Izvinite, vi ste premijer Vlade Republike Srbije. Ja sam predstavnik opozicione partije. Ovo nije neka akademska rasprava, već se radi o najvažnijem pitanju koje upravo vlast i vi kao simbol te vlasti naturili da je ovde najvažnije da li ćemo dobiti kandidaturu ili ne.
Smatram da je jednostavno, ako postoji tema na temama u Republici Srbiji onda je to. Znači, da li je taj tzv. put bez alternative ka EU isplativ u ekonomskom smislu? Ne vidim šta je tu apstraktno ili nije konkretno. Radi se jednostavno o temi koja zabrinjava sve naše građane, i ja tvrdim i SRS, mi svi zajedno tvrdimo da je jednostavno EU loša u ekonomskom smislu za naše građane. Čak šta više to je katastrofa. Daću vam hiljadu primera da je to i sa ekonomske i sa političke i sa pravne i sa kako god hoćete loše za Srbiju. Ne samo zato što nam otimaju 15% teritorije i zato što pucaju na naše ljude dole, nego jednostavno evo vam primer konkretan prelazni trgovinski sporazum svake godine, i vi to sigurno znate nam izbija iz budžeta 130 miliona evra zbog smanjivanja carina za uvoz robe iz EU.
Drugi primer. Imate spoljno-trgovinski deficit koji se pre svega generiše u razmeni sa EU, koja je negde oko 60% i koji je već ove godine došao do cifre 4,7 milijardi evra. Znači mi svake godine transferišemo negde preko dve milijarde evra EU. Potpuno jedna situacija da jedna siromašna zemlja, tu se slažemo, koja je u tranziciji, koja ima 7,5 miliona stanovnika pomaže socijalni mir u Austriji, pomaže socijalni mir u Nemačkoj. Austrijske firme dobijaju da rad most na Beški, dobijaju most na Adi i to su činjenice, dok naša građevina propada, dok se javne nabavke upravo preko podzakonskog akta, koji je donela vaša Vlada 2009. godine usmeravaju ka firmama iz EU. To je izvor korupcije. Korupcije koju podstiče EU. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naše konkretno pitanje je u vezi sa temama koje brinu naše građane, a to su pre svega situacija na KiM i pogrešan ekonomski put koji proizlazi iz toga da EU nema alternativu. Naravno, u tom smislu, mi ističemo da smo mi jedina partija koja je i u političkom i u pravnom i u ekonomskom smislu protiv ulaska Srbije u EU.
U tom smislu naša konkretno pitanje je vezano za ugovor sa "Fijatom" ili za ugovor koji je pratio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, navodno istorijski akt koji nas je doveo u ovu situaciju da, naš narod na Kosovu i Metohiji faktički je ostavljen na cedilu i naše konkretno pitanje u vezi tog ugovora koji je doveo sigurno i do jedne vrste zbunjenosti naših glasača da se pomisli da će ulazak u EU dovesti do navodno boljeg života, mi smatramo i dokazujemo iz dana u dan ekonomskim argumentima da to nije tačno, je zašto Vlada Republike Srbije i njoj upućujemo ovo pitanje, ne objavi u celosti ugovor sa "Fijatom".
Videli smo ovih dana i to je skandalozno da jednostavno da čak i poverenik za informacije, Savet za borbu protiv korupcije, ne mogu da dobiju sto strana ugovora jer je on, zamislite zatamljen i jednostavno se ne može doći do jedne definicije da li taj ugovor u ekonomskom smislu dovodi do boljitka za naše građane ili je ono čega se mi bojimo i u šta sumnjamo, da se jednostavno radi o jednoj apsurdnoj situaciji u ekonomskom smislu, da Republika Srbija koja se nalazi u teškom ekonomskom stanju, ne samo u političkom već i u ekonomskom, faktički finansira jednu veliku firmu, jednog giganta iz Italije, kao što je "Fijat".
Prosto je nemoguće da u trenutku kada se toliko govori o transparentnosti, kada je to jedno od osnovnih načela EU, makar na papiru ne možemo da vidimo da li je to dobar ugovor, da li nije ili je ono što mi sumnjamo, da jednostavno država Srbija iz svog budžeta finansira socijalni mir u Italiji ili uspeh kompanije "Fijat".
Sa druge strane mi smo zabrinuti i sa još jednom činjenicom da će Vlada Republike Srbije i državni organi nastaviti da na isti način, kao što se radi u slučaju "Fijata", finansiraju jedno strano preduzeće iz jedne bogate zemlje kao što je Amerika, a to je "US-steel". Videli smo ovih dana da piše u štampanim medijima da jednostavno će se oprostiti negde oko 20 miliona evra "Sartidu" jer navodno "Sartid" tj. " US-steel " i ne postoji nikakav ekonomski pokazatelj koji nam govori da je to dobro za nas, niti da su oni u krizi jer jednostavno i navešću vam taj podatak, proizvodnja u " US-steel " je porasla u odnosu na prošlu godinu.
Dakle, radi se o potpuno neverovatnim stvarima, da mi pomažemo faktički "Fijat", pomažemo " US-steel ", uveli smo jednostranu primenu prelaznog sporazuma, znači još 130 miliona evra dajemo EU i to sve u trenutku kada isti ti, iste te države svoje vojnike šalju i drže na Kosovu i oni pucaju na naše građane. Znači, potpuno jedna apsurdna situacija i jedna situacija koja je proistekla iz ekonomskih, političkih, pravno i u svakom drugom smislu štetne fraze da EU nema alternativu.
U tom smislu tražimo od Vlade Republike Srbije da pokaže jednu vrstu hrabrosti, jednu vrstu neostrašćenosti prema EU, prema celoj toj ideji koja je očigledno propala, ne samo zbog Grčke ili krize evra, nego i zbog mnogih drugih argumenata i da nam pokažu da vidimo to uz benefit analizu ugovora sa Fijatom.
Prosto je neverovatno da to posle skoro tri i po godine nemamo na uvid, nemamo ni mi, nema ni javnost, nemaju čak ni institucije koje se oslanjaju na vlast.
Dakle, ako se taj ugovor ne pokaže u jednom transparentnom obliku, radi se izgleda o obmanjivanju građana. Mi smo protiv toga, kao što smo protiv toga da se traži odgovor za situaciju na KiM kod onih koji ne žele ništa dobro srpskom narodu, a to su pre svega one države članice EU koje su priznale tzv. Kosovo.
Naše pitanje je kompleksno i ono se oslanja i na pravni i na politički kontekst situacije u kojoj se nalazi Srbija zbog lažne i štetne fraze da EU nema alternativu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, moje izlaganje će se usredsrediti pre svega na izbor novog člana Saveta NBS i u tom smislu smatramo da je neprikladno da nema predstavnika Narodne banke, smatramo da bi trebalo u najmanju ruku ovde da bude guverner, ne samo zbog ovog važnog mesta i ove važne izmene, jer Savet guvernera je važna institucija i važno telo koje kontroliše rad NBS, već i zbog svih događanja koja se dešavaju u vezi sa NBS gde vidimo da je na delu jedna borba između Ministarstva ekonomije, između banaka i između guvernera gde očigledno sve te tri strane ne vode usaglašenu politiku. To je jedna činjenica koja nas zabrinjava. Smatramo da ipak treba da Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo i koje kontroliše NBS ima uvid u to što se dešava u monetarnoj politici.
Što se tiče kandidata, gospodina Nikole Martinovića, vidimo da je on magistrirao na poreskom sistemu i vidimo da će imati važne ingerencije u smislu Zakona o NBS i mi smatramo, i u tome se sastoje naše konstruktivne primedbe, on mora, i drugi članovi Saveta guvernera moraju imati u vidu da je situacija što se tiče bankarskog sektora više nego zabrinjavajuća, pre svega zbog monopola banaka iz zapadnog dela, odnosno iz EU na finansijskom tržištu Republike Srbije. U tom smislu mi se pozivamo na Izveštaj NBS iz 2010. godine gde se vidi, to su podaci NBS ili institucija u koje će gospodin raditi kao član Saveta guvernera, pokazuju da oko 20% bankarskog sektora u Republici Srbiji drže banke iz Austrije. Nešto manje od 20% su zauzele italijanske banke, zatim idu grčke, iz zemlje koju trese neverovatna kriza, gde su toliki nemiri izazvani pre svega zbog raspada bankarskog sektora, 17%, imamo naše prijatelje, pod navodnicima, iz Francuske koji drže 7% i koji se najviše zalažu za nezavisnost KiM, to je poznato i imamo jednu jedinu pravu i jaku domaću banku, to je Komercijalna banka, za koju se najavljuje prodaja Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
Situacija je više nego zabrinjavajuća. Da bi pokazao to izneću još jedan argument. Prema podacima sa američkih zvaničnih sajtova prosečna kamatna stopa u Republici Srbiji u 2010. godini iznosila je 12%. Sa druge strane, u vodećim zemljama EU kao što su Nemačka i Francuska, to su upravo i zemlje koje se zalažu ne samo za nezavisnost KiM nego za ovakav bankarski sistem kao što postoji kod nas, je prosečna kamatna stopa u Nemačkoj 8%, a u Francuskoj 3%.
Dakle, u Srbiji je 12% prosečna kamatna stopa, a u Nemačkoj 8% i u Francuskoj 3%. To je neverovatno. To pokazuje sav problem u kome se nalazi bankarski sektor u Republici Srbiji. Da bi ovaj apsurd bio još veći, vi imate jedan jedini sektor faktički u ovoj zemlji koji donosi prihode, a to je bankarski sektor. Oni su imali prihode samo u prošloj godini od 240 miliona evra. Umesto da se taj sektor koji zarađuje na ovakvim lihvarskim kamatama oporezuje, kao što se uradilo u Mađarskoj, kao što je doneo slovački parlament pre nekoliko dana jednoglasnu odluku o tom ekstratranzicionom porezu za strane banke u Slovačkoj, kao što radi jedna Španija koja je četvrta ili peta ekonomija u EU, mi ovde vidimo bežanje od problema, bežanje od činjenice da strane banke, tj. banke iz EU na lihvarskim kamatama zarađuju i izrabljuju naše građane i ekstra prihode prenose u zapadnu Evropu. Šta to konkretno znači? Znači da naši građani finansiraju matične banke u zapadnoj Evropi i niko nas ne može ubediti da to nije tačno, jer mi čujemo od predstavnika vlasti jednu besmislenu formulaciju da su navodno pravna lica poput "Inteza banke", poput "Hipo Alpe Adria banke" i drugih banaka koje su registrovane u Republici Srbiji nezavisne od svojih matičnih banaka u zapadnoj Evropi.
To jednostavno nije tačno. I činjenica koja to pokazuje je da ću ponovo navesti je Bečki dogovor između MMF Republike Srbije, Narodne banke Srbije i Matičnih banaka, čije podružnice rade i deluju Republici Srbiji.
Dakle, da su to nezavisna pravna lica kao što nas ubeđuju predstavnici vlasti i guverner onda bih se valjda dogovarali sa "Hipo alpe-agrija banka" u Beogradu ili sa "Intezom" u Beogradu, a ne sa njihovim maticama u Zapadnoj Evropi.
Dakle, radi se o jednoj lihvarskoj politici i jednoj politici koja dovodi do daljeg urušavanja standarda naših građana. Takođe, nas posebno zabrinjava što u svim ovim pratećim zakonima u vezi NBS Republike Srbije, mi vidimo jednu nameru, jednu intenciju da se imitira, i to doslovno, to je bivši guverner Jelašić rekao, da se imitira jedan nedemokratski način rada kao što je prisutan u Evropskoj centralnoj banci. Vi sigurno znate, žao nam je što ovde nije guverner da nam konkretno odgovori na to pitanje, da se guverner Evropske centralne banke bira pomoću političke odluke onih koji imaju najviše akcija u toj instituciji.
Dakle, nema to veze sa Evropskim parlamentom, nema veze sa demokratijom i to pokazuje da u toj EU u kojoj vladajuća većina, vlast teži po svakoj ceni, čak i po cenu gubitka Kosova i Metohije, po cenu uvođenja ovih kamata od 12%, postoji jedan nesnošljiv demokratski deficit. Ili demokratski deficit koji je karakterističan za te institucije i koji se ne pokazuje samo u ekonomiji, nego vidimo i pravosuđu, na primer u Haškom tribunalu gde je moguće da Vojislav Šešelj, na primer dobije 18 meseci za verbalni delikt, Naser Orić 22 meseca za 100 i nešto nedužnih građana koje je pobio 90-tih godina u okolini Srebrenica. Eto, to su dvostruki standardi i to su ti standardi koji se primenjuju i kod nas i jednostavno smatramo da guverner i član Saveta koji se danas bira, za koga mi naravno nećemo glasati, jer smo protiv takvog načina rada, moraju da stanu na put, pre svega kada se radi o ovim lihvarskim kamatama.
