Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nema ovlašćenog predstavnika ovde, trebalo bi da se napravi pauza da dođe ministar pravde. Što reče moj kolega Martinović, da ne bismo svi pričali u vetar, pridružujem se toj konstataciji.
Želim da kažem da ''u vetar'' pričamo o ovom zakonskom projektu i da je izlišno pričati, zato što, pre svega, ovaj zakonski projekat nije u saglasnosti s Ustavom. Mi smo naveli u obrazloženju da odredbe ovog zakona o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima sadrže glave 23 i 22 ZKP. Ako mi ceo dan govorimo ovde da ovo nije u saglasnosti s Ustavom, da je protivustavno, pa, zar to nisu dovoljni argumenti da se ovaj zakonski projekat povuče, da se doradi i da se o njemu ne raspravlja.
Gledajući na ovu represiju koju sprovodi ovde ova vlast novim poslovnikom, želim gospođu Čomić da podsetim, a i mnoge poslanike koji ovde sede i koji su se 90-ih godina borili za demokratske procese, da su se borili da ovde poslanik može javno da iznese svoje mišljenje a da za to ne bude kažnjen i ne odgovara. Borili su se da građani slobodno izražavaju svoje mišljenje.
Nažalost, građani Srbije dobro pamte koliko je bilo mitinga, koliko je bilo revolta građana, a ima i mnogo žrtava. Poslednja žrtva je bila na našem mitingu, koji je bio organizovan u vezi s hapšenjem Radovana Karadžića. Zbog tih mrtvih duša, oni koji se zovu demokratama, ne bi smeli da gaze demokratiju i da ugrožavaju prava poslanika, a i prava građana. Vidite i sami, neka hapšenja koja se sprovode ...

Pošto mi je uskraćeno vreme, nisam rekao glavno. U toj borbi za civilizovano društvo i demokratiju, najviše je od sebe dao SRS, na čelu sa prof. dr Vojislavom Šešeljem. Taj čovek je robijao dva puta, 1993. i 1994. godine, zato što je za govornicom slobodno izražavao svoje mišljenje, a uz njega su i mnogi od nas privođeni u Saveznom parlamentu.
Taj čovek danas leži u Haškom kazamatu, bez ikakve osnove, i da vidimo koju mu je pravnu pomoć pružila ova vlast poslednjih šest godina. Jedino su mu pružili to da mu dodaju još neku krivicu, ili da nađu nekog svedoka koji tamo laže i priča izmišljotine. Zato, s ove govornice želim da kažem vama kvazidemokratama da će se ovo što radite ovde obiti vama o glavu, i to, ako Bog da, brzo, na sledećim izborima, jer narod Srbije sve vidi.
Narod Srbije sve vidi, narod Srbije ste sada uništili, narod Srbije je ostao gladan, ostao je bez posla, narod Srbije je ostao bez osnovnih prava, da izrazi svoj revolt protiv ove vlade i vlasti, jer ga na svakom koraku proterujete, lažete, i preko nekih agencija. Narod Srbije svoje nezadovoljstvo više ne može na demokratski način da izrazi, i nas poslanike ste ograničili, tako da ne možemo da ih zastupamo legalno i legitimno.
Podsećam vas da u parlamentima lokalnih samouprava odbornik ima pravo pet minuta da govori o zakonskom projektu, ima pravo tri minuta na repliku. Ove mere koje uvodite, i koje ste uveli, ubeđen sam u to da će vas to koštati, ako Bog da, brzih dana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i reklamiram čl. 225. i 226.
Prvo bih hteo da postavim pitanje, radi objašnjenja, gospođi predsedavajućoj na osnovu čega je izrekla opomenu gospodinu Martinoviću? Želim da se o njenoj opomeni, kazni izjasne narodni poslanici u danu za glasanje.
Ovim želim predsedavajuću da podsetim na prošla vremena; kao čovek u godinama i dugogodišnji narodni poslanik, još iz ranih devedesetih godina, želim da podsetim predsedavajuću i ovu levu stranu, narodne poslanike Skupštine Srbije, posebno na '93-'94. godinu, kada se SRS, na čelu sa prof. dr Vojislavom Šešeljem, borila za osnovna načela demokratije, da narodni poslanik može da izađe ovde i da kaže šta misli. Mi smo tada za to zatvarani. Jedini je tada prof. dr Vojislav Šešelj bio u zatvoru u dva navrata, u CZ-u u Beogradu i u gnjilanskom zatvoru, dok su ostali koketirali, i vi "žuti", sa tim režimom. Od tog vremena do današnjeg dana dostigli smo nivo da narodni poslanik može da kaže ovde šta misli, da svaki građanin može slobodno da iskaže svoje mišljenje.
Nažalost, danas doživljavamo vašu osionost i silu koju želite da primenite, represiju, prema opozicionim poslanicima, posebno poslanicima SRS, predlažući ovako represivne mere sa ovim poslovnikom, kozmetičke mere. Treba da vas je sramota zbog toga. Građani Srbije koji su zdušno podržavali promene od ranih devedesetih godina do današnjeg dana treba da se zamisle kome će da daju poverenje na sledećim izborima i na šta treba da liči ovaj parlament.
Drugo pitanje koje hoću da postavim ministru unutrašnjih poslova gospodinu Dačiću jeste: po čijem nalogu je pre nedelju dana uhapšen Rodoljub Stefanović iz Novog Pazara, MZ Grubetiće, i deportovan hitno u popodnevnim časovima u Specijalni sud za ratne zločine u Beogradu? Naime, radi se o čoveku koji je više vremena proveo u inostranstvu u tim ratnim godinama, nego na prostoru bivše Jugoslavije. Čovek je samo zato što izgleda korpulentno i što je ortodoksni radikal priveden da svedoči, tobože, da je negde rekao da je sedeo sa Goranom Hadžićem.
To je sramota. Znači da i dalje našom zemljom vršljaju razne tajne agenture, naša policija i vojska se ne pitaju ništa. Sad svaki građanin može biti uhapšen u kući, u krugu porodice; ne znamo šta nas čeka kad izađemo iz ovog parlamenta, ako nam se to ne desi i u parlamentu. To je ponižavajuće za srpski narod, to je ponižavajuće za sve nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću u svojstvu narodnog poslanika iz Novog Pazara i predsednika Skupštine grada Novog Pazara. Pozivam se na član 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Naime, vama je poznato da se pre dva dana, odnosno za vikend desio jedan težak incident u Novom Pazaru. Postavljam pitanje nadležnima odnosno Vladi Republike Srbije - šta će učiniti kako bi se dalje zaustavili takvi nepoželjni politički incidenti, a pre svega i krvoproliće u Novom Pazaru?
