporazum o kojem danas raspravljamo deo, jednom okvirnom ugovoru koji je više nego štetan za građane Republike Srbije, za preduzeća Republike Srbije i posebno za građevinske firme. Jednostavno, dovoljno je da pogledate član 6. ovog okvirnog sporazuma sa Evropskom investicionom bankom i biće vam jasno da taj član 6. faktički suspenduje Zakon o javnim nabavkama Republike Srbije ili zakon koji je više nego važan i zakon o kome danas, juče i svaki dan slušamo kao da je veliki problem što se tiče korupcije.
Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da nije tako i da je glavni problem, što se tiče Zakona o javnim nabavkama, upravo Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i sve one banke koje suspenduju fer i ravnopravne uslove u vezi sa javnim nabavkama. Tačnije, i biću potpuno konkretan, vi imate u članu 6. ovog okvirnog sporazuma, citiram, da banka može povremeno da uslove i finansiranje projekata dogovorom o učešću u javnim nadmetanjima i drugim konkretnim postupcima. Šta to konkretno znači? Ne treba neko veliko tumačenje da imate u vidu da će Evropska investiciona banka ili banka iza koje stoji Nemačka faktički finansirati i forsirati upravo banke, firme i građevinska preduzeća iz zapadnog dela EU.
To je suština ovog sporazuma sa Evropskom investicionom bankom. To je suština svih naših odnosa sa Evropskom investicionom bankom. Mi imamo konkretne dokaze za to i to nije nikakva teorija zavere ili sada neko naklapanje. Pogledajte ko gradi most kod Beške. Pogledajte ko gradi Žeželjev most u Novom Sadu, most na Adi, ko renovira Gazelu i ko radi sve obilaznice u Republici Srbiji. Strane firme, a naša mostogradnja koja je izgradila te projekte ili Energoprojekt, moraju da idu po afričkom zemljama na tržištu Ruske Federacije da bi dobili posao. To je skandal. Do toga dovodi ovako loše pregovaranje sa Evropskom investicionom bankom ili sa bankom iza koje stoji Savezna Republika Nemačka.
To su činjenice od kojih se ne može pobeći, ako ih pogledate i tumačite u ekonomskom, pravnom ili bilo kakvom smislu. To je takođe i posledica fraze da EU nema alternativu u ekonomskom i u bilo kakvom drugom smislu. Naravno da ima alternativu, alternativa je Srbija, alternativa je pomaganje našim preduzećima, našim radnicima, našim građevinskim preduzećima, onima koji se bave ovim ugovorima, koje ćemo danas razmatrati, o toplanama i vodovodu. Imaju i postoje naša građevinska preduzeća, postoje preduzeća u ovim oblastima koja će bolje uraditi to i sa manje troškova za budžet Republike Srbije. To je činjenica i SRS je, između ostalog, zbog toga protiv fraze da EU nema alternativu i da je EU spas u ekonomskom smislu za Republiku Srbiju. Ne, nije to tačno, to je loše i to je propast za Republiku Srbiju i u ekonomskom i političkom smislu i kojem god hoćete, počevši od otimanja Kosova, tj. 15% naše teritorije pa nadalje.
Što se tiče ovog okvirnog sporazuma između Evropske investicione banke i Republike Srbije, takođe, postoji još jedna za nas neshvatljiva u pravnom smislu te reči činjenica, da se predviđa nadležnost Evropskog suda pravde. Kako je to moguće? Koji je ovo pravnik pisao? Da li je moguće da vi priznajete nadležnost Evropskog suda pravde, iako Srbija nije članica EU? To je skandalozno. To ne postoji čak ni u Nemačkoj koja stoji iz ove Evropske investicione banke i ovih kredita Nemačke razvojne banke, već postoji jedna supstidiarnost i primat nacionalnog prava nad pravnom EU. To je samo kod nas moguće da jedan pravosudni organ kao što je Evropski sud pravde može da bude nadležan za nešto što se tiče nacionalnog prava. To je potpuno neshvatljivo i mislimo da jednostavno to treba odbaciti, da je ta odredba u suštini ništavna i da ruši pravnu koherentnost pravnog sistema Republike Srbije.
Takođe, u članu 10. ovog okvirnog sporazuma sa Evropskom investicionom bankom se pominje da će moći da se izvrši subrogracija ili prelaz potraživanja nekim drugim poveriocima, što je ponovo jedna vrsta pravne nesigurnosti i jedna vrsta unošenja konfuzije u pravni i ekonomski sistem Republike Srbije.
Što se tiče ovog ugovora, tj. okvirnog ugovora o kreditu, i tako ga treba naglasiti, jer detalje ne znamo i tek ćemo videti te detalje, nadamo se u Narodnoj skupštini, ili će to biti opet netransparentno u onom kontekstu EU, od 45 miliona evra od Nemačke razvojne banke je za grejanje u pojedinim delovima Srbije. U preambuli se opet pominje da će se javne nabavke faktički usklađivati sa uslovima OCD, što nas ponovo dovodi do zaključka da se jednostavno Zakon o javnim nabavkama suspenduje i da jednostavno imate neke institucije, pre svega Evropsku investicionu banku, Nemačku razvojnu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Svetsku banku i MMF, koji imaju prvenstvo na finansijskom i ekonomskom tržištu Republike Srbije, što dovodi do dalje nezaposlenosti, pada industrijske proizvodnje i, naravno, daljeg zaduživanja Republike Srbije i otplaćivanja enormno velikih i lihvarskih kamata koje su prisutne na finansijskom tržištu Republike Srbije.
Takođe, iznosi se jedna potpuno konfuzna definicija da će Republika Srbija, to je u preambuli ovog sporazuma sa Nemačkom razvojnom bankom, da će Republika Srbija dati doprinos od 9,250 miliona evra, što je potpuno neshvatljivo. Ako dobijate kredit, kako je moguće da dajete još devet miliona evra faktički, nešto više od devet miliona evra? Dakle, ovo nije razjašnjeno u preambuli i to pokazuje da je ovaj ugovor sa Nemačkom razvojnom bankom jednostavno nejasan, netačan i da ga treba dalje definisati. To ponovo pokazuje da je tačna naša definicija, a to je da se radi o okvirnom sporazumu čiji je cilj, i to ćemo ponovo naglasiti, faktički pomaganje nastupa nemačkih firmi na tržištu Republike Srbije. To je činjenica koja se ne može demantovati u pravnom i ekonomskom smislu i na koju ukazuje tumačenje i drugih članova ovog ugovora, okvirnog ugovora sa Nemačkom razvojnom bankom.
Pogledajte član 2. ovog ugovora i član 1. gde se formira jedna agencija koja će vršiti izradu tih poslova u vezi grejanja. Ne piše se koje će firme biti u toj agenciji i ne navodi se, na primer, da će to biti firme iz Srbije, nego se ostavlja jedno tumačenje, jedna vrsta tumačenja ili jedna vrsta pravne praznine da će tu agenciju činiti, recimo, firme iz zapadne Evrope, a najverovatnije će to biti firme iz Nemačke. Nema nikakve garancije da se to tako neće desiti.
Takođe, zašto je štetan ovaj sporazum? Štetan je i zbog velikog broja provizija, velikog broja odredbi o zateznim kamatama, o paušalnim naknadama. Na primer, u članu 4. se navodi da je provizija negde oko 0,25% za, pazite sada, neisplaćeni deo kredita. Vi ćete, znači, plaćati za neisplaćeni deo kredita koji, kao što ovde postoji u tabeli, je u ratama, plaćaćete ogromnu proviziju od 0,25%. Posle toga, takođe u članu 4. se navodi da postoji naknada za poslovanje od 0,5% glavnice. To je negde oko 250 hiljada evra i mi faktički dajemo bogatoj i razvijenoj Nemačkoj 250 hiljada evra kao jednu vrstu poklona. Do toga dovodi ovaj ovako loš kredit.
Takođe, u članu 7. ovog okvirnog ugovora o kreditu sa Nemačkom razvojnom bankom se navodi da postoji zatezna kamata od nekih 300% bazičnih poena i da postoji još jedna paušalna naknada takođe od 300% bazičnih poena, što pokazuje da se radi o jednom uslovljenom kreditu, da se radi o kreditu koji je loš, koji je netransparentan i koji je u samoj svrsi jedna vrsta opterećenja za budžet Republike Srbije, a ne o jednom razvojnom kreditu ili o jednom kreditu koji će dovesti do boljitka u ovoj sferi koju on reguliše, tj. što se tiče grejanja.
Sa pravne tačke gledišta je potpuno neshvatljivo da jedna strana u ovom ugovoru, a to je Nemačka razvojna banka, može da ima pravo da podnese obračun na osnovu uverljivog dokaza. Šta je to uverljiv dokaz? Kako je moguće da jedna strana tumači šta je uverljiv dokaz? Valjda to treba da tumači arbitraža ili nadležan sud. To je potpuno neshvatljivo.
To pokazuje da ne postoji ravnopravnost strana u pravnom smislu između Republike Srbije i Nemačka razvojne banke. Jer nemoguće da jedna strana u sporu automatski je u pravu samo na osnovu definicije da ona može podneti uverljiv dokaz. Može se odrediti u slučaju spora samo mišljenje i stav eventualno neke arbitraže, recimo Međunarodne trgovinske arbitraže u Parizu, a ne arbitraže u Frankfurtu kao što je ovde navedeno i u jednom i u drugom ugovoru sa Nemačkom razvojnom bankom i što ponovo pokazuje da jednostavno radi se o nepovoljnom kreditu, o kreditu koji jednostavno nije rezultat ravnopravnih volja između dve strane.
Takođe, potpuno je skandalozno da se Republika Srbija obavezala da plaća deo poreza u vezi ovog kredita do nemačkih poreza. To je kao da tvrdite da je Republika Srbija deo SR Nemačke. Nije tačno, to nije tačno, možda neko misli da je to tako, možda neko misli da treba im popuštati i na KiM i u ekonomiji, i u takozvanim evropskim integracijama, ali u pravno-formalnom smislu Republika Srbija nije do pravno-finansijskog sistema SR Nemačke. To su činjenice, makar formalno je tako, faktički to je već drugo pitanje i to je već pitanje za neku drugu raspravu, to je pitanje za predsednika Republike, premijera itd.
Takođe, ako dođe do uvećanja troškova navodi se u članu 10. ovog štetnog ugovora navodi se da oni mogu doći kao posledica mera centralne banke, promene zakona ili višestranog ugovora. Dakle, kada ovo pogledate i jezički, logički, pravnim i svakim drugim tumačenjem, doći ćete do zaključka da, ako gospođa Merkel ili gospodin Sarkozi promene Lisabonskim ugovorom, onda može doći do promene ugovora o kreditu koji uzima Republika Srbija ili, tačnije, da dođe do daljih i dodatnih troškova, kao što se navodi u članu 10. ovog štetnog i lošeg ugovora o kredita sa Nemačkom razvojnom bankom. Dakle, radi se o jednom ne transparentnom, jednom uslovljenom, jednom okvirnom sporazumu koji neće doprineti boljoj ekonomskoj situaciji u Republici Srbiji.
Mislim da je suština i jednog i drugog ugovora sa Nemačkom razvojnom bankom i apelujem da obratite posebnu pažnju na član 11, gde se navodi da je Republika Srbija i agencija koja će biti formirana za izvršavanje ovog kredita od 45 miliona evra, dužna da posao "poveri dobrim konsultantima na međunarodnim tenderima". Ne treba neka velika pamet, ne treba neko specijalno tumačenje da dođemo do zaključka na osnovu prethodnih kredita koji su zaključivani sa Evropskom investicionom bankom, sa Nemačkom razvojnom bankom i sa svim drugim tzv. evropskim bankama, da će se raditi o konsultatntima iz zapadnog dela EU. Pošto se o nemačkoj banci, verovatno će se raditi o konsultantima iz Nemačke. To je činjenica. Dakle, Srbija će se zadužiti da bi plaćala konsultante iz Nemačke, da bi plaćala nemačke firme. To je suština ovog štetnog i lošeg ugovora sa Nemačkom razvojnom bankom od 45 miliona evra.
Takođe, kao što sam već rekao, u članu 14, što je više nego štetno, navodi se nadležnost arbitraže u Frankfurtu, a ne arbitraže koja je opšte poznata, međunarodne arbitraže Međunarodne arbitražne komore.
Takođe, sve ovog što smo rekli za prethodni kredit od 45 miliona, može se isto tako, još više primetiti za sledeći kredit sa Nemačkom razvojnom bankom u visini od 25 miliona evra, tačnije u visini od 17 miliona evra i nekakvih 7,5 miliona finansijskog doprinosa. Taj finansijski doprinos, više je nego jasno kada pogledate odredbe ovog ugovora od 17 miliona evra, će biti isplaćen nemačkim firmama, nemačkim konsultantima koji će se baviti problemima vodosnabdevanja u Republici Srbiji. To je skandal i još jedan dokaz da je fraza da EU nema alternativu štetna u finansijskom, ekonomskom, političkom, pravnom i svakom drugom smislu za Republiku Srbiju.
Takođe, radi se o uslovljenom, okvirnom sporazumu, jer u članu 1. ovog ugovora od 17 miliona evra ili 25 miliona evra se navodi da će posebni ugovori tek biti sklopljeni između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke i da taj tzv. finansijski doprinos, o kojem se govori u preambuli, može biti umanjen ili uslovljen. Dakle, nije sigurno da će tih 7,5 miliona evra uopšte biti isplaćeno, kome će biti isplaćeno i da će doći ikada u Republiku Srbiju.
Takođe, u članu 4. ovog ugovora se navodi da će ponovo biti propisana provizija od 0,25% koju će Republika Srbija plaćati, provizija od 0,25% od glavnice i kamata, pored svih ovih velikih provizija, od 3,49%. Vi sigurno znate da je svaka kamata i za 3% loša u ekonomskom i pravnom smislu za zajmoprimca. Naravno, u članu 7. se navodi zatezna kamata, u članu 11. ono što je glavno za nemačke tzv. partnere je to da će se projekat od ovih 17 ili 25 miliona poveriti konsultantima i firmama koje će se prijaviti na međunarodnim javnim nabavkama, tačnije najverovatnije nemačkim firmama, nemačkim konsultantima i svima onima koji povećavaju nezaposlenost i loš životi standard u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, nažalost ministar potpredsednik Kalanović nije tu. I mi smo primetili da nije bilo govora o važnim zakonima, to jest o važnim predlozima izmena Zakona o osiguranju i preuzimanju akcionarskih društava. Mislimo da je to jedna vrsta bežanja od teme koja zaokuplja naše građane i koja je konkretna. Radi se o jednom stanju koje nije normalno u finansijskom sistemu Republike Srbije, pre svega u bankarskom sektoru, ali i u sektoru osiguranja.

