Dame i gospodo narodni poslanici, set današnjih zakonskih projekata ima veoma veliku važnost u našoj zemlji i svi mi koji smo iole imali kontakt sa naučnoistraživačkim radom i redovno izučavali škole znamo od kakvog su značaja.
Naime, do današnjeg dana ova materija nije bila dobro zakonski regulisana, ali problem je bio specifičan u prethodnom periodu, a i danas ovaj predlog zakonskih projekata ne da nije dobar, ali pitanje je da li će se u praksi primeniti i uopšte realizovati.
U toj oblasti naučnoistraživačkog rada i inovatorstva postoje veliki problemi. Tamo postoje neki piramidalni odnosi, koje sam mogao uočiti još kada sam radio u Ministarstvu prosvete i kada smo imali kontakte sa mnogim naučnoistraživačkim organizacijama, pre svega institutima.
Naime, instituti su postojali i u prethodnom periodu, ali u poslednje vreme su služili više kao neka socijalna ustanova, nego da to bude naučnoistraživačka organizacija sa određenim referencama i određenim uspesima u izradi projekata. Svi znamo da smo doneli mnogo zakonskih projekata, ali nažalost u praksi se slabo primenjuju ili su veoma malo primenjivi, što znači da je naš rad i trud uzaludan, znači da građani Srbije od toga imaju malo vajde.
Ovi zakonski projekti, koji imaju veoma veliku važnost i značaj, lično se plašim da se u praksi neće lako primeniti. To govore dosadašnja iskustva da npr. naučnoistraživačke organizacije i inovacije veoma malo doprinose našoj privredi i našem privrednom razvoju, a u poslednje vreme posle, 5. oktobra 2000. godine, od kada je ova vlast, samo malo redefinisana, ove naučnoistraživačke organizacije još više su udaljene od onog pravog zadatka koji treba da imaju, a to je da imaju svoju kreativnost i da imaju glavnu reč vezano za projekte i razvoj naše privrede.
Zato nam se dešava da imamo još veći odliv kadrova u poslednjih pet godina, nego u periodu kada su bile zavedene sankcije našoj zemlji. Pitamo se svi šta je to, gde su te pare, te velike obećane donacije od preko šest milijardi, da li su uopšte i došle i da li je to uloženo u pravom smeru, da li je uloženo u nauku i naučna istraživanja. Nažalost, pokazuje vreme da nije tako, jer smo dozvolili da našom zemljom haraju mnoge nevladine organizacije, Soroš. Oni pokušavaju preko organizacija i nekih svojih centara da podmite i potkupe naše mlade naučnike, i tako ih posle regrutuju za svoje interese, i zbog toga mi danas imamo ovakav odliv naših kadrova.
Ovde imamo velikih primedbi, mi srpski radikali, na ove zakone. Pre svega, reći ću nešto o ovom prvom zakonu o inovacionoj delatnosti, gde se u članu 5. kaže – "nosioci inovacione delatnosti, u skladu sa ovim zakonom jesu: razvojno-proizvodni centri, istraživačko-razvojni centri, inovacioni centri i poslovno-tehnološki inkubatori, naučno-tehnološki parkovi, visokoškolske ustanove, instituti, privredna društva i preduzetnici". Obuhvaćeno je ovde dosta onih koji treba da se bave ovom problematikom.
Pored onoga što su pomenuli moji prethodnici, da nije definisan pronalazač i zaštićeni patent, ovde imamo mnogo stvari koje su date u ingerenciju ministra, da ministar samostalno odlučuje o mnogim stvarima.
Na primer, koje nadležnosti ima Ministarstvo. Posebno ću se osvrnuti na tačku 5) gde se kaže – "podnosi Vladi najmanje jednom godišnje izveštaj o stanju i rezultatima inventivne delatnosti u Republici".
O ovoj delatnosti morala bi biti obaveštena ne samo Vlada, nego i Skupština Srbija, a da ne govorim o nadležnosti Ministarstva, gde je odgovoran za razvoj, realizaciju i pospešivanje inovacionih delatnosti.
Zatim, samoj nadležnosti i ingerenciji ministra pripada i formiranje odnosno obrazovanje komisije za praćenje razvoja i komercijalne eksploatacije inovacija.