Spremajući se, za ovu raspravu mi smo iz SRS proučavali pojam lihvarske kamate i došli smo do jednog neverovatnog podatka da je na primer još u prastaro doba, u Vizantiji, kamata od 12% bila proglašena za zabranjenu, za lihvarsku, a vi imate ovde prosečnu kamatnu stopu od 12% i to je prosto neverovatno.
Takođe, nije nam jasno kako je moguće da postoje tri različita mišljenja o obaveznim rezervama NBS, gde jedno zastupa guverner, drugo zastupa ministar ekonomije zajedno sa gospodinom Dugalićem koji je ovde izgleda portparol stranih banaka koje rade na teritoriji Republike Srbije. Čak su te strane banke toliko drske da zahtevaju od NBS da se na te obavezne rezerve uvede kamata. Mislim, to je stvarno neverovatno. Tolika drskost i tolika količina bezobzirnosti u trenutku kada samo taj sektor zarađuje, gde nam industrijska proizvodnja propada, gde imamo sve veću nezaposlenost. To je prosto neverovatno i mi ovim putem apelujemo i na ovog čoveka koji će biti danas izabranu u Savet guvernera, da se stane toj praksi jednom na put i da se ipak NBS posluži nekim pravnim sredstvima, nekim ekonomskim sredstvima koje uostalom omogućuju čak i evropska uputstva, evropske direktive na koje se poziva NBS u svojim zakonima, pre svega mislimo na uputstvo iz 2004. godine broj 48.
U tom uputstvu, u članu 169. Ugovora iz Lisabona, na koji se poziva Zakon o NBS se kaže, da države članice mogu primeniti i oštrije mere u finansijskom sektoru od onih koji su propisani na nivou EU. I dolazimo do konkretnog našeg predloga, koji je trebao biti ovde i direktno uručen guverneru ili gospodinu koji se bira za člana Saveta guvernera, a to je da se promeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Prvo i najvažnije je da on mora da ima i retroaktivno dejstvo. Jer on je besmislen ako nema retroaktivno dejstvo i ako ne bude bio u stanju da kažnjava one koji su 10 godina primenjivali nad našim građanima, pre svega mislim na banke iz EU, promenljive kamatne stope, promenljive marže, nejasne uslove kredita i na takav način, ne samo uveli u naš pravni i ekonomski sistem promenljive i lihvarske kamate, već i potkradali i to direktno kažem potkradali naše građane.
Upravo, ta cifra je ogromna i upravo ta cifra bi mogla da dođe za pomaganje, govorim o nekoliko stotina miliona evra, za pomaganje tzv. u stvari neparalelnih, nego institucija na Kosovu i Metohiji zdravstva, u zdravstvu, medicini i prosveti, gde treba pomagati srpskim građanima, pre svega na Severu i u enklavama.
Dakle, evo još jednog našeg konkretnog predloga koji bi mogao da reši, ne samo ekonomsku nego i širu problematiku. U tom smislu, smatramo da gospodin koji se ovde bira za člana Saveta guvernera treba da utiče na još jednu neprikladnu činjenicu, a to su kazne u zaštiti korisnika finansijskih usluga koje su minimalne i čije maksimum, ako se ne varam pet hiljade evra, što je priznaćete u odnosu na onu cifru od 240 miliona evra prihoda koje imaju strane banke, više nego nedovoljno.
Dakle, ako već zakonodavac, ako NBS neće da usvoji naš predlog da se uvede tranzicioni krizni porez, kao u Slovačkoj, Mađarskoj i Španiji, hajde povećajte kazne za one koji varaju i potkradaju naše građane sa neverovatnim lihvarskim kamatama. Dakle, to su naši konkretni predlozi, predlozi koji mogu u veoma kratkom roku da poboljšaju standard naših građana i da jednostavno pokažu da ova vlast i NBS imaju i političku i ekonomsku hrabrost, i volju da nešto urade za ove građane.
U tom smislu, mi nismo optimisti, nismo optimisti jer vidimo, kada se radi čak i o pravosudnim anomalijama, ili o kršenju ljudskih prava, mi iz SRS moramo da se obraćamo Ruskoj Federaciji da bi zaštitili, pokušali da zaštitimo prava dr Vojislava Šešalja. Ista je situacija i sa Kosovom i Metohijom. Bolje Rusija brani interese građana sa Kosova i Metohije i zato nismo ni optimisti što se tiče ovog novog naimenovanja i dalje ekonomske politike NBS i Vlada Republike Srbije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo uvek i principijelno protiv daljeg zaduživanja Republike Srbije u trenutku kada je spoljni dug negde oko 24 milijarde evra, ali posebno smo protiv zaduživanja kod Nemačke razvojne banke i u ekonomskom i u političkom i u svakom drugom smislu i kao što je rekla moja uvažena koleginica, smatramo da se ne mogu odvajati ni ekonomski, ni politički momenti i znamo kakvu ulogu Nemačka danas ima na Kosovu.
Dakle, radi se o jednoj vrsti usaglašenog delovanja prema Republici Srbiji, usaglašenog delovanja i u političkom smislu, i u ekonomskom smislu i mi ćemo na konkretnim primerima ovog štetnog kredita, ovog tipskog kredita i ovog kredita koji će samo dovesti do dalje nezaposlenosti i daljeg urušavanja Republike Srbije u ekonomskom i političkom smislu, konkretno ćemo reći i koji su članovi štetni za naš ekonomski sistem.
Dakle, radi se o tzv. okvirnom kreditu i to će biti fokus moje rasprave, okvirnom kreditu koji daje Nemačka razvojna banka u vrednosti od 100 miliona evra. Međutim, kada pogledate predlog ovog zakona videćete da se radi jednostavno o kreditu za koji se ne zna kolika je kamata, ne zna se ko će biti strana banka na teritoriji Republike Srbije koja će proslediti taj kredit, kome će se proslediti kamata i zna se samo jedna činjenica, da do 31. decembra 2012. godine Republika Srbija mora u potpunosti da preuzme ovaj kredit.
Dakle, zadužujemo se, tj. vi se zadužujete za 100 miliona evra, niti se zna kamata, niti se zna kome će ići taj kredit, samo se zna da će ta Nemačka razvojna banka, pošto u Srbiji ne postoji razvojna banka, svojim privilegovanim partnerima u Republici Srbiji dati tih 100 miliona evra. Ko su ti privilegovani partneri, nije teško zaključiti, vidi se odmah u preambuli ovog okvirnog zakona, da se radi o tzv. partnerskim bankama. Šta su partnerske banke? Dovoljno je da pogledate izveštaj NBS za 2010. godinu i videćete da 2/3 bankarskog sektora u Republici Srbiji drže monopolisti, tačnije strane banke iz zapadnog dela EU, konkretno iz Austrije 20%, iz Italije 20% i isto u velikim procentima su iz Francuske, Grčke itd.
Dakle, Nemačka razvojna banka će, da to prevedemo na razumljiv rečnik, Nemačka razvojna banka će dati stranim bankama iz Zapadne Evrope koje rade na teritoriji Republike Srbije zajam. To je prava činjenica o ovom kreditu i to se ne može skrivati raznim frazama o tzv. evropskoj budućnosti, o povoljnim kreditima i priznaćete neprikladnom uvodnom izlaganju, obrazlaganju od strane premijera koje je trajalo, mi smo gledali, četiri minuta i dvadesetak sekundi, ili negde dve rečenice su posvećene ovom kreditu od 100 miliona evra za koji se ne zna ni kamata, ni ko će dobiti, ni kako će se finansirati projekti.
Takođe, odgovorno tvrdim i mi iz SRS da ovaj kredit podstiče korupciju u Republici Srbiji, upravo onu korupciju o kojoj se toliko priča u izveštajima koji su puni fraza Evropske komisije u vezi javnih nabavki i daću vam konkretan primer zašto to smatramo. Ovaj kredit se neće dodeljivati za projekte u lokalnim samoupravama u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, već će se dodeljivati u skladu i to piše u ovom okvirnom zakonu, u skladu sa stenogramima koji su vodili predstavnici Nemačke razvojne banke i predstavnici Vlade Republike Srbije 2007. godine.
Dakle, neće se kredit i oprema i svi ti projekti vršiti u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, već u skladu sa nekim transkriptima, sa nekim razgovorima, o kojima mi ništa ne znamo, o kojima nema ni pomena, osim ove jedne rečenice u ovom okvirnom zakonu od vrednosti od 100 miliona evra.
Priznaće te da je to skandalozno, priznaće te da to nije transparentno, priznaćete da je to prava praksa EU i Evropskih banaka na finansijskom i političkom i ekonomskom kontekstu Republike Srbije.
Takođe, nije nam jasno kako je moguće da se govori o takozvanom dobrom kreditu, kada se radi o kreditu za koji se ne zna kamata. Takođe, ako dođe do nekakvih sporova biće merodavno nemačko pravo. Ako dođe, takođe, do nekakvog procesa, biće merodavna arbitraža, gle čuda, u Frankfurtu. Dakle radi se o jednom kreditu gde su očigledno sa pravne tačke gledišta, sa jedne strane, jedna strana mora da sluša sve što joj kaže ona dominantna, slično znači kao i na Kosovi, slično kao u drugim delovima ekonomskog i pravnog sistema Republike Srbije.
Takođe nije jasno da se u trenutku kada je dug Republike Srbije od 24 milijarde evra, ukupna spoljni dug i javni i privatni, Republika Srbija zadužuje pod ovakvim netransparentnim uslovima, ako znamo, i to je gospodin Mlađan Kovačević, koji nema nikakve veze sa SRS, izneo u jednoj svojoj studiji, da je prosečna kamata na kredite, tj. na spoljni dug od 24 milijarde evra 5%. Ako to prevedete, tih 5%, znači da kamata na spoljni dug Republike Srbije na godišnjem nivou iznosi 1,7 milijardi evra. Dakle, mi svake godine 1,7 milijardi evra šaljemo zapadnim bankama uglavnom iz EU koje posluju na tržištu Republike Srbije. To je činjenica. Ako to prevedemo u vremenskom periodu od 10 godina, onda dolazimo do cifre, pod uslovom da nema više zaduživanja što je neverovatno, da ćemo u sledećih 10 godina ukupno platiti samo na ime kamata, bez glavnice 17 milijardi evra. To je katastrofa i to je pravi pokazatelj o ekonomskoj politici bezglavog zaduživanja Republike Srbije.
Takođe, ovde smo slušali u sklopu daljeg zaduživanja Republike Srbije da su idealni uslovi za ovo zaduživanje od milijardu dolara koja je Vlada Republike Srbije uradila pre mesec dana. Glavni argument Vlade Republike Srbije, premijera, ministara, svih onih koji prate ovu takozvanu politiku da EU nema alternativu, je bio da je naš kreditni rejting odličan, da je na najvišem mogućem nivou itd.
Pitam premijera i molim konkretno da mi odgovori – kako možete da budete uvereni da je kreditni rejting neke zemlje pokazatelj koji daje sigurnost, ako znate kao doktor ekonomskih nauka da je upravo ekonomska kriza nastala propašću "Fani Mej" i "Fredi Mek" koji su imali najviši mogući rejting od strane najpoznatijih agencija na koje se pozivate kada se zemlja bezglavo zadužuje. Dakle, radi se o jednoj vrsti, to je poznato u ekonomskoj teoriji, kreativne statistike koja nam govori da je maltene BDP stalno u rastu, da je dug na nekakvoj crvenoj granici od 45%, ako se ne varam, međutim, sve to kada se prevede na logiku, na čiste cifre, izgleda kao jedna velika farsa, kao jedna farsa koja treba da pokaže da će nam EU doneti bolji život i po cenu oduzimanja 15% teritorije.
Mi odgovorno tvrdimo i nećemo da lažemo naše građane da nećemo dobiti ništa od EU ni u političkom ni u ekonomskom smislu i upravo ovaj štetni kredit dokazuje naše tvrdnje. Dakle, ostaćemo i bez nacionalne časti i bez ekonomskog prosperiteta i to je pravi rezultat fraze da EU nema alternativu.