U tom smislu, smatramo da Vlada Republike Srbije, ministri, posebno ministri koji su nadležni za finansijski sektor, treba da se pozabave jednom činjenicom koja se može svesti na prostu i jednostavnu stvar, da u Republici Srbiji postoje najveće kamate u Evropi. To nije stav samo SRS, već je to nešto što je izneto i od strane ekonomske nauke, na primer od gospodina Vučkovića i časopisa "Makoroekonomske analize". Dakle, postoji jedna situacija koja se mora menjati i smatramo da sve ostalo, priče o agencijama, priče o registru su potrebne radi dolaženja do najboljeg rešenja, ali se radi o nečemu što je ipak sporedno za naše građane, možda za neku finansijsku elitu koja postoji definitivno u ovoj zemlji i koja se oslanja na EU i koja trguje na berzi, ali za prosečnog građanina, za građanina koji ima sve manju platu i manje mogućnosti da vraća te likhvarske kredite, ipak smatramo da je trebalo malo više reči posvetiti pre svega Predlogu zakona o izmenama Zakona o osiguranju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

Zašto to mislimo? Zato što u obrazloženju npr. zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava jasno piše da je osnovni zakon doprineo i da je svrha i tog zakona i izgleda cele ove politike u finansijskom sektoru preuzimanje naših banaka, naših finansijskih organizacija, osiguravajućih društava od strane tzv. stranih investitora ili, ako to prevedemo na još prostiji rečnik, radi se o finansijskim organizacijama, bankama iz zapadnog dela EU, pre svega iz Austrije, Nemačke, Francuske, Italije i bankama i finansijskim organizacijama koje su ovde dovele do toga da, opet se vraćamo na početak našeg izlaganja, da se radi o nenormalnoj situaciji, da imamo najveće kamate u Evropi.

To je nešto što smo hteli da čujemo od potpredsednika Vlade, od gospođe ministar, da čujemo kakve su projekcije, šta će uraditi Vlada Republike Srbije, zajedno sa Narodnom bankom, u smislu ispravljanja ove potpuno nenormalne situacije, jer smatramo da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i to smo izneli kada je ovde bio guverner, jednostavno nije dovoljan da bi zaštitio prava građana i prava korisnika, a to je nešto što je, vi to sigurno znate, i mi znamo kao stranka koja je protiv EU, ne samo zbog toga što nam otimaju 15% teritorije, nego smatramo i da je u ekonomskom smislu EU loš projekat za Republiku Srbiju. Smatramo da se u tom evropskom pravu mnogo pažnje obraća na prava potrošača.

Takođe, u obrazloženju Predloga zakona o izmenama Zakona o osiguranju se navodi da se menja član 234. i onda se navode razlozi za donošenje ovog zakona.

Prvi razlog je sistematsko usaglašavanje sa pravom EU. Drugi razlog je razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja, zatim se navodi pravna sigurnost i, što je posebno interesantno, pripreme za novi zakon u ovoj oblasti.

Smatramo da taj zakon mora da ima u vidu ne samo stanje u odnosu između životnog i neživotnog osiguranja. Sigurno znate da neživotno osiguranje, tj. osiguranje imovine je mnogo više zastupljeno. Ako se ne varam, to je negde oko 90% ovog sektora, ali smatramo da postoje problemi koji su slični onim problemima koje smo naveli u bankarskom sektoru. Tu ću biti potpuno konkretan i jasan, to je pokušaj tzv. prijatelja iz EU, tj. osiguravajućih društava iz EU da, tu sam potpuno konkretan, i žao mi je što gospođa Kalanović nije tu da mi odgovori na konkretno pitanje, a to je pokušaj da se preuzme "Dunav osiguranje" ili najveća osiguravajuća kuća u tom sektoru. To je nešto što nije naša špekulacija ili da mi sada izvodimo neke teorije zavere, nego se pozivamo na konkretnu izjavu prvog zamenika premijera, potpredsednika Vlade, koji je rekao 10. oktobra 2011. godine, da MMF traži od Republike Srbije da proda "Dunav osiguranje" ili osiguravajuće društvo koje ima najveći udeo u ovom sektoru i da se jasnije izrazim, da je jedina ostala ozbiljna osiguravajuća kuća u Republici Srbiji.

Naše konkretno pitanje je upućeno Vladi i gospođi Kalanović koja nažalost nije tu, je bilo – da li će Vlada Republike Srbije popustiti pod zahtevima MMF, kao što je popustila u Zakonu o budžetu, jer je prekršila sve rokove koji su bili u Zakonu o budžetskom sistemu. Mesec dana, što je potpuno skandalozno, pod priznanjem da MMF traži da se prekrši Zakon o budžetskom sistemu i da se probiju svi rokovi, od 1. novembra i 15. decembra, da li će ponovo tako postupiti i da li će dozvoliti prodaju naše, srpske, državne osiguravajuće kuće "Dunav osiguranje"?

To je pitanje nad pitanjima i pitanje koje je vezano za ovaj zakon o osiguranju i za zakon koji vi najavljujete, u obrazloženju ovih izmena i koji će se uskoro doneti.

Jednostavno, smatramo, ne samo kao opoziciona partija koja je protiv EU u potpunosti, ne samo zbog toga što nam otimaju 15% teritorije, nego i zbog ekonomskih razloga, smatramo i da građani Republike Srbije i svi oni ljudi koji plaćaju premiju osiguranja, a priznaćete da ih je mnogo, da se radi o stotinama hiljada i o milionima, imaju pravo da znaju da li će Vlada Republike Srbije postupiti na onaj način kao što je postupila sa četiri banke 2001. godine, sa te četiri domaće banke?

To su činjenice i to su neka osnovna pitanja. Stvarno ne vidimo, a naravno, nismo protiv nikakve argumentovane rasprave, ali ne vidimo da li postoji u ovom trenutku važnija tema od toga u sektoru osiguranja. Sada možemo da pričamo i o promeni ovog člana, tačnije o jednom produžavanju roka za godinu dana i to je legitimno sa vaše strane. Ali, ovde se radi o jednoj vrsti ucene MMF, o jednoj vrsti ucene koja dovodi do toga da slušamo zamenika premijera koji kaže da MMF traži da se proda "Dunav osiguranje".