Mislimo da ova komisija ima veliki značaj. Bilo bi previše jednom ministru da on sebe ovlasti, bez obzira ko je taj ministar, kog stručnog zvanja ili kvalifikacije, da može sebe da ovlasti da može da formira ovu komisiju koja, pored ostalog, priprema ekspertske analize u oblasti inovacione delatnosti, zatim analiziranje inostrane prakse u ovoj oblasti, inicira izmene važećih zakona i ostalih propisa u ovoj oblasti, sa ciljem podsticanja inovacione delatnosti.
Mislim da ovu komisiju treba formirati pri Ministarstvu, ali uz predlog nosioca inovacione delatnosti. Verujem da je to pravičnije i da sektor za naučnoistraživački razvoj pri Ministarstvu za nauku ima tu ingerenciju da može, na osnovu tih predloga, formirati ovu komisiju, koja ima izuzetan značaj.
Zatim, imamo poglavlje dva - registar inovacione delatnosti. U članu 11. stav 3. kaže se: "Ministar utvrđuje uslove u pogledu potrebne organizacione i stručne strukture pravnog lica, kao i u pogledu stručnosti i rezultata rada fizičkog lica, pod kojim pravno, odnosno fizičko lice može biti upisano u registar, kao i u pogledu uslova pod kojima se briše iz registra".
Jednostavno, čitam samo neke napomene, da su date sve prinadležnosti u oblasti inovacione delatnosti ministru. Znači, ministar može ovde da zloupotrebi svoje nadležnosti.
Ne kažem da ovo treba da budu u nadležnosti Ministarstva, jer se time izbegava formiranje nekog novog saveta, ne znam kako bi ga nazvali, ali time bi se taj birokratski aparat umanjio.
Mislimo da Ministarstvo za nauku može ovo malo da decentralizuje, jednostavno da ovaj posao obavljaju određeni sektori, a na predlog onih kompetentnih koje sam pre pomenuo.
Za razliku od toga, na Predlog zakona o inovacionoj delatnosti, mi srpski radikali imamo dosta primedbi, neke su izrekle moje kolege, a ja ću podsetiti na neke.
Izvinjavam se, radi se o zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti, imamo Poglavlje dva, član 8 - Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Imamo predloženo da ovu strategiju naučnog razvoja Republike Srbije donosi Vlada Republike Srbije. Mislimo da je ta primedba gospodina Mašića bila na mestu, da ovu strategiju treba da definiše ovaj visoki dom - parlament i to ne na 10 godina, kako se predviđa ovim članom i da to čini Vlada Srbije, nego na pet godina.
Ne možemo mi prognozirati koliko ćete vi da vladate. Mislim da nećete ni pet godina, nego mnogo manje, ali ono što je mnogo - mnogo je. Deset godina je mnogo. Ova strategija je mnogo bitna za naučnoistraživački rad.
Član 9. poslednja dva stava: "Strategija se donosi za period od 10 godina. Strategija se naročito ostvaruje putem programa od opšteg interesa utvrđenih ovim zakonom".
Znači, ako pročitamo značaj ove strategije morali bi zaključiti da ovo nije dobro definisano i da ovo treba ispraviti, što će biti predloženo amandmanski da se reši.
U trećoj oblasti imamo obezbeđenje kvaliteta naučnoistraživačkog rada i razvoj naučnoistraživačke delatnosti. Ovde imamo poređano - nacionalni savet itd, i imamo formiranje ponovo nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj. Moji prethodnici su o tome dosta govorili.
Podsetiću da vi, izgleda mi, u svakoj oblasti i gotovo u svakom zakonskom projektu predviđate nekakav nacionalni savet ili agenciju, nekakve centre.
Ako uzmete u obzir, ako ovde pobrojimo šta je predviđeno članom 11 - nacionalni savet za naučno-tehnološki razvoj, znači, odbor za akreditaciju, pa onda komisija za sticanje naučnog zvanja, zatim, zajednica instituta Srbije itd.
Ako uzmete sve ovo - koliko ima članova i da to treba da se finansira iz budžeta, mislimo da je to premnogo našim građanima Srbije.