Poznato vam je da već duže vreme dve političke opcije, Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića, imaju svojih neraščišćenih poslova ili političkih sukoba koji se prenose na građane Novog Pazara. Gotovo nijedan izborni proces nije se održao u Novom Pazaru i prostoru stare Raške a da se ne desi neki incident koji se završi ili teškim povredama ili smrću, ili tučama.
Mi koji živimo u Novom Pazaru, i Srbi i Muslimani , posle poslednjih izbora, odnosno na lokalnom nivou, napravili smo koaliciju Jedinstvene srpske liste i SDP-Rasim Ljajić za Novi Pazar.
Od tog dana pa naovamo ta koalicija gde i Srbi i Muslimani zajedno vladaju, osećalo se na svakom mestu i na svakom prostoru, i na fudbalskim utakmicama, uopšte sportskim terenima, na bilo kojim skupovima, da li kulturnim manifestacijama, svadbama, slavama i u ovih proteklih šest meseci građani su odahnuli u Novom Pazaru.
Međutim, ponovo nekom treba da zametne kavgu i da se napravi incident koji je uznemirio građane Novog Pazara, koji je uznemirio građane Srbije.
Apelujem sa ovog mesta kao predsednik Skupštine grada Novog Pazara da nadležni, pre svega MUP i pravosuđe, učine sve kako bi se otkrili i razotkrili vinovnici ovih nemilih događaja i inspiratori ovih nemilih događaja, i da jednom zasvagda odahnu građani Novog Pazara i da ti sukobi prestanu.
Mi tamo zaključujemo da jednostavno Vlada Srbije, kako u prethodnom sazivu, tako i u ovom sazivu, za sitne političke poene manipuliše građanima Novog Pazara, odnosno sa ove dve partije koje sam pomenuo.
Ako se ne uradi nešto po zakonu, normalno da će da se izazovu incidenti i ti incidenti se dalje nastavljaju, i postoji mogućnost da to pređe u mnogo teže incidente, pa i one koje sam pomenuo, sa teškim posledicama u tim sukobima.
Još jednom, pozivam nadležne, a i moje sugrađane u Novom Pazaru da sačuvaju mir, a nadležni organi da rade po zakonu i preduzmu sve mere kako bi se stalo na put ovakvim sukobima jednom zasvagda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sva tri predstavnika opozicionih klubova su rekli ono što su mislili i ono što je istina za građane Srbije.
Stvarno, ovo je čisto šegačenje sa nama poslanicima, a i građanima Srbije od strane Vlade Republike Srbije i od strane ove skupštinske većine u ovom parlamentu.
Od samog konstituisanja Vlada Republike Srbije pa do današnjeg dana svi zakonski projekti su kasnili. Mi smo ih dobijali uoči same rasprave, tako i ovaj najvažniji zakonski projekat, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije, dobili smo sa zakašnjenjem 40 dana.
Sve ovo treba da znaju građani Srbije, ali treba da znaju i ovo, da vlast želi nas da okrivi zbog ovakve ekonomske situacije u zemlji i zbog nedonošenja budžeta. To je problem. Treba znati istinu da i ovaj budžet, ovakav kakav je načinjen, preslikava Vladu Republike Srbije, on je napravljen ucenama i pogodbama međusobnim, počev od Rize Halimija, pa sve do Mlađana Dinkića.
Vlada koja vlada ucenama teško će da opstane, sama sebe će da proguta. To što možda Vladi Republike Srbije odgovara da se ne usvoji ovaj budžet, i najverovatnije odgovara, a odgovara i mnogim tajkunima koji će za ovaj period privremenog finansiranja, da li kreditnim karticama ili kupovinom velike količine robe sebi obezbediti da negde tamo krajem februara ili u martu drže monopol, a poznato je da inflacija postoji, ne onoliko koliko vi prikazujete, nego je mnogo veća, i verovatno ćete pokušati da sve to branite nekom ekonomskom krizom. Mada građani Srbije i mi Srbi gotovo na sve do sada smo navikli i naučili, pa nas ne može ništa iznenaditi, pa ni ta nekakva ekonomska kriza sveta.
Ono što ste vi napravili građanima Srbije, to je istina. Zemlja koja je u tranziciji i vašim zakonom o privatizaciji uništili ste privredu Srbije, uništili ste ekonomiju. Naime, rasprodali ste pošto-poto sve ono što je vredelo u Srbiji, i šećerane, i cementare i uljare.
Sada se rasprodaje zemljište, vode, ostao je još taj vazduh. Već smo te naše energente prodali, NIS, rudnike, sve ono što se moglo prodati vi ste prodali, ali umesto da je od tih sredstava ulagano u razvoj, u infrastrukturu Srbije, u privredu, vi ste pola toga na vaša putovanja, na vaše izborne kampanje potrošili, a drugi deo normalno dali privilegovanim ministarstvima ili firmama koji koriste ta sredstva.
Pobogu, zar nema teže čestitke građanima Srbije za Novu godinu nego ove laži koje prosipa Mlađan Dinkić i onaj mali Božidar Đelić! Zar nije dovoljno samo laži oko besplatnih akcija, pa sve do SSP, da bi danas Đelić imao hrabrosti da kaže kako ćemo dogodine da budemo kandidati za ulazak u Evropu i da će Evropa da nam pokloni 400 miliona evra za pomoć Srbiji? Eto, to su najnovije laži koje on prosipa. Verujem da su te njihove laži prevazišle onog čuvenog barona Minhauzena.
Zato želim da građane pred ovu novu godinu obavestim i upozorim da ova vlada Srbije, ovakva kako je sklepana, teško će da prebrodi ovu krizu i probleme sa kojima se suočavaju građani Srbije. Godina 2009, posebno od polovine pa nadalje, biće mnogo teža.
Ali, mi umesto da sredstva iz budžeta, takva-kakva, koliko su planirana, da ih planiramo tamo gde su neophodna, tamo gde može nešto da se uradi, a to je da obnovimo poljoprivrednu proizvodnju, da pomognemo tim krajevima gde je proizvodnja bila razvijena i može i dalje da funkcioniše, a u brdsko-planinskim predelima da pomognemo preostale seljake da se bave stočarstvom, da se bave onim s čim su se odvajkada i uvek bavili. Da pokušamo i mlade da zainteresujemo da vratimo u selo.
Dolazim iz brdsko-planinskog područja, Raške oblasti, tamo gde su se dogodila najveća iseljavanja, najveća migraciona kretanja pod onom komunističkom vlašću, pod onom pogrešnom politikom koju su vodili tadašnji Titovi vazali. Oni, koji su zbog nekog herojstva, ili što su u nekom selu postali partizani, ili ne znam ko, gde su stajali, pravili su fabriku, bez obzira da li je to bilo isplativo ili ne.