Naravno, smatramo da postoje mnogo bolji izvori novca i mnogo bolji investicioni krediti od ovih štetnih koji nam se ovde naturaju i da postoje mnogo bolji načini za prikupljanje tih 100 miliona evra.
Gospodine premijeru, daću vam jedan konkretan primer, koji pokazuje da ako Vlada ima ekonomsku hrabrost, ekonomsku odlučnost i jedan neutralan pristup frazi da EU nema alternativu, tačnije pristup koji pokazuje šta je prava realnost, a to je primer iz Slovačke. Upravo u ovom mesecu Slovački parlament, za to su glasali svi poslanici i opozicije i vlasti, je uveo krizni porez na prihod banaka negodo oko 0,4% i upravo slovačka vlada, vaš kolega, smatra da će u taj tranzicioni fond, u taj krizni fond koji će se dobiti od tog novog poreza na profit banaka će doneti upravo 100 miliona evra ili cifru koja je ekvivalentna cifri ovog zaduživanja koji imamo danas prilike da razmatramo.
Dakle, dovoljno je samo malo političke i ekonomske hrabrosti i doći će se do ovih 100 miliona evra. Takođe, ne vidimo razlog zašto ne bi postupili kao vaš španski kolega, ministar finansija, ona je uvela, iako je u EU krizni porez na finansijsku dobit banaka na teritoriji države Španije. Isto je postupio i vaš kolega iz Mađarske. Takođe se radi o članici EU. Ne vidim razlog zašto bi vi bili veći neoliberalisti nego oni koji su u EU.
Smatramo da je vaša ekonomska politika, to pokazuje i ovaj zakon i ovo bezglavo zaduživanje, potpuno pogrešna. Daću vam jedan primer, parafraziraću vašu rečenicu iz Memoranduma koji ste zajedno sa predsednikom Republike uputili EU 2009. godine, onog ekonomskog i političkog memoranduma u vezi kandidature, gde kažete da u trenutku kada se ponovo pojavljuje protekcionizam u svetu mi ćemo postupiti suprotno i uvešćemo jednostranu primenu prelaznog trgovinskog sporazuma. Da li znate do čega je to dovelo? Dovelo je do gubitaka u budžetu od nekoliko stotina miliona evra i te gubitke koje je Vlada Republike Srbije pokušavate da nadoknadite zaduživanjem pod nepovoljnim, netransparentnim uslovima kod Nemačke razvojne banke. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, potpredsedniče, ovo su novi zakoni, ali u suštini radi se o zakonima koji nastavljaju zaduživanje Republike Srbije. Mi smo principijelno protiv toga i to je jedan od osnovnih razloga. Naravno, protiv smo tih zakona jer ti zakoni, kao i ostali zakoni koje već nekoliko godina razmatramo u ovom parlamentu, pre svega od Evropske banke za obnovu i razvoja, Evropske investicione banke, su uslovljeni i jednostavno su štetni, ne samo zbog povećanja duga, već i zbog povećanja nezaposlenosti u Republici Srbiji.
Vi sigurno znate da je jedan od uslova za tzv. kandidaturu za EU i za primenjivanje evropskog prava bilo usvajanje Zakona o javnim nabavkama 2008. godine. Čitali smo, naravno, iako se potpuno ne slažemo sa članstvom Republike Srbije u EU, ne samo zbog KiM, već i zbog ekonomskih razloga, mi smo pažljivo proučavali izveštaj Evropske komisije i vidimo da se svake godine govori o javnim nabavkama, o tome kako to sprečava korupciju i da se radi o skoro deset posto BDP.
Sa druge strane, upravo zbog pritiska ovih banaka, koje se pominju u ova četiri ugovora, donet je, i vi to znate, potpredsedniče, 2009. godine podzakonski akt koji potpuno stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama i propisuje spisak banaka, tj. poverioca stranih koji mogu da svojim uslovima i svojim statutima, svojim aktima stave Zakon o javnim nabavkama van snage. Ko su ti koji su iznad zakona Republike Srbije? To su Evropska banka za obnovu i razvoja, Evropska investiciona banka, Svetska banka i Banka Saveta Evrope.
U tom kontekstu treba posmatrati ova četiri zakona o zaduživanju Republike Srbije za oko 140 miliona evra što je, priznaćete, u ovoj situaciji više nego velika cifra za naše ljude, za naše građane koji pune budžet Republike Srbije.
Dovoljno je samo da analiziramo ovaj ugovor sa bankom Saveta Evrope i videćete da je on skandalozan, da je on štetan i da, jednostavno, sa pravne tačke gledišta, sa ekonomske tačke gledišta ne donosi ništa dobro Republici Srbiji. Jer, jednostavno, vidi se da će strani konsultanti, kao i u ovom ugovoru sa EU, biti plaćeni za "njihove posete", ili možda možemo da kažemo i turističke posete npr. Kolubari, novcem poreskih obveznika Republike Srbije. Mislim da je to skandalozno i da sa tom praksom treba da se prekine. Jednostavno, ne vidimo razloga zašto bi jedna tako siromašna zemlja koja je u tranziciji, kao što je Republika Srbija, plaćala eksperte čije će plate i sve drugo propisivati Evropska banka za obnovu i razvoj, banka Saveta Evrope i Svetska banka. Znači tri banke koje se pominju u ovim ugovorima koje danas razmatramo.
Takođe, više je nego skandalozno da u ugovoru sa Komercijalnom bankom koja je nažalost, mi smo protiv prodaje Komercijalne banke, jedina prava ozbiljna domaća banka, vi imate klauzulu valutnu. To je skandal. Da li je Komercijalna banka strana banka? Da li je ona predodređena da se proda npr. Evropskoj banci za obnovu i razvoj, kao što se govori, ili je to srpska banka? Mislimo da je to postupanje koje ruši poverenje u dinar. Ne vidim razloga da jedna srpska banka ima deviznu klauzulu jer tako nešto ruši i sam srpski bankarski sistem.
Takođe, vi sigurno znate da su vaše kolege u Mađarskoj zabranili 2010. godine da se klauzula u finansijskom sistemu, u bankarskom sistemu Mađarske prikazuje u nekoj drugoj valutu osim mađarske. Takođe, to je slučaj i u Turskoj, to je slučaj i u drugim zemljama koje su članice ili su kandidati za članstvo u EU. Naravno, što se tiče Turske, vi sigurno da je ona dobila tu tzv. kandidaturu 1999. godine i da još nije ni blizu članstva u EU, što pokazuje da je ova propagandna farsa od juče u suštini jedan predizborni podsticaj na vlasti u Srbiji.
Takođe, mi smatramo da ovih 140 miliona evra u situaciji kada je spoljni dug Republike Srbije dostigao 24 milijarde evra je jedna vrsta dodatne omče na vratu budžetu Republike Srbije. U tom smislu, kao dokaz za našu tvrdnju, ili argument za našu tvrdnju, zbog čega nećemo glasati za ove zakone, navešću vam samo jednu analizu koja u potpunosti ruši ova četiri ugovora o kojima mi danas razgovaramo.
Vi sigurno znate da je prosečna kamata na naš ukupan spoljni dug, uključujući i javni i privatni, 5%. Ako to pomnožite sa 10 godina vraćanja tog duga od 24 milijarde evra, pod uslovom da se više ne zadužujemo što je, priznaćete, neverovatno. Mi ćemo i u roku od 10 godina vratiti 17 milijardi evra kamata spoljnim poveriocima. Sedamnaest milijardi evra, to je skoro 50% BDP Republike Srbije, ili na godišnjem nivou to je 1,7 milijardi evra, što je skoro 20% budžeta Republike Srbije ili rebalansa koji smo juče razmatrali. Priznaćete da je to ogroman teret, da to jednostavno ne mogu da izdrže ni razvijenije zemlje od nas, a kamo li zemlja koja je pod ovakvim pritiskom EU. Upravo unije koja nam je navodno dala kandidaturu i unije koju mi faktički subvencionišemo, njihova preduzeća, njihove firme, preko Prelaznog trgovinskog sporazuma koji, i vi to sigurno znate potpredsedniče, pravi gubitak u budžetu zbog pada carina od 130 miliona evra godišnje, samo od carina, bez PDV. Dakle, dolazimo do iste cifre koja je zbir ovih kredita o kojima danas raspravljamo.
Dakle, naš konkretan predlog bi bio – ovi štetni ugovori koji povećavaju nezaposlenost u Republici Srbiji, koji će faktički pomagati firmama iz Zapadne Evrope na srpskom građevinskom tržištu i bankama iz Zapadne Evrope na srpskom finansijskom tržištu, nisu nam potrebni, dovoljno je samo da suspendujete Prelazni trgovinski sporazum i dobićete skoro istu cifru u budžetu Republike Srbije, koju ćete moći pravilno da rasporedite Kolubari ili za izgradnju stanova koje predviđate ovde.
Takođe, mi izražavamo bojazan i žao nam je što nije tu gospodin Mrkonjić, da će upravo te građevinske objekte, u skladu sa podzakonskim aktom iz 2009. godine, koji suspenduje Zakon o javnim nabavkama, građevinske radove izvoditi firme iz zapadnog dela EU, kao što je slučaj sa mostom na Beški, kao što je slučaj sa Gazelom, kao što je slučaj sa novim mostom preko Ade, a da će naši građevinari biti samo podizvođači i da će se nastaviti pad zaposlenosti u ovom više nego važnom sektoru, tako ćemo doći do apsurdne situacije – da zbog ovakvih kredita koje ćete danas vi usvojiti, a mi ćemo biti protiv, srpski građevinari će imati veću šansu za nastup na tržištu, npr. u Ruskoj Federaciji, nego u sopstvenoj zemlji. Do toga dovodi politika da EU nema alternativu u ekonomskom smislu, do toga dovodi prvenstvo politike da EU nema alternativu nad ekonomskim razlozima.
Zato smatram da ova četiri kredita svakako treba odbaciti, da treba zasnovati privredni rast, industrijsku proizvodnju, zaposlenost u građevinskoj industriji na zdravim osnovama, a to je uzimanje kredita koji su korisni za infrastrukturne objekte, koji su korisni za podizanje proizvodnje, a ne za firme i konsultante iz Zapadne Evrope.
U suprotnom, ako mi nismo u pravu da ovo tvrdimo, ubedite me da je ovaj podzakonski akt iz 2009. godine ispod Zakona o javnim nabavkama. Znam da vi to ne možete da uradite ni u pravnom, ni u ekonomskom smislu, jer gospodin Dežer, koji je danas bio na Odboru za evropske integracije, ima veću moć nego mnogi potpredsednici Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, ministre, smatramo da ovoliki broj sporazuma kao jedna tačka dnevnog reda pokazuje i u dobroj meri situaciju i u ekonomskoj, političkoj i pravnoj u kojoj se Republika Srbija danas nalazi. Pre svega, mislimo na ugovor o izuzecima iz režima slobodne trgovine sa Ruskom Federacijom, koji pokazuje da jednostavno, u opštem smislu te reči, taj evropski put se isključuje sa jednom vrstom ekonomske i svake druge saradnje sa Ruskom Federacijom koja se zasniva na ugovoru o slobodnoj trgovini, jer videće se iz odredbi ovog ugovora i iz argumenata koji ćemo navesti u ekonomskom smislu da stupanjem jednog dana u članstvo EU, protiv koga smo mi, naravno i u ekonomskom i u političkom smislu, će dovesti do ukidanja jedine naše izvozne i razvojne šanse, a to je ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.
Naravno, ne zanemarujemo i druge sporazume i ugovore koji se nalaze u ovoj tački dnevnog reda, pre svega one koji su povezani sa ovim ugovor, a to su one zemlje, u vezi onih zemalja koje su carinskom savezu, novom carinskom savezu između Rusije, Belorusije i Kazahstana, ali smatramo da je ovo jedan ugovor, jedan osnovni fundament budućeg ekonomskog razvoja Republike Srbije.
Mi naravno, smatramo da ministar ima dobre namere, što se tiče ovog ugovora, ali jednostavno on je deo Vlade koja ima za dogmu ili za jednu vrstu moranja po svaku cenu da EU nema alternativu. Šta to konkretno znači? Vi vidite u ovom protokolu o izuzecima iz režima slobodne trgovine da se radi o smanjivanju tih proizvoda koji potpadaju pod ovu carinsku tarifu, koji se mogu izvesti na tržište Ruske Federacije.