Mi smo protiv toga i smatramo da u ovom sektoru mora da postoji jedna državna jaka kuća kao što je "Dunav osiguranje", posebno posle prodaje "DDOR-Novi Sad", posebno posle prodaje od strane gospodina Miškovića, "Delta osiguranja", a sada je to "Delta Đenerali". Jednostavno, vidimo da imate tendenciju jednog potpunog preuzimanja osiguravajućeg sektora od strane tzv. prijatelja iz EU, tačnije od onih koji nam oduzimaju ne samo 15% teritorije, nego nam otimaju i standard, nameću nam najveće kamate u Evropi i u sutšini podstiču nezaposlenost i pad životnog standarda u Republici Srbiji.

Takođe, vidimo u obrazloženju zakona da se pojavljuje već famozna izjava usklađenosti sa propisima EU. To je u skladu sa Poslovnikom Vlade. Priznaje se da će se u tom sklopu usklađivanja ili harmonizacije sa evropskim pravom, koristiti član 72. SSP. To je jedan opšti rok i vi sigurno znate da se radi o roku koji je negde do 2014. godine. Tačnije, od 2008. – 2014. godine, ili šest godina. Ali, nije nam jasno ko je pisao ovaj predlog zakona? Mi iz SRS koji smo protiv EU, koji smo protiv i u pravnom smislu i smatramo da je usvajanje ili harmonizacija tzv. evropskih zakona loša za naš pravni sistem,, za pravnu koherentnost sistema Republike Srbije, primetili smo da predlagač zakona ne zna ništa faktički o SSP i to je strahovit skandal, jer ovde neprestano slušamo u zadnje četiri godine da je SSP maltene Sveto Pismo. Imali smo i raskol u SRS, jer ova frakcija koja je htela da potpiše SSP, uradila je to po svaku cenu i videli ste da je to nešto što opredeljuje političku, ekonomsku i pravnu scenu u Republici Srbiji u ovom trenutku.

Dolazimo do činjenice da predlagač zakona nije čitao SSP, jer se ne poziva na član 91. SSP koji upravo može biti neksus ili pravna veza sa ovim predlogom zakona, jer on upravo reguliše bankarski sektor, usluge i osiguranja. Potpuna neznalica je pisala, a moram da upotrebim takav izraz, i ne znam ko je to, ovaj predlog zakona koji se bavi osiguranjem.

Radi se o jednom automatizmu, o jednoj vrsti prepisivanja koje je verovatno podobno za osnovnu školu i za malo lošije đake u osnovnoj školi, ali nije podobno za najviše zakonodavno telo, nije podobno za Vladu Republike Srbije. To je skandal koji se nije pojavio prvi put i već smo o tome govorili kada je gospodin Đelić bio tu, a koji je sada napustio svoju funkciju.

Takođe, vidimo da se u obrazloženju ovog zakona u vezi osiguranja, zakonodavac poziva na Direktivu Saveta evropske zajednice 73-226 i Direktivu 79-267. Međutim, iako ga upravo akt Vlade, čiji ste vi deo, obavezuje da iznese tabelu usklađenosti, verovatno zbog nemarnosti i aljkavosti, i ne znam čega, neću spekulisati, ovde nema tabele usklađenosti sa zakonima EU. Navodi se da to nije potrebno, jer se zakon navodno svodi samo na kratke izmene, što opet pokazuje jednu vrstu aljkavosti, jednu vrstu nemarnosti i jednu vrstu potcenjivanja građana Republike Srbije, najvišeg zakonodavnog tela u Republici Srbiji i ponovo dokazuje našu tezu, da se radi o pukom prepisivanju zakona, o pukom prepisivanju nekih normi koje nemaju blage veze sa problemima koji tište građane Republike Srbije. Zato je iz dana u dan sve gore, i u pravnom, i u ekonomskom smislu, i naravno, što se tiče južne srpske pokrajine.

Kada pogledamo još neke podatke, oni nas opet upozoravaju na to, da moramo iskazati jednu vrstu zabrinutosti zbog stanja na tržištu osiguranja. Vidimo da su životna osiguranja, a zamislite koliki je to procenat – 92%, u rukama stranih osiguravajućih društava. To je monopol, to je nedopustiv monopol. Opet kažemo, ako se ispuni ovaj zahtev ili ultimatum MMF, da prodate "Dunav osiguranje", to će doći faktički do 100% i Srbija će biti jedna vrsta ekonomske kolonije ili neokolonije. Ne znam adekvatan izraz, jer ne postoji. Tako nešto čak ne postoji ni u zemljama koje je EU, faktički, u ekonomskom smislu potpuno uništila, kao što je Mađarska koja ima dug od 235 milijardi dolara u ovoj godini, ili Poljska koja ima 365 milijardi dolara dug. Priznaćete da je slična situacija u Sloveniji, koja takođe ima ogroman dug. Ako se ne varam, negde je oko 60 milijardi dolara. U istoj toj Sloveniji, koja je u sve lošijoj i lošijoj ekonomskoj situaciji zbog stupanja u EU, vi imate "Triglav osiguranje" koje je u državnom vlasništvu.

Ako ne možete jedan takav minimum da očuvate na tržištu osiguranja, onda nam ne treba ni Vlada. Onda treba staviti samo ovog gospodina Alena iz MMF da nam on određuje šta treba da prodamo, da nam on određuje kolike treba da budu penzije, da nam on određuje kada treba da se usvoji budžet ili da nam određuje predstavnik MMF, gospodin Alen, koji je upropastio upravo ova dva primera koje sam naveo, Mađarske i Poljske, gde je bio predstavnik, a vi to sigurno znate, godinama MMF.

Ako smo dotle došli, onda to pokazuje ne samo da postoji jedna vrsta pritiska od strane EU, nego pokazuje stanje svesti političke i intelektualne elite, koja opravdava ovakve nebulozne i besmislene korake.

Takođe, što se tiče neživotnog osiguranja, vi imate ponovo jednu lošu situaciju da strana osiguravajuća društva imaju negde skoro 60% tržišta, što je ponovo monopol i vi sigurno znate da, prema konkurencijskom pravu EU, sve preko 40% u delu jednog tržišta je monopol. Ovde imate 60%, što je ponovo jedna vrsta dokaza da se radi o monopolu stranih osiguravajućih društava i društava iz zapadnog dela EU i ukupna imovina koja pokazuje da strana osiguravajuća društva ponovo imaju preko 65% na tržištu u Republici Srbiji i preko 65% zaposlenih.

Takođe, nije nam jasno zašto ne vodite jednu nacionalnu, jednu državotvornu politiku u osiguravajućem sektoru, jer upravo ovi ljudi koji dolaze iz MMF, poput gospodina Alena, ne mogu demantovati činjenicu da na zapadu postoji jedna nova tendencija nacionalne zaštite. Vi sigurno znate da su upravo takvi finansijski giganti poput "Fani Meja" i "Fredi Meka" ponovo tražili pomoć od američke države, iako su do sada dobili negde oko 180 milijardi dolara. Dakle, primenjuju se ponovo, kao u slučaju političkih događanja oko Kosova, dvostruki standardi, što važi i za zapadne tzv. prijatelje iz EU, ne važi za Srbiju i to je činjenica koju ne može demantovati niko ko neutralno i neostrašćeno proučava ovu materiju koju reguliše ovaj zakon u vezi osiguranja.

Drugi zakon o kom gospođa Kalanović nije rekla ni jednu reč i što smatramo da je potpuno neprimereno, jer radi se ponovo o jednoj bitnoj i važnoj materiji, je zakon o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Ovde dolazimo ponovo do sličnog zaključka kao što smo došli u vezi prethodnog zakona. U obrazloženju zakona se navodi da je osnovni Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, citiram – omogućio preuzimanje domaćih banaka od strane stranih tzv. investitora. Da to prevedemo i konkretno i jasno - omogućio prodaju srpskih banaka bankama iz zapadnog dela EU. Danas zbog toga, ponovo dolazimo do istog zaključka, imamo najveće kamate u Evropi, ne u EU, nego u Evropi i na celom kontinentu, što je potpuno neshvatljivo u momentu kada imate pravi talas donošenja zakona o oporezivanju banaka u Mađarskoj, u Slovačkoj, u Španiji, čak i u Francuskoj.

Prosto ne vidimo razlog zašto ne bi Vlada gospodina Cvetkovića, potpredsednici pokazali jednu vrstu minimalne hrabrosti koju pokazuje npr. gospodin Orban u Mađarskoj, koji je premijer jedne države članice EU, ne vidim razlog zašto se ne bi mogao uvesti tzv. tranzicioni porez koji bi pomogao da se ta sredstva iz sektora koji jedini prihoduje, a to je bankarski sektor, usmere ka onima kojima je najpotrebnije, a to su naši penzioneri, naši đaci, naši studenti, ljudi kojima je potrebna zdravstvena zaštita. Ne vidimo razlog da se tako ne postupi, osim ako ne postoje neki pritisci ili neka vrsta obaveze prema EU, ali mi nećemo da ulazimo u to. To je nešto što će se pokazati u narednom periodu.

Takođe, u obrazloženju zakona o preuzimanju akcionarskih društava zakonodavac navodi da se taj zakon oslanja na Zakon o privrednim društvima. To je zakon koji je ovde bio skoro i o kojem smo raspravljali. Navodi se i vidimo da u okviru ove tačke opet imamo izmenu Zakona o privrednim društvima. Navodi se da se radi o važnim promenama, da je taj zakon o privrednim društvima, samo nekoliko meseci posle usvajanja i objavljivanja u "Službenom glasniku", došao u situaciju da se mora menjati. Kako je to moguće? Kako je moguće kada u obrazloženju tog zakona je napisano da su u izradi tog zakona učestvovali eksperti iz Evropske banke za obnovu i razvoj, upravo banke koja pokušava da preuzme našu zadnju srpsku banku, Komercijalnu banku i

eksperti iz nama tzv. prijateljske Nemačke. Došli smo do činjenice da ti skupo plaćeni eksperti iz Nemačke koje plaćaju građani Republike Srbije iz budžeta, radi izrade ovog zakona o privrednim društvima, oni nisu bili u stanju da naprave zakon koji je mogao par meseci da funkcioniše i vi priznajete, u obrazloženju ovih izmena zakona o privrednim društvima, da taj zakon mora da se menja. Nisu to neke minimalne promene, ne radi se o jednom, nego ovde imamo 25 članova, moraju da se menjaju iako su taj zakon radili tzv. eksperti iz Nemačke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Ovo je skandal. Znači da mi plaćamo nekoga iz Nemačke ko je ovde došao na turističko putovanje, nekoga iz Evropske banke za obnovu i razvoj ko ima ko zna kakve motive da to radi, da li je to preuzimanje Komercijalne banke, ne znam, to je već tema za drugu raspravu i mi plaćamo iz budžeta Republike Srbije te eksperte koji nisu bili u stanju da naprave zakon koji je mogao par meseci da funkcioniše, a da ne dođe do promene i da nemamo ovde na dnevnom redu zakon o izmenama Zakona o privrednim društvima koji ima 25 članova, što je potpuni skandal.