Postoji primer za Železaru Smederevo kada je jedan funkcioner, da ga ne imenujem, pokojni je, svratio, iz nužde, pored puta, video lep teren, i kaže - ovde će da bude železara, a železa nigde u blizini. Evo, šta je doživela Železara i šta će da doživi danas. Nažalost, to i danas Republika Srbija, Vlada Republike Srbije ...
Molim vas, upozorite poslanike. Pozivam gospođu predsedavajuću da upozori ovu levu stranu da bi mogli da govorimo.
Vlada Srbije nema svoju razvojnu strategiju, nema svoj cilj, jednostavno bavi se sama sobom.
Prilikom čitanja amandmana koji sam podneo pomenuću šta bi značilo deo sredstava samo iz ovog amandmana, koji predlažem da se izdvoji, za brdsko-planinske predele i planine Rogozni, koja gravitira prema Zubinom Potoku, prema Mitrovici, Zvečanu i Leposaviću.
Ima poslanika iz tog kraja koji će potvrditi moje tvrdnje, bez obzira što pripadaju vladajućoj koaliciji. Na tom području, na planini Rogozni i obroncima planine Rogozne, do prije 20-30 godina radilo je preko 20 osnovnih škola. Nažalost, danas je ostalo samo tri osnovne škole, i to do četvrtog razreda.
I tamo gde su ostale te tri škole, negde sa 24 učenika i nekih 17 koji putuju u osnovnu školu, udaljenu i po 14 km u jednom pravcu, nikada buldožer u ta sela nije došao. Zar nije to sramno za državu Srbiju? Zar nije to za sve nas ovde bruka i sramota u 21. veku? Treba sresti one mališane koji putuju 14 km iz neke zabiti da bi došli do petog, šestog, sedmog ili osmog razreda.
Kada je dolazio ministar za infrastrukturu, gospodin Mrkonjić, želeo sam na licu mesta da ga upoznam sa ovim problemom. Negde na petnaestak-dvadesetak kilometara došli smo da vidimo, šta je to, gde je to, jer je tamo teško doći. Obećao je da reši taj problem. Računamo da je od reči i videćemo da li će nam pomoći.
Za Ministarstvo za infrastrukturu pročitaću da je i to ministarstvo skresano, nije kao poljoprivreda, ali je ipak dosta umanjeno. Mi smo na Odboru za saobraćaj i veze govorili oko ovih problema. Svi poslanici iz tih krajeva, posebno krajeva zaboravljenih od strane Vlade Republike Srbije, poput juga Srbije i jugozapada, koji gravitiraju prema određenim granicama, rekli smo da je prošle godine budžet bio 23,6 milijardi, a ove godine 16,4.
Iako je ministar bio zadovoljan, smatram da je to malo. Ono da je sreće da ima novca da se sva ministarstva pojačaju, posebno ona koja su od vitalnog značaja za Republiku Srbiju. Možemo mi da pričamo i o poljoprivrednoj proizvodnji, ali ako nemamo puta, ako nema u selu puta, vode i struje, ako tamo ljudi ne mogu da dođu, onda kako da se bave tim poslom. Imamo mnogo opština koje kubure sa ovim problemima.
Tačno je što su mnogi ovde poslanici govorili, treba restriktivno smanjiti budžet ministarstvima, odnosno ministrima koji putuju. Pre nekoliko godina sam izračunao, samo što je ministar Drašković putovao za godinu dana moglo bi da se uradi 180 km magistralnog puta.
Molim vas, ne da ovim kritikujem ni Beograd, ni Niš, ni Novi Sad, ali želim da Srbija ima podjednak razvoj. Želim da ne gradimo samo velike urbane centre, jer jednoga dana, možda za 10-20 godina ovakvom politikom svi ćemo se naći u tom centru, a ne znam od čega ćemo živite i koji će nam to biti prihodi.
Zbog toga ovaj amandman, koji sam podneo, kao i svi amandmani koje je podnela SRS, imaju cilj da poprave ovaj budžet, imaju cilj da se prekomponuju sredstva, da se usmere tamo gde su neophodna. To je poljoprivreda, neka socijalna davanja, infrastruktura. Mi moramo to da činimo. Niko se nije setio ovde, gospođo ministarka, da vidimo šta je to sa belom kugom, sa natalitetom u Republici Srbiji. Niko. Čak nijedan zakonski projekat ne možemo da dobijemo od strane ni one vlade, ni ove vlade od 2000. godine, kako bismo mogli da vidimo šta je to sa belom kugom, šta je to sa natalitetom.
Iskoristiću priliku da vam pročitam statističke podatke šta se to radi u Srbiji. U 2007. godini priraštaj stanovništva kod Albanaca je 24,5, a kod Srba je taj trend minus tri, negativan. Sada prosta matematika, razmislite kako dalje, kuda dalje. Narod govori, čije su ovce, toga i livada. Nisam pristalica toga, ali ovo su velika upozorenja, gospođo ministarka.
Broj umrlih u 1997. godini je 98.068, a broj rođenih 70.716. U 2007. godini 102.805 je broj umrlih, a rođenih 68.102. Zar nije ovo podatak za uzbunu svih nas? Zar nije ovo podatak da i ministri, i foteljaši i ovi tajkuni, koji su se nafatirali para, ne shvataju da će ih jednoga dana pojesti svoja deca?
Zar nije momenat da razmislimo kako dalje, koja je to strategija razvoja Vlade Republike Srbije, da li će nekada da sednu zajedno i političari, i predstavnici crkve, i Srpske akademija nauka i sva nauka, pa da se napravi neki koncept zajednički kako dalje. Ovako, čini mi se da iz godine u godinu idemo nazad, idemo negde tamo, odakle se možda nećemo vratiti.
Da ne govorim i da vas zamaram o podacima vezanih za broj samoubistava koji se godišnje izvrše u Srbiji, posebno su povećala samoubistva otkako ste vi dosmanlije došli na vlast za 26%. Znači, narod u ratu nije činio ovo što čini otkako vi vladate. Sve su to segmenti i podaci upozorenja za vas, da vidimo kako dalje.
Amandman koji sam podneo odnosi se na član 5, razdeo 5, glava 5. 9, tačka 9, funkcija 330, u ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, u kolonama 6 i 8, iznos 58.274.000 zamenjuje se iznosom 10 miliona. Samo ova razlika da ostane ovom selu, koje sam pomenuo, mesnoj zajednici, od 48 miliona i nešto, rešili bi problem putovanja te dece. Evo, samo taj deo.
