Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je podnet sa ciljem poboljšanja socijalnog položaja najugroženijih slojeva stanovništva i u tom smislu se povećava suma sa 6.050 na 6.500.
Ne dovodimo u pitanje dobre namere ministra, za razliku od nekih drugih njegovih kolega i samog premijera, ali ovde se očigledno radi o jednoj vrsti pritiska MMF-a, jer u obrazloženju odbijanja amandmana piše da to nije u skladu sa budžetskim mogućnostima.
Hoću da kažem da čak i ako postoje delovi Vlade koji imaju najbolje namere i koji hoće da poprave socijalni položaj naših građana i najugroženijih slojeva stanovništva, nisu to u mogućnosti jer ekonomsku politiku i politiku ove zemlje vode EU i MMF. Daću vam konkretan primer i taj primer bi mogao da bude predlog kako bi u budžetu mogla da se nađu dodatna sredstva za ove najugroženije slojeve stanovništva.
Sigurno znate da je Kancelarija za pridruživanje EU dobila povećanje sredstava u ovoj godine za 100% ili za preko milion evra. Mislimo da je neadekvatno da se u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji povećava takozvana briselska birokratija, dok nema novca za bolesne, stare i ugrožene. Prema tome, to je jedna vrsta našeg predloga, koji je u kontekstu ovog amandmana. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, pažljivo smo slušali uvodne reči potpredsednika Vlade. Očigledno je da je jedina stvar u kojoj se slažemo što se tiče ovih zakona da je najvažniji zakon u ovom setu zakona Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kreditu između EU i Republike Srbije i NBS.
Ovde ste govorili, ne znam na osnovu čega, da ćemo mi na osnovu ovog kredita i na osnovu drugih kredita uštedeti 1,5 - 2 milijarde evra, ako sam dobro razumeo. Čak i ako je tako, ne ulazim u to, dovoljno je da javnost Srbije zna da svake godine imamo deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa EU, koji iznosi oko 2,6 milijardi evra, od januara do decembra prošle godine. Dakle, čak i ako je tačno ovo što ste vi rekli, da ćemo uštedeti na uzimanju „povoljnih kredita“, odgovorno vam tvrdim da je još mnogo veća cifra i veća šteta samo godišnje od razmene u spoljnoj trgovini sa EU. Jer, vi sigurno znate da se, po poslednjem izveštaju Evropske komisije, 57 ili 58% trgovinske razmene odvija između Republike Srbije i EU.
Drago mi je što ste priznali, i tu se moram složiti sa vama, da su politike EU, u ekonomskom smislu, prema Republici Srbiji i MMF-a uslovljene, da su one zajedničke. Konačno ta fama o EU kao nekom „dobrom policajcu“ i MMF-u kao lošem posle vašeg priznanja neće biti više u opticaju, jer je jasno da te dve institucije, MMF i EU, vode istu, usaglašenu politiku prema Republici Srbiji.
U uvodnim delovima Sporazuma o kreditu sa EU se već vidi da je on zaključen između Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije... Guverner predstavlja Narodnu banku Srbije, s druge strane, nije mi jasno kako je moguće da Evropsku komisiju ne predstavlja makar gospodin Barozo, koji je predsednik Evropske komisije, neki od komesara, nego ste dozvolili da u tom procesu pregovaranja sa druge strane bude generalni direktor za ekonomiju. Mislim da to nije isti nivo i mislim da je to jedna vrsta, moram tako reći, poniženja za Republiku Srbiju.
Takođe, skrenuo bih vam pažnju, ako je već Evropski savet odobrio navodno makroekonomsku pomoć, kao što piše u uvodnim delovima ovog kredita, a i vi ste nam ovde rekli da ste vi koordinator za tu makroekonomsku pomoć, iz članova ovog kredita, iz uvodnog dela, iz aneksa jedan, iz aneksa dva se vidi da se ne radi ni o kakvoj makroekonomskoj pomoći, već o kreditu za koji se, da bi skandal bio još veći, ne zna ni kamatna stopa. Samo se zna da će se taj kredit navodno uzeti uz posredovanje Evropske komisije, nalog Evropskog saveta, i ne zna se od koga. Mogu samo da pretpostavim da je to Evropska banka za obnovu i razvoj, zato što u okviru ovog kredita piše da je merodavno pravo Velike Britanije.
S pravne tačke gledišta, to je potpuna besmislica, priznaćete, jer ipak se Evropska unija, vi to znate, zasniva na jednoj drugoj vrsti i tradiciji prava, na kontinentalnom pravu. Ne moram vas podsećati, ali zbog građana Srbije ću to reći, da Velika Britanija nije u „šengenu“, nije u evrozoni. I, znate koliko se protivila tom veoma važnom dokumentu, Evropskoj povelji o pravima. Nije mi jasno sa pravne tačke gledišta, ali sa ekonomske tačke možda je već dogovoreno da taj kredit bude uzet od neke engleske banke, neke američke banke ili od Evropske banke za obnovu i razvoj, koja ima sedište u Londonu i čiji su najveći akcionari Velika Britanija i SAD.
Takođe, ako se već radi o navodnoj makroekonomskoj pomoći EU, nije mi jasno zašto ste pristali da Evropska komisija bude posrednik. Zašto to ne reći? To se vidi u ovoj knjizi čiji urednik je Tanja Miščević, za koju se ne može reći da je kritički raspoložena prema EU. Videćete da Evropska komisija, koja se ovde glorifikuje, ipak ima manje uticaja od npr. KOREPER-a, tj. ambasadora pri EU ili Komiteta za sprovođenje odluka Evropske komisije. U tom smislu, to je opet jedna vrsta neadekvatnog ugovaranja kredita između Republike Srbije, NBS i Evropske komisije ili EU, kako god hoćete.
Ovde se neću baviti tom hijerarhijom, ali vi ste pomenuli da je EU pravno lice; onda treba da kažete da u tom pravnom licu postoje mnogo uticajnije institucije od Evropske komisije, npr. Evropski savet. Ne moram vas podsetiti na čuveni izjavu Žaka Delora, koji je bio ipak najuticajniji predsednik Evropske komisije, koji je rekao da Evropska komisija u praksi i u načinu delovanja EU ne može mnogo da postigne. Međutim, to je već jedna vrsta, neću reći obmanjivanja javnosti, ali netačnog informisanja o pravim odnosima u EU.
U preambuli ovog kredita se kaže da je na zahtev Srbije Savet EU pružio makrofinansijsku pomoć Beogradu, u skladu sa postojećim programom MMF-a. To je dobro i dobro je da se konačno skinu rukavice i da znamo da ono što traži MMF, tačnije njegovi predstavnici u Republici Srbiji, gospodin Lisovik i šef misije za Srbiju Albert Jeger, traži i EU.
Šta je to konkretno? Dovoljno je da pogledate nekoliko poslednjih izjava ovih predstavnika i videćete da su to zahtevi usaglašeni sa EU. Dakle, gospodin Lisovik kaže da treba prodati „Telekom“ jer bi to navodno pomoglo da se smanji javni dug. Znači, prodajemo nešto da bismo vraćali dug, a ne da bismo podigli konkurentnost, kako nas ubeđuje premijer. Takođe, on je protiv neopravdanih ustupaka sindikatima. U trenutku kada je inflacija 10%, to, priznaćete, nije baš dobro, čak je štetno za standard naših građana i zaposlenih. I, podržava politiku NBS, koja je referentnu kamatnu stopu podigla na 12% u trenutku kada guverner Šoškić govori da će navodno inflacija biti 6%. Dakle, ovo se ne slaže sa realnom praksom, ni sa realnom inflacijom u Republici Srbiji.
Takođe, gospodin Jeger, znači EU, usaglašeno podržava i poskupljenje struje od 13,5% i ubeđuje nas u nešto što je nemoguće, da to neće podići inflaciju, što je, priznaćete, za svakog studenta prve godine ekonomskog fakulteta besmislica. U članu 1. Sporazuma sa EU, tj. navodno kredita, navodi se da će se on isporučiti u dva dela po sto miliona evra, da je trajanje osam godina, međutim, već u članu 3. se kaže da će Evropska komisija moći da otkaže taj kredit, znači, to je uslovan kredit, zbog nekakvih vanrednih okolnosti. Kakve su to vanredne okolnosti na tržištima kapitala nije jasno i ne piše u ovom ugovoru. To otvara jednu veliku mogućnost za zloupotrebu. Verujte mi, mislim da to nije dobro ugovoreno jer Republika Srbija u ovom članu nema nikakvo pravo na obeštećenje.
Takođe, iz člana 4. ovog ugovora o kreditu je jasno da će Republika Srbija, tj. njeni građani, iz budžeta plaćati ukupan iznos provizije i troškova vezanih za finansijske transakcije, kao i za pripremu i izvršenje ove transakcije. Dakle, pripremu kredita, troškove kredita, a videćemo i u članovima koji slede za ovim, dolazak tzv. eksperata Evropske komisije u Srbiju će plaćati Republika Srbija i njeni građani.
Znači, ne radi se o nekom povoljnom kreditu. Daleko od toga da je to makroekonomska pomoć; to je jedan kredit koji je više nego povoljan za Evropsku komisiju, koja je posrednik u ovom poslu.
U članu 4. se govori o nekakvoj nezavisnoj advokatskoj firmi koja je prihvatljiva za Evropsku komisiju. Ne znam šta to znači, verujte mi. Govori se da EU traži od Republike Srbije da Ministarstvo pravde takođe potvrdi ugovor, što je opet neadekvatno kada se sa ove druge strane ne zna ni ko potpisuje u ime Evropske komisije ovaj kredit. Ne potpisuje ga ni Barozo, ni komesar EU, nego mogu da pretpostavim, jer ovde nema nikakvog potpisa niti imena, da je to načelnik Direkcije za ekonomske poslove. To je jedna direkcija koja je ispod običnog člana Komisije, komesara, da ne pričamo o predsedniku Komisije ili Evropskom savetu itd.
U članu 6. navodi se da će Evropska komisija dodatno uslovljavati kredit na bazi nalaza svoje provere da li je ekonomska politika Republike Srbije u skladu sa smernicama Evropske komisije, znači, MMF-a i svega ovoga što sam već napomenuo.
U članu 5. Republika Srbija se obavezuje, citiram, „da neće zahtevati reprogramiranje kredita ili bilo kakvo oslobađanje u pogledu kredita“. Kako je to moguće? Kako su moguće tako detaljne odredbe, a ne zna se ni od koga će se uzeti krediti, ni kolika je kamata, niti neki osnovni delovi kredita?
Takođe se navodi u članu 6, to je skandalozno, da će Republika Srbija plaćati kamatnu stopu u skladu sa pismenim obaveštenjem Evropske komisije. Iz ovog ugovora se vidi da je poslednji rok za pismeno obaveštenje Evropske komisije 15 dana pre isporučivanja prve tranše. Dakle, Republika Srbija, NBS i građani Republike Srbije neće do 15 dana pre faktičke isporuke prve tranše kredita znati kakva je kamata! To je skandal i u pravnom, i u ekonomskom i bilo kakvom drugom smislu.
U članu 6. se, moram tako reći, stidljivo pominje da je predviđeno i plaćanje zatezne kamate. Dakle, ne zna se osnovna kamata, ali zna se da će se zatezna kamata nametnuti u visini godišnjeg euribora, koji je sada oko 1,9%. Podsetiću vas, samo pre nekoliko godina, 2008. godine, on je iznosio oko 5%. Dakle, znamo zateznu kamatu, znamo da je ona promenljiva, znamo da može biti veoma nepovoljna za Republiku Srbiju, ali ne znamo od koga se uzima kredit, koliko je osnovna kamata. Imamo samo floskule i fraze, u smislu one čuvene da EU nema alternativu, da je to navodno makroekonomska pomoć EU. Odgovorno tvrdim, i SRS, da se ne radi ni o kakvoj makroekonomskoj pomoći, već da se radi o uslovljenom kreditu, koji je vrlo nepovoljan za građane Republike Srbije, Republiku Srbiju i NBS.
U tom lihvarskom kontekstu u članu 6. se jasno navodi da je Republika Srbija dužna da plati ne samo zateznu kamatu, već i sve troškove i izdatke.
Takođe, u članu 7, ponovo u lihvarskom kontekstu, navodi se da zajmodavac, tj. Evropska komisija ili neko ko stoji iza nje, verovatno Evropska banka za obnovu i razvoj, neće uključivati klauzulu o prevremenoj otplati u uslove i odredbe ovog kredita, osim ako zajmoprimac izričito to ne zahteva. Međutim, Republika Srbija je, u članu 9, dužna da nadoknadi sve troškove i dodatke, provizije, gubitak kamate pretrpljen usled prevremene otplate.
Dakle, čak i ako kojim čudom Republika Srbija smogne snage i ekonomskih sredstava da plati prevremeno taj nepovoljan kredit, kojem se ne zna ni kamata, ni od koga uzimamo, to neće biti moguće. Faktički to neće biti moguće, jer to ugrožava tu lihvarsku zaradu i sve administrativne i druge troškove koje će naplatiti Evropska komisija, naš navodni prijatelj, Republici Srbiji.
U tom smislu, u članu 8. se izričito navodi da će Republika Srbija snositi sve troškove i izdatke isplate kredita, kao i bilo koje druge troškove u vezi sa kreditom. Koji su to drugi troškovi? Srbija mora da plati troškove, citiram, dobijanja pravnih mišljenja, kreditne dokumentacije, troškove rejtinga i naravno putne troškove.
Šta to znači u praksi? Da će neko doći, recimo, iz Evropske komisije ili iz Evropske banke za obnovu i razvoj, utvrđivati uslove kredita, u kojima se ne zna ni kamata, ni da li će se isplatiti svih dvesta miliona evra, i te troškove će plaćati građani Republike Srbije. To je pravi evropski put i to je ono što se pokušava sakriti iza nekakvih fraza da EU nema alternativu i da ćemo živeti bolje ako uđemo u EU.
Ovaj kredit i svi ekonomski podaci pokazuju da se neće to desiti i da nećemo živeti kao građani u zapadnoj Evropi, nego kao građani u Rumuniji, Bugarskoj, da ne navodim druge primere, kao u Mađarskoj itd. A vi znate šta se tamo dešava, znate kakva je kriza i znate šta radi premijer Orban – pokušava da spasi tu zemlju od uslova EU, MMF-a, uvođenjem finansijskih poreza upravo bankama, stranim preduzećima iz EU. Dakle, to je cilj do kojega se stiže kada se ide putem bez alternative.
Takođe, Republika Srbija je dužna (ne zna se kome, jer se ne zna ko sa ove druge strane potpisuje ovaj nepovoljan dokument) da dostavlja relevantne informacije i dokumenta drugoj ugovornoj strani. Kome? Pitam vas otvoreno, kome? Da li gospodinu Barozu, da li nekom komesaru koji je nadležan za finansije, Evropskom savetu, koji ima realnu moć u toj instituciji, u toj tvorevini EU, nekom neimenovanom načelniku neke direkcije koji je ispod komesara EU ili možda ovim komitetima koji imaju stvarnu moć i koji usmeravaju pravi rad Evropske komisije? Ni tu ne vidim nikakvu detaljnu formulaciju.
U članu 9. ugovor je uslovljen time da će otplata ovog kredita biti prioritet i biće uslovljena drugim, navodno, kao što vi kažete, povoljnim kreditima EU. Dakle, ako se desi da Republika Srbija zbog uslova MMF-a i EU dođe do jedne vrste krize, bude na pragu bankrota, kao što su bile Irska ili Grčka, onda će prioritet imati ovaj nepovoljan kredit, za koji se ne zna kolika će biti kamata, a ja vam tvrdim da će biti više nego nepovoljna i da to demantuje upravo način rada Evropske banke za obnovu i razvoj i svih onih poverilaca koji stoje iza nje i iza duga Republike Srbije.
U članu 11. se stidljivo navodi da će sa druge strane potpisati rukovodilac odeljenja Generalnog direktorata za ekonomske i finansijske poslove Evropske komisije. S druge strane, ovde imamo spisak srpskih ministara, guvernera i, vidimo, imamo i garanciju ministra pravde. Priznaćete da je to malo neprikladno, jer ipak smo mi ozbiljna država, bar se nadam, da se u tom smislu ponižavamo, u pravnom i ekonomskom, da se ređa red lica koja vode ovu državu, a sa druge strane se ne zna ko je taj činovnik koji će to potpisati. Mislim da je trebalo, pošto je to ipak vaš partner, da razgovarate sa gospodinom Barozom ili sa komesarom za finansije u Evropskoj komisiji, pa da oni to potpišu i da to dobije neku vrstu ozbiljnosti, a ovako je više nego neozbiljno.
Naravno, u članu 12. se govori o pravoj svrsi ovog kredita, a to je regulisanje uslova pod kojima će EU staviti na raspolaganje zajmoprimcu tj. Republici Srbiji novčana sredstva od odgovarajućih finansijskih transakcija aranžiranih od stane EU. Dakle, Evropska komisija je samo jedna vrsta posrednika koji će zaraditi na ovom kreditu i koji će omogućiti da neko, da li Evropska banka za obnovu i razvoj ili neka privatna banka, zaradi na budžetu Republike Srbije i na građanima koji pune taj budžet.
Takođe, posebno je skandalozno, sa pravne tačke gledišta, to što se u članu 12. Sporazuma o kreditu pozivate na Ugovor o funkcionisanju EU. Da objasnimo našim građanima, to je Lisabonski ugovor. Lisabonski ugovor je izuzetno nepovoljan za nove članice i za Republiku Srbiju. Opet ću vam navesti ovu knjigu. Ponovo je urednica Tanja Miščević i ponovo nema nikakve veze sa nama. Ovo je edicija o evropskim vrednostima, o uslovima EU. Jasno piše u tom ugovoru da će Evropska komisija od 2014. godine biti za jednu trećinu manja, što znači da ako jednog dana, ne daj Bože, Republika Srbija uđe u EU, mi po pet godina nećemo imati komesara u EU. To nas čeka kada uđemo u taj navodni raj.
Takođe, u članu 42. tog Lisabonskog ugovora, na koji se vi pozivate u ovom kreditu, potpuno nepotrebno, piše da će sve članice EU, znači, buduće, ako Srbija, ne daj Bože, jednog dana bude član te organizacije, morati da pomognu u slučaju oružanih sukoba drugim članicama EU u skladu, citiram, „sa obavezama u okviru Severnoatlantskog saveza“. Dakle, put ka EU je put ka NATO paktu. To jasno stoji u Lisabonskom ugovoru, na koji se vi pozivate u članu 12. To su isto, kao i u slučaju MMF-a, dve povezane institucije, dve povezane organizacije i nikakve fraze o Evropskoj uniji bez alternative, o nekakvoj neutralnosti, ne mogu sakriti tu istinu.
Takođe, Lisabonski ugovor nam može doneti još jednu veoma nepovoljnu odredbu. Vi znate da se predviđa, nije još konkretno realizovano, ali se predviđa Lisabonskim ugovorom uvođenje tužioca za zaštitu finansijskih interesa EU. Zamislite sad da uđemo u Evropsku uniju i taj tužilac ovde kaže da su dobri krediti evropskih banaka, koji su posle Moldavije najveći u Evropi. Šta ćete uraditi? Ništa. Aki komuniter će biti iznad prava Republike Srbije. Kao što ste i predvideli u članu 13. Sporazuma o kreditu EU da Sud pravde Evropske unije, koji niko ne poštuje u Evropskoj uniji, prva ga Nemačka ne poštuje, bude iznad prava Republike Srbije. Zahvaljujem.