Opet ponavljam, SRS je potpuno protiv EU. Po tome smo jedinstvena stranka i smatramo da, čak i kada bi oni odustali od otimanja KiM, u ekonomskom smislu loše za Srbiju da bude članica EU, ali pratimo to zakonodavstvo da bi videli gde ono ima najviše negativnih efekata po pravni sistem Republike Srbije.

Došli smo do skandalozne činjenice da u obrazloženju zakona o preuzimanju akcionarskih društava, u vezi člana 2. gde se pravi neki neksus, pravna veza sa direktivom EZ, 2004-25, piše EC i to na ćirilici. Šta znači EC? Da li je to Evropska zajednica, da li je to Evropska unija, Evropska ekonomska zajednica ili znači da se radi o nekom ko ne zna razliku između Evropske zajednice, Evropske unije, srpskog i engleskog jezika i prevodi onako kako je napisano na engleski na srpski. To je skandal. To znači da je neko potpuno funkcionalno nepismen, neko ko ne zna osnove engleskog jezika piše ovakav predlog zakona. Objasnite mi, stvarno ne znam šta znači EC. Da li je to EZ, EU ili možda nešto treće? Kao da je neko to pisao, ne rukama, nego nogama.

Opet kažem, mi kao partija koja smo protiv EU u celosti, ne samo zbog otimanja KiM, nego i zbog pravnih i ekonomskih razloga, smatramo da je ovo skandal. Ovo je neko ko ne zna osnove engleskog jezika, neko ko ne zna šta se dešavalo u EU, neko ko ne zna da je donesen Lisabonski ugovor ili neko ko je zalutao, da li su to ti nemački eksperti ili eksperti Evropske banke za razvoj, to je pitanje za vas i za gospođu Kalanović, a ne za nas koji smo protiv EU u celosti.

Takođe u obrazloženju zakona o preuzimanju akcionarskih društava se navodi da će taj zakon stupiti na snagu i posle objavljivanja u "Službenom glasniku", kada se donesu podzakonski akti, u stvari akti koje treba da donese Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar. Ovde dolazimo do osnovnog problema u tzv. usvajanju tzv. evropskog prava, a to je da je ono neprimenljivo u pravnom smislu u Republici Srbiji. Možete da donesete, ako se ne varam, radi se o 200 zakona od 2008. godine, možete da donesete još više zakona, kao što je uradila Republika Makedonija, ali se ne mogu primeniti, jer ne samo što su to različiti pravno-ekonomski sistemi, nego i izveštaj iz ispunjavanja nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u EU pokazuje da je preko 40% zakona EU neprimenljivo jer nisu doneti podzakonski akti. To je činjenica i možete da govorite da se radi o jednom modernom pravnom toku, da se radi o nečemu što će pomoći građanima Republike Srbije. Mi tvrdimo suprotno. Ne samo zbog strahovitih ekonomskih posledica koje će ostaviti to usklađivanje nečega što je neprirodno za Republiku Srbiju, nego zbog jedne jedine činjenice da podzakonski akti nisu u mogućnosti da prate megalomanske političke i sve druge ambicije sadašnjeg rukovodstva Vlade i Republike Srbije koja hoće da uđe u EU bez alternative u pravnom, ekonomskom i političkom smislu.

Ubedite me da su podzakonski akti, da prate zakone u onom smislu usvajanja. Videli smo da je preko 90% tzv. evropskih zakona usvojila ova skupština. Ali, sa druge strane, izveštaj o sprovođenju NIP, na koji se vi pozivate u ovim obrazloženjima zakona, pokazuje da jednostavno podzakonski akti nisu primenjivi, evropsko pravo nije primenjivo u Republici Srbiji, i to je činjenica. Kakva god da bude propaganda, može udeliti Evropska kancelarija Vladi Republike Srbije još dva miliona evra, na uštrb onima kojima trebaju te pare, možete da pojačate još više tu propagandu, možete da imate sve medije, ali istina je sledeća – EU je u ekonomskom, pravnom i političkom smislu loša za Republiku Srbiju. Možemo argumentovano, za razliku od vas, da to dokažemo, bez ikakve ostrašćenosti, bez ikakvog optuživanja i bez ikakvog podsećanja šta je bilo pre pedeset, sto godina ili dvadeset godina. Dakle, argumentacija je na našoj strani i to pokazuju i ovi predlozi zakona.

Takođe, da je ovo tačno i da je ovo što mi govorimo potpuno argumentovano i da ima utemeljenje u pravu, ekonomiji i politici, pokazuje i tabela usklađenosti sa Direktivom 2004-2005, nekakve "EC", verovatno se radi o evropskoj zajednici, a pretpostavljam da je to evropska zajednica, ali ovde piše EC. Šta je to, ne znam, ali radi se o tome da jednostavno se navodi da ta direktiva ili uputstvo, što je pravilnije u pravnom smislu, nije usklađena sa srpskim zakonima, i to piše na stranama 61. i 62. ili je delimično usklađena, a to se navodi na strani 69.

U kontekstu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, želeli bi da istaknemo još jednu činjenicu. Vi ovde donosite jednu vrstu zakona koji će omogućiti dalje preuzimanje srpskih banaka i mi izražavamo bojazan da se, pre svega, radi o Komercijalnoj banci, jedinoj ozbiljnoj banci koja je ostala u većinskom vlasništvu naše države i naših građana, u trenutku kada upravo ti tzv. partneri zapadnog dela EU i SAD potpuno postupaju na suprotan način i vrše jednu vrstu nacionalizacije u finansijskom sektoru. Vi sigurno znate da je najsvežiji primer bila najveća belgijska banka "Dekstlija" koja je otkupljena, u stvari kontrolni paket od četiri milijarde evra, preuzet od strane belgijske države.

Dakle, dok stare članice EU preuzimaju i vraćaju svoj bankarski sektor iz privatnih ruku, iz ruku špekulanata, zelenaša i lihvara, ovde imate jedan potpuno suprotan koncept. Ovde imate činjenicu da premijer i Vlada i svi oni koji odobravaju tako nešto brane jedan neoliberalni koncept, koji je u suštini propao posle 2008. godine. Opet kažem, možete da date još 100% više na propagandu na Evropsku kancelariju za pridruživanje, Đelića, bilo koga, ali ovo su činjenice.

Takođe, imate još jedan pokazatelj koji nam govori da je jednostavno Srbija raj za špekulante, za lihvare, za zelenaše iz EU, a to je slučaj "Unikredit banke" koja je svima nama poznata i koja deluje na tržištu Republike Srbije. "Unikredit banka" zatvara svoje filijale širom Evrope, čak i u Bugarskoj i u Rumuniji. Otpušta nekoliko hiljada radnika, prodaje svoju imovinu, i to skoro u svim našim susednim zemljama, u celoj istočnoj Evropi, ali, gle čuda, jedino u Srbiji njoj ne opada prihod, jer imate činjenicu da je Srbija raj za špekulante, za zelenaše iz EU ili za one koji uništavaju standard naših građana. To je činjenica, da je EU loša za standard naših građana, za sve one ljude u našoj zemlji koji moraju da plaćaju ovakve lihvarske kamate koje su neverovatne.

Daću vam još jedan primer, a vi to sigurno znate, da je prosečna kamatna stopa u Republici Srbiji u 2010. godini bila negde oko 12%. Istovremeno u Nemačkoj, u zemlji koja je motor EU, koja ima BDP više stotina puta veći od našeg, ili u zemlji koja prednjači u otimanju Kosova i pucanju na naše građane na KiM, imate činjenicu da je tamo prosečna kamatna stopa u 2010. godini iznosila 3%. Znači, u Srbiji 12%, a u Nemačkoj 3%. To se zove izrabljivanje. EU je forma za izrabljivanje od strane Nemačke i Francuske takvih zemalja kao što smo mi, siromašnih, kao što je Rumunija, Bugarska ili zemlje kojima ulazak u EU nije doneo ništa dobro. Navešću vam primer Bugarske, to je možda najbolji primer, koji je potpuno adekvatan, tamo su penzije 147 evra ili skoro duplo manje nego u Republici Srbiji.

Dakle, evropski put je promašaj. Evropski put je ćorsokak. U tom smislu smatramo da ste trebali, što se tiče ovih zakona o preuzimanju akcionarskih društava, da budete mnogo oprezniji, da imate u vidu da treba sačuvati, ne samo osiguravajuća društva poput "Dunav osiguranja", koji je naš, koji je državni, koji je svih srpskih građana, i to nije nešto što treba otuđiti samo zato što traže tzv. prijatelji iz MMF, nego treba sačuvati ovo malo što je ostalo u bankarskom sektoru, a pre svega mislim na Komercijalnu banku. Tu imate i primer ekonomista poput Milana Kovačevića, koji nema nikakve veze sa SRS, čak je više naklonjen vlasti, koji kaže da jednostavno preko fiktivnih, parafraziram, ugovora o uslugama strane banke, zapadne banke prebacuju profite iz Srbije ka EU, tj. ka zapadnim državama EU.

Takođe, uznemiravajući je podatak da skoro 70% kredita u Republici Srbiji ima deviznu klauzulu ili su u evrima, što pokazuje da jednostavno Vlada ne brani svoju valutu, da ne veruje u svoju valutu i da su jednostavno to posledice ovakve mazohističke ekonomske politike.

Konačno, što se tiče agencija, to je ponovo jedna stvar koja je više nego problematična, jer za vreme Vlade gospodina Cvetkovića imamo dupliranje, sa preko 60 agencija došli smo na negde oko 130 i to je nešto što se ne može opravdati. Sigurno znate da u Češkoj i u Slovačkoj imate jednocifren broj agencija. To je nešto o čemu treba da razmislite kada budete upućivali u proceduru ovakve zakone, koji niti su u skladu sa evropskim pravom, niti su u skladu sa očekivanjima i životnim standardom građana Republike Srbije, a niti su u skladu sa realnim stanjem u osiguravajućem sektoru, u sektoru bankarskom.