Da ne kažem o drugom delu, isto u članu 5, razdeo 14, funkcija 420, EK 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6 iznos 17 milijardi 285 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 332 miliona 274 hiljada, a u koloni 8 iznos 17 milijardi 885 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 933 miliona 274 hiljade.
Gospođo ministarka, molim vas, kao stručnjaka u ovoj oblasti, da na Vladi Srbije gledamo gde ta sredstva treba usmeriti, kako žive ti ljudi i u Tutinu, i oko Zaječara, kako žive na KiM. Dajte da učinimo sve kako bi se ovo poboljšalo, a posebno ono što srpski radikali traže, to je ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju. To nas jedino može spasti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana smo svedoci jedne velike rasprave, posebno o ovom zakonu o javnim nabavkama, ali i setu zakona o pravosuđu.
Mi, srpski radikali, mišljenja smo da ima mnogo važnijih tema, gorućih tema, o kojima treba voditi raspravu, a pre svega treba raspravljati o pitanju raspoređivanja Euleksa na KiM.
Svedoci ste ovih dana da na KiM nestaju vojnici UN i tamo zauzima poziciju sasvim druga vojska, vojska koja je van rezolucije 1244. Postoji još mnogo važnijih tema vezano za sam život građana Srbije posle ovog ekonomskog udara i kolapsa, ali nažalost svi vi imate mnogo preča posla, a to je da se usvoje zakoni koji ništa neće promeniti u državi Srbiji niti će olakšati život građana Srbije.
Jedan od tih zakona jeste i zakon o javnim nabavkama, koji daje dosta prostora za razne špekulacije, mahinacije, korupciju.
Čuli ste o kojoj se količini novca radi, o oko dve milijarde evra koje će se utrošiti preko ovog zakona, ali tamo je ostavljeno mnogo prostora za one nadležne za koje, počev od formiranja komisija, pa do izbora izvođača radova, postoji mogućnost i šansa za razne mahinacije i špekulacije.
Mi, srpski radikali, podneli smo niz amandmana sa ciljem da se popravi što se može popraviti, ali nažalost vidimo da naši amandmani nisu prihvaćeni, a koliko vidim jedino iz razloga što su to amandmani predstavnika SRS. Inače, nema nijednog drugog razloga.
Amandman sam podneo na član 55. stav 3. ovog zakona, gde se menja stav 3, a to je umesto - ponuđač koji prihvata zahtev za produženje roka važenja ponude ne može menjati ponudu - tražio sam da stoji - ne može menjati bilo koji element ponude.
Voleo bih da izađe ministar i obrazloži zašto amandman nije prihvaćen, koji su to razlozi, jer ovde se samo nešto precizira, odnosno izbacuje mogućnost manipulacije onog koji tu ponudu raspisuje. Samo je razlog taj da amandmani SRS ne budu prihvaćeni, jer se na ovaj način samo želi da ograniči mogućnost, suzi prostor za razne inkriminisane radnje, koje se uglavnom obavljaju preko zakona za javne nabavke.
Zbog toga smatram da ovaj zakon nije ništa bolji od prethodnog zakona, ali, eto, samo da se donese kako bi imalo prostora za razne kriminalne radnje.
Ako imamo podatak da se godišnje ne dostavi oko 10 hiljada ugovora nadležnoj upravi, onda ne vidim svrhu zašto bi se ovaj zakon menjao i uopšte donosio, ako se ne poštuju odredbe prethodnog zakona, a kamoli ovoga.
Posebna je priča što na ovim konkursima i ugovorima dobijaju privilegovane firme posao, tj. one firme koje su miljenici vlasti, na nivou Republike Srbije ili nivou lokalne samouprave. U tom smislu mislim da moj amandman na član 55. stav 3. treba da bude prihvaćen, kao i svi ostali amandmani SRS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da na osnovu članova 225. i 226. postavim pitanje. Pre svega, pitanje za Skupštinu Srbije – zašto bar danas nije uvažen zahtev 108 poslanika da se na dnevnom redu nađe rasprava o rasporedu Euleksa na Kosovu i Metohiji i novoj rezoluciji o Kosovu i Metohiji? Naime, mi ovih dana raspravljamo o nekim zakonima, setu pravosudnih zakona za koje se iz svih diskusija, i opozicije i pozicije, vidi da neće mnogo šta dobrog doneti pravosuđu niti građanima Srbije, a ignorišemo nešto što se dešava, što nam preti da bude ispred nas i da dođe na svačija vrata.  
Dame i gospodo, dobio sam ovih dana mnogo pitanja od veterana ratova, počev od devedesetih godina naovamo, posebno od 1981. godine, od kada su prvi šiptarski iredentisti pravili demonstracije, raseljavali Srbe sa Kosova i Metohije, koji govore kako je ovo poniženje za njih, poniženje za građane Srbije. Jedan sam od onih koji su se odazivali svakom pozivu države Srbije i odbrani srpskog naroda i ne mogu da verujem da ova većina koja sedi na levoj strani može da ignoriše ono što se danas dešava na teritoriji države Srbije. Ne mogu da verujem da je bilo šta važnije od rasporeda Euleksa na Kosovu i Metohiji, od podrške Srbima koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji.
Imali smo ovde razna predavanja, pa i od onih iz ovog "žutog preduzeća", koji sebe nazivaju ideolozima ili kreatorima demokratije, kako je to svršen čin, kako je neko kriv, kako je sve to neko drugi učinio, a oni su bili neutralni ili pozivali NATO snage da bombarduju Srbiju još neku nedelju, kako bi NATO trupe ušle na Kosovo i Metohiju. Sećamo se svi dobro toga. Ne može se skinuti odgovornost sa onih koji su to činili.
Želim da podsetim javnost i građane Srbije da je i Kumanovski sporazum, koji je potpisan u to vreme, Srpska radikalna stranka osudila i da smo bili protiv njega.
Znamo dobro ko je izglasao, koja skupštinska većina, takav sporazum, ali eto, i tamo smo imali Rezoluciju 1244 koja nam je davala određena prava, da država Srbija ima ingerencije na Kosovu i Metohiji, da ima pravo da vrati određeni broj vojnika i civila. To se nije ispoštovalo, a vi koji se zaklinjete u demokratiju i da ćete Kosovo i Metohiju očuvati demokratskim sredstvima...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
... danas treba da odgovorite javnosti i građanima – koja su vam to demokratska sredstva kojima ćete zaštititi Srbe na Kosovu i Metohiji?