Moram da priznam da ste vi izuzetno duhovit čovek. Odmah ću vas demantovati, što se tiče kamate. U aneksu 2 ovog ugovora se navodi, citiram: „Ukoliko Evropska unija ne bude u mogućnosti da dobije ove uslove, ona neće biti u bilo kakvoj obavezi da isplati sredstva. U tom slučaju, Republika Srbija može da zatraži od EU da predloži nove maksimalne kamatne stope.“ Ovo je izvanredno za zajmodavca. Znači, sam dužnik će tražiti od zajmodavca maksimalne kamatne stope. To je stvarno nešto što je samo u EU moguće, i u tim nadnacionalnim sistemima.
Vi ste pominjali gospodina Delora. Tačno je da nije imao nikakvu samostalnost u odnosu na Nemačku i Francusku, ali to je samo u odnosu na te dve zemlje, koje su faktički motor te nadnacionalne tvorevine. Šta je sa Grčkom, šta je sa Španijom i sa svima ovima koji sada pristaju na uslove Angele Merkel zbog dobijanja pomoći, tj. formiranja novog fonda od četiristo i nešto milijardi evra? Isto kao što ste desilo 1992. godine, kada je upravo zbog pritiska Nemačke i gospodina Kola, i Mastrihta i svega, rasturena Jugoslavija, desiće se nešto slično i sa Kosovom. Biće ponovo političkih uslova.
Ovde ne zastupam političke stavove. Kada bih zastupao političke stavove, onda bismo govorili o otimanju Kosova i Metohije. Isključivo govorim o ciframa, i da li je u ekonomskom smislu dobro da uđemo u EU ili ne. Tvrdim da nije i da je naše jedina alternativa ono što je realno – ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, dalji nastavak saradnje, a ne jedna vrsta neiskrenog odnosa, koji će kulminirati jedan dan pre posete Putina, kada ćete vi, gospodine Đeliću, i partner iz EU imati sastanak o ukidanju dvostrukih akciza u Strazburu, to je sastanak u vezi sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Zahvaljujem.