U obrazloženju ovog ugovora se kaže da to neće pogoršati stanje našeg izvoza na tržište Ruske Federacije. Međutim, već u sledećem ugovoru sa Belorusijom se kaže da hoće. Dakle, to je jedna nelogičnost koja pokazuje da je ipak ovo drugo tumačenje tačnije i da se jednostavno radi o jednoj vrsti međusobno isključujućih činjenica.
U članu 3. ovog ugovora sa Rusijom vidimo da ruska strana zahteva tačne definicije o poreklu robe i da se jednostavno radi o licencama, o kvotama i ono što je vrlo interesantno u sklopu političke i ekonomske situacije u Republici Srbiji, o čemu će moja koleginica Nataša Jovanović više da vam kaže, radi se o tome da jednostavno putnički automobili koji su navedeni u ovoj carinskoj tarifi i koji nemaju 50% domaćeg materijala ne mogu se izvoziti na tržište Ruske Federacije.
Vi to sigurno, gospodine ministre, znate, jer je to gospodin vaš kolega Šojgu iz Ruske Federacije rekao, da jednostavno Fabrika automobila u Kragujevcu ne može da izvozi automobile Fijata na rusko tržište kao da su srpski i to je jedna činjenica koja će se teško promeniti ako znamo da ti automobili se u preko 90% njihovih delova proizvode u inostranstvu. Ne znam, postoje možda tehnološki postupci poput bojenja koji se izvode u našoj fabrici.
Dakle, nema nikakvog, i to treba jasno reći javnosti Republike Srbije, nema nikakvog izvoza iz Fabrike automobila Kragujevac, tj. Fijatovih automobila na rusko tržište upravo zbog ovog ugovora i upravo zbog činjenice da na ruskom tržištu deluje više fabrika stranih proizvođača, a između ostalog i jedna Fijatova, ako se ne varam.
Takođe, vidimo da ovaj ugovor o izuzecima iz režima slobodne trgovine ima nekoliko i protokola i priloga gde se takođe govori o ovih 50% delova robe koji moraju biti proizvedeni u Srbiji i to je još jedan dokaz da se radi o jednom ugovoru koji se međusobno isključuje sa jednom vrstom carinske unije u koju smo mi stupili posle SSP sa EU, tačnije posle jednostrane i ekonomski štetne primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Šta to konkretno znači? Navešću vam, ministre, nekoliko konkretnih koji pokazuju da će tzv. evropski put Republike Srbije ili stupanje u EU dovesti do ukidanja ovog ugovora o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, o kojem danas raspravljamo i ugovora sa Belorusijom i ugovora sa Kazahstanom, koji su svakako manje značajni u ekonomskom smislu za Republiku Srbiju, ali i svakako ne treba potcenjivati. Predsednik Tadić je skoro bio i u Kazahstanu i rekao da postoji jedna široka perspektiva razvoja ekonomskih odnosa sa tom zemljom, što ne demantujemo, nego čak mislimo da treba biti i oštriji u tim našim ekonomskim planovima.
Međutim, ovde imam Lisabonski ugovor. To je važeći, hajde tako da kažemo, Ustav EU. U članu 28. Ugovora o funkcionisanju EU ili delu Lisabonskog ugovora, doslovno stoji da sve države članice EU moraju imati zajedničku carinsku tarifu prema trećim zemljama. To je potpuno jasno. Dakle, ako Srbija stupi u EU, protiv čega smo apsolutno i u ekonomskom i u političkom smislu, ukinuće se ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.
Daću vam još jedan dokaz da ovo nije neko proizvoljno tumačenje SRS ili moje lično. Pozvaću se na gospodina koji je potpisao ovaj ugovor o slobodnoj trgovini, tj. dodatak o ugovoru o slobodnoj trgovini sa ministrom ekonomije. To je predstavnik Ruske Federacije trgovinski u Republici Srbiji. On je doslovno izjavio u martu 2011. godine, možete videti, ima u "Privrednom pregledu", 3. mart 2011. godine, da ukoliko Srbija stupi u EU ukinuće se važenje ugovora o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.
Mi smatramo, pozivajući se upravo na podatke koji su izneti u obrazloženju ovog zakona, da bi to bila ekonomska katastrofa za Republiku Srbiju. Na osnovu čega to tvrdimo? Vidite i sigurno znate da je ukupna spoljno-trgovinska razmena između Republike Srbije i Ruske Federacije, koja se pre svega, slažete se, zasniva na ovom ugovoru o slobodnoj trgovini, negde oko 2,5 milijardi dolara u 2010. godini.
Možete reći da je 2010. godina bila jedna godina izlaska iz krize i da ona nije reper za potpunu analizu, ali u 2011. godini i ponovo se pozivam na obrazloženje ovog ugovora o slobodnoj trgovini, vi imate jedan rast međusobne trgovine između Ruske Federacije i Republike Srbije od 40%. Dakle, to nisu naši podaci, nego to su podaci Vlade Republike Srbije.
Ono što je najbolje u ekonomskom smislu za Republiku Srbiju, taj rast se pre svega zasniva na izvozu u Rusku Federaciju. On po ovom obrazloženju u ugovoru o slobodnoj trgovini, koji danas razmatramo, iznosi oko 60%. Priznaćete, ne znam za taj podatak, možete me demantovati, ne znam da takav neki razvoj spoljno-trgovinske razmene i razvoj našeg izvoza koji je, priznaćete, jedna vrsta zamajca za celu našu industriju, za celu našu privredu, postiže tako jedan veliki rast.
Sa druge strane, opet izražavamo jednu konstruktivnu zabrinutost, kako je moguće da se tako jedan ugovor o slobodnoj trgovini, koji se proširuje, jer kao što vidimo u obrazloženju hitnosti postupka ovog ugovora o slobodnoj trgovini, se navodi da se on donosi zbog usaglašavanja sa novim ekonomskim realnostima na prostoru bivšeg SSSR. Naravno, radi se, to se spominje u obrazloženju zakona, o usvajanju nove carinske unije koja je faktički stvorena 2010. godine, između Ruske Federacije, između Kazahstana i Belorusije. To je negde oko 170 miliona ljudi na tom tržištu, na tržištu gde mi upravo preko ovog ugovora o slobodnoj trgovini, o kojem danas raspravljamo imamo privilegovan položaj, imamo položaj to odgovorno tvrdim i mi u SRS smo zasnovali naše ekonomske i programe i analize, da nema takvog ugovora za jednu zemlju zapadno od Karpata.
Prosto ne mogu da razumem da se ide na jednu vrstu polaganog ukidanja tog ugovora samo zbog neke dogmatske fraze da nešto nema alternativu.
Takođe, vi sigurno znate da postoji još jedan argument koji pokazuje da je ovaj ugovor vrlo važan i da se treba boriti za njega u smislu očuvanja. Vi sigurno znate, gledao sam vas pre neku noć na Ruskoj televiziji, videlo se da poznajete ekonomiju te države, da se vrlo lako može desiti da u najskorijem mogućem roku i Ukrajina, zemlja od 50 miliona stanovnika koja je uporediva i po teritoriji i po stanovništvu sa Francuskom, pristupi tom carinskom savezu o kojem se govori u ovom ugovoru o slobodnoj trgovini.
Dakle, sa ekonomske tačke gledišta je vrlo izgledno, da će u narednih nekoliko godina, da budemo realni, da damo najširi mogući rok, doći do formiranja jedne carinske unije od 220 - 230 miliona stanovnika, što je, priznaćete, 50% tržišta EU.
Međutim, postoji jedna suštinska razlika koja se ne može zanemariti. Naši proizvodi, nažalost, to govorim sa ekonomske tačke gledišta, znači, na stranu otimanje Kosova i političke opšte činjenice koje su svima poznate, naši proizvodi nemaju nikakvu šansu na tržištu EU. Pre svega, zbog subvencija u zajedničkoj poljoprivrednoj politici Francuske i Nemačke koja je osnov EU i znate koliko su se i jedna i druga država, počevši o De Gola pa do Adenauera, zalagali za zajedničku poljoprivrednu politiku koja zasniva na subvencijama. Naša poljoprivreda nema nikakv šanse.
Druga bitna činjenica koja pokazuje da je ovaj ugovor o kome danas razgovaramo više nego bitan i da ga treba očuvati po svaku cenu, je činjenica da na tržištu EU dominiraju necarinske barijere. Republika Srbija jednostavno nije u mogućnosti da sa bilo kakvim standardima, sa bilo kakvom necarinskom barijerom, čak i kada bi postojala politička volja i hrabrost za tako nešto, uspe da parira jednom sofisticiranom sistemu necarinskih barijera koje vladaju u EU.
Nažalost, mi smo postupili potpuno suprotno i daću vam još jedan dokaz da je taj ugovor trebalo čuvati i po cenu obustavka tzv. evropskih integracija, to je memorandum koji je podnet od strane premijera i predsednika 2009. godine, o podnošenju kandidature, gde se u ekonomskom delu kaže da, uprkos tome što je protekcionizam ponovo stupio na svetsku scenu, mi ćemo primeniti jednostrano prelazni trgovinski sporazum i to je jedna vrsta ekonomske besmislice, ali je to druga tema.
Što se tiče činjenice da je ovaj ugovor vrlo važan, važniji i od kandidature i od svih ugovora, uključujući i SSP, daću vam još jedan primer. Često se u našoj javnosti govori, to je jedna vrsta fraze, da navodno Rusija hoće da Srbija stupi u EU. Neću da se bavim tom temom i neću ovde da tumačim rusku politiku, niti planiram tako nešto, ali ću vama dati, kao ministru koji sigurno poznajete ovo tržište najbolje od svih ministara, jedan podatak koji govori o tome koliko je važno očuvati ovaj ugovor o slobodnoj trgovini.
Vi znate da su se ruski i ukrajinski premijer sastali negde u aprilu 2011. godine. Tada je ruska strana vrlo decidirano rekla, povodom želje Ukrajine da stupi u režim slobodne trgovine sa EU, znači, ne u članstvo, nego samo u režim slobodne trgovine koji mi imamo od novembra 2000. godine i koji nam je samo doneo porast spoljno trgovinskog deficita. On je doslovno rekao da ovaj carinski savez o kojem danas raspravljamo i zbog kojeg donosimo ovaj ugovor sa Rusijom i Belorusijom o izuzecima iz režima slobodne trgovine, ima carinsku zaštitu od 10%. Sa druge strane, Ukrajina kao članica Svetske trgovinske organizacije, ima carinsku zaštitu od 4%. Pored takvih razlika u carini, za koje se slažete da uopšte nisu male, ruski premijer je tada rekao da će oni uvesti zaštitne carine. Znači, iznad tih 10%, oni će da uvedu zaštitne carine, da bi se "odbranili" od robe koja dolazi sa tržišta i od zemalja EU.
Sada postavljam konkretno pitanje Vladi Republike Srbije – šta će se desiti sa našim ugovorom o slobodnoj trgovini? Odgovor je više nego jasan i svako ko neutralno razmatra i bez ostrašćenosti o EU bez alternative i svakako razmatra činjenice, doći će do zaključka da će se ukinuti ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i da će se od strane Rusa uvesti zaštitne carine.
Šta to konkretno znači? Opet ću se pozvati na obrazloženje ovog ugovora o kojem danas razmatramo kao najvažnijem u spletu svih ovih ugovora. U obrazloženju se kaže da, pored toga što je izvoz srpskih preduzeća na rusko tržište porastao u ovoj godini za 60%, jednostavno se radi o izvozu industrijske robe, o izvozu robe koja ne dostaje na ruskom tržištu. Kao prva firma se navodi "Hemofarm", kao druga se navodi "Sintelon Sargan" i u tom smislu moram da ukažem da se radi o jednoj vrsti odbacivanja možda jedine ekonomske mogućnosti, jer znate da je "Hemofarm" u 97% vlasništva jedne Nemačke firme. Ta fabrika koju je "Hemofarm" na osnovu ugovora o slobodnoj trgovini, o kojem danas raspravljamo, uspešna u Rusiji će biti samo jedan deo lanca tog koncepta koji je preuzeo "Hemofarm" i donosiće prihod, ne srpskoj državi i ne srpskim građanima, nego firmama iz zapadne Evrope.
Hoću da budem potpuno konkretan. Radi se o jednoj apsurdnoj činjenici koja je vezana za ovaj ugovor o slobodnoj trgovini. Ako firme iz Nemačke, koja je vodeća država u EU, ima interes da kupuju srpsko preduzeće kao što je "Hemofarm", samo zbog toga ili isključivo zbog toga što ono ima deo u tom razvojnom i socijalnom programu u Ruskoj Federaciji i ima čak i fabrike na ruskom tržištu, onda ne vidim razlog zašto bi mi bežali od očuvanja ovog ugovora.