Pošto moje kolege imaju sigurno dosta toga reći o ovome, na kraju reći ću da ovde, što je još loše u svim ovim zakonima jeste što nisu predviđene nikakve kaznene odredbe. Ovde se ne zna ko će kome odgovarati u slučaju nekih prekršaja, privrednih prestupa ili bilo čega drugog.
Zatim, na kraju, da kažem da ovi zakonski projekti treba da suze delovanje nevladinih organizacija, Soroša, da na taj način sprečimo odlivanje naših kadrova iz naše zemlje. Toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravo je čudo što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, jer onda bi i ceo zakon brisali. Naime, nama jeste bio cilj da se ovakav zakon u potpunosti odbije, da se ne prihvati i, da je bilo pameti, ovaj zakon bi bio povučen iz procedure.
Naime, gospodin ministar sada prebacuje na Haški tribunal njegovo istraživanje oko novca sa Kipra. Znači, od sada za svo nezadovoljstvo, sve mahinacije koje je ko činio po našoj zemlji, pa i DOS, G17 plus i svi redom, potrebno je obratiti se Haškom tribunalu.
Što se tiče samog bankarskog sistema, samom pojavom vas Dosmanlija na vlasti 2000. godine 5. oktobra, za cilj ste prvo imali da se dokopate tih finansijskih sredstava i banaka. Zato ste, kao i komunisti 1945. godine, odmah pohrlili prema bankama, sa fantomkama na glavi i heklerima, automatima. Eto i primera Narodne banke Jugoslavije, kada je gospodin ministar Dinkić naterao bivšeg guvernera Narodne banke Jugoslavije Vlatkovića da podnese ostavku bez ikakve primopredaje svega onoga što se tamo nalazilo, a da ne govorimo o preuzimanju carina i svih drugih institucija u kojima se nalazio novac, odnosno u kojima su bile te finansijske transakcije.
Od tada ste odmah započeli uništavanje našeg domaćeg bankarskog sistema, prevodeći i poslovne prostore i novac usmeravajući prema Komercijalnoj banci, prema Nacionalnoj štedionici, sa ciljem da kontrolišete novac i da to bude pod vašom kontrolom. Još tada ste zametnuli kavgu sa Karićem oko Astra banke i do današnjeg dana izgleda mi da se izmirili niste.
Ali, obzirom na sve te transakcije i pranje novca nije isključeno da budete pomireni ili da budete sutra u koaliciji sa njim.
Uništavanjem našeg domaćeg bankarskog sistema ojadili ste građane Srbije, a na hiljade i hiljade radnika ste ostavili bez posla. U vašim privatnim bankama upošljavali ste uglavnom vaše članove simpatizere, učlanjavali ste Otporaše i to vam je bila udarna pesnica 5. oktobra, pa se i danas mogu videti tamo nekakva obezbeđenja na radnim mestima, bez obzira na njihovu stručnu kvalifikaciju i znanje, dok su ostali iz domaćih banaka ostali bez posla, ostali na ulici, sa nekakvom apanažom sitnom, pa danas imamo na hiljade pritužbi radnika koji su nezadovoljni takvim ponašanjem gospodina Dinkića i u ono vreme Đelića, današnjeg eksministra finansija.
Sećamo se i obračuna gospodina Dinkića i gospodina Đelića, gde je u igri bio isti cilj, samo je u pitanju bilo ko će se dokopati i domoći Narodne banke Jugoslavije, ko će se dokopati svih tih finansijskih transakcija.
Danas sve finansijske tokove u zemlji kontroliše ova interesna grupa G17 plus, na čelu sa ministrom Dinkićem. To je poznato javnosti i svim građanima Srbije, a verujem i maloletnoj deci.
Imali ste jedan prethodni zakon koji ste doneli 2002. godine, i on vam je smetao, iako ste ga doneli zajedno u tom takozvanom DOS-u. I on vam je smetao zato što niste imali potpunu kontrolu nad finansijskim tokovima.
Ovaj zakon, zakon o bankama koji danas namećete da ga ova skupština usvoji, nisam siguran, ali verovatno će ga ova skupštinska većina vaša usvojiti, ima cilj da gospodin ministar finansija Mlađan Dinkić i guverner Narodne banke Jelašić stave pod kontrolu sve ono što se u Srbiji radi na tržištu novca, otvaranje banaka, ekspozitura, znači sav protok novca želite da kontrolišete.