Vidim da ste izbegli da govorite o dvostrukim akcizama, o direktivi iz Brisela. Neću vas podsećati, ali opet kažem da se radi o jednoj vrsti ekonomske provokacije i da ste nesrećno, neću da kažem svesno, ali nesrećno ste izabrali dan pre posete ruskog premijera.         Dakle, do toga nas dovodi politika da EU nema alternativu.
Što se tiče Grčke, Irske i drugih zemalja koje ste pominjali, ne radi se ni o kakvoj filantropiji, niti bilo kakvoj pomoći, radi se o kreditima nemačkih i francuskih banaka koji su dati tim zemljama. Oni su sada smanjeni, ali još uvek su negde na četiri i nešto procenata.
Što se tiče evra, pogledajte šta kaže guverner češke narodne banke, pogledajte šta kaže gospodin Klaus – ne pada im na pamet da pristupe evrozoni. Zašto? Zato što je evrozona politički projekat. To je veštačka valuta, jer ne postoji budžet koji stoji iza nje. Ne postoje zajednički evropski porezi, ne postoje zajedničke evropske akcize, iako vi tvrdite da postoje.
Dakle, radi se o jednom veštačkom projektu, koji najviše pogodnosti donosi izvoznicima iz zapadne Evrope, a najveći izvoznik u Evropi, i drugi u svetu, jeste Nemačka. I, ne radi se ni o kakvoj zloj Nemačkoj, već se radi o tome da ona višak proizvoda usmerava ka istočnoj Evropi i da uništava konkurenciju u zemljama kao što su Rumunija, Srbija itd. Neću ovde da spominjem užasne scene koje smo gledali u rumunskom parlamentu, ali to samo pokazuje kakvo je očajanje tamo i kakva je prava socijalna situacija u tim zemljama koje su ušle u taj navodni raj zvani Evropska unija. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, naš drugi predlog je usaglašen sa predlogom gospođe Lidije Dimitrijević i radi se, da bi javnost znala šta je suština predloga, o smanjenju PDV za hleb, mleko, brašno, udžbenike i opremu za bebe. Dakle, radi se o jednom konkretnom predlogu za ublažavanje tereta ekonomske krize, koja očigledno najviše pogađa najsiromašnije delove stanovništva, što je u skladu sa ekonomskom teorijom da je u stvari PDV jedan u suštini nepravedan ekonomski porez, jer pogađa podjednako sve slojeve stanovništva, znači, i one koji su najbogatiji i one koji su najsiromašniji.