Smatramo da jednostavno treba da se stvari postave na zdrave osnove i da se jednostavno u tom smislu okanete dogme da EU nema alternativu. Ima alternativu i zna se da su to naši stari istorijski i ekonomski prijatelji iz Ruske Federacije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, radi se o devet predloga zakona, uglavnom o konvencijama i ratifikacijama sporazuma. Smatramo da u tom smislu su povezane neke teme koje i samo izlaganje ministra danas nam govori da se teško povezuju, jer on je govorio o prva četiri zakona.
Međutim, ovde imamo i neke zakone koji su povezani sa nekim drugim ministarstvima i ne vidimo razloga zašto i drugi ministri nisu, kao gospodin Mrkonjić, došli ovde i pokazali jednu vrstu uvažavanja prema Narodnoj skupštini, jer smatramo da bi bilo dosta reči o ovom sporazumu u odbrani sa Francuskom koji je ipak, priznaćete, malo neuobičajen u ovoj situaciji koju imamo u našoj južnoj pokrajini i jednoj vrsti napetosti koja je generisana i od strane upravo te države sa kojom treba da se potpiše Sporazum o saradnji u bezbedonosnoj strukturi, tj. u vojnoj oblasti, a to je Francuska.
Smatramo da su ova prva četiri zakona povezana i smatramo da je, posebno sa naše tačke gledišta, sa tačke jedne partije koja je apsolutno protiv ulaska u EU, ne samo zbog toga što se radi o političkim razlozima, nego i o ekonomskim, pravnim i svim drugim, vrlo je interesantno da u proceduri imamo jedan zakon koji potvrđuje, kao što je ministar rekao, Konvenciju iz 1993. godine. Mi u tom smislu, tj. ekonomski tim SRS je pokušao da dođe do svrhe tog sporazuma, da vidi šta on konkretno može da znači, kakva je njegova primenljivost u sadašnjim okolnostima u Republici Srbiji.
Posle analize ovog predloga zakona u vezi konvencije smatramo da se on može povezati sa Zakonom o pomorskoj plovidbi, može se povezati sa upitnikom EU, gde vidimo da u jednom delu, tačnije u naslovu Međunarodne organizacije i konvencije, na strani 157 se pominje upravo pomorski saobraćaj.
Prateći izlaganje predstavnika vlasti u vezi Zakona o pomorskoj plovidbi, koji mislimo da je konkretno povezan sa ovom konvencijom, došli smo do zaključka da ne može biti reči o ničem drugom već o jednoj činjenici da Srbija pokušava da privuče upisivanje stranih brodova u upisnik, tzv. registar gde bi se moglo na taj način doći do nekakve pomorske flote. Mislimo da je to osnovna svrha ratifikovanja, pored ove koju je pomenuo ministar, ove konvencije. Međutim, činjenica je da, ne možemo bežati od toga, da jednostavno posle 2006. godine Srbija je izgubila izlaz na more, tj. izgubili smo negde oko 200 kilometara morske obale i to je činjenica koja pokazuje da se radi trenutno o jednom zakonu koji je neprimenljiv i da se radi o zakonu koji bi mogao da bude mnogo više adekvatan za jednu državu koja ima izlaz na more, koja ima pomorsku flotu.
Naravno, vi ćete reći da postoje države koje iako nemaju izlaz na more, poput Austrije, imaju pomorsku flotu. To je tačno, znamo i mi da Austrija ima, ako se ne varam flotu od sedam brodova. Međutim, oni su u mnogo boljem položaju od nas i ne vidimo činjenicu da će Srbija moći u dogledno vreme da kupuje brodove i da stvara pomorsku flotu. U tom smislu, ponovo dolazimo do onoga što smatramo da je svrha i Zakona o pomorskoj plovidbi, a to je privlačenje upisivanja u upisnik stranih brodovlasnika. Međutim, to će vrlo teško ići, mislim da je to i vama jasno, ne samo zbog nezavidnog ekonomskog položaja u koji nas je dovela upravo EU, već i zbog činjenice da mnogo jače zemlje, zemlje koje imaju najveće trgovačke flote u svetu su u krizi, a vi sigurno znate, to je opštepoznat primer da se radi pre svega o zemlji koja je u našem regionu, a to je Grčka. Sigurno znate ministre da Grčka ima jednu od najvećih trgovačkih flota u svetu, da imaju oko 2.500 trgovačkih brodova, da imaju dugu i jaku tradiciju i da imaju jedan ozbiljan deo tržišta u ovoj oblasti.
Međutim, upravo zbog ispunjavanja nekih standarda u drugim oblastima, pre svega u finansijskoj sferi, u sferi ispunjavanja standarda EU, Grčka je došla danas u poziciju da ni ogromni prihodi od trgovačke flote tj. o onome što je iza ovog predloga ratifikacije tj. povećanja prihoda od trgovačke flote i naravno turizma nemaju mogućnost da izbegnu bankrot koji je proglašen posle smene Vlade Papandreua.
Dakle, radi se ipak o jednoj činjenici da, ne sporim vaše dobre namere u pogledu ratifikacije ovog zakona, ali mi smatramo da je on jednostavno ne primenjiv i da Srbija nema ni sredstava ni mogućnosti, upravo, zbog tog evropskog puta koji je tako jaku pomorsku silu, kao što je Grčka, doveo u položaj da ni ogromni prihodi, vi sigurno znate da od jednog trgovačkog broda se može zaraditi 8-10 miliona dolara godišnje. Došli su u poziciju da su na grani bankrota i upravo zbog dugovanja prema dvema najvažnijim članicama EU, prema Nemačkoj i Francuskoj, a vi sigurno znate da oni njima duguju 50 milijardi dolara kredita i da je to u osnovi ovog bankrota.
Takođe, da se radi o jednom neostvarivom Predlogu zakona nama pokazuju i drugi podaci, pokazuju nam podaci koji su povezani sa jednim drugim tzv. evropskim zakonom koji se ovde primenjuje kao maltene Sveto pismo, a to je Zakon o kontroli državne pomoći koji će konkretno dovesti do urušavanja naše industrije, brodogradilišta i to možemo navesti ponovo kao u primeru Grčke, možemo navesti i primer Hrvatske. Hrvatska koja upravo u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u tom procesu imala uslov da primenjuje taj zakon o kontroli državne pomoći koji je doveo konkretno, a vi to sigurno znate, to je vaša nadležnost i materija koju reguliše ova konvencija i ovaj zakon o pomorskoj plovidbi, koji su povezani, je doveo do toga da Hrvatska koja je nekada imala nekoliko brodogradilišta, koja su bila poznata u svetu, danas je na ivici bankrota i koliko mi znamo samo ovo brodogradilište u Puli ima mogućnosti da koliko toliko normalno radi, dok u Rijeci i drugim gradovima je to faktički katastrofa i upravo zbog standarda koji se primenjuju od strane EU.
Daću vam još jedan primer koji pokazuje da je zakon nerealan i da ne neće moći i pored vaše verovatno dobre namere da dovede do napretka u ovoj oblasti industrije, a to je sigurno znate, najpoznatije brodogradilište u Evropi, a to je ono u Gdnjasku u Poljskoj koje je upravo zbog tih standarda EU u vezi zakona o kontroli državne pomoći, došlo na ivicu bankrota i na ivicu potpunog gašenja, međutim, zbog političkog razloga, zbog neke povezanosti sa prošlošću, sa nekim pokretima poput solidarnosti, nije ugašeno. Ali upravo zbog prekidanja subvencija, zbog tih standarda EU i u toj zemlji je brodogradilište faktički na korak do uništenja.
Dakle, smatramo da jednostavno nije realno da se stvori pomorska flota u ovom trenutku u kome se nalazi Republika Srbija, nije realno da se pokrene naša industrija u brodogradnji i to je činjenica koja nam pokazuje da je zakon koji treba da potvrdi ovu konvenciju neprimenjiv.
Daću vam još jedan primer koji potvrđuje naš stav i koji potvrđuje stav SRS da je EU kao ekonomski projekat loša za zemlje istočne Evrope, loša za zemlje zapadnog Balkana, a vi to sigurno znate kao neko ko je dugo radio u privredi, "Jugookeanija" iz Kotora. Vi znate da iako Crna Gora ima već dobijenu kandidaturu oni faktički ne mogu da pokrenu svoju privredu i stanje je sve gore i gore, ne samo zbog kombinata aluminijuma već i zbog trgovačke flote koja je nekada imala, u onoj staroj Jugoslaviji, negde oko 25 brodova, a sada se to svelo na osam, od tih osam brodova čak četiri su faktički zaplenjena zbog dugovanja. Dakle, kandidatura nam neće doneti ništa ni u ovoj sferi i u ovoj materiji koju reguliše ova konvencija koja treba da se potvrdi u ovom parlamentu.
Dakle, radi se o nekim podacima koji nemaju nikakve veze sa nekom političkom ostrašćenošću već jednostavno o podacima koji nam govore da unifikacija ili dobra namera koja možda postoji u ministarstvu neće biti dovoljna zbog jednog opšte konteksta koji postoji i koji se svodi na dogmu da EU nema alternativu. U ovoj oblasti gde treba da se ratifikuje ova konvencija o pomorskoj plovidbi mi nemamo nikakve šanse upravo zbog standarda EU koji su faktički doveli i ponovo ću ponoviti ta četiri primera, Grčku koja je imala najveću trgovačku flotu na ivicu bankrota, uništili su hrvatska brodogradilišta, uništili su i pomorsku flotu u Crnoj Gori.
Dakle, to su činjenice i to su činjenice koje nam govore da je ova ratifikacija faktički neprimenjiva iako se pominje u upitniku EU, iako je povezana sa Zakonom o pomorskoj plovidbi jer jednostavno standardi EU, i to ćemo ponovo ponoviti, su loši za Republiku Srbiju u svim oblastima privrede tako i u ovoj oblasti.
Pored ove ratifikacije, naravno za nas je vrlo interesantno i ovaj sporazum o vazdušnom saobraćaju sa Jermenijom i smatramo i tu vas podržavamo da treba razvijati dobre odnose sa tom zemljom. Ne samo zbog istorijskih i kulturnih veza koje postoje već i zbog jedne vrste ekonomske, kulturne i svake druge saradnje. Međutim, proučavajući ovaj sporazum došli smo do jedne fusnote, jednog dela sporazuma gde se on poziva, tačnije on se stavlja u okvir jednog sporazuma, kolokvijalno nazvanog, sporazuma o otvorenom nebu sa evropskom zajednicom, današnjom EU iz 2006. godine. Što se tiče pravnog dela tog sporazuma u nekom opštem smislu nema ništa sporno jer se tu ne priznaje legitimitet kvazi države Kosovo, međutim, naravno posle dve godine i za vreme potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, tačnije 22 države EU su potpuno primenile drugi metod i priznale su preko više jednostranih priznanja, znači više od dve trećine država je priznalo tzv. Kosovo, dakle, samo u dve godine je EU, evropska zajednica je promenila princip potpisivanja ugovora, princip tumačenja tog ugovora.
Međutim ono što je bitno za ovu temu i što je za nas uznemirujuće i opet pokazuje da je ispravna naša ekonomska politika, da je EU loša u ekonomskom i u svakom drugom smislu za Srbiju, jeste pozivanje na taj Sporazum o otvorenom nebu. Zašto i vi to sigurno znate i to je govorio i bivši ministar u vašoj oblasti, radi se o tome da taj Sporazum o otvorenom nebu na koji se poziva ovaj sporazum sa Jermenijom, ograničava mogućnosti daljeg napretka našeg avio prevoznika, da budem konkretan spašavanje avio prevoznika od bankrota u koji ga guraju između ostalog i standardi EU.
O čemu se konkretno radi? Vi sigurno znate, to je javni podatak, to nije nikakva tajna da je 2007. godine bila podneta jedna ozbiljna, najbolja i u tom trenutku prihvatljiva ponuda od strane "Areo flota" za kupovinu JAT, gde bi se obnovila flota, gde bi ostali svi zaposleni i gde bi se ušlo u sistem jednog avio prevoznika koji je više nego perspektivan i ima mnogo mogućnosti da se razvijaju linije prema svim delovima sveta. Šta se desilo i to nije nikakva tajna, to je bivši ministar ovde govorio i izneto je u javnosti. Upravo zbog poštovanja tog sporazuma, pod navodnicima, o otvorenom nebu sa evropskom zajednicom, današnjom EU, mi smo došli u poziciju da jednostavno Evropska komisija izvrši pritisak i pre potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da Republika Srbija u tom trenutku odustane od jedinog spasa za nacionalnog avio prevoznika. To je činjenica koja nam govori da se svaki sporazum sa EU uključujući i ovaj sporazum o otvorenom nebu, uključujući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i uključujući Ugovor o pristupanju, je samo loš u ekonomskom smislu za Republiku Srbiju konkretno umesto da je danas srpski avio prevoznik u saradnji u kooperaciji sa jednom takvom moćnom firmom kao što je "Aero flota", mi imamo danas činjenicu da srpski avio prevoznik mora da uzima kredite za spašavanje od bankrota i gle čuda, od koga, od Evropske banke za obnovu i razvoj. To vam govori o pravim namerama EU prema Republici Srbiji, a to je dovođenje na granicu bankrota u svim oblastima, u pomorskoj plovidbi, u vazdušnom saobraćaju i u industriji uopšte.
Dakle, radi se o jednom uznemirujućem podatku. To smo primetili u sporazumu sa Jermenijom.
Iako smo za saradnju sa tom zemljom, smatramo da će taj sporazum biti samo u kontekstu jednog opšteg sporazuma o otvorenom nebu, uslovljen. Njegova primenjivost će, ne kao prethodni sporazum o kojem sam pričao, tj. konvencija, biti ne potpuno neprimenjiva, ali uslovna.
To su činjenice od kojih se ne može pobeći i koje govore da jednostavno sve te ratifikacije su uslovljen dogmom da EU nema alternativu koja je više nego štetna za nas u ekonomskom smislu.
Žao nam je što ministar odbrane ovde nije i žao nam je što nismo čuli njegove argumente za ovaj sporazum sa Francuskom u sferi odbrane za koji takođe mislimo da je više nego ne samo neprimenjiv kao ova dva sporazuma i ratifikacije o kojima smo govorili, već je i štetan u svakom smislu.
Mi ćemo vam dati nekoliko konkretnih primera koji pokazuju da je ovaj sporazum štetan i da neće doneti poboljšanje bezbedonosne i vojne situacije u Srbiji.
Da je ministar ovde, izneo bi argument da ista ta Francuska sarađuje sa Rusijom i da se jednostavno kupuju nosači aviona. To je činjenica, međutim možemo da vam damo drugi primer koji pokazuje da saradnja između jedne tako moćne zemlje kao što je Francuska u sferi odbrane i jedne zemlje kao što smo mi, koja ima ozbiljne probleme ne samo zbog okupacije 15% teritorije već i zbog činjenice da je ovaj bezbedonosni sektor upravljen kao samo jednom vektoru, tj. ka NATO, što je i normalno kada se pogleda da je Srbiji cilj da pristupi EU i da prihvati Lisabonski ugovor koji je jedna vrsta ustava EU, gde se u članu 42. doslovno kaže da Srbija tj. svaka država članica mora da usaglašava svoju politiku sa politikom NATO pakta u ovoj sferi. Dakle, radi se o činjenicama od kojih se ne može bežati sa nekim frazama da smo mi kao neutralni, već članstvo u EU je povezano i sa članstvo u NATO paktu.
Šta hoćemo da navedemo kao primer? Aktuelan primer je primer Libije. Sigurno znate da, pored toga što im je Ruska Federacija otpisala četiri milijarde dolara dugova u vojnoj industriji, oni su pokušali posle 2008. godine da potpišu sporazum sa Francuskom sa kojom se ovde stvara jedna vrsta vojne saradnje i pokušali su da naprave nekoliko ugovora u redu veličina 10 milijardi dolara upravo u vojnoj industriji ili, što se tiče ovog sporazuma, oblasti o kojoj govori ovaj sporazum. Znate kako se sve to završilo, da ne navodim opšte poznate, sumorne i monstruozne detalje. Radi se o činjenici koja svakoj normalnoj i ozbiljnoj vlasti govori da sa takvim partnerima, kao što je Francuska ili EU, u opštem smislu, najblaže rečeno, treba biti oprezan. Mislimo da je zato ovaj sporazum, ne samo zbog toga što se radi o činjenici da se zaključuje sporazum sa jednom zemljom koja učestvuje u jednom kvazi pravnom i nasilničkom ponašanju na 15% naše teritorije, nego sa jednom zemljom koja ne može biti kredibilan partner i to pokazuju svi primeri koje smo naveli.
Dakle, radi se o više sporazuma između kojih nema direktne povezanosti. Žao nam je što nisu tu i drugi ministri koji nisu našli, za razliku od vas, vremena da dođu ovde u ovaj parlament i da nam obrazloženje argumentovano, bez ostrašćenosti, bez pozivanja na tzv. frazu da EU nema alternativu, zašto mi treba da glasamo za ove sporazume. Naravno, nećemo glasati jer smatramo da su svi ovi sporazumi ili neprimenjivi ili više nego štetni za ekonomski, pravni i politički sistem Republike Srbije. U tom smislu i ovi sporazumi i ove naizgled nepovezane tačke, tačnije ovih devet tačaka nam pokazuju jednu konkretnu, tačnu i opšte proverljivu činjenicu da je evropski put i EU više nego loš izbor za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.