Na jednoj strani zaklinjete se u decentralizaciju, a na drugoj strani vršite centralizaciju monetarnog sistema i bankarskog sistema, ali u ovom slučaju, nažalost, želite da naš bankarski sistem i tržište kapitala prepustite inostranim gazdama, koji će kontrolisati sve u našoj zemlji.
Možda je to i naređenje nekog od klubova, da li Londonskog kluba, da li Pariskog kluba, da li ovog tima iz Bazela, uglavnom u igri je da idemo do kraja, da jednostavno celu našu imovinu, ceo naš kapital prepustimo drugom, a mi da budemo u vazalnom odnosu prema strancima. To ste uradili privredi, sada radite u bankarstvu, prodali ste sve ono što se prodati može, uljare, šećerane, cementare, sada vodu prodajete, jedino ostaje još vazduh da prodate.
Jednostavno, uništavate nacionalni interes naše države.
Zar nije imalo mesta da imamo jednu nacionalnu banku, da imamo štedionicu koja će imati ugleda i poverenje građana Srbije, a ne da sve ovo prepustimo strancima i da budemo zavisni od njih.
Ovaj član 8. govori šta vi hoćete i koju moć hoćete da primenite prilikom saradnje sa bankama, pa u članu 8. kažete: "Narodna banka Srbije sarađuje sa stranim i domaćim regulatornim telima radi vršenja i unapređenja svoje kontrolne funkcije i obavljanja drugih poslova utvrđenih ovim zakonom".
U obrazloženju kažete doslovce: "Cilj donošenja zakona o bankama je usklađivanje zakonske regulative u oblasti bankarstva sa direktivama EU, Definicijama Bazelskog komiteta za kontrolu banaka, savremenim tendencijama i specifičnostima privrednog okruženja u Republici Srbiji".
Znači, ni u jednom momentu ne potencirate domaće bankarstvo, ne potencirate ono što nas interesuje u zemlji Srbiji, ne potencirate domaća ulaganja koja bi verovatno pospešila razvoj naše privrede, nego se vezujete za EU, za Bazelski komitet i na osnovu toga hoćete da kontrolišete bankarstvo, da bi posle toga rekli – "konceptualna rešenja usklađena sa Direktivama EU, Definicijama Bazelskog komiteta za kontrolu banaka, Principima OECD-a, savremenim tendencijama i specifičnostima privrednog okruženja u Republici Srbiji."
Jednostavno, želite da se dodvorite EU, Bazelskom komitetu, Londonskom klubu, Pariskom klubu, sa ciljem da imate potpunu kontrolu nad celokupnim bankarskim sistemom. To je krajnji cilj.
Želim ovom prilikom još da kažem da poslanici ove skupštine imaju veliku odgovornost pred građanima Srbije za odluke koje donose na štetu i građana i cele naše države Srbije. Zato apelujem na vas da nas ne prozivaju generacije koje iza nas dolaze, da mi radikali, koji ćemo uskoro doći na poziciju vlasti u Republici Srbiji, nemamo problema sa vama, da moramo da podnosimo krivične prijave, da moramo da vas pozivamo na odgovornost za sve ovo što činite na štetu građana i države Srbije.

Svejedno, gospodine predsedniče, naši amandmani su u vezi jedan sa drugim i uglavnom svi amandmani SRS imaju za cilj da poboljšaju ovaj zakonski projekat, ako je to moguće poboljšati. Zato je svejedno o kom ću amandmanu pričati.
Međutim, ni bolje teme, ni boljeg zakona, posebno zakona o sprečavanju pranja novca, koji je podnela ova "ekspertska grupa" G17 plus. Naime, radi se o "ekspertima". Verujem da su najbolji eksperti za ovu oblast za pranje novca, jer ovaj zakon i ovo ime liči na njih. Verujem da su to usavršili posebno poslednje dve godine, od kada su stavili sve finansijske tokove pod svoju kontrolu.