Međutim, Narodna skupština Republike Srbije, Vlada i ostali probriselski organi u ovoj zemlji očigledno nisu imali sluha za naše predloge, koji su konstruktivni i koji su usmereni ka opštem boljitku svih naših građana. Odgovorili su, moram reći, na jedan skandalozan način, da predlog, koji je usmeren prvenstveno ka našim građanima, nije u skladu sa Aki komuniterom i sa pravom Evropske unije!

Dozvolićete da je to u pravnom, ekonomskom i u svakom drugom smislu skandal. Prvo, Republika Srbija nije članica EU i naša stranka se zalaže za to da ona to nikada ni ne bude, ne samo zbog Kosova i Metohije, već i zbog štetnosti, u ekonomskom smislu, pristupanja Evropskoj uniji za zemlje istočne Evrope.

Pitali smo premijera Cvetkovića u četvrtak da li postoji cost-benefit analiza za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji. Ona ne postoji, znači, ne zna se tačno da li će nam u ekonomskom smislu članstvo u Evropskoj uniji doneti više štete nego koristi. To je svojevrsni skandal, u ekonomskom smislu.

U pravnom smislu, podsetiću uvažene kolege i javnost, još 1993. godine nemački ustavni sud doneo je presudu povodom usvajanja Mastrihtskog sporazuma, gde se navodi da je nemačko pravo tj. osnovni zakon ili ustav Savezne Republike Nemačke iznad Aki komunitera.

Ako vodeća zemlja EU, koja daje najviše sredstava za budžet i na čijoj teritoriji se nalazi glavni, faktički, organ EU, Evropska centralna banka, smatra da je njeno nacionalno pravo iznad Aki komunitera, ne vidim nikakvog razloga zašto bi Republika Srbija išla ispred takvog principijelnog stava. To je potpuno neobjašnjivo u pravnom smislu, u moralnom i svakom drugom.

Takođe, podsetio bih vas da je predsednik Republike Češke gospodin Klaus skoro bio u poseti Republici Srbiji. On je tada naveo, kao i u svojoj knjizi, da je evro kao valuta jedan veštački projekat, jer ne postoje zajednički porezi u EU.

Prosto je neverovatno da ako u EU ne postoje zajednički porezi, ne postoji jedna usaglašena fiskalna politika, već samo jedan politički projekat kao što je evro, koji faktički ne može dugo da se opravdava u ekonomskom smislu, mi ovde pokušavamo da usaglašavamo poreze Republike Srbije sa porezima EU, koji u suštini ne postoje već su podeljeni po zemljama.

Prema tome, to je potpuno neobjašnjivo i smatramo da ovaj odgovor skreće pažnju sa glavne teme, da u EU ne postoji usaglašena poreska politika.

Nadovezao bih se i na jednu aktuelnu temu, a to je problem dvostrukih akciza. Skandalozno je da se 22. marta sprema sastanak Komiteta za sprovođenje SSP-a, dan pre nego što će doći ruski premijer. To treba shvatiti kao jednu vrstu provokacije ili jednu vrstu pripreme da se akcize dovedu na nivo koji neće odgovarati srpsko-ruskom preduzeću, naglašavam, ne ruskom, nego srpsko-ruskom preduzeću, kao što je NIS.

Dakle, ponovo fraza da „EU nema alternativu“ iznad naših građana, iznad interesa naših preduzeća; kao što smo videli, odbija se čak i nešto što je u socijalnom i svakom drugom smislu dobro, a to je smanjivanje PDV-a za najugroženije delove stanovništva.

Jasno je da je EU iznad građana, iznad naših ekonomskih interesa i mogu samo da apelujem u svoje ime i u ime poslaničke grupe da izmenite takav stav jer vam dolazi ruski premijer konačno, posle deset godina. To je jedina ekonomska, izvozna i razvojna šansa Republike Srbije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, ovo je pitanje za premijera i molim da mi konkretno odgovori. Smatram da je on ozbiljan čovek i ozbiljan stručnjak i da će mi na ovo pitanje o EU odgovoriti u skladu s onom realnošću koja postoji u odnosima između Republike Srbije i EU, a ne u skladu s onim frazama koje slušamo od tzv. SNS, o nekakvoj idili koja vlada između Republike Srbije i EU.
Konkretno, vi ste 31. januara bili kod evropskog komesara za proširenje gospodina Štefana Filea i predali mu odgovore na Upitnik EU. Nadam se da ćete se složiti, kao ozbiljan čovek, da se radi o jednom formalnom gestu i da to nije ključni korak, kao što je to pokušano da se predstavi u propagandi koja je prisutna u našoj zemlji. Jer, ako se zna da se pitanja odnose na ribarsku flotu i slične besmislice, a poznato je da Srbija nema more upravo zbog EU, onda je jasno da je pravi centar moći odlučivanja u EU, i to je poznato svakom ko se iole bavio Evropskom unijom u Evropskom savetu i Savetu ministara.
Moje konkretno pitanje u tom smislu je – da li će Srbija do kraja ove godine, kada bude doneta odluka Evropskog saveta i Saveta ministara u vezi s kandidaturom Republike Srbije, prihvatiti i one odluke koje će biti na štetu Republike Srbije u ekonomskom i političkom smislu? U političkom smislu pre svega mislim na KiM, a u ekonomskom smislu, priznaćete kao ekonomista, još nismo čuli nijedan argument da postoji kost-benefit analiza da li se Srbiji uopšte isplati da uđe u EU i da li novac ide ka EU u većoj količini nego obrnuto.
Molim vas da mi konkretno odgovorite na ova pitanja i da mi kažete da li će se Evropski savet pojaviti, kao jedno neformalno telo, koje će uslovljavati Srbiju sve dalje i dalje. Naravno, vi možete da kažete da se to neće desiti, ali mi smo realisti. Ne pesimisti, nego realno gledamo na evropske integracije. Priznaćete da u Evropskom savetu ima preko 80% zemalja koje su priznale takozvano Kosovo.
Dodajmo ovome i činjenicu da će se uskoro promeniti, po svemu sudeći, i Pakt stabilnosti i da će sredstva iz Nemačke i Francuske, najvećih zagovornika nezavisnosti tzv. Kosova, ići ka jugu, ka onima koji su ugroženi, Španiji, Grčkoj i drugima koji još nisu priznali tzv. Kosovo.
Molim vas da konkretno odgovorite da li ćete priznati svaku, pa i nepovoljnu odluku Evropskog saveta, koja će se doneti najverovatnije krajem ove godine. Zahvaljujem.