Prosto, meni je to neshvatljivo i nama u SRS je to neverovatno. Svesni smo da vi zbog toga trpite pritiske, ali jednostavno, da se seče grana na kojoj sedi srpska ekonomija, srpska industrija, to je potpuno apsurdno.
Daću vam još jedan podatak koji pokazuje na ozbiljnost ove teme. Mi iz SRS tvrdimo da je ovo vrlo važna tema i da je mnogo važnija od one o kandidaturi. Videli smo juče u emisiji sa Tomislavom Nikolićem i Đelićem, gde su se svi slagali sa Dežerom, ali je to već neka druga tema. Jednostavno, vi imate ugovor koji je toliko značajan i toliko bitan. Prosto ne mogu da verujem da ne postoji interesovanje ne samo Vlade Republike Srbije i nego i naših privrednika i naše javnosti da se taj ugovor očuva.
Sa druge strane, neću samo tvrditi da se radi o izvozu na rusko tržište, ali postoji na osnovu ugovora o slobodnoj trgovini o kojem danas raspravljamo, postoji i kontra proces. To je uvoz iz Rusije, gde su dominantni NIS koji nije ruska firma u celosti, već je skoro 50% u vlasništvu Srbije, a ako se ne varam, jedan je od najvećih, ako i ne najvećih donator budžeta. Drugi najveći uvoznik, i to piše u obrazloženju ovog ugovora je US Steel – Sartid. Prosto, opet dolazimo do iste teme sa kojom smo počeli ovu raspravu o ugovoru o slobodnoj trgovini, kako je bilo moguće da se prodaje nekoj firmi sa zapada jedna vrsta industrijskog preduzeća, koja je zavisna upravo od ruskog proizvođača. Dolazi se do jedne apsurdne situacije koja pokazuje šta se dešava kada se politika umeša u ekonomiju.
Koliko je ozbiljna situacija navešću vam još jedan podatak, vi to sigurno znate, da je danas broj industrijskih radnika Republike Srbije oko 386 hiljada. To je na nivou 1961. godine i to je katastrofa.
Naša industrijska proizvodnja ne samo da ne može da dostigne nivo iz 1998. godine, kada smo imali pobunu ovih istih koji su danas tzv. Vlada u Prištini, već ne možemo da dostignemo broj industrijskih radnika od pre nekoliko decenija.
Mislim da je to jedna uznemiravajuća činjenica. Apelujem na vas i opet kažem da imate dobre namere, za razliku od Vlade, ali je pitanje koliko ćete vi moći da to realizujete, da se prekine sa ovom praksom, da nešto što je dobro u ekonomskom smislu se, zbog političkih razloga i zbog ovog ugovora o EU, dovodi do toga da on pravi ogromne rashode u budžetu. Naravno, sa time ću i završiti, imamo jedno iskustvo koje je opšte poznato i od kojeg beže ove proevropske partije, a to je jednostrana primena prelaznog trgovinskog sporazuma, koji nam donosi gubitak od 130 miliona evra godišnje samo zbog smanjivanja carina. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo smo proučili rebalans, a posebno ovaj prateći memorandum koji je išao uz rebalans.
Moram priznati da nam nisu jasni podaci. Jer, sa jedne strane, a to smo videli i u uvodnoj reči premijera, ministra finansija, gde se tvrdi da postoji navodni umereni rast od 2%, da BDP raste, a sa druge strane, to piše u memorandumu rebalansa, se priznaje da je nezaposlenost u periodu od aprila 2010. godine do 2011. godine, porasla za nekoliko procenata i da je bila negde oko 19%, sada je 22%, da su realne zarade pale za jedan i nešto posto. Priznaje se i da je spoljnotrgovinski deficit veći, ako se ne varam, čak za 10%. Vi ste ovde u usmenom izlaganju tvrdili da je izvoz dostigao rekordan iznos, tako da su to protivurečni podaci koji se međusobno isključuju.
Smatramo da, a više puta ste rekli da mi koristimo političke termine, ali da budemo konkretni i da koristimo ekonomske termine, osim BDP, svi drugi ekonomski pokazatelji su negativni. To, pre svega pokazuje nezaposlenost i pad zarada, i da je životni standard gori za ovih godinu dana nego što je bio.
Što se tiče samog BDP, možemo da govorimo da li se on izražava u tekućim ili stalnim cenama. Možemo da tvrdimo da je on preveliki, jer je dinar precenjen u odnosu na evro. Hajde da se zadržimo samo na ovom zaduživanju i vašoj tvrdnji da Srbija nije visoko zadužena zemlja.
Mi tvrdimo da je suprotno. To i konkretni podaci i pokazuju. Da ne bude da je to naš izvor, nego je gospodin Mlađan Kovačević iz ekonomske struke to rekao, jednostavno, ako se uzme samo trenutni period, trenutni dug je 23-24 milijarde evra, prosečna kamatna stopa na 24 milijardi evra je 5%. Znači, samo za kamate u periodu od sledećih deset godina, otplatiće se 17 milijardi evra. Premijeru, 17 milijardi evra. Ili godišnje, na kamate za spoljni dug Republike Srbije, javni, privatni ili šta god hoćete, ide 1,7 milijardi evra. To su ogromne cifre, i to su cifre koje su uporedive sa 25% prihoda budžeta.
Srbija ne da nije srednje zadužena zemlja, Srbija ima veliki problem koji će eksplodirati i doći će se do situacije kao što je u Mađarskoj, da Vlada i društvo ne znaju šta će da rade sa ogromnim spoljnim dugom, koji faktički, uništava privredu. Naravno, smatramo da ste vi mogli da primenite mnogo ekonomskih mera koje bi sprečile taj rast, galopirajući rast spoljnog duga.
Smatramo da ste u okviru budžeta, u okviru poreskih zakona i u okviru vaših nadležnosti, kao premijer, kao ministar finansija mogli da uvedete, kao vaš španski kolega, u stvari španska koleginica, gospođa ministar finansija, porez za najbogatije delove stanovništva. To bi bio jedan tranzicioni porez koji bi bio u periodu od godinu – dve, isto kao što je uradio vaš mađarski kolega Orban. Smatramo da bi upravo taj deficit koji nas brine, koji je sve veći i veći, bio smanjen na taj način.
Međutim, očigledno za to ne postoji ni ekonomska, ni politička hrabrost, jer ništa se nije uradilo. Mi smo samo dobili danas obećanja da će se stvoriti razvojna banka, da će se oni koji duguju porez prinuditi da uplaćuju. Međutim, mi još nismo videli ono što je rekao vaš državni sekretar, gospodin Đidić, da će se promeniti Zakon o porezima i da ćemo videti ko su najveći dužnici poreza u Republici Srbiji, jer pominje se neka lista od njih stotinu i oni ukupno duguju 3,5 milijardi evra. To su neke smernice koje su realne u smislu smanjivanja deficita budžeta, koji je sve veći i veći.
Takođe, nas zabrinjava i mi smo protiv, i kao stranka, i kao ljudi koji se ozbiljno bave ovim poslom, protiv smo tog glorifikovanja MMF. Vi ste danas u vašem usmenom izlaganju rekli da je to divno, maltene da ste prezadovoljni što ste zaključili novi aranžman sa MMF. Mi smatramo da je to katastrofalno za našu zemlju, za našu ekonomiju, za naše društvo, jer jednostavno, ovde je jedan uvaženi kolega citirao neke nobelovce, mi ćemo citirati gospodina Stiglica i reći da ni jedna kriza u nijednoj državi, ni tranzicionoj, ni bilo kojoj, nije rešeno uz pomoć MMF, čak, šta više, one su sve produbljene i došlo se do ekonomskog kraha u Argentini itd. To su već poznati slučajevi.
U prilog ove tvrdnje navešću samo jednu tezu gospodina koji faktički vodi ekonomsku politiku u ovoj zemlji, a to je gospodin Bogdan Lisovik, predstavnik MMF u Republici Srbiji. On tvrdi da je divno stanje u ekonomiji Republike Srbije i da je najbolji deo bankarski sektor. Čak, neverovatna tvrdnja, da marže, koje su ogromne, koje su visoke u Republici Srbiji, u stvari ne donose do većih prihoda u tom sektoru. Ja vam sada kažem, odgovorno, da upravo taj rast BDP, na koji se vi pozivate, potiče od kamata, od tih prihoda koji se zasnivaju na parazitskim i lihvarskim kamatama stranog bankarskog sektora u Republici Srbiji, tačnije bankarskog sektora iz EU, koji ima dve trećine ili monopol na finansijskom tržištu Republike Srbije. To je glavni problem naše ekonomije. Nisu glavni problem penzije, nisu glavni problem subvencije ili deficit, već monopol stranih banaka na tržištu Republike Srbije.
Molim vas, mi slušamo od vlasti, od guvernera, od predstavnika, da te banke navodno nemaju veze sa matičnim bankama u zapadnoj Evropi, jer su to pravna lica koja posluju na teritoriji Republike Srbije. Ipak, priznaćete kao ekonomista da se radi o jednoj besmislenoj tezi, jer su to banke koje su u suakcionarskom vlasništvu matičnih banaka iz zapadne Evrope.
U tom smislu, i time ću završiti, vi morate da pokažete jednu vrstu ekonomske i političke hrabrosti, da će se teret krize, o kojoj ste pričali danas, da će se pojaviti drugi talas krize, prevaliti na one koji imaju najviše para i koji imaju monopolski položaj u Republici Srbiji, a to su strane banke. To je naša konstruktivna kritika ovog budžeta, koju ćemo nastaviti u amandmanima. Zahvaljujem.

Koristiću vreme kao ovlašćeni predstavnik. Svakako je argumentacija kolege Perića vrlo dobra i ona se podnosi i ovaj amandman se podnosi u sklopu naše teze da se radi o ključnom članu ovog zakona i o članu koji je razlog zašto mi nećemo glasati za ovaj zakon.
Konkretno, kada je gospodin Đelić bio ovde u načelu, kada smo raspravljali predložili smo mu nekoliko rešenja iz uporednog prava koja bi u svakom slučaju pomogla da ovaj zakon bude prilagođen okolnostima u kojima se nalazi Republika Srbija u političkom, pravnom i ekonomskom smislu. Podsetiću ministra koji je sada prisutan da smo mi tada gospodinu Đeliću koji je ovde nastupao kao predlagač zakona predložili da jednostavno primeni iskustvo Češke Republike, tj. Čehoslovačke, jer je tamo Zakon o restituciji donet 1990. godine.
Takođe, što se tiče Češke, postojale su još neke paralele koje govore da se radi o sličnoj situaciji kao u Republici Srbiji. Vi znate da se radi o Sudetskim Nemcima i češki zakonodavac je primenio jedno rešenje koje mi smatramo da je trebalo da bude ovde u članu 5, a to je da strani državljani nemaju pravo na restituciju. To je sasvim logično i ukazuje da je to jedna briga o nacionalnim interesima koja je u skladu sa međunarodnim pravom. Mi kao SRS ne vidimo razlog zašto se takvo rešenje nije moglo primeniti i u članu 5.
Naša argumentacija je potkrepljena i postupkom češkog predsednika. vi sigurno znate da je gospodin Klaus odbio da potpiše Lisabonski ugovor zato što nisu postojale garancije da se udruženja i potomci Sudetskih Nemaca neće vratiti na osnovu tog zakona koji je Češka Republika donela.
Prema tome, radi se o jednom problemu koji već postoji u uporednom pravu u EU, protiv kojeg smo mi naravno, ali jednostavno smatramo da je Češka Republika postupila dobro i ne vidim, ponovo kažem i ističem u ime SRS, zašto se takvo rešenje nije moglo primeniti i u članu 5. ovog zakona. Posebno u skladu sa našom osnovanom zabrinutošću da se radi o jednom članu koji može dovesti do pravne nesigurnosti, mi ističemo da svakako ne postoji kolektivna odgovornost i da je privatna svojina garantovana i u Ustavu, ali to može biti argumentacija i druge strane u vezi sa članom 5. Na primer, udruženja folksdojčera ili njihovi predstavnici koji se trenutno nalazi u Austriji mogu sa punim pravom, ako se ovaj član 5. ne promeni, tražiti povraćaj svoje imovine na osnovu ne postojanja kolektivne odgovornosti i na osnovu poštovanja privatne svojine.