Iz ovog zakona se može videti kolike nadležnosti i prinadležnosti želi da ima Vlada, a ustvari se tu krije Ministarstvo finansija i gospodin Dinkić, od samog predloga da formiraju nekakve obaveštajne finansijske komisije koje bi davale informacije vezano za ovaj zakon o sprečavanju pranja novca.
Ne znam koliko do sada imamo inspekcija i inspekcijskih službi, počev od finansijske policije, tržišne policije, poreske policije, da ne govorim o onim policijama na lokalnom nivou. Sada ćemo plaćati i finansirati još jednu finansijsku komisiju za obaveštavanje, koja bi sigurno ponovo radila po direktivi Ministarstva finansija. Normalno da bi bila zavisna od samog Ministarstva finansija.
Da ne govorim o ljudima koji bi trebalo da budu zaposleni u tim komisijama, što je govorio i gospodin Jojić, gde nije predviđeno da nisu ni krivično gonjeni, odnosno da se ne vrši provera da li su krivično odgovarali o privrednim prestupima, već jednostavno, mogu biti predloženi samo ako su lojalni ili politički podobni.
Kada se govori o pranju novca, naša generacija je sigurno upamtila vremena od devedesetih godina do današnjeg dana. Upamtili smo kako su mnogi ljudi, čak nepismeni i oni koji nisu imali gotovo ništa ili, kako neko reče, pitanje je da li su imali da jedu kupus salatu, postali srpski tajkuni, poput npr. Bogoljuba Karića, Miškovića, Čovića, ima ih gomila. Da ne govorim koliko na lokalnom nivou ima tih lokalnih tajkuna, koji su uspeli da od devedesetih godina do današnjeg dana budu uz vlast, imaju monopol, privilegije prilikom uvoza, izvoza, eksport-import. Da ne govorim o inflaciji.
Jednostavno, obogatili su se krađom narodnih para, a danas su došli u takvu situaciju da gotovo mogu da diriguju i upravljaju državama. Evo, poput Karića, koji kupuje svoje biračko telo, kupuje poslanike i odbornike tako što plaća, zavisno od imena, zavisno ko je odakle, toliko i plaća. Primera radi, kolega je pomenuo. Lično sam imao priliku da čujem telefonskih pozive kako nudi novac da se neko učlani, počev od 5 hiljada, da li evra ili dinara nisam siguran, zavisno, verovatno, od osobe na kojoj je funkciji, plus preko nekih paketića koje deli.
Pamtim tu grupu muzičara Karića, koji su nekada svirali i muzicirali, a kasnije pravili i kovali plugove, motike i sekire, a ne znam da li se neko mogao enormno obogatiti, postati jedan takav srpski tajkun da može da kupuje građane Srbije, da prevari građane Srbije, ne bi li glasali za njega.
Ubeđen sam da građani Srbije dobro prepoznaju takve ljude. Verujem da su oni poznati i maloj deci. Verujem da će on sa ovakvom njegovom kupovinom biračkog tela izgubiti i cenzus, a kamoli da dobije onaj procenat koji mu predviđaju komisije ili neki istraživački centri koje plaća.

Gospodine predsedniče, ovo jeste tema pranja novca, a ovi naši pojedini srpski tajkuni su i nastali i rodili se pranjem novca. Pojedini bi trebalo, kada ustanu ujutru, poput Karića, da se prekrste i pomenu Mirjanu Marković i gospodina Miloševića, a ne čak da budu protiv njih i da ih osuđuju. Zato i želim da kažem da su iz tog vremena izrasli tajkuni u Srbiji koji danas kupuju preduzeća, ostavljaju radnike bez posla, bez hleba, a sada evo kupuju biračko telo. Mislim da je to stvarno prava tema o kojoj mi danas treba da govorimo.
Na kraju želim da kažem, imali su oni dobar slogan. A jedan dobar slogan imao je i Čović "Kada je teško – Čović". A sada treba Karić i Čović da naprave novi slogan – "gde su pare tu je Čović, tu je Karić", verujem da će to najbolje proći u narodu.