Naravno da nisam zadovoljan odgovorom. Očekivao sam neke konkretne odgovore. Prvo, pogrešili ste, na tržištu ima 500 miliona potrošača, a ne milijardu. Verovatno je lapsus, nema veze. Drugo, uopšte nećemo upadati u vaše medijske zamke, da pričamo o prošlosti. Ovde pričamo o budućnosti, o tome šta je dobro za Srbiju u ekonomskom smislu.
Mi smo protiv EU ne samo zbog KiM, nego zbog toga što ne postoji kost-benefit analiza i ne postoji nijedan konkretan argument, niste ga ni sada izneli, da treba Srbija da uđe u EU pa će bolje živeti.
Vi govorite o moru argumenata, ja ću vam navesti samo jedan. Vi znate šta su necarinske barijere. Srbija nije u stanju da se takmiči sa necarinskim barijerama koje se primenjuju u zapadnom delu EU. Vi ste smanjili i ukinuli carine, a sa druge strane je EU ostavila ogromne necarinske barijere. Zato raste spoljnotrgovinski deficit i zato novac ide iz Srbije ka Briselu i Zapadnoj Evropi.
Naravno, EU je dobra, ali dobra je za Zapadnu Evropu, za Istočnu Evropu nije. To je realnost koju ne možete ekonomskim argumentima da demantujete. Dakle, radi se o jednoj ekonomskoj istini, o prostoj računici da li ćemo živite bolje ili gore.
S druge strane, možemo da razgovaramo o budućnosti. Šta će se desiti kada se bude primenio Lisabonski ugovor? Imate li strategiju koja će odgovoriti na to pitanje? Da li imate strategiju koja će omogućiti da Srbija ima svoj glas u Evropskoj komisiji kada ona bude skraćena za jednu trećinu?
Vi govorite da mi treba da primenimo sistem EU u Srbiji. Kakav sistem? Gde se parlament faktički ne pita ništa? Gde je glavno zakonodavno telo Evropski savet koji se sastaje na maltene neformalnim sastancima? Je li to demokratija? Je li demokratija da parlament ne bira Evropsku centralnu banku, da guverner Evropske centralne banke bude biran pomoću dogovora između Širaka i nemačkog kancelara? Ako je to demokratija, mi nećemo tu demokratiju.
Drugo, znate li šta EU, u suštini, donosi Srbiji? Povećanje evropske birokratije. Dali ste još milion evra Kancelariji za pridruživanje EU Republike Srbije, a s druge strane 100.000 evra ne može da se nađe za 200 dece koja imaju specijalne potrebe. Vaš Zavod za zdravstveno osiguranje i gospodin Aleksandar Vuksanović neće ni da prime roditelje, niti da im daju tih 100.000 evra, a s druge strane imamo milion evra za evropsku birokratiju u Srbiji.
Eto to je EU i to je realnost i šta ona donosi građanima Republike Srbije. Zahvaljujem.

Naravno, i mi smo za integracije, ali za razliku od vas, mi smo za realne integracije, s našim pravim saveznicima u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu. Vaš kolega, ruski premijer, uskoro dolazi i s njim treba da vidite kako može da se poveća izvoz u Rusiju, preko jedinstvenog ugovora o spoljnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, koji samo Srbija ima zapadno od Karpata.
Što se tiče cifara, pa molim vas, spoljnotrgovinski deficit 2008. godine, skoro 12 milijardi dolara, kako je nastao? Zato što se preko 50% trgovine obavlja sa EU. To su činjenice. A vi pokušavate, izvinjavam se, ali da imputirate i prikažete podatke iz krizne 2009. godine kao neku realnost u odnosu na 2010. godinu.
Drugo, govorite o našem izvozu. Je li naš izvoz "Sartid"? Je li to naša firma ili američka? Gde idu prihodi od "Sartida"? Ko je najveći ''srpski izvoznik'', "Sartid"? Molim vas, pa budimo realni.
Dakle, imate samo jednu alternativu, realnu, ekonomsku i svaku drugu, i političku i u vezi s Kosovom, a to je da uspete da napravite pravu integraciju sa Ruskom Federacijom u ekonomskom smislu.
Na kraju, preporučio bih vam da razmislite o nekim činjenicama, o nekim iskustvima koja imaju neke druge zemlje koje su u EU iz Istočne Evrope. Neću pominjati ni Bugarsku, ni Rumuniju, ni Grčku niti bilo koga. Pogledajte šta je gospodin Vaclav Klaus, predsednik Češke Republike, izjavio kada je bio ovde – klanjanje i ispunjavanje uslova EU neće dovesti do boljeg života.
I to je jedna istina koju ne možete demantovati niti nama lepiti neke etikete da smo mi zbog nekih emocionalnih razloga protiv EU. Ne, mi imamo hladnokrvan proračun i nepristrasni smo, i smatramo da je EU loša za Republiku Srbiju i njene građane. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, ministre, amandman kolege Stevanovića odražava suštinu naše politike. Formulacija koja je upotrebljena u amandmanu je više nego precizna, jer pokazuje da smo protiv organizovanog rasipništva.
Smatramo da država koja se nalazi u ekonomskoj situaciji takva kao što je naša, mora da ima prioritete u socijalnoj, zdravstvenoj i prosvetnoj oblasti, a ne da ispunjava neke kriterijume koji se ne poštuju ni u EU, koja izgleda idealna i u kojoj nikakve nepravilnosti u odnosu na akikomuniter ne postoje. Naravno, to je fikcija i tako nije u stvarnosti.
Vidimo da je ovaj kredit uzet u iznosu oko 300 miliona evra, da bi se pokrio budžetski deficit. S obzirom na vaša prošla izlaganja i opštu politiku Vlade, to se uzima da bi se nekakav imaginarni cilj iz Pakta stabilnosti, a koji se ne poštuje ni u EU, od 3% budžetskog deficita ispoštovao u jednoj zemlji koja ima velike probleme. Opet kažem, u prosveti, zdravstvu i u svim drugim oblastima.
Sigurno znate da je još 2003. godine, kada je počela, da tako kažemo, da funkcioniše ta zona evra, da upravo Francuska i Nemačka nisu ispoštovale taj procenat od 3%. Ne vidim razloga zašto bi se ovde to tako ovde rigidno izvršavalo, i po cenu socijalnog mira, po cenu ugrožavanja onih kojima je pomoć iz budžeta najpotrebnija.
Daću vam konkretan primer iz prakse koji će pokazati koliko je ovaj amandman kolege Stevanovića dobar i koji pokazuje šta može da uradi jedna politika, koja nema veze sa realnošću, već sa ovom deklaracijom o usklađenosti sa akikomuniterom, koji se upravo ne poštuje u EU, tačnije, u dve glavne zemlje EU – u Nemačkoj i Francuskoj.
Sigurno znate i čitali ste u našim medijima skandalozne podatke, da Republički zavod za zdravstveno osiguranje, na čijem je čelu gospodin Aleksandar Vuksanović, ne želi više da finansira Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora. Tačnije, 200 dece koji traže pomoć i kojima je potrebna pomoć u razvoju, a radi se o cifri od 140.000 evra godišnje.
S druge strane, u budžetu je predviđeno da se povećaju izdaci za Kancelariju Vlade Republike Srbije za pridruživanje EU u visini od milion evra. Šta to znači? Milion evra je značajnije da bi se povećavala evrobirokratija, briselska birokratija u Republici Srbiji, nego 200 dece koji su na listi ovog Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora.
Kako smo saznali u SRS, gospodin Aleksandar Vuksanović se čak nije udostojio ni da primi delegaciju roditelja. To je skandal. To je tako bahato i drsko ponašanje, da nemam reči. Smatram da je to potpuno u suprotnosti i sa frazama Vlade Republike Srbije, da se ovde gradi kao neka socijalna država, neko društvo budućnosti koje ulazi u EU itd. To je sramota, najblaže rečeno. Stvarno nemam reči.
S druge strane, uzimaju se krediti koji su nepovoljni i znate da su pod patronatom ''Svetske banke'', upravo pod patronatom onih institucija čiji je i bivši predstavnik Sajmon Grej zahtevao da se smanje izdaci za zdravstvo, da se smanje izdaci za prosvetu. I posledica ovog bahatog ponašanja direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, gospodina Aleksandra Vuksanovića, jeste upravo to. Dakle, jedna ekonomska politika, socijalna i svaka druga koja je pod patronatom ''Svetske banke'', MMF i EU koja ne vodi računa o građanima, o socijalnim potrebama, nego o nekim imaginarnim ciframa od 3% budžetskog deficita, a takva se pravila, ponavljam, ne poštuje upravo u EU i u najznačajnijim zemljama, kao što su Nemačka i Francuska.
Cilj ovog amandmana je, pre svega, da se prestane sa rasipništvom, da se ekonomska politika uskladi sa realnim potrebama naših građana kojima najviše treba pomoć, dakle, dece, studenata, penzionera i svih onih koji su na udaru takozvane EU ili briselske politike.
Dakle, imajte u vidu da je ova fraza o akikomuniteru, koja se pojavljuje u Predlogu zakona, ipak u suprotnosti sa realnošću. Mi apelujemo, zato je ovaj amandman i podnet, da se prekine sa jednom dogmom, sa slepom poslušnošću i ispunjavanjem jedne politike koja je u neoliberalnom smislu doživela krah od SAD, pa do EU i nadalje. Ili ćete me možda ubediti da evro nije politički projekat i da evro ima budućnost, ili ćete me u tom smislu ubediti da su ekonomije Nemačke i Grčke nešto što se podudara, nešto što je isto? Ako me ubedite da je to, a ja vas uvažavam i smatram da ste ugledan profesor Ekonomskog fakulteta, mi ćemo onda reći da je ovaj amandman u suprotnosti sa realnošću. Međutim, nažalost, mislim da je ovog puta, kao i pre, istina na našoj strani. Zahvaljujem. (Aplauz)