Otvoreno želim da vam kažem da je ovo poslednji čin okupacije Kosova i Metohije i od danas imamo novu granicu, odnosno granicu koju Euleks obeležava na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo da nema poslanika u ovom parlamentu koji ne bi govorio o ovako važnim zakonima.
Naime, predloženi set zakona u pravosuđu jeste nešto što interesuje sve građane Srbije, ali moram reći da je pravosuđe u Srbiji, da ne kažem ono što su rekli bivši ministri, ali mogu reći, bar u onom delu o kojem ja znam, crna rupa. To je bolna tačka svih građana i normalno je da tamo treba rešavati probleme, ali, nažalost, ne ovakvim predlogom seta zakona koji i dalje dovode u zabunu građane, kojima zakonopisci i dalje žele da, na neki način, centralizuju pravosuđe i pravosudne organe i rad sudija.
Trebalo je, da je bilo sreće, da poslušate prof. dr Vojislava Šešelja koji je javno govorio da u pravosuđu ima velikih problema, ali ih treba rešavati principijelno i da tamo postoji mera i aršin kako se može doći do prave mere o radu sudija. Profesor dr Vojislav Šešelj je govorio da svi predmeti treba da budu osnov za ocenu rada pravosudnih organa i sudija. Govorio je da treba predmete rešavati u roku od šest meseci, izuzev teških krivičnih dela poput ubistava i organizovanog kriminala. Po tome treba, po vašim rečima, lustrirati svakog sudiju i svaki pravosudni organ, odnosno sud.
Vi danas koristite termin "lustracija", a ne objašnjavate, u vezi sa tim pojmom, koji su to rokovi, šta je to što treba izmeriti kod rada sudija kako bi se poboljšao rad organa pravosuđa u celini, ali i sam položaj sudije koji treba da ostane samostalan i nezavisan, koji treba da sadrži autonomnost sudije, a ujedno da se isti natera da radi po predmetima i da rešava predmete. Znate, u našem narodu postoji jedna kletva, kada majka kune sina, kaže – dabogda išao za pravdu u sud ili za uverenje u opštinu. To je ono što je bolno za građane Srbije i to je ono što muči i maltretira građane.
Vaši predlozi zakona neće poboljšati rad, niti skinuti veliku muku građana Srbije, odnosno teret koji građani imaju, vezano za traženje pravde. Videli ste – što vi demokrate više vladate, sve je više posla za pravosudne organe.
Poseban problem jeste ovaj Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ovo je jedan zakonski projekat koji nije smeo da se nađe na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja u ovakvom obliku.
Ovih dana ste videli da su ne samo opozicioni poslanici, već i oni koji su deo pozicije govorili kritički o ovom zakonskom projektu. Primećujem da će mnogi iz pozicije uceniti Vladu Srbije, odnosno ministra pravosuđa da prihvati neke amandmane, ali to ne znači da prihvatanjem tih amandmana mogu da poboljšaju ovaj zakonski projekat.
Posebno nisam za to da se to radi selektivno ili tamo gde su nacionalne manjine, tobož, ugrožene uklanjanjem nekakvih sedišta sudova, opštinskih ili prekršajnih.
Jednostavno, mišljenja sam da Vlada Srbije treba da povuče ovaj zakonski projekat iz procedure i da ga doradi.
Pošto živim u Raškoj oblasti, u Novom Pazaru, i poznajem probleme u okruženju, u Tutinu, Sjenici i Raškoj, mnogi su to pominjali, koristim priliku da još jednom podsetim gospođu ministarku da tamo postoje problemi ne samo zbog toga što gravitiramo prema granici sa Crnom Gorom i administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, već postoje problemi sela udaljenih od Novog Pazara, čiji stanovnici treba da dođu u Novi Pazar da traže pravdu i da pređu i preko 80 km.
Nismo za to da se ukine sedište osnovnog suda u Tutinu. O tome su govorili mnogi poslanici i gospođa Vjerica Radeta. Ali, kao čovek koji poznaje tu sredinu kažem da bismo time samo otežali probleme građana, a ionako je loš rad pravosuđa u Novom Pazaru, pa bi se ti predmeti nagomilali na jednom mestu.
Ako imamo u vidu vremenske prilike i zabiti brdsko-planinskog područja, ne znam kada bi ona ostarela lica mogla doći da traže svoju pravdu. Dobro znate da svako u društvu ima intenciju da širi mrežu ne samo škola, domova zdravlja, nego i pravosuđa, pravosudnih organa, da budu dostupni svim građanima. U ovom slučaju i na ovakav način, gospodo, vi ćete pospešiti migraciona kretanja i raseljavanja i iseljavanja sa tog prostora.

Dame i gospodo poslanici, danas smo čuli zapanjujuće cifre, šta se radi u našoj Srbiji. Ovo što kruži, ne samo kao priča, nego i što objavljuje dnevna štampa i što je gospodin Dragan Todorović izneo, podacima, ciframa, da se u ovo vreme, kada jedan poljoprivredni penzioner prima 7.000 dinara, plate u Javnom preduzeću Aerodrom i nekim bankama kreću od 500.000 do 1.500.000 – to je stvarno zapanjujuće.
Pitam, na osnovu člana 226, gospođo Čomić, da li ćete preduzeti mere i prekinuti rad ovog parlamenta da se sazovu nadležni odbori koji će ovo detaljnije da prouče i zatražiti od nadležnih organa i inspekcija da odmah reaguju. Mislim da je ovo za građane Srbije jedan težak udarac, ono što možda i ne znaju ili se pokriva, verovatno ni novinari nemaju pristup, a nadležni organi ne rade svoj posao.
Jedan sam od onih koji su kažnjeni od strane ove vlasti i predsednice ovog parlamenta, pripadam toj opozicionoj ekspediciji kažnjenika i sa ovog mesta želim da obavestim javnost da se ne radi o kazni zbog toga što sam nešto učinio i napravio, nego sam kažnjen samo zbog toga što sam sa ove govornice javno iznosio svoje mišljenje i govorio sam govorom slobode koji je garantovan Ustavom i zakonom Republike Srbije.
Stari otac me je zvao juče, čuo je u medijima kako sam kažnjen, pa mu nije jasno - šta si to, crni sine, učinio? – jer zna da u životu nikad nisam bio pred zakonom i pred sudom, pa sam objašnjavao rođacima i prijateljima. A evo ovi se zaklinju u demokratiju, počev od ''crveno-žute koalicije'', koji su se '90-ih godina borili jedni protiv drugih. Iza njih postoje žrtve, zagovarajući demokratiju. A ja, moja malenkost, koji sam više puta narodni poslanik, osam puta odbornik Skupštine grada Novog Pazara, sada sam predsednik Skupštine grada Novog Pazara, moram sa te skupštine doneti jedan CD i pokloniti gospođi Đukić-Dejanović i gospođi Čomić, da vide da na lokalnom nivou ima više demokratije i demokratičnosti nego u ovom parlamentu.