Radi se o jednom, po našem mišljenju, zakonu koji je neprimenjiv i nerealan. Ministar je pokušao da na jedan način odbrani taj zakon. Međutim, jasno je da taj zakon čije će se odredbe primenjivati, deo odredbi, a to su, ako se ne varam poslednji članovi, koji će se primenjivati tek po ulasku u EU, blago rečeno je nerealan i ne vidimo svrhu kako se može tako parcijalno regulisati ova materija.  
U tom smislu mi smo konkretno proučavali taj vaš proces pridruživanja EU i došli smo do zaključka da Srbija jednostavno, ako uzmete proces stabilizacije i pridruživanja, potpisivanje SSP. Mišljenje Evropske komisije da neće, najranije pre 2020. godine pristupi EU, tj. pre 2020. godine Srbija neće potpisati ugovor o pristupu EU.
Dakle, radi se o jednoj vrlo nerealnoj zakonskoj materiji koja, moramo to da kažemo, nije u skladu sa drugim zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije i jednostavno ona dovodi do jednog narušavanja pravne koherentnosti u pravnom sistemu Republike Srbije.
Naravno, vi kažete u razlogu za donošenje ovog zakona da se radi o usklađivanju tehničkih propisa sa tekovinama EU. Međutim, ne navodite ni jedan primarni izbor EU, ne navodite ni jedan član Ugovora o Lisabonu, koji je, može se reći uslovno, jedna vrsta ustava EU i samo koliko smo videli u ovom obrazloženju zakona i pratećoj dokumentaciji, tj. u izjavi o usklađenosti sa propisima EU, navodite član 8. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i član 72.
Međutim, mi imamo potpuno suprotan stav od vas i vi ste to lepo primetili, da jednostavno mi ne želimo ni zbog ekonomskih, ni zbog političkih razloga, tačnije zbog otimanja 15% naše teritorije od strane EU, ne želimo da budemo članica EU. Šta to konkretno znači? Za nas zbog promenjenih okolnosti, vi kao pravnik sigurno znate da je to jedna doktrina u međunarodnom pravu, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je ništav. Tačnije, pošto su 22 zemlje države članice EU, priznale tzv. Kosovo ili kriminalnu tvorevinu na čelu sa ovima koji trguju ljudskim organima, priznali kao jednu vrstu kvazidržave, to znači da se oni ne drže svrhe ugovora, tj. svrhe ugovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Dakle, za san Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i vi to sigurno znate, da je zbog toga bio i raskol u SRS, da je ova grupacija SNS zbog toga i napustila, tj. oterana iz stranke, zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za nas taj sporazum jednostavno je ništav i, prema tome, sam ovaj zakon se ne može oslanjati na odredbe tog sporazuma.
Takođe kažete u obrazloženju zakona da se on zasniva, pre svega, na uredbi 765 iz 2008. godine evropskog parlamenta i Evropskog saveta. Vi kao pravnik sigurno znate da je Uredba EU jedna vrsta, ne jedna vrsta, nego po Lisabonskom ugovoru zakonski akt, koji je pre svega primenjiv za države članice EU, dakle, Srbija nije država članica EU i potpuno je neprimereno i sa ekonomske, a posebno sa pravne tačke gledišta, da se jedan zakonski akt koji je obavezan u celosti za sve države članice EU, primenjuje u državi koja nije čak ni kandidat za EU i, opet kažem, koja sigurno prema svim neutralnim i objektivnim istraživanjima neće pre 2020. godine biti u šansi da potpiše ugovor o pristupanju EU. To je realnost. Mi sada možemo da govorimo da će za dve godine, za tri godine, ali kada pogledate primer Hrvatske ili primer Makedonije kada su oni dobili kandidaturu, kada su otpočeli ugovori o pristupanju, kada je određen rok za potpisivanje Ugovora o pristupanju, videćete da jednostavno najmanje još 10 godina Srbija će biti na jednom pogubnom ekonomskom, pravnom i političkom putu pridruživanja EU.
Zašto to smatramo? Smatramo da ovakvi zakoni, tzv. evropski zakoni, narušavaju pravnu koherentnost našeg pravnog sistema, ali i to naglašavamo, i to je u vezi sa ovom materijom, narušavaju i životni standard naših građana i sve ono što čini našu industriju i našu poljoprivredu.
Daću vam samo dva primera, sigurno znate o čemu se radi, npr. radi se o Zakonu o kontroli državne pomoći na kojem je insistirala Evropska komisija i koji faktički uvodi Evropsku komisiju kao drugostepeni organ odlučivanja u Republici Srbiji. Nešto slično se dešava u ovom zakonu i vidimo da je zakon predvideo da se izveštaj o materiji zakona, tj. informacije, dostavljaju Evropskoj komisiji. To je potpuna besmislica sa pravne tačke gledišta, ne samo zbog toga što Srbija nije kandidat za EU, nije ni na 10 godina od članstva u EU, već i zbog toga što sva istraživanja, svi neutralni eksperti i strani i domaći pokazuju da je Evropska komisija, mi stojimo iza toga, trećerazredni organ, trećerazredna institucija u EU.
Sigurno znate da postoji 250 komiteta, između ostalog koji regulišu poljoprivrednu oblast, što je vaša nadležnost, koji su sastavljeni u EU od državnih činovnika i oni su ti koji faktički preuzimaju nadležnosti Evropske komisije i prilagođavaju sve propise koje Evropska komisija donosi, između ostalog i ove iz sekundarnog prava prilagođavaju primeni u njihovim zemljama. Dakle, to nacionalno pravo koje se ovde predstavlja kao obavezno, faktički se tretira kao drugorazredno pravo u EU.
Pošto ste vi pravnik, daću vam još jedan primer koji vrlo konkretno objašnjava našu tezu, da je evropsko pravo drugorazredno pravo u državama članicama EU. Sigurno znate da je Ustavni sud Savezne Republike Nemačke 2009. godine, povodom usvajanja Ugovora o Lisabonu, doneo presudu koja faktički stavlja evropsko pravo u drugorazredan položaj u odnosu na Nemačku i to, pre svega, u tako važnim oblastima kao što je poresko regulisanje, budžetsko, krivično pravo, građansko pravo i druge važne oblasti poput odbrane i spoljne politike.
Dakle, najjača država, članica EU ili upravo ona članica EU, koja je prva u otimanju Kosova, koja je prva u nametanju ovih tzv. evropskih zakona i standarda je preko svog saveznog Ustavnog suda donela presudu 2009. godine, to je slučaj Lisabon, sigurno znate za njega, da je evropsko pravo drugorazredno u toj zemlji koja je faktički motor EU.
Prema tome, ne vidim zašto bi mi bili, kolokvijalno rečeno, veći katolici od Pape i ne vidim razlog da se ovakav jedan zakon, vi to sigurno uviđate, da je neusklađen sa našim pravnim sistemom i to pokazuje tabela usklađenosti koja prati ovaj zakon gde, koliko smo videli, prema našoj analizi, više od deset puta se navodi izraz ili "neusklađeno" ili "neprenosivo". Dakle, ova uredba EU ili zakonski akt je neprimenjiva u pravnom sistemu Republike Srbije.
Takođe bih skrenuo pažnju da, ako navodite uredbu EU kao neki osnov ovog zakona, trebali ste da nam date tačnu i direktnu povezanost ili klauzulu između članova zakona i te uredbe EU. Međutim, zakonodavac postupa potpuno suprotno i vidimo da se u jednom delu zakona govori o uredbi, kako je ta uredba osnov zakona, a odjedanput, negde na sredini zakona se pojavljuje direktiva EU. Prosto je to jedna nelogičnost. Sigurno znate, pošto je vaš cilj, kao vlade, da bezuslovno uđete u EU, što je potpuno suprotno od nas i to nije naš cilj, niti uzor u politici i po tome se razlikujemo i vi ste to lepo primetili i imate i ovu treću grupaciju gde je cilj da budu kao Milo Đukanović, ali to je već druga tema. U tom smislu sigurno znate da između uredbe i direktive postoji velika razlika i da se direktiva faktički mora primenjivati preko donošenja zakonskih i podzakonskih propisa.
S druge strane, u obrazloženju zakona navodite da se on donosi, između ostalog, radi usklađivanja sa akcionim planom za brže sticanje kandidature iz 2010. godine. Navodi se tu i Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u EU. Opet postavljam nekoliko konkretnih pitanja na koje, sa pravne i ekonomske tačke gledišta, siguran sam da ne možete dati argumentovan odgovor. Kako je moguće da se donosi toliki broj zakona u trenutku kada imate toliko podzakonskih propisa koji nisu doneti i koji ne prate ove tzv. evropske zakone od 2008. godine, kada je donet SSP. Da budem potpuno jasan i konkretan zbog naših građana, radi se o tome da vi donosite zakone po jednom automatskom šablonu, po jednoj vrsti prepisivanja i ti zakoni su faktički neprimenjivi, jer i u vašem nacionalnom programu za integraciju piše da je ispunjenost plana za integraciju u EU, što se tiče podzakonskih propisa, negde oko 60%. Znači da imate procenat, što se tiče zakona, 90-100%, a što se tiče podzakonskih propisa koji treba da realizuju te zakone, imate 60%. Dakle, radi se o jednoj nelogičnosti ili o jednoj posledici i činjenici da pokušavate da primenite nešto što čak ni Nemačka, ni druge zemlje EU neće da primene, a to je, u pravnom smislu, direktno dejstvo i direktna primena uredbi i direktiva EU.
Mi smatramo, iako smo protiv EU i apsolutno smo jedina stranka koja je protiv EU i u ekonomskom i u pravnom i u političkom smislu, ne samo zato što nam otimaju 15% teritorije, nego zato što ne želimo da doživimo ekonomsku sudbinu jedne Bugarske, Rumunije i Grčke, i u tom smislu smatramo da su ovi standardi koji se uvode u vašem resoru, u poljoprivrednom resoru vrlo štetni. Vi sigurno znate da je Bugarska bila jedna od najvećih izvoznika pre takozvane tranzicije poljoprivrednih proizvoda, a vide šta se sad dešava i kako ti visoko subvencionisani proizvodi u poljoprivrednom smislu iz zapadne Evrope poklapaju to tržište istočne Evrope.
Vi ste pomenuli, ako se ne varam, primer Letonije. Ali, trebalo je reći zbog naših građana i zbog jedne argumentovane rasprave o tome da li treba Srbija uopšte da pristupi toj zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, treba reći i sledeću činjenicu, to je opšte poznata činjenica i vi to sigurno znate. Do 2013. godine je propisano da stare države članice imaju veće subvencije u odnosu na nove države članice, a radi se o ovih upravo 10 zemalja koje su pristupile EU 2004. godine, uključujući i tri baltičke i tu jednu o kojoj govorite.