Dame i gospodo, ministre, svrha ovog amandmana je povećanje procenta izdvajanja dobiti koja se uplaćuje od javnih preduzeća u budžet i to je i u sklopu naše ekonomske politike da smatramo da u ovim posebno teškim vremenima u ekonomskom i svakom drugom smislu uloga države treba da bude veća, jer očigledno je da tzv. nevidljiva ruka tržišta je nešto što je u suprotnosti sa realnim činjenicama.
Mi smatramo da je to nešto što se primenjuje takođe i na Zapadu, posebno u SAD, na koje se toliko ugledate, jer vi sigurno znate kao stručnjak da je javni sektor u Americi 1929. godine imao 9% zaposlenih, a već 1997. godine to je skoro duplirano i došlo je do 15,9%. Dakle, i u toj zemlji, gde se navodno primenjuje ta nevidljiva ruka tržišta, se upravo u praksi primenjuje suprotno.
Takođe, smatramo da država mora da i u smislu javnih preduzeća pokaže jednu vrstu i državničke i ekonomske brige, pre svega što se tiče Telekoma, jer priznaćete, jedno preduzeće koje ima neto dobit od 150 miliona evra godišnje, nije nešto što bi trebalo da se tako olako prodaje.
U tom smislu, mi smo se spremili i za budžet i za ovaj amandman upravo iz ove knjige – Ekonomija javnog sektora, gospodina Siglica, a priznaćete da je on kao nobelovac autoritet u ovoj oblasti. Zahvaljujem.

Amandman je podnet u istom kontekstu kao i prethodni amandman SRS, koji ja obrazlažem, to je na član 12.
Mi se zalažemo za jaču ulogu države i u tom smislu se pozivamo na Ustav u ovom amandmanu i smatramo da i Ustav treba da bude uključen u definiciju ovog amandmana, jer smatramo da u trenutku ekonomske krize, ako je išta izvesno, izvesno je da država treba da ima veću ulogu i na tržištu i što se tiče transfera prihoda.
Ponovo ću se pozvati na ovu knjigu "Ekonomije javnog sektora", koja nam je pomogla da se spremimo za budžet i za ove amandmane i vi znate da je to čuvena knjiga i da je to Nobelovac Stiglic i da se koristi čak i kao udžbenik na Ekonomskom fakultetu. Vi sigurno znate da se u ovoj knjizi navodi da upravo u Americi, odakle dolazi najveći deo akcija MMF, koji se zalaže za privatizaciju svih naših javnih preduzeća, koji je doveo do faktički prodaje bankarskog sektora, na primer "Železnica" i preduzeće "Amtrak" je u vlasništvu države.
Dakle, između teorije MMF i prakse koja se primenjuje u zemljama odakle su najveći akcionari postoji velika razlika. U tom smislu, mi smatramo da treba to sve prilagoditi i našim okolnostima i zato smatramo i ovaj amandman je podnet u tu svrhu da Ustav treba da bude garant veće uloge i države i vašeg ministarstva i cele Vlade nad sredstvima koja se daju lokalnoj samoupravi, Vojvodini i svim drugim koji su u toj lestvici ispod vas. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da se slažemo oko ove knjige Stiglica, "Ekonomija javnog sektora", međutim očigledno je da smo izneli razne zaključke koji nisu povoljni po vas, ne po vas lično, nego po Vladu Republike Srbije. Neću govoriti o Rusiji, jer ste rekli da to nije primer za poređenje, iako su tamo veće prosečne plate nego u Srbiji, iako će tamo BDP biti veći, znači, 4% će biti i iako su tamo devizne rezerve oko 500 milijardi dolara. Slažem se sa vama i neću govoriti o tome, govoriću tačno o ovom amandmanu i ponovo ću se pozvati na ovu knjigu o kojoj ste vi govorili, i ja takođe. Navešću vam podatak da, upravo u Americi, a to je strana 359. do 388. je 1935. godine donet Zakon o socijalnom osiguranju i faktički su uvedene tada i penzije i došli su do ogromnog porasta penzija sa 80 milijardi dolara po cenama iz 1997. godine do 365 milijardi dolara.

Znači penzije su se povećavale, Amerika je napredovala, znači ništa se strašno neće desiti ako i vi povećate penzije i ako se ne držite tog pravila iz pakta o stabilnosti koji se ne poštuje ni od strane EU i vi to dobro znate. Da vam ne citiram izjavu Romana Prodija da je to jedna dogma koja nema veze sa realnošću. Takođe, što se tiče rashoda za socijalno osiguranje u Americi oni će porast od 1997. do sledećih trideset godina sa 9% na 20%, tako da ova knjiga sasvim nama daje argumente da smo mi u pravu i da treba povećati stopu penzije, i u tom smislu bez obzira na činjenicu da je i ovde kriza i da je produktivnost, i rast industrijske proizvodnje nije dostigao nivo iz 1998. godine.

Zato vas molim da mi na ovo konkretno odgovorite jer očigledno da ova knjiga daje nama više argumenata nego vama.

Dame i gospodo, ministre, smatramo da ovaj kredit sa Svetskom bankom, najblaže rečeno, nije povoljan za Republiku Srbiju. Pre svega, radi se o libor kamati koja je sada na šest meseci 0,46% i može se reći da je relativno povoljna. Međutim, tu je i varijabilna marža, ne zna se kakvog iznosa, to ne piše, nismo videli, a podsetiću vas da je libor, to sigurno znate, 2000. godine iznosio preko 6%. Tako da, ako kredit traje do 2029. godine sve je moguće, moguće je da libor ponovo bude šestomesečni preko 6%.

Takođe, smatramo da u obrazloženju gde se navodi zašto se odbija ovaj naš amandman se kaže da će ovih 100 miliona evra, o kojima se radi u amandmanu, dovesti do odgovarajućeg pravnog okvira promovisanja mere za povećanje konkurencije na tržištu Republike Srbije. Tih 100 miliona evra, zbog javnosti ću reći, je usmereno ka

jednoj vrsti razvoja privatnog, što nemamo ništa protiv, i finansijskog sektora. Tu dolazimo do osnovne svrhe ovog amandmana. Ovde se uzimaju pare za razvoj stranih banaka na teritoriji Republike Srbije ili banka iz EU koje su monopolisti i koje upravo uz pomoć bivšeg guvernera nisu dozvoljavale da se bilo kakva konkurencija koja nije iz EU pojavi u finansijskom sektoru.