To, nažalost, nema kome da se govori. Jednostavno, oni žele da vladaju silom, žele da vladaju represijom i njih boli i ovo danas što pričamo. A ovo danas što govore poslanici SRS treba da interesuje sve poslanike, pre svega poslanike koji čine ovu vlast. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se zbog grla, problema sa grlom. Slušajući diskusiju o setu zakona o pravosuđu, posebno ovaj deo vezan za uređenje sudova, stiče se utisak da je ovde politika debelo umešala prste.
Pored svih primedaba koje daju poslanici opozicionih stranaka, posebno Srpske radikalne stranke i neuvažavanja amandmana koje smo mi predložili sa ciljem da se poboljša ovaj zakonski projekat, osvrnuću se na jedno pitanje, koristeći član 226. Poslovnika i prisustvo gospođe ministarke, vezano za uređenje sudova, odnosno za ukidanje Opštinskog suda u Tutinu.
Videli smo da je u nekim manjim mestima zadržan status opštinskih sudova, a u Tutinu je ukinut opštinski sud, iako dobro znamo da je pravosuđe u Novom Pazaru, koje pokriva to područje, jedna crna rupa pravosuđa i da su tamo nagomilani problemi, koji se ne rešavaju, posebno po pitanju politike na tom prostoru.
Smatram da ovaj potez nije dobar, samo će opteretiti ionako loše pravosuđe na tom prostoru, a mnogo je krivičnih dela vezanih za korupciju, kriminal, šverc, posebno zato što se to područje nalazi na granici sa Crnom Gorom i administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom.
Gospođa ministarka bi mogla da nađe vremena da obiđe taj deo, da vidi, da uđe malo u suštinu pravosuđa na tom prostoru i da nešto učini sa ciljem da se poboljša pravosuđe; ne mešanjem politike, ne lustracijom onih nepodobnih, nego stvarno da se vidi koliko je tamo predmeta koji se ne rešavaju godinama, desetinama godina, koliko je tamo kriminalnih radnji bivših vlasti, zašto se to stopira. Posebno treba imati u vidu da je to višenacionalna sredina koja je osetljiva po tom pitanju. Kada se okrećemo i napadamo rad MUP-a Srbije, uglavnom, sav teret se prebacuje na pravosuđe, jer MUP Srbije koliko-toliko odradi svoj posao, pronađe lopova, kriminalaca, privede ga tamo odgovornim, istražnim sudijama i taj proces se stopira po nekoliko godina.
Još jednom koristim priliku da apelujem na ministra pravde da nađe mogućnosti da se tamo reše problemi korenito, ne lustracijom. Pravosuđe treba da ostane nezavisno. Sudija mora biti nezavisan, ali da se radi mora svugde, pa i u pravosuđu.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se izvinim što sam u tom momentu bio vani, ali evo, s obzirom na naše kolege iz SRS i ostalu opoziciju videli smo danas da postoje velike rezerve prema ovom zakonu o udruženjima.
Kao čovek koji sam dugo bio član Streljačkog udruženja Srbije, mogu reći da ovaj zakon ima mnogo kontradiktornosti, anomalija, koje čak zbunjuju i nas poslanike, da ne kažem obične građane.
Naime, zakon o udruženjima, kao što se vidi, jeste napisan zbrda-zdola, a vidi se da je opet po intervenciji nekoga iz EU da ovaj zakon, kao i ostali zakoni, budu jedno rešenje koje će da prihvati EU, odnosno vi Evropejci treba sve da ispunite kako bi jednog dana postali članovi EU, u šta mi građani Srbije ne verujemo.
Zakon o udruženjima je bitan zakon i ne bi smeo da ima ovakve odredbe koje su u koliziji jedna protiv druge. Pre svega, ako vidimo da jedno udruženje mogu da formiraju tri člana, čak i maloletna lica, onda znači da svaka porodica u Srbiji može imati neko udruženje i može postati pravni faktor u ovom društvu.
Posebne manjkavosti ovog zakona sadržane su u tome što se na ovaj način i preko ovog zakona žele legalizovati i mnoga udruženja koja do sada nisu našla svoja mesta u drugim zakonima, počev od nevladinih organizacija, posebno onih stranih organizacija koje godinama vršljaju našom zemljom, pa sve do verskih zajednica. Podsećam vas da u Zakonu o verskim zajednicama nisu mogle proći ni verske sekte, a nažalost ovaj zakon omogućava da i pojedine verske sekte mogu imati svoja udruženja i mogu legalno raditi u našoj zemlji.
Imamo ovde stvari koje gotovo imaju centralistička obeležja, a pre svega mislim na neke rigorozne mere koje bi se preduzele u cilju sprečavanja rada i funkcionisanja udruženja, a to možete videti iz samih prekršaja koji su predviđeni po ovom zakonu. Vidite i sami da tamo postoje prekršajne odredbe koje mogu odgovorno lice i udruženja kazniti od 10.000 dinara do 400.000 dinara.
Pitam se, ako udruženja formiraju maloletna lica od 14, 15, ili 16 godina, ko će platiti tu kaznu. Da li roditelji ili možda neko drugi ko je garant da to maloletno lice postane član udruženja? To je jedna kontradiktornost koja je sadržana u ovom zakonu.
Ako se htelo dati slobode, slobodno udruživanje, onda bi trebalo da cilj bude ovog zakona da ljudi, građani slobodno se udruže, prave svoja udruženja, kako bi možda zadovoljili neke svoje zajedničke potrebe, da li su sportskog karaktera ili nekog drugo.
Vi znate da ta udruženja uglavnom nisu profitabilna. To su neprofitabilna udruženja. Međutim, i ona udruženja koja se registruju, i ona druga koja se ne registruju, ona potpadaju pod zakon revizije i računovodstva. To znači da je cilj bio ovog koji je pisao ovaj zakon, a mislim da je ideja bila i Dinkića, da jednostavno fiskalizuje sve ono što se kreće u ovoj državi.
To je krajnji cilj da se izvrši fiskalizacija i udruženja, i onih koja nisu profitabilna i ona koja su profitabilna, a predviđene su takve mere da sva ta udruženja koja su nepodobna, posebno koja nisu uz vlast ili u interesu vlasti, možete ih ukinuti kad god vam padne na pamet.