Dakle, radi se o jednom problemu koji sa pravne tačke gledišta, sa ekonomske, a i sa moralne i istorijske mora biti definisan na jedan konkretniji način nego što se radi u članu 5. Naše primedbe su veoma ozbiljne i mislim da bi svaka ozbiljna vlast trebala da ih uvaži, ali očigledno to nije slučaj što se tiče člana 5. Zahvaljujem.

Kada smo radili amandmane za ovaj zakon imali smo u obliku pitanja jednu dilemu, da li da se naglasak baci na prošlost ili budućnost ove zemlje u smislu ekonomskog, političkog i pravnog razvoja. Naravno, opredelili smo se, i u jednom i u drugom smislu, za pravnu sigurnost i to nam je bio osnovni cilj. Takođe, opredelili smo se i to pokazuje ovaj amandman na član 8. da budemo principijelno  protiv daljeg zaduživanja Republike Srbije.
Tačnije, u ovom članu 8. se predviđa da se oduzeta imovina može vraćati u smislu obeštećenja. Gospodin Đelić nam je u načelnoj raspravi priznao da će se ovim zakonom i član 8. je u tom kontekstu, dati veća akontacija i veća novčana naknada nego što je predviđeno nemačkim zakonom iz 1991. godine.
Potpunio je nelogično da jedna tako siromašna zemlja, koja je po priznanju gospodina Đelića, u jednoj vrsti početka tranzicije, ma šta to znači u praksi, daje veću akontaciju, veće obeštećenje u novčanom smislu, nego prva privreda EU.
Zbog toga smo podneli ovaj amandman na član 8. da se briše, jer smatramo da u budžetu i uopšte u rezervama Republike Srbije, ne postoje dovoljna sredstva niti u približnom vidu, da bi se mogao tako jedan megalomanski plan ispunjavati.
Gospodin iz Ministarstva finansija koji je autor ovog zakona je priznao u jednoj izjavi da će najveća suma sredstava doći iz budžeta Republike Srbije. Potpuno je nejasno ako pravite dogovor sa MMF, koji kritikuje deficit budžeta koji je već preko 4% BDP, kako je moguće da se vrši danje zaduživanje? Potpuno jedna nelogičnost koja se jedino objašnjava time da MMf hoće da se vi još više zadužite kod stranih poverioca.
Principijelno smo protiv bilo kakvog daljeg zaduživanja Republike Srbije, a zato smo i protiv ovog člana 8. i drugih članova koji predviđaju da će se izvršiti i novčano obeštećenje. Smatramo da generacijama koje dolaze posle nas, treba da ostavimo ekonomsku situaciju koja neće biti dodatno otežana zaduživanjem za jedan, u suštini, megalomanski projekat i predizborni zakon kao što je ovaj o kojem danas raspravljamo. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, smatram da je ovo jedan od najboljih amandmana jer on uvodi princip pravičnosti i pokazuje da je ovaj zakon duboko nepravičan. Na konkretnim primerima ćemo to dokazati. Ako se stranim državljanima daje mogućnost, tj. njihovim potomcima, ako uopšte i postoje, da posle 70 godina imaju pravo na restituciju, kako je moguće da ljudi koji su direktni naslednici zgrada gde se nalaze državne institucije, a tu ću dati konkretan primer, to je Vlajkovićeva 10, gospođa već godinama potražuje taj objekat gde se nalazi jedna od zgrada Ministarstva ekonomije. To se upravo ovom tačkom 2. negira i dolazimo do jedne vrste nepravde koja pokazuje zašto smo mi u celini protiv ovog člana i protiv ovog zakona u celosti.
Dakle, to su argumenti koji ne dolaze od nas, već od građana, koje mi u potpunosti podržavamo i koji govore da se radi o jednoj nepravdi i demantuju gospodina Radosavljevića, koji je rekao da će se ispraviti nepravde, da se neće napraviti nove i da će doći do održavanja fiskalne stabilnosti u Republici Srbiji.
Sve to nije tačno jer, kao što smo naveli u prethodnim amandmanima, doći će do novog zaduživanja Republike Srbije, neće se vratiti imovina ljudima poput Julije Glišić-Garašanin, koja poseduje nekoliko zgrada u Knez Mihailovoj, nego će se vraćati pod nekim uslovima koji su potpuno neprozirni.
Čuli smo juče gospodina Đelića da će se organizovati neka međunarodna prodaja tih obveznica 2015. godine. Priznaćete, to je daleka budućnost i ko zna šta će do tada biti. Dakle, radi se o jednom našem principijelnom stavu koji pokazuje da je ovaj zakon duboko nepravedan i zato smo u potpunosti protiv člana 18.

Pošto sam podneo amandman na isti član zakona, radi se o ponovnom narušavanju pravne sigurnosti i uvereni smo da će posledica jednog ovakvog konfuznog rešenja koje je primenjeno u ovom članu biti obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. To je jedini način da se zaštite prava ovih zakupaca. Sigurno znate da postoje zakupi koji traju 99 godina, zaključeni su na 99 godina, tako da će doći do jedne vrste pravne konfuzije i jedne vrste pravne nesigurnosti koja sigurno nije bila namera zakonodavca, ali to je potpuno realno i to će se potpuno realno desiti jer ovaj član je potpuno neprimenljiv, kao i drugi članovi zakona i zato smo u potpunosti, ne samo što se tiče ovog člana, nego i što se tiče svih članova ovog zakona, u potpunosti protiv. Smatramo da se radi o zakonu koji je neprimenljiv od prvog do zadnjeg člana.
Šta će se desiti kada se ti zakupci iz ovog člana obrate Evropskom sudu za ljudska prava? Njihovi zahtevi će biti još produženi jer, sigurno znate, obavljali ste funkciju ministra pravde, da je i Evropski sud za ljudska prava u potpunosti zagušen predstavkama i da ima negde oko 200.000 nerešenih predmeta samo u ovoj godini. Dakle, radi se o jednom sudu koji neće biti u stanju da reši problem iz ovog člana. Prema tome, ni u domaćem zakonodavstvu, ni u stranom zakonodavstvu zakupci neće moći da dođu do svojih prava. Dakle, jedno potpuno nepravedno rešenje, rešenje koje šteti pravnom sistemu Republike Srbije, pravne sigurnosti i pokazuje da je zakon neprimenljiv i mi smo zato verovatno jedina stranka koja je u potpunosti protiv ovoga predloga zakona koji je neprimenljiv. Zahvaljujem.

U vezi ovog prethodnog amandmana moramo da iznesemo naš konkretan stav. Tu bih se nadovezao na ovo što je rekao ministar. Treba dati potpunu informaciju našim građanima i reći da je tih milijardu dolara pod kamatom od preko 7%. Priznaćete da je to velika kamata, čak lihvarska.
Prema tome, mi smo i u vezi ovog člana i člana 30. koji dolazi posle ovoga, mi smo protiv zaduživanja zemlje zbog ovog zakona. Ogromna je suma dve milijarde evra. Vi znate i gospodin iz Ministarstva finansija koliki je naš BDP i koliko je velika cifra od dve milijarde evra. Zato mi nije jasno kako gospodin Radosavljević iz Ministarstva finansija, u okviru javne rasprave o ovom zakonu može da tvrdi da će ovaj zakon i ovo zaduživanje od dve milijarde evra dovesti do fiskalne nestabilnosti Republike Srbije.
Izvinite, to ne razumem. Može se samo desiti suprotno i može se desiti da kroz godinu, dve dođe do povećanja da bi se ovaj nerealan, neprikladan i populistički zakon koji se zasniva na ogromnoj cifri od dve milijarde evra, koje je u stvari zaduživanje, uspeo da se realizuje. Radi se o nečemu što se mora konkretno reći našim građanima, jer se ne može reći da će ovaj zakon i zaduživanje od dve milijarde evra dovesti do fiskalne stabilnosti. Mislim da je to jedna potpuna besmislica, najblaže rečeno. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, pažljivo smo proučili ovaj zakon i prva naša primedba je principijelne prirode, javna rasprava je bila nedovoljna.
Mislim da ćete se složiti, jer jednostavno, mesec dana javne rasprave za ovako značajan zakon koji po vašem priznanju i piše u obrazloženju zakona, vredi da se tako izrazim, dve milijarde evra, i to je više nego nedovoljno.
U tom smislu, proučili smo i primedbe onih koji potražuju imovinu sa pravom i proučili smo primedbe pravne nauke, i između ta dva zakona došli smo do zaključka da je ipak pravna sigurnost važnija od bilo čega i da jednostavno, jedna vrsta retroaktivnosti koja se primenjuje u ovom slučaju, neće biti samo povoljna za, mada kako ste vi rekli u zakonu piše 100.000 porodica, a vi govorite 150 i priznaćete da to nije mala razlika, već da se radi o jednostavno jednom zakonu koji će porušiti u potpunosti jednu pravnu sigurnost koja već kako-tako postoji decenijama u ovoj zemlji.
U tom smislu, mi ne smatramo da ljudi poput naslednika, gospodina Garašanina, koji je imao veliku istorijsku ulogu i pozitivnu, pre svega, kao gospođa Julija Garašanin, ne zaslužuju i moralno i svako drugo pravo, da povrate ono što im je oduzeto ili imovinu svog pretka.
Kažem, sa druge strane, postoji jedna pravna sigurnost koja se mora poštovati i mi smatramo da iza ovog zakona stoji jedan predizborni motiv i to jasno govorimo, jer priznaćete da nigde ni u primarnom, ni u sekundarnom pravu EU, iako se vi pozivate u obrazloženju zakona na Lisabonski ugovor, ne postoji obaveza vraćanja svojine.
Postoji samo neki zaključak, odnosno odluka Saveta EU, ako se ne varam od 18. februara 2008. godine, koja je opšta i koja je doneta u kontekst tzv. nezavisnosti, tzv. Kosova.
Dakle, radi se o nekim stvarima koje se ne mogu povezivati i koje izazivaju kod nas sumnju.
Takođe, u vašem opširnom izlaganju rekli ste da će primeniti iskustva drugih republika. Ja vas sada konkretno pitam, zašto na javnoj raspravi koja je ovde bila u Domu Narodne skupštine, nije bilo ambasadora bivših republika, nego je prisustvovao ambasador Nemačke. To kod nas izaziva jednu vrstu sumnje, posebno kada imamo u vidu član 5. ovog zakona o kojem se već govorilo, a koji može biti i više nego sporan.
Naš stav, što se tiče člana 5. se zasniva na iskustvu jedne države na koju se vi pozivate i više puta smo čuli u raspravi, a to je Češka Republika, odnosno Čehoslovačka, jer 1990. godine kada je donet zakon koji je uređivao vraćanje imovine u Čehoslovačkoj, postojala je jedinstvena država Češke i Slovačke. Dakle, radi se o nečemu što se već pojavljivalo kao problem i pojavljivalo se kao problem vraćanja imovine pripadnicima nemačke manjine, u Republici Srbiji, a radi se o folksdojčerima ili pripadnicima nemačke manjine koji su živeli na teritoriji Vojvodine i procena udruženja Nemaca u Republici Srbiji jeste da ih je bilo oko 500.000. Sa druge strane, kod Češke Republike, radi se o studentskim Nemcima. Kako su Česi rešili ovaj problem koji će se pojaviti ako se bude primenio član 5. ili ako se bude, a vidim i imamo najavu, primenio ovaj amandman kolega iz SVM.
Dakle, radi se o tome da jednostavno ozbiljna država bi u ovoj situaciji ograničila važenje zakona samo na domaće državljane. U suprotnom, doći će do ozbiljnih pravnih problema i pripadnici nemačke manjine i drugih manjina će imati puno pravo da traže svoju imovinu, jer kao što smo čuli, mi se sa tim slažemo i ne postoji kolektivna odgovornost.
Vi ste rekli u javnoj raspravi i to je opšte poznata vaša izjava da što se tiče pripadnika nemačke manjine folksdojčera sve je rešeno sporazumom, navodno Titov ili Brant sporazum, 1973. godine.
Pitam vas sada pred javnošću, pred svim poslanicima, gde je taj sporazum, da li imate pismeno taj sporazum? Nema, on ne postoji u pismenoj formi, on je u pravnoj teoriji i vidim kod kolega koje se bave istorijom, naziva se džentlmenski sporazum, tako da nije moguće da se pozivate na usmeni sporazum i da kažete da će to biti rešeno tako što će se primeniti jedan usmeni sporazum između Josipa Broza i Vili Branta. Priznaćete da je to malo neozbiljno i da jednostavno doprinosi pravnoj konfuziji i pravnoj nesigurnosti koja će ući u naš pravni sistem ako se usvoji ovaj zakon.