Pre svega tu mislim na ruske banke koje su godinama pokušavale da uđu na ovo tržište i ne vidim razlog zašto se konkurencija u finansijskom sektoru ne bi pojavila i sa druge strane, tzv. alternative po kojoj je EU sve što postoji u ekonomskom smislu.

Tako da, ako znamo da su najveće kamate u Evropi, posle moldavskih, u Republici Srbiji, ako znamo da je bankarski sektor iz EU koji se ovde monopolistički ponaša, toliko drzak da poluotvoreno preti guverneru Šoškuću, koji pokušava da uvede neki red novim zakonom, onda jasno da se ne može raditi o nikakvoj konkurenciji, o nikakvoj vrsti regulisanja finansijskog sektora, već još jednom ispunjavanju jedne vrste ekonomskog pritiska iz EU.

Da sam u pravu i da smo mi u pravu pokazuje i sama činjenica da se budžet poziva na nekakvu patetičnu izjavu Aki komuniteru o usklađenosti sa evropskom regulativom u trenutku kada EU nije u stanju da donese prvi budžet posle Lisabonskog ugovora, već mora da budžet iz 2010. godine podeli na 12 meseci i da tako faktički finansira sledeću godinu.

Dakle, postoji razlika između realnosti, postoji razlika između fraza o EU da nema alternativu i mi smatramo da se sredstva mogu mnogo bolje upotrebiti - za socijalne potrebe, za davanje subvencija privredi, za davanje subvencija poljoprivredi, za podizanje učeničkog i studentskog standarda i što to ne reći i tu ćemo pokazati da se ne slažemo sa još jednom lažnom dogomom, a to je dogma da ne treba povećati penzije za vreme krize. Mi smatramo da treba i daću vam primer Ruske federacije gde su se povećavale penzije za vreme krize i sada oni imaju, vi to sigurno znate, vaš kolega ministar Kudrin je to naveo, imaće rast bruto domaćeg proizvoda oko 4%.

Dakle, nije ništa strašno, ako se pomaže onima kojima je najteže u krizi penzionerima, ako se daju dodaci onima koji su socijalno ugroženi, već naprotiv može se postaviti u ekonomskom smislu i sa druge strane taj problem i videti da povećana potrošnja u vezi domaćih preduzeća dovodi do jednog rasta privrede, makar se to desilo u Rusiji. Razmislite o tome, a nemojte slepo da sledite Svetsku banku, MMF i EU. Zahvaljujem.

Amandman je podnet u kontekstu namere i želje SRS da se ipak u ovim kriznim vremenima smanji birokratija. Radi se o jednoj uštedi od nekih 20 hiljada evra i smatramo da je to jedan čin koji bi mogao da bude dobar gest Vlade u trenutku kada i penzioneri i svi oni koji su ugroženi politikom da EU nema alternativu i diktatom MMF-a vrlo teško žive.

Nama nije jasno u kontekstu ovog amandmana i celog budžeta kako je moguće da se na papiru i u javnosti iznose fraze da treba smanjiti javnu administraciju, broj poslanika itd, a sa druge strane povećava se evropska birokratija u Srbiji. Navešću vam jedan konkretan primer, a to je na primeru Evropske kancelarije za pridruživanje EU Vlade Republike Srbije.

U trenutku najveće ekonomske krize u poslednjih 40-ak godina, za 100% se povećavaju izdaci za Kancelariju za pridruživanje EU. Za to nema nikakvog ekonomskog opravdanja. S druge strane, za negde oko 700 hiljada evra se smanjuju izdaci za Ministarstvo zdravlja. Slobodno govoreći, to znači da je važnija evropska birokratija u Srbiji nego bolesni i oni kojima su sredstva najpotrebnija. Za to nema nikakvog opravdanja. Dodajmo ovome i zapanjujući podatak na koji iz godine u godinu upozoravamo, da zbog carina imamo gubitak u budžetu od minimum 100 miliona evra. Zamislite kad bi se tih 100 miliona evra preusmerilo u dotacije za poljoprivredu? Ili kad bi se usmerilo ka gradovima i opštinama? Ili kad bi se usmerilo ka našim penzionerima? Davanja iz budžeta bi bila za 20% veća. To nije mali procenat. Zamislite tih 100 miliona evra da se usmeri ka izgradnji infrastrukture?

Međutim, ne postoji politička volja i ja odgovorno tvrdim da ne postoji politička i ekonomska hrabrost u Vladi Republike Srbije da se suprotstave politici koja očigledno u ekonomskom smislu ne donosi ništa dobro, a ta politika se može definisati pomoću fraze da EU nema alternativu. Mi smatramo da ima alternativu i daću vam još jedan primer koji to pokazuje.

Bez ikakve ostrašćenosti i bez ikakve strasti u navođenju tog primera, daću vam primet JAT-a. Pre dve ili tri godine ruski "Aeroflot" je nudio da preuzme sve zaposlene, sve dugove, da modernizuje flotu i da JAT ponovo bude ugledna kompanija u regionu. Šta se desilo? Zbog sporazuma o tzv. "Slobodnom nebu" sa EU, taj posao je propao. Sada smo došli posle dve godine u situaciju da, gle čuda, moraju da se uzimaju krediti upravo od banaka iz EU da bi se JAT takoreći održao na površini.

Dakle, nećemo da sarađujemo sa Rusima, nećemo da sarađujemo sa onima koji imaju konkretne planove i konkretne investicije, već ćemo zbog fraze da EU nema alternativu uzimati nepovoljne kredite i dalje se zaduživati i od Evropske investicione banke i od Evropske razvojne banke i svih onih banaka koje se u ovom budžetu prikazuju kao da su domaće banke, što nije tačno. To su sve banke iz EU, uključujući i "Intezu" i sve druge banke koje nam ovde u ovom budžetu nameću lihvarske kamate, jer svaka kamata koja je 8%, priznaćete da je lihvarska kamata i nema nikakvo ekonomsko opravdanje za nju. Hvala.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, izražavam žaljenje što premijer nije tu jer bi imali da mu postavimo mnogo pitanja u vezi sa budžetom i sa osnovnom idejom vodiljom ekonomske politike koja se i otvoreno navodi u obrazloženju budžeta, a to je da EU nema alternativu i da je osnovni cilj naše ekonomske politike, tj. vaše, da se ekonomska politika vodi u cilju što bržeg pridruživanja EU.

U tom smislu i u budžetu kao i od skora u drugim zakonima se navodi tzv. izjava o usklađenosti budžeta sa propisima EU ili sa Aki komuniterom. Sada pitam i Vladu i prisutnog ministra – kako je moguće da se budžet za 2011. godinu usklađuje sa Aki komuniterom, tj. sa pravom EU, ako se dobro zna i to je opšte poznato, da EU nije donela budžet za 2011. godinu? Da bi skandal bio još veći to je prvi budžet posle Lisabonskog ugovora koji je trebalo da se donese po novim pravilima.

Vi se pozivate na pravila i propise EU, a ista ta EU nije u stanju da donese budžet za 2011. godinu i deli, a vi to sigurno znate, budžet za 2010. godinu, za 2011. godinu mesec po mesec. To je jedan apsurd i za njega nema nikakvog opravdanja, osim u ovoj frazi da EU nema alternativu.