Ovde ne mogu da ne pomenem udruženje građana KiM vezano za kidnapovane i nestale Srbe, udruženje koje već datira već nekoliko godina, a niko mu ne posvećuje pažnju, u smislu da se pomogne tom udruženju, u smislu da se materijalno obezbedi, kako bi mogli dalje da istražuju one ljude koji su nestali, da pomognu porodicama kidnapovanih građana sa KiM.
Posebno legalizacija stranih udruženja jeste u stvari i legalizacija svih onih koji vršljaju našom zemljom, a ovde pre svega podrškom ovog zakona od strane LDP i mnogih iz onog DOS-a od 2000. godine, znači da je jednostavno ovaj zakon napisan pre 2000. godine, ali evo danas uspevate da ga realizujete. Ovim završavam, pošto imaju i moje kolege da kažu nešto. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na povredu Poslovnika, član 226, i tražim objašnjenje, pre svega od predsedavajuće koja danas predsedava, zamenjuje predsednicu Skupštine, gospođe Čomić, da objasni izjave Vuka Draškovića, koalicionog partnera vlasti, koji danas javno u štampi, a i preko elektronskih medija ovih dana javno govori kako Srbija ulazi u EU bez KiM. To je jedno.
Drugo, pozivam da ministar unutrašnjih poslova da objašnjenje vezano za Hrtkovce. Ko je taj što montira proces Hrtkovci, ponovo oživljava nešto što nije postojalo nikada, oživljava nešto što je gospodin Buha objasnio, i kako je nastalo još 91. i 92. godine. A danas grupa odmetnika pokušava da inscenira scenu nepostojeću, kako bi se tobože zabranio rad SRS.
Prvo, znate da potpis sa Evropskom misijom, za koju evo Vuk Drašković doslovce kaže, na strani ovih novina "Pres": "Gola je istina da će Srbija u EU ući bez Kosova, jer mi smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i ratifikovali ga u Skupštini Srbije, a on se ne odnosi na Kosovo".
Vi ste, gospodo, ovde danima tvrdili kako ovaj potpis znači da je KiM u sastavu Srbije i da mi u EU idemo samo sa celovitim KiM. Vlast to danas demantuje i koalicioni partneri, što je pokazatelj da ste obmanuli građane Srbije i javnost Srbije, a pre svega uznemirili građane Kosova i još više destabilizovali stanje koje se tamo nalazi.
Pošto živim u pograničnom delu sa KiM, administrativnom granicom, gospodin Ljubo Kragović je u više navrata pokušao da vam objasni kakva je tamo situacija, o čemu se tamo radi, nažalost mnogi od vas ne žele to da usliše. A još jednom da vam kažem otvoreno, da vas podsetim da se tamo sprema nova šiptarska buna koja bi imala za cilj da očisti KiM od Srba.
Nije slučajno što oko 200 porodica u Kosovskom Pomoravlju danas prodaje svoja imanja i želi da ode negde u neku stranu zemlju. Znači, tamo je ono što se oseća negde, ne samo u vazduhu, nego da kažem i na zemlji, da je nestabilnost i destabilizacija KiM je u toku.
Zato apelujem sa ovog mesta da još jednom vi, koji predstavljate vlast, ne gledate partijske interese na KiM, već da se ozbiljno zabavite problemom i sprečimo dalji egzodus Srba sa KiM. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, člana 84 - dostojanstvo Skupštine Republike Srbije.
Naime, ceo dan imamo raspravu vezanu za nametanje rada ovom parlamentu. Prema predlozima zakona koji nam svakodnevno stižu, o kojima treba da raspravljamo, vidimo da Vlada Srbije jednostavno nameće parlamentu, a nikako da parlament kontroliše Vladu Srbije, što bi bilo normalno.
Posmatrajući rad parlamenta, da ne govorim o izjavama kako opozicija vrši opstrukciju ovog parlamenta, što je neistina, posmatrajući rad parlamenta, posebno poslednja dva-tri meseca, vidimo da se negde žuri, ide se zbrda-zdola, da se nešto progura na mišiće. To nije dobro ni zbog samih zakona, odnosno zakonskih projekata koje mi ovde usvajamo, a nije dobro ni za poslanike koji treba da se pripreme i stručno da govore o predloženim zakonima.
Videli smo predlog za sledeću sednicu Narodne skupštine koja je zakazana za 5. novembar u 12.00 časova; pored predloga seta zakona o pravosuđu (tu imam neko razumevanje, povezano je nekoliko tačaka, a ukupno ih ima 14), imamo i predloge mnogih zakona koji veze nemaju sa ovim setom zakona; ide se redom do tačke 14, a to je Predlog zakona o udruženjima. Mlađan Dinkić želi već dve godine da nam proturi zakon o udruženjima, a iza toga se mnogo šta krije, što možda nije moglo da se proturi i da prođe u prethodnim zakonskim projektima; pre svega se radi o nevladinim organizacijama, sektama i ko zna o čemu, to ćete videti kada budete čitali ovaj zakonski projekat, predlog.
Ako poslanik danas primi ovaj set zakona od 14 zakona, mislim da teško može da se za nepunih 40 časova pripremi za rad. To je mnogo i za ovu ekspertsku grupu iz G17 plus koji se hvale da mnogo znaju i da su eksperti, a vidimo da njihovi predlozi idu direktno na štetu građana Srbije. Zbog toga želim da sa ove govornice obavestim javnost da ovaj parlament radi na o-ruk, radi van Poslovnika Skupštine Republike Srbije. Zato opozicija ima pravo da se buni i imamo pravo da tražimo da nam se zakonski projekti dostave na vreme. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i juče u popodnevnom radu, tako se i danas enormno krši Poslovnik Skupštine Republike Srbije od strane predsedavajućeg, od strane zamenika predsedavajućeg, gospođe Čomić, što iritira i poslanike koji ovde prisustvuju, a posebno građane Srbije.
Reklamiram povredu Poslovnika, člana 226, koji glasi: ''Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koji su mu potrebni za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika''.
Ova pitanja, dame i gospodo narodni poslanici, koja želim da postavim i na koja želim da dobijem objašnjenja i pojašnjenja od nadležnih, veoma su važna za građane Srbije. Ono što najviše pogađa građane Srbije jeste afera oko poskupljenja gasa i potpisivanja aranžmana o kojem je juče govoreno, zatim enormno poskupljenje telefonskih usluga, koje direktno ugrožava budžet građana Srbije, zatim najava o poskupljenjima koja će ići u nizu, vezana za ova poskupljenja koja sam naveo, zatim raspored snaga Euleksa na prostoru KiM-a, koje se nastavlja i dalje i koje, nažalost, podržava ova većina koja je danas ovde i koja čini skupštinsku većinu. Već se pojedinci javno izjašnjavaju o tome, a to direktno utiče na opstanak Srba na prostoru KiM-a.