Što se tiče člana 5, nama nije jasno zašto se insistira na tome da se obeštete i žrtve holokausta. Priznaćete da je to širok pojam, umesto da ste se usredsredili na vraćanje imovine, konkretnim ljudima i njihovim naslednicima, ako postoje, vi imate jedan deo člana 5. koji je potpuno neprikladan, jer priznaćete i ovo što govorite o Starom Sajmištu, memorijalnom centru, nema nikakve veze sa Republikom Srbijom, jer se radi o jednom zločinačkom logoru koji je postojao na teritoriji okupatorske NDH i bio je pod vlašću Gestapoa.
Dakle, ne vidim nikakvog razloga da Republika Srbija uopšte ima neku vrstu odgovornosti i opet vam kažem, postoji toliko imovine pripadnika te zajednice, na primer u Knez Mihailovoj od Gece Kona, pa nadalje gde ste mogli da primenite naturalnu restituciju.
Međutim, kao da nije postojalo dovoljno hrabrosti da nije bilo dovoljno volje da se jednostavno onima koji danas imaju faktičku moć u Republici Srbiji, ovim zakonom ipak ograniče neka prava.
Podsećam vas na vašu konstataciju, da će ovaj zakon doprineti razvoju zadužbinarstva u Republici Srbiji. Molim vas, priznaćete da je to neozbiljno. Razvoj zadužbinarstva u Republici Srbiji može se postići nekim drugim zakonima, Zakonom o ekstra profitu, Zakonom o ekstra porezu, u slučaju gospodina Miškovića. To je pravo rešenje da se takvi tajkuni oligarsi nateraju da nešto daju i narodu putem zadužbina i putem drugih dobrotvornih akcija.
Govoriti o nekom faktičkom uticaju ovog zakona na tu vrstu zadužbinarstva, priznaćete da je više nego neozbiljno.
Takođe, ovde smo čuli da MMF te dve milijarde evra neće uračunati u javni dug Republike Srbije. Čuli smo od kolege iz PUPS, to je više nego neozbiljno i radi se o ogromnoj cifri za spoljni dug Republike Srbije, jer vi znate da je on prešao 23 milijarde evra i jednostavno, jedna zemlja koja je u tranziciji, na početku tranzicije, nije mi jasno šta ovde mislite, ne može da izdrži još dve milijarde daljeg zaduživanja koje će se izvršiti i to je, priznaćete skandalozno u obveznicama države koje će nominirati u evrima. Vi ste ovde rekli u vašem uvodnom izlaganju da još 20 godina u Republici Srbiji neće biti uvedena neka druga valuta, verovatno ste mislili na evro, ako bude tada postojao.
Sa druge strane, u Predlogu zakona, ključ ili kičma ovog zakona su te državne obveznice, jer u naturi je nemoguće vraćanje, vi nominirate u evrima.
Priznaćete da je to velika nelogičnost i sa pravne i sa ekonomske i sa svake druge tačke gledišta ili, da budem potpuno jasan i ovde pred javnošću Srbije da kažem, Vlada Republike Srbije, zakonodavac i predlagač ovog zakona, ne veruju u svoju zvaničnu valutu. To proizilazi iz ovog predloga zakona, iz vašeg uvodnog izlaganja i jednostavno stvara jednu vrstu pravne nesigurnosti koja će se preliti i na ekonomski sistem Republike Srbije.
U obrazloženju zakona se, to je jedna činjenica, priznaćete, koja govori da se ovaj zakon uopšte ne donosi zbog nekakvih zahteva EU, već isključivo u predizborne svrhe, pozivate na Lisabonski ugovor i kažete da postoje dva člana Lisabonskog ugovora koji propisuju da se mora izvršiti restitucija imovine. To nije, jednostavno, tačno. Odgovorno tvrdim i pozivam se na tekst ovog lisabonskog ugovora da to nije tačno.
Ta dva člana na koje se pozivate regulišu promet kapitala između država članica i trećih zemalja. To nema nikakve veze sa ovim zakonom. Ne znam zašto ste to uopšte stavili u obrazloženje zakona. Molim vas da mi to objasnite jer ovo je činjenica koja pokazuje da se zakon ne zasniva ni na kakvim primarnim ili sekundarnim izvorima EU.
Možete da kažete da se zasniva na Povelji o ljudskim pravima, ali tu se radi o garanciji ljudskih prava, garanciji imovine, a jedan od članova Lisabonskog ugovora, na koji se vi pozivate, upravo govori da su sve svojine ravnopravne. Dakle, on vas i direktno demantuje da se radi o jednoj vrsti pravnog oslonca za donošenje ovakvog zakona.
Takođe, ponovo vas pozivamo, to je jedna vrsta naše konstruktivne kritike, da uvažite iskustvo Republike Češke. Mi u SRS smatramo, iako smo protiv EU u ekonomskom, pravnom, političkom i svakom drugom smislu, da ste morali makar jednu dozu političke hrabrosti da pokažete, kao što je pokazao predsednik Češke Republike.
Gospodine Đeliću, sigurno znate da je uslovio potpis na Lisabonski ugovor, na koji se pozivate u obrazloženju ovog zakona, time da se neće retroaktivno pominjati i zahtevati povraćaj imovine Sudetskih Nemaca.
To je najmanje što ste mogli da uradite. Naravno, Srbija je daleko, daleko godinama od pridruživanja EU i pitanje je u kakvoj će formi postojati ta nacionalna organizacija, ali vi ste, gospodine Đeliću, bili šef pregovaračkog tima za potpisivanje SSP. Trebali ste u tom veoma značajnom pravnom aktu, protiv koga smo mi, naravno, umesto ovih članova o dobrosusedskoj saradnji, koji su voda na vodenicu nezavisnog Kosova, jednostavno staviti jednu vrstu prepreke, jednu vrstu pozivanja jednog člana koji bi garantovao da neće biti, i tu ćemo biti potpuno jasni, vraćanja imovine za 500 hiljada folksdojčera koji su imali negde po njihovim podacima 51% zemljišta u AP Vojvodini. Dakle, radi se o problemima koji se mogu pojaviti i koji će se pojaviti i biće sve veći i veći ako usvojite bilo koji od ovih amandmana koje ste rekli da ćete usvojiti na član 5.
Dakle, ključ ovog zakona je taj član 5. i on će stvoriti velike probleme i priznaćete da je više nego neozbiljno da se pozivate na jednu vrstu usmenog dogovora između Josipa Broza i Vili Branta.
Takođe, govorite ovde i to smatramo kao jednu vrstu predizborne kampanje, da će svi koji dobiju pravosnažno rešenje imati akontaciju u visini od 10 hiljada evra. Ako se ne varam, to je član 63, ispravite me ako grešim.
Daću vam ponovo jedan primer koji pokazuje koliko je to nerealno, koliko je to za jednu državu, koja je ipak u teškom ekonomskom stanju, neprikladno. Nemačka je kao najbogatija država EU i Evrope donela 1991. godine zakon koji je, između ostalog, regulisao i vraćanje imovine, restituciju u vezi sa Istočnom Nemačkom. Uglavnom se radilo o naturalnom obliku vraćanja, međutim što se tiče novčanog obeštećenja on je limitiran na 10 hiljada maraka. Dakle, iz ovog uporednog primera se jasno vidi da ćete davati veće obeštećenje nego jedna Nemačka. Slažete se? Prema tome, to je više nego neprikladno i to će biti novi udar na budžet Republike Srbije i to priznaje gospodin iz Ministarstva finansija koji je, vidimo u javnosti, upravo autor zakona. On kaže u jednoj izjavi, parafraziram, da jednostavno taj zakon će se pre svega u novčanom smislu oslanjati ne na privatizaciju, gde imate negde oko 100 miliona evra u tom fondu, već na budžet Republike Srbije.
Sada ću biti potpuno jasan i otvoreno reći – građani Republike Srbije, preko državnog budžeta će plaćati ovaj predizborni zakon i ovaj selektivni zakon koji će uneti veliku pravnu nesigurnost i veliku pravnu konfuziju ne samo u sistem Republike Srbije, nego i šire, ako imate u vidu ove strane državljane iz Mađarske, Nemačke i Austrije koji će sa punim pravom, po ovom nakaradnom zakonu, imati mogućnost da pod firmom tzv. lične odgovornosti, tačnije da neće biti kolektivne odgovornosti, da traže svoju imovinu.
Dakle, unosi se jedna pravna konfuzija, unosi se jedna velika šteta u budžet Republike Srbije i ne mogu da razumem, osim ako imate jednu realnu pretpostavku da, jednostavno, MMF nije imao dobronamerne pretpostavke kada je odobrio ovaj zakon jer možda su kod njih bili motivi dalje zaduživanje Republike Srbije.
Pošto imate deficit u budžetu od preko 4%, jedini način da ovaj zakon zaživi je dalje zaduživanje Republike Srbije. Zato je ovaj zakon više nego štetan. Znači, velika većina budžetskih korisnika će plaćati ovaj nerealan, neprikladan i pravno štetan zakon. To je prava istina o ovom zakonu i zato smo protiv ovog zakona. Jednostavno, ne vidim bilo kakvu argumentaciju sa vaše strane niti sam je čuo u ovih 40 i nešto minuta vašeg opširnog izlaganja gde bi nas ubedili da je ovo zakon koji će doneti prosperitet našim građanima.
SRS nikad neće obmanjivati svoje građane možda bi u nekom momentu bilo korisnije za nas da kažemo – prihvatićemo zakon, glasaćemo, ali zbog pravne sigurnosti, zbog realnog značaja ovog zakona, zbog međunarodnih posledica koje mogu nastati usled primene člana 5. mi nećemo glasati za ovaj zakon i zato smo podneli veliki broj amandmana koji su, pre svega, zasnovani na načelu pravne sigurnosti.
Takođe, postoji još jedan veliki pravni problem, niste nas ubedili niti ste spomenuli šta je sa imovinom koja je opterećena hipotekama pre Drugog svetskog rada. To je jedna vrsta problema i priznaćete u situaciji gde banke i finansijske organizacije i sl, nažalost, kao i u Kraljevini Jugoslaviji i zapadnoj Evropi, sada se to zove EU, imaju monopol finansijskom tržištu Republike Srbije. To će biti više nego realan problem.
Dakle, naši motivi za odbacivanje ovog zakona za jednu konstruktivnu kritiku koja pokazuje da se radi o zakonu, koji je u celosti neprimenjiv, su više nego jasni. Pre svega, radi se o članu 5. Član 5. će stvoriti velike probleme za vaš evropski put jer pojavljivanje nemačkog ambasadora i njegova uloga ipak u ovom kontekstu i drugih događaja koji se dešavaju u južnoj srpskoj pokrajini pokazuju da tu postoji jedna vrsta zle namere.
Ako mislite da je to nerealno, da je to teorija zavere, ja ću vam navesti jedan drugi primer, a to je da u Bavarskoj postoji jedna vrsta veoma moćnog udruženja koja traži povraćaj imovine Sudetskih Nemaca.
Ne bi nas iznenadilo s obzirom na sve ovo što se dešavalo u zadnjih 20 godina da se pojavi i takva jedna vrsta udruženja potomaka folksdojčera u Austriji. Prema tome, to su neke kritike koje su realne i koje nisu proizvod našeg stava da EU ima alternativu, već proizvod realnosti i proizvod ovog zakona koji je više nego štetan, koji narušava pravnu sigurnost, međunarodni položaj Republike Srbije, jer smatramo, i to ćemo otvoreno reći on može biti još jedna vrsta poligona za ucenu Republike Srbije. Da budem konkretan i time ću završiti svoje izlaganje. Može se pojaviti još jedan uslov na tzv. putu ka EU, a to je vraćanje imovine folksdojčerima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, očigledno je da se radi o zakonu koji se uslovno može definisati kao prateći zakon o kojem smo raspravljali u popodnevnoj raspravi i naše konstruktivne primedbe su u tom kontekstu jer smatramo da, bez obzira što je ovde čak i postojala neka dobra namera, preovlađuje utisak da se radi o jednom predizbornom zakonu, o jednom zakonu koji prati ovaj zakon protiv kojeg smo u celini i to pokazuju naši amandmani na svaki član ovog zakona o kojem sada raspravljamo.