Takođe, što se tiče pravnog dela ove izjave o usklađenosti sa Aki komuniterom, podsetiću vas i to je nama iz SRS nejasno, da li je Republika želi i ima za cilj kao što je navela u obrazloženju budžeta da se budžet Republike Srbije donosi po istom postupku kao i onaj EU? Šta to znači, i ne treba obmanjivati naše građane? Znači da će se Skupština pitati samo, imaće odlučujuću odluku za ne obavezujuće izdatke. To je demokratski deficit, blago rečeno. To nije nešto što ima bilo kakve veze sa demokratijom, sa ulogom Skupštine kao zakonodavnog organa.

Takođe, sigurno znate da u EU parlament ima ulogu i to citiram od ljudi koji se bave Aki komuniterom, da bude sagovornik ministarskog saveta pri usvajanju budžeta. Ministarski savet EU ima glavnu ulogu kod donošenja budžeta, a ne parlament. Ako je to cilj Republike Srbije, ako je to ta politika da EU nema alternativu, da se Skupština ne pita uopšte po donošenju budžeta, onda to treba jasno i glasno reći i biće jasno o kakvom cilju u ekonomskom i pravnom cilju mi težimo.

Neću se dalje baviti ovom temom, neću citirati eksperte za Aki komuniter koji kažu da Evropski parlament faktički nema nekakvu zakonodavnu vlast

u odnosu na Evropski savet i ministarski savet, već ću se na konkretne brojeve usredsrediti, na brojku iz prvog dela budžeta gde se navodi da će u 2011. godini prihod od carina iznositi oko 372 miliona evra, ako sam dobro izračunao po ovom sadašnjem kursu. To je čak manje i od rebalansa koji smo skoro usvojili, manje za nekih 8,5%.

Dakle, prihodi od carina padaju u trenutku kada je ekonomska kriza, što je čak priznao i premijer na svom i dalje nivou koji se ne može zanemariti. Šta to konkretno znači? Ako uporedite sa 2009. godinom i tadašnjim prihodom od carina, znači, uzeo sam za poređenje godinu u kojoj je već bila ekonomska kriza, doći ćete do zaključka da mi svake godine, zbog primene prelaznog trgovinskog sporazuma, gubimo zbog carina u budžetu negde oko 100 miliona evra. To je činjenica koju niko ne može ospori.

Šta bi moglo da se uradi sa ovih 100 miliona evra koje dajemo EU? Pre svega, moglo bi da se za 100% podignu izdaci za dečiju zaštitu, subvencije za poljoprivredu bi mogle da se podignu za 50%, za železnicu 75%, tu inače radi 20.000 ljudi, za penzije bi izdaci mogli da se iz budžeta povećaju za 20%, subvencije i izdaci za gradove i opštine za preko 100%, subvencije privredi, što je izuzetno važno, čak za deset puta. Takođe, mogao bi, na primer, da se poboljša rad Ministarstva spoljnih poslova, u trenutku kada se borimo za KiM i da se izdavanja za rad Ministarstva spoljnih poslova poveća za 150%.

Međutim, pošto se Vlada očigledno drži te fraze da EU nema alternativu, mi ćemo tih 100 miliona evra, umesto na ovako dobar način, na podizanje socijalnog nivoa naših izdataka, podizanje standarda, podizanje naših diplomatskih aktivnosti, naše poljoprivrede i svega onoga što čini jednu ozbiljnu državu, mi ćemo transferisati EU, koja je, priznaćete, posebno njen zapadni deo, mnogo, mnogo bogatije od Republike Srbije.

Vi, kao profesor ekonomije, sigurno znate za čuvenu Parentovu efikasnost. Meni se čini da je ovaj budžet upravo to, da upravo pokazuje da dok, parafraziram, izdaci za jedan deo se ne podignu, lošije će biti drugom delu. Dakle, ne može biti dobro i EU i Srbiji. To je osnov ovog budžeta. Vi faktički finansirate EU, socijalni mir u EU, na uštrb naših građana, naših studenata i zaposlenih u javnim preduzećima, i naravno, gradova i opština u Republici Srbiji.

Daću vam još jedan primer koji potvrđuje moje tvrdnje. Za 2011. godinu predviđeno je da za Kancelariju za evropske integracije se podignu izdavanja za 100% ili za preko milion evra. U isto vreme za Ministarstvo zdravlja se predviđa manje izdavanje, za nekih 700.000 evra. Dakle, nama je važnije da je za jednu kancelariju koja se bavi pre svega propagandnom aktivnošću EU u Republici Srbiji, izdvaja milion evra u trenutku ekonomske krize, nego da se ta sredstva recimo usmere ka onima kojima je najpotrebnija, a to su bolesni u našem društvu i svima onima kojima rashode transferiše Ministarstvo zdravlja. To je skandal i to je posledica činjenice da tzv. EU nema alternativu. To treba priznati.

Takođe, dok se za Kancelariju za pridruživanje EU podižu izdaci za 100%, za Ministarstvo pravde se smanjuju za 15 miliona evra. Kako je to moguće? Da li su nam važniji naši sudovi, da li su nam važniji ti standardi o kojima se toliko priča u pravosuđu ili nam je važnija Kancelarija za pridruživanje EU, gde se, u skladu sa IPA fondovima radi na projektima poput, citiraću, osposobljavanja naše zemlje za program evropskih integracija, osposobljavanja naše carine, koja gubi 100 miliona evra godišnje za tranzit robe iz EU i za podršku civilnom društvu, šta god to značilo u praksi?

Šta je posledica ove politike da EU nema alternativu? To je ono što vi navodite u zadnjem delu budžeta. Vi navodite, i to je potpuno tačno, da će spoljno-trgovinski deficit iznositi za sledeću godinu negde oko osam milijardi evra. Odgovorno tvrdim i pozivam se na podatke vlasti, zvanične podatke, da će preko četiri milijarde evra ići ka EU iz Srbije, a ne obrnuto, jer upravo zbog fraze da EU nema

alternativu, preko 56% spoljno-trgovinskog prometa se odvija sa EU. Dakle, to je činjenica. Četiri milijarde evra će sledeće godine biti transferisano iz Republike Srbije ka EU.

Možemo da govorimo o IPA fondovima, možemo da govorimo o raznim kreditima koje dobijamo iz EU, ali tu postoji argument koji obara tu priču o EU, a to je, ponovo se to može naći u budžetu, kredit Evropske investicione banke za "Puteve Srbije", sa kamatom od 8%. To je skandalozno. Kamata od 8%, to je lihvarska kamata. Tu nema nikakvog spora. Drugi kredit nama "prijateljske" Evropske investicione banke za "Železnice Srbije" je preko 8%. I to je skandal i to je lihvarska kamata. Treći kredit takođe od prijateljske Nemačke razvojne banke KfW je preko 6%. Navešću vam samo da su mnogo manje kamate npr. u kreditu koji ste zaključili sa Ruskom Federacijom. Videćete da se ovde radi o lihvarskim kamatama i da to nisu prijateljski uslovi za uzimanje kredita.

Na kraju, vi ste sigurno gledali kako je vaš kolega, premijer Orban u Mađarskoj rešio deficit, ne u potpunosti, ali je oporezivao finansijske organizacije, strane banke i sve one koji imaju monopol u Mađarskoj, koji se još u gorem obliku u Republici Srbiji pokazuje. Dakle, oporezujte tzv. domaće banke, što nije tačno u budžetu da su to banke, kao Erste, Intezu. Oporezujte Miškoviću, oporezujte sve one koji ne dozvoljavaju da se teret ekonomske krize ravnomerno podeli. U tom smislu, vi sigurno znate i mi se zalažemo za to, za Rolsovu teoriju, Džona Rolsa sa Harvarda, koji tvrdi da je socijalno blagostanje jednog društva jednako onom socijalnom blagostanju koje ima najsiromašniji sloj u tom društvu. To je pravi pokazatelj, a ne BDP, koji će navodno rasti za 1,5%, ne fraza o EU, da nema alternativu, itd. Zahvaljujem se.