Dakle, svih 10 članica iz istočne Evrope nemaju pravo do 2013. godine da imaju iste subvencije kao što imaju farmeri u Francuskoj, u Holandiji, u Nemačkoj itd. To je činjenica. Dakle, Letonija, Litvanija i svih 10 zemalja država članica EU, koje su ušle posle 2004. godine, nemaju pravo na iste subvencije kao što imaju subvencije one u zapadnoj Evropi. One su u poljoprivrednom smislu drugorazredne zemlje. To je činjenica i to je opšti kontekst. Kada ovoj činjenici dodate i Prelazni trgovinski sporazum, koji je izuzetno štetan za našu poljoprivredu, vi sigurno znate da je u prvoj godini primene preko 40% carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda ukinuto, kada dodate i gubitak od nekih 130 miliona evra u našem budžetu svake godine zbog ukidanja carina zbog Prelaznog trgovinskog sporazuma, doći ćete do jednostavnog i lako dokazivog zaključka.
U EU 2020. godine, što je najraniji datum kada Srbija može da pristupi tog tvorevini, biće u smislu poljoprivrede i u smislu ovog zakona i svih ostalih zakona tri vrste zemalja. Prva je zapadna Evropa, druga je istočna Evropa i treće razredne zemlje, zemlje zapadnog Balkana u koje će spadati i Srbija. To je činjenica koju niko ne može osporiti. Pogledajte Lisabonski ugovor, pogledajte ove uredbe, direktive, standarde i sve ono što nam se nameće iz EU.
Što se tiče samih standarda, o kojima se ovde govori, vidimo da je ovaj zakon povezan sa Zakonom o standardizaciji. Treba reći da naša javnost zna, znači, radi se o jednoj argumentovanoj raspravi, da jednostavno jesu ukinute carine u trgovini sa EU između Srbije i članica država EU. Vi sigurno znate da je EU, kada pogledate rad njihove Evropske komisije, kada pogledate Svetsku trgovinsku organizaciju, šampion u uvođenju necarinskih barijera, pre svega u poljoprivredi i u drugim važnim granama, poput industrije.
Dakle, mi nećemo moći ništa da prodamo na tržištu EU, to je činjenica. Džaba su ukinute carine, ako postoje necarinske barijere gde je EU šampion u svetskoj trgovini, koje se svake godine obnavljaju i koje su svake godine sve jače i jače. Jednostavno se štiti ono što je jedna od osnova EU, a to je zajednička poljoprivredna politika. Zajednička poljoprivredna politika na kojoj insistira upravo Francuska. Znate još od vremena de Gola da je to jedan od razloga stvaranja evropske ekonomske zajednice, isto kao što Nemci insistiraju na izradu svojih industrijskih proizvoda, i to su dve osnovne zemlje te EU.
Prema tome, treba ovom problemu i zakonodavstvu, u koje spada i ovaj predlog, neprimenjiv predlog zakona, prići sa jednom argumentacijom i videti da jednostavno EU nije dobar izbor za Srbiju, ne samo zbog toga što nam otima 15% teritorije, ne samo zbog toga što šalje vojnike i Euleks koji maltretiraju naš narod na KiM, već i zbog toga što mi jednostavno u ekonomskom smislu nećemo dobiti ništa dobro od EU. To je činjenica. Mogu da se stvaraju ovakve partije kao SNS, može da se stvara euforično evropsko raspoloženje, ali to su činjenice. Ankete koje pokazuju da je preko 50% građana protiv EU pokazuju jednu apsurdnu činjenicu da jednostavno narod vidi ono što politička elita, izuzimajući SRS koja je apsolutno protiv EU, ne vidi. Evropska unija je loš projekat za zemlje istočne Evrope i to je činjenica. To ne može niko osporiti, ne može osporiti ni ovaj zakon koji je neprimenjiv i čije će se delovi verovatno primenjivati najranije 2020. godine.
U tom smislu, vidim da ovde pominjete rok za primenu člana 6. do 2012. godine. Vi sigurno znate, a mi stojimo iza toga da je taj rok neprimenjiv. Vi nećete dobiti, ako dobijete uopšte kandidaturu koja ništa ne znači, to je gospodin Ognjen Milić, koji je koordinator za IPA fondove u Vladi Republike Srbije, otvoreno rekao, da nećemo dobiti ništa iz IPA fondova više nego pre kandidature. Znači, ako dobijete kandidaturu proći će godine dok ne dobijete datum za otpočinjanje pregovora sa EU. To sigurno neće biti 2012. godine. Vi sigurno znate da će to biti povezano, kao pre sa Haškim tribunalom, sada sa problemom KiM. Dakle, radi se o nekim činjenicama sa kojima jedna ozbiljna vlast mora da se suoči i jednostavno mora da ima neku strategiju šta ako sledećih 15 godina ne potpišemo ugovor o pristupanju EU. To su činjenice.
Naravno, imate populizam i evropski fanatizam, kao u SNS, gde se govorim o nekakvim dobrosusedskim odnosima i slično, ali to je više nego neozbiljno i to će se vrlo brzo pokazati posle raspada te stranke na dva dela, na Vučićev i Nikolićev, posle izbora, ali to je već druga tema.
Dakle, smatramo da rok do 2012. godine za usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, u koji spada i ovaj zakon, jednostavno nije realan. Mi smatramo da nije realan ni rok do 2014. godine, koji se pominje u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Vidite primer Makedonije, ona je dobila kandidaturu, ako se ne varam, 2005. godine, a već 2001. godine su uveli akcioni plan za usklađivanje sa tzv. evropskim zakonodavstvom i imate jednu konkretnu i lako proverljivu činjenicu da su jednostavno prosečne plate u Republici Makedoniji manje nego u Republici Srbiji, iako imaju kandidaturu, iako su korak ispred nas u evropskim integracijama. To vam pokazuje da je to jednostavno jedna vrsta propagande i jedna vrsta činjenice da EU ne donosi ništa što se tiče standarda bolje, već gore. Najbolji primer za to je Makedonija. Ne moramo da se upoređujemo sa Grčkom, to je već poznato.
Takođe, trebate da imate u vidu da se jednostavno radi o lex specialis. Vi ste naveli, ako se ne varam, 12 zakona u ovom predlogu zakona koji su povezani sa ovim zakonom. Opet kažem, treba pogledati malo širi kontekst i videti kako ovaj zakon utiče na druge zakone, na deo pravnog sistema Republike Srbije gde nema pozivanja na zakonske akte EU. U tom smislu smatram da je to jedan veliki propust Ustavnog suda Republike Srbije. Mi treba da donesemo, kao Slovačka u procesu pridruživanja, Poljska ili Mađarska, jedno tumačenje suda gde se mora reći da li se direktno primenjuju uredbe i direktive EU ili se one usklađuju u kontekstu nacionalnog prava.
Ovde nema nikakvog tumačenja, jednostavno svako ministarstvo radi šta hoće. Vi jednostavno, ne vi lično, nego ministarstva, očigledno ne postoji koordinacija između vas i Kancelarije za evropske integracije, svako tumači kako hoće to evropsko zakonodavstvo. Imate i primer krivičnog zakonodavstva, građanskog ili Zakona o restituciji gde ne postoji ni jedna direktna povezanost sa evropskim zakonodavstvom, ali se to jednostavno tumači kao jedna vrsta naredbi Evropske komisije, koja faktički na čelu sa gospodinom Dežerom zloupotrebljava ovaj proces pridruživanja EU i nameće, time ću završiti, veoma štetne uslove za naše poljoprivrednike, za naše građane, pre svega preko Zakona o kontroli državne pomoći.
Vi sigurno znate i oseća to vaše ministarstvo, ukidaju se subvencije koje su više nego neophodne našim poljoprivrednicima, ne vašom ličnom krivicom, nego jednostavno zato što ste deo Vlade koja sluša Evropsku komisiju. S druge strane, imate jedan neverovatno štetan podzakonski akt, spisak organizacija za koje ne važi Zakon o javnim nabavkama. To je podzakonski akt Ministarstva finansija koji je donet i koji faktički stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama. Znate li koga favorizuje? Evropsku investicionu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Svetsku banku i Nemačku razvojnu banku.
Upravo te finansijske institucije biraju firme iz EU, poput "Alpine", poput "Por", koje uništavaju našu građevinsku industriju i imate apsurdnu situaciju da most preko Ade i most kod Beške grade austrijske firme a ne grade oni koji su to izgradili, poput "Mostogradnje", "Energoprojekta" itd. U tom smislu, evropski zakoni su loši za naš ekonomski pravni sistem i to je činjenica, i sa pravne i sa ekonomske tačke gledišta, kao što je loša i harmonizacija sa evropskim pravom za pravni sistem Republike Srbije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje bilo je upućeno premijeru koji je ujedno i ministar finansija. Nažalost, on nije tu, verovatno ima preča posla, zbog struje ili nečega ne znam. Moje pitanje bilo je upućeno njemu kao doktoru ekonomskih nauka, kao ministru finansija i kao premijeru i tiče se konkretnog ekonomskog pokazatelja. Da li postoji "kost benefit" analiza u vezi tzv. puta ka EU? Konkretno, šta mi dobijamo od kandidature za EU?
Smatramo i proučavali smo sve ekonomske pokazatelje, ne ove propagandne i besmislene, da li nešto dobijamo od te kandidature. Došli smo upravo preko podataka koje službenici Vlade, konkretno gospodin Ognjen Mirić koji je nadležan za IPA fondove koji se u našoj javnosti predstavljaju kao neki spasonosni fondovi i kao nešto što će se povećati posle dobijanja te famozne kandidature, došli smo do njegovog priznanja da dobijanje kandidature ništa neće promeniti u IPA fondovima, ostaće sve na istom, tako da ne vidimo razlog zašto je tolika euforija u političkom, ekonomskom i u pravnom smislu prisutna kod dobijanja kandidature.
Takođe nam nije jasno kako je moguće da u trenutku kada pare idu iz Srbije ka EU u većem obimu kao obrnuto, da se toliko insistira na nečemu što je u ekonomskom smislu potpuno nedokazivo kao nešto što je dobro za Republiku Srbiju.
Daćemo vam još jedan primer, žao nam je ponovo što gospodin ministar finansija, premijer nije tu, a to je susedna Republika Makedonija. Ona je, kao što znate, 2005. godine dobila kandidaturu bez otpočinjanja pregovora i tu kandidaturu je pripremila još više nego Srbija. Akcioni plan za usklađivanje zakonodavstva Republike Makedonije donet je još 2001. godine i mnogo je više urađeno u tom pravnom smislu u toj susednoj zemlji, ali, gle čuda, tamo su manje plate nego u Republici Srbiji iako oni imaju kandidaturu već skoro šest godina.
Nije nam jasno sa ekonomskog, sa pravnog, a i sa političkog aspekta, jer ta EU faktički otima 15% naše teritorije, ali zašto sada imamo jednu vrstu euforije da se mora po svaku cenu dobiti kandidatura koja nam faktički ništa ne donosi u ekonomskom smislu? Štaviše, mi smatramo, i nismo jedina stranka u Republici Srbiji koja je apsolutno protiv EU, ne samo zbog toga što nam oni otimaju 15% teritorije, nego zato što je, pokazali smo i u prethodnom izlaganju, štetno u ekonomskom smislu.
Moje konkretno pitanje za dr ekonomskih nauka, za ministra finansija i za premijera Vlade Republike Srbije – da li postoji "kost benefit" analiza, da li postoji i jedan ekonomski argument koji nam govori da treba da sledimo tu besmislenu dogmu da EU nema alternativu.