Mi smo principijelno i protiv ovog zakona. U danu za glasanje ćemo se izjasniti protiv, jer smatramo da RS kao jedna zemlja, to ste napisali u obrazloženju zakona, koja se nalazi u tranziciji, ne znamo iz tog obrazloženja kada je počela, kada će završiti ta tranzicija, jer zemlja koja nije u stanju bez velikih negativnih posledica u ekonomskom smislu da izvrši ovaj plan restitucije i izdavanja državnih obveznica.
Naše primedbe su slične kao i u prethodnom zakonu i opet izražavamo čuđenje, zaprepašćenje kako je moguće da u zemlji koja navodno ima jednovalutni sistem, tj. u zemlji koja ima zvaničnu valutu dinar, da se obveznice državne nominiraju u evrima. To je prosto neshvatljivo.
Niste mi dali nikakav odgovor u vašoj zaključnoj reči povodom prethodnog zakona. Ova primedba stoji, takođe, i za ovaj zakon.
Što se tiče ovog zakona, takođe kao i u prethodnom zakonu, postoji još jedna nedoumica i jedan nerealan plan, tako bih to definisao u trenutku kada je spoljni dug RS prestigao 23 milijarde evra. Postavlja se pitanje odakle će se stvoriti ove dve milijarde evra?
Jedini logičan odgovor za to je da će doći do novog zaduživanja Republike Srbije i mi izražavamo pred javnošću Srbije bojazan da će se ponovo raditi o zaduživanju, kod recimo, banaka koje deluju na teritoriji Republike Srbije. Tako da se pre svega radi o jednom zakonu koji će biti štetan i za ekonomske i za pravne aspekte političkog i svakog drugog sistema Republike Srbije.
Šta hoćemo da kažemo? Opet se radi o jednoj vrsti unošenja pravne konfuzije, pravne nesigurnosti, jer kao što vidimo, za razliku od prethodnog zakona, ovde imamo i zakone iz 2006. godine, i vi sami kažete da se on primenjivao, uspešno, neuspešno, to je manje više ovde izraženo u procentima, i smatramo da je ovo još jedan dokaz da se radi o jednom predizbornom zakonu. U suprotnom, pokušajte da nas ubedite argumentovano da postoji neki dokument, neka uredba, uputstvo ili deo osnivačkih ugovora EU, koji vama nalažu da se treba primeniti ovakva vrsta restitucije.
Mi odgovorno tvrdimo da to ne postoji i izražavamo sumnju da se radi o jednoj vrsti improvizacije u kojoj je učestvovao i gospodin Dežer. Zašto se to dešava? Mi već nećemo ulaziti u te kalkulacije, da li je to neki zajednički dogovor u vezi predizborne kampanje, da li to podseća na besplatne akcije, da li to podseća na "Fijat", već to su druge teme, ali u svakom slučaju, radi se o već poznatom maniru.
S druge strane, kao i u prošlom zakonu o kojem smo diskutovali danas, ovde vidimo da će doći do povećanja državne birokratije. Kako je to moguće, ako ste kao Vlada, kao vladajuće većina proklamovali princip iznad principa, da više nema povećanja birokratije, već upravo suprotno, u dogovoru sa MMF smo toliko puta slušali od strane vladajuće koalicije, da će doći do štednje, da će doći do smanjenja birokratije? Prema tome, ovaj zakon nije u saglasnosti sa tim vašim parolama.
Što se tiče dokaza, finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona, slično kao i u prethodnom zakonu se navodi da Direkcija za restituciju koja je u stvari jedan od osnovnih razloga za usaglašavanje i donošenje ovog zakona, biće, citiram – značajno veća i kadrovski brojnija sve u cilju primene zakona itd.
Moje konkretno pitanje – kako je moguće da uprkos svim strategijama i Vlade Republike Srbije i svim tzv. dobronamernim MMF i EU, vi u ovako teškoj ekonomskoj situaciji povećavate broj državnih činovnika? To je potpuno nejasno, kao što je nejasno i ono što smo izneli što se tiče povećanja spoljnog duga?
To nam jasno govori da se radi o jednoj vrsti populizma, što to ne reći otvoreno, i jednoj vrsti zakona koji će se teško primeniti u praksi.
Takođe, kao i moje uvažene kolege iz SRS, pitam vas ovde kao najodgovornije lice, najodgovornijeg funkcionera u vezi ovih zakona, kako će se primeniti ovaj zakon na KiM. Izneli smo podatak da se radi o 1.300 crkvenih objekata, manastira i nije jasno ovde iz obrazloženja, a pažljivo smo čitali obrazloženje u vezi svih članova zakona, ne vidimo nikakvo konkretno rešenje i tražimo od vas da nam kažete u vašoj završnoj reči, kako ćete rešiti taj problem? Priznaćete da se radi o jednom problemu koji je više nego aktuelan i traži jedan konkretan odgovor.
U tom smislu postoje problemi na koje su takođe moje kolege iz SRS iznele u vezi UNESKO, ali se radi o jednoj široj temi koja pokazuje da se radi o prisvajanju Srpske i crkvene baštine na KiM.
Da zaključim, radi se o jednom zakonu koji je neprimenjiv, o zakonu koji ima elemente populizma, kao i prethodni o kojem smo govorili. Ono što je najvažnije sa ekonomske tačke gledišta, a priznaćete da je više nego važno pitanje, o zakonu koji može dovesti i sigurno će dovesti do daljeg zaduživanja Republike Srbije – da li će to biti u iznosu od dve milijarde evra, da li će to biti više, pokazaće vreme.
Svakako mi izazivamo jednu vrstu sumnje da je to koristan zakon. Naprotiv, smatramo da je on veoma štetan po ekonomske, političke i svake druge interese Republike Srbije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, ministre, naravno, zakon se donosi, kao što su rekli moji prethodnici, kao što je naglasio gospodin Stevanović, u jednoj atmosferi koja sigurno nije uobičajena, ne samo zbog ovog što čitamo svi na Vikiliksu, nego i ovoga što će se desiti 16. Ali, usredsredićemo se na zakon i dokazaćemo jasno i konkretno da se radi o zakonu koji je neprimenljiv, to je naša prva zamerka, i druga zamerka je, naravno, da se radi o zakonu koji je pisan, blago rečeno, na brzinu.
Odmah ću vam dati konkretan dokaz o čemu se radi i uporediću to sa desetinama, ako ne i stotinama zakona koje smo ovde proučavali i koji su urađeni na jedan drugi način, što se tiče prateće dokumentacije koja govori o tzv. usklađenosti srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Konkretno, vi ovde navodite razloge za donošenje zakona po hitnom postupku i glavni razlog ili faktički osnovni je da je to usklađivanje sa propisima EU. Sada vas konkretno pitam sa kojim propisima EU? Nema. Nemate čak ni tabelu, nemate čak ni direktive, uputstva, uredbe ili odluke, bilo šta što navode često paušalno drugi predlagači zakona u ovoj skupštini, već se samo u jednoj rečenici govori za zakon koji ima dvadeset članova i ima nekoliko stranica obrazloženja da se treba uskladiti sa pravom EU.
Dakle, nama u SRS je potpuno nejasno na šta mislite. Mogu da pretpostavim, uz pomoć logičkog, jezičkog i sistematskog tumačenja, da se radi o pravu nelojalne konkurencije. Vi to, ne vi lično, naravno, nego onaj koji je to usaglašavao i definisao, malo stidljivo pominjete definiciju da se radi o tome da se uvede red na tržištu, tj. da se spreči nelojalna konkurencija. Ako je to tako, a očigledno je tako jer više puta to pominjete u obrazloženju zakona, onda ste trebali da napišete sledeće – postoji član ugovora o osnivanju Evropske zajednice iz 1957. godine, tzv. Rimskog ugovora, to su čl. 84. i 85. koji regulišu nelojalnu konkurenciju i sprečavaju je. Dakle, mogli ste tako. Ili ste mogli u skladu sa prenumeracijom tih članova iz Amsterdamskog ugovora iz 1997. godine ili važećeg Lisabonskog ugovora koji već to prenumeriše u druge brojeve, da kažete da se pozivate na to. Dakle, nema uopšte pozivanja na evropsko pravo, osim jednog kvazi pozivanja koji treba da nas ubedi da se radi o potrebi hitnog postupka.
Mislim da je to jedna velika i pravna i suštinska greška i ne može se reći da je to pravilno i prikladno i da je zakon ozbiljan. Ja ću vam to otvoreno reći, kao jednu konstruktivnu primedbu, znači bez malicioznosti, zato što vi znate da smo mi protiv evropskog, tzv. puta Srbije i ipak je neprikladno i za vas je to porazno, da mi iz SRS, koji smo apriori protiv EU, u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu, govorimo vama iz vladajuće koalicije šta treba da uradite, tako da je to jedan manir, inače, koji se ponavlja u više zakona.
Takođe, drugi oslonac ovog zakona koji smo mi uočili je Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, ili tzv. TRIVS. Opet kažemo da se radi o jednom ishitrenom i neprikladnom primenjivanju, jer, koliko smo mi upućeni, a verujte mi da smo pažljivo čitali i konsultovali se sa ekspertima u vezi tog sporazuma, to je sporazum koji važi za članice Svetske trgovinske organizacije. Srbija nije članica STO i ne zna se kada će to biti i da li će biti.
Znači, slična je situacija kao i sa EU i slični manir se opet vidi, pravni, da se primenjuje nešto što važi za članice jedne organizacije, u ovom slučaju to je STO, u slučaju tzv. uredbi i direktiva EU, radi se o EU. Dakle, radi se o jednoj pravnoj konfuziji, radi se o uvođenju manira da se donose zakoni koji su neprimenjivi, ne samo u praktičnom životu, kao što je rekao gospodin Stevanović, već i u pravnom smislu.
Takođe, što se tiče prakse, što se tiče nelojalne konkurencije i industrijske špijunaže, koja se ovde pominje kao jedan od osnovnih razloga ovog zakona, moramo da priznamo da se radi o jednom pristupu koji je, takođe, nerealan, blago rečeno, jer, znate, ako imate odluku Komisije za zaštitu konkurencije da je ova belgijska firma "Delez", koja je kupila "Delta Maksi", da ne narušava položaj ravnopravnih učesnika na tržištu, tj. da ona nije monopolista, onda čitav ovaj zakon postaje blago rečeno apsurdan, jer radi se o tome da se spreči nastajanje dominantnog i monopolskog položaja, a priznaćete da tajne i takvo jedno regulisanje, kao što je prisutno u ovom zakonu, to ne mogu da spreče.
Dakle, radi se o tome da, i biću potpuno konkretan, da evropske firme, upravo kao "Delez" i druge firme iz EU, ne poštuju regulativu evropskog prava, tako da ni ovaj zakon to neće moći da spreči i to je jasno kada pogledate činjenicu da je "Delez" preuzimanjem "Delta Maksija" preuzeo čak 70% tržišta u Beogradu, 30 i nešto posto u Srbiji, itd. Dakle, to su neke primedbe koje pokazuju da se jednostavno radi o zakonu koji je neprimenjiv.
Takođe, naša konkretna primedba je i u regulisanju tajne. Mislimo da je to previše opširno i da je trebalo konkretno i koncizno da navedete šta se podrazumeva pod tim, jer ovako ćemo doći do tumačenja, u pravnom i u svakom drugom smislu, koje će biti jedna vrsta možda i zloupotrebe. Morate da imate i to u vidu jer, opet kažem, vraćamo se na primer ovih firmi, poput "Delez", koje ne samo da zloupotrebljavaju monopolski položaj, nego će i to zloupotrebljavati za narušavanje nekih ugovora o radnim odnosima ili nekih ugovora o saradnji sa dobavljačima itd.
Dakle, radi se o zakonu koji treba da se doradi, pre svega što se tiče tzv. usklađenosti sa evropskim pravom, protiv kojeg smo mi i stupanja u EU, ali to je jedna primedba koja pokazuje da je zakon zasnovan na jednoj improvizaciji, jer nema nikakve tabele, nema nikakve usklađenosti, nema pominjanja ni direktiva, niti osnovnih članova Rimskog ugovora, Lisabonskog ugovora i bilo kojeg ugovora koji reguliše pravo konkurencije, na koje se vi u zakonu više puta pozivate.
Druga naša primedba je da je zakon faktički neprimenljiv pri ovakvim odnosima na tržištu. U tom smislu, ponovo se pozivamo na slučaj "Delez" i preuzimanja "Delta Maksija". Mislimo da zakon treba da se povuče iz procedure, da se doradi i da se, posebno u članovima koji regulišu definisanje tajne, precizira i da bude konkretan i jasan. Zahvaljujem.