To je u suprotnosti s Ustavom Republike Srbije i do sada donetim rezolucijama o Kosovu i Metohiji.
Zatim, tu je statut Vojvodine, gde se proklamuje Vlada Vojvodine, pa sam želeo od nadležnih iz Vlade Srbije da saznam u kakvom će odnosu biti Vlada Republike Srbije i Vlada Vojvodine. Doduše, u onom statutu nije sve do kraja precizirano koja su to ministarstva i koje su nadležnosti tih ministarstava u statutu Vojvodine.
Onda, da pomenem nešto što je mnogo bitno, zaštitu državne granice, pošto živim na prostoru odakle je i ministar, u neposrednoj blizini državne granice sa Crnom Gorom, a i administrativne granice prema KiM-u. Šta će učiniti Ministarstvo policije da zaštiti granicu Srbije prema ostalim državama, a da na administrativnoj granici budu raspoređene one snage koje mogu sprečiti protok i šverc određenih narkotika, oružja, municije, pa sve do masovne seče šuma na tom prostoru?

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam samo da nastavim priču moje koleginice, koja je dosta rekla o zaštiti državne granice i o našem amandmanu koji je imao za cilj da poboljša zakon o zaštiti državne granice, i ne samo ovaj amandman, nego niz naših amandmana koji su vezani i sinhronizovani jedan s drugim, sa ciljem da ovaj zakon dobije, koliko-toliko, ono što se želi dobiti.
Nažalost, videli ste danas da u više navrata pominjemo i Ustav Republike Srbije, posebno član 8, koji garantuje suverenitet države Srbije, jedinstvo, kao i nepovredivost naših granica.
U zakonu o zaštiti državne granice, vidi se da ima mnogo članova koji pretenduju prema nekakvim međunarodnim ugovorima. Koji to međunarodni ugovori i o kojoj to granici, u stvari, konkretno, gde je ta naša granica? To je, uglavnom, regulisano Ustavom Republike Srbije, ali, nažalost, ovaj zakon, kako je sačinjen, u mnogo čemu demantuje ono što je Ustavom predviđeno.
Celog dana poslanici SRS-a se pozivaju na Ustav Republike Srbije, sa ciljem da podsete gospodu iz vlasti na taj Kumanovski sporazum, koji je sačinjen 1999. godine, protiv koga smo glasali, a za koji su tada glasali SPS i SPO, posebno je SPO likovao kao pobednik u tom sporazumu, govoreći kako su Srbi na KiM-u dobili svoja prava, dobili su zastoj od Ujedinjenih nacija da će se naša vojska i policija vratiti itd.
Celog dana govorimo da mi ne poštujemo taj Kumanovski sporazum, ne pozivamo se na njegove odredbe, niti tražimo da međunarodna zajednica primeni Kumanovski sporazum. Do današnjeg dana, od tog sporazuma nije primenjeno gotovo ništa, naša vojska i policija se nisu vratile na Kosovo i Metohiju, a Srbi su se iselili i dalje se iseljavaju sa područja KiM-a.
Kaže se u ovom članu da, ukoliko se povredi granica, mi ćemo napraviti neko pomirenje prema međunarodnom ugovoru.
Ne znam da li imamo međunarodni ugovor s Makedonijom, na primer, a tamo su svakodnevni incidenti, s jedne i s druge strane, a da ne govorim o administrativnoj granici KiM-a, koju ne priznajemo, ali to je ono što ne samo da ne preduzimaju međunarodne snage, nego, nažalost, i MUP Srbije je u tome dosta indolentan. Na kraju, nemaju ni dovoljno snage da zaštite našu administrativnu granicu, s jedne ili s druge strane, pre svega, od tih šiptarskih secesionista.
Znamo da su dolaskom na vlast, 2000. godine, te dosmanlije, ili kako se sada popularno zovu ''žuti'', učinili sve da rasture našu vojsku, da rasture onu saveznu vojsku Republike Srbije i Crne Gore, a onda su, svim svojim silama, učinili sve da što više mogu unište i rasture Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno našu policiju.
Danas gotovo niko nema poverenja. Koja je ta sila, ili naša snaga koja može da zaštiti državnu granicu i koja može da zaštiti građane Srbije? Gotovo niko, pa ni u dubokoj unutrašnjosti Republike Srbije, nije siguran koja će to, eto, vojna sila moći s koje strane da udari, kako bi osvojila dalje naše teritorije i dalje se rascepkavala država Srbija.
Moram ovde da kažem otvoreno da svi građani Srbije i dalje imaju veliko nepoverenje i zebnju prema ovoj vlasti, prema većini koja čini ovu vlast, zato što se, iz dana u dan, pokušava na sve moguće načine da se dalje vrši secesija države Srbije, počev od reorganizacije države Srbije, pa onda podele Vojvodine po nekim zonama. Čak, vidimo danas, i u štampi i u javnosti, da se tamo svaka zona obeležava određenim granicama i bojama, što znači da i naša srpska Vojvodina može doživeti nešto što se desilo na Kosovu i Metohiji, nažalost, daljom regionalizacijom, ili podrškom onih sredina, ili onih okruga, kako ih vi nazivate – regija, gde je srpski narod u manjini. Možemo očekivati dalju secesiju, dela po dela, države Srbije.
Zbog toga, s ovog mesta pozivam gospodina ministra da preduzme sve kako bi snage MUP-a Srbije bile ojačane u takvoj meri da mogu da zaštite našu državnu granicu, da mogu u svakom momentu da spreče ne samo nesmetani prelaz preko državne granice, nego i onu najsitniju korupciju i šverc koji se obavlja na državnoj granici.
Svesni smo toga da tu ima dosta problema, posebno u delovima prema Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori, pa i Makedoniji, ali mi moramo imati tolike i takve snage koje mogu da zaštite građane Srbije.
Lično, ne verujem u tog Šutanovca, koji iz dana u dan govori na štetu Srbije, koji iz dana u dan uništava Vojsku Republike Srbije. Zato verujem u te ljude, patriote, koji su u Vojsci Republike Srbije i u MUP-u Republike Srbije, koji, verovatno, vole ovu zemlju kao i ja, kao i mnogi ovde.
Zato pozivam još jednom da sve učinimo kako bi građani Srbije bili bezbedniji. Pozivam Vladu Srbije i ministra da prihvate naše amandmane, jer time vršimo poboljšanje ovog zakonskog projekta. Hvala.