Mislim da se nismo razumeli, niste bili tu. Moje pitanje bilo je vrlo konkretno. Pitao sam vas, ponovo ponavljam, kao doktora ekonomskih nauka, kao ministra finansija, kao premijera. Pitao sam vas za "kost benefit" analizu, da li nam više šteti ili koristi da se tako bezglavo i na jedan neekonomski način po svaku cenu trudimo i na štetu naših ekonomskih interesa da stupimo u EU, tačnije da se tako odričemo dela naših nacionalnih interesa zbog nekakve kandidature koja nije donela ništa? Dao sam vam konkretan primer, to je Republika Makedonija, o životnom standardu u ekonomskom smislu toj zemlji koja već šest godina ima kandidaturu, posle šest godina kandidature nema veću prosečnu platu od Republike Srbije, čak naprotiv.

Što se tiče toga što je bilo pre 20 godina, stvarno nisam shvatio šta ste hteli da kažete. Pitao sam vas nešto za budućnost. Možemo sada da pričamo o istoriji, o raznim stvarima, šta je bilo pre 20, 50, 100 godina, ali to nije tema. Ovde je tema budućnost naše zemlje i budućnost u kojoj treba da se ukrste argumenti vas koji ste za EU bez alternative i nas koji smatramo da postoji jedna alternativa, a ne ono što vi kažete da samo izolacija i tako neke fraze, već smatramo da Republika Srbija treba da pristupi carinskom savezu sa Ruskom Federacijom i ostalim zemljama koje to čine. Tu vam dajem primer da imamo alternativu.

Sa druge strane, vi sigurno kao čovek koji vodi ovu vladu koja je okrenuta ka tzv. evropskim integracijama znate da po članu 28. Ugovora o funkcionisanju EU, tj. dela Lisabonskog ugovora kada i ako EU primi Republiku Srbiju prestaće da važi ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.

Ne možete biti istovremeno član dve carinske unije, u tome je cela problematika. Molim vas da mi konkretno odgovorite bez nekih istorijskih vraćanja, 50, 100 godina i slično.