Na kraju želim da apelujem na poslanike Narodne skupštine da prihvate amandman gospodina Jojića, jer ovaj amandman predviđa poboljšanje samog zakona, a posebno osvrt da ne mogu biti lica primljena u finansijskim komisijama ili u bilo kojoj instituciji i organima koji su imali privredne prestupe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da vojska zaslužuje da se o njoj govori sa poštovanjem, ali oni koji žele da predstave budžetska sredstva za vojsku izgleda da nemaju poštovanja prema našoj Vojsci. Ovu klauzulu vezano za budžetska sredstva koja se odvajaju za vojsku kao da je napisao novi ministar koji kaže da do 2007. godine neće biti obaveze za naše regrute.
Zar je moguće da Srbija i Srbi ostanu bez vojske, zar je moguće da će neko uskratiti pravo da Srbi služe vojsku? Srbi su uvek imali vojsku i Srbi će uvek imati vojsku.
Kada su bili pod okupacijom Turaka Srbi su imali svoju vojsku, ma kako je Turci zvali, ali su oslobodili srpsku zemlju, a danas u 21. veku pokušavamo da ukinemo vojsku. Prvo na taj način što mladići koji tamo odlaze iz regrutacionih centara ne prođu određene sistematske preglede kao što je to nekada rađeno, nego, nažalost, u vojsku može da ode ko god hoće bez ikakvih lekarskih i sistematskih pregleda; pa nam se dešava ono što se dešava da gotovo svakog meseca čujemo tragične slučajeve kako se vojnik ubio ili je neko nekog ubio, a sve to neko radi smišljeno da rasturi vojsku, da rasturi stub naše države.
Tako i ova sredstva koja ste predvideli su veoma mala, mnogo mala, pa i ono što novi vojni ministar predviđa da ćemo imati profesionalnu vojsku, ne znam koliko će ona brojati, ali znam jedno da ta
profesionalna vojska sigurno ne može zameniti naše regrute koji dobrovoljno i sa srcem žele da idu i brane našu zemlju.
Kada smo juče raspravljali o Rezoluciji o Kosovu i Metohiji bilo je dosta govora za odbranu države Srbije i treba da je branimo na Kosovu i Metohiji, što smo mi srpski radikali to i pokazali. Ali se pitam, ko će to da odbrani državu Srbiju ako nemamo vojsku. Ako imamo ispolitizovanu policiju koja danas radi u Srbiji, pa zar i vojsku treba da svedemo na tu granicu da bude profesionalno plaćena vojska i da ona bude ispolitizovana ili da bude zavisna od onoga ko će biti na vlasti i ko će je finansirati?!
Ne znam da li su vam jasni podaci. Ali, gledano za reproduktivni priraštaj stanovništva u državi Srbiji gde je trend priraštaja minus 3%, a na drugoj strani imamo priraštaj na Kosovu minus 23,8%, ne treba velika matematika da ovo izračunamo, da za sledećih 50 godina može se desiti da Srbi budu manjina u svojoj državi. Umesto da donosimo takve zakone koji će povećati našu reproduktivnost i priraštaj stanovništva mi, jednostavno, donosimo nekakve zakone na uštrb vojske.
Umesto da to radimo obrnuto, da stimulišemo naše vojnike, da poboljšamo uslove, da osavremenimo našu vojsku, naše jedinice, mi idemo na to da iz dana u dan sve više i više upropastimo vojsku. Valjda je to i bio zadatak onih revolucionara od 5. oktobra 2000. godine i valjda iz dana u dan to uspevaju. Budite sigurni da će tome doći kraj.
Vi koji ovo radite jednog dana ćete se sami udarati po glavi kada budete shvatili da naša zemlja dolazi u opasnost baš od onih koje mi danas emancipujemo, u koje danas ulažemo, a to su nacionalne manjine. Tobož da su oni ugroženi i redovno se tamo ulažu sredstva, redovno se otvaraju nekakve agencije, neki okrugli stolovi, sve se radi u ime usklađivanja zakona sa Evropskom unijom, kršenja ljudskih prava, a mi vidimo da danas imamo rasističke napade baš tih nacionalnih manjina na Srbe, a o tome, nažalost, svi ćutimo.
Ćute političari, ćuti, nažalost, Srpska akademija nauka, crkva i svi. Zašto mi ne organizujemo okrugle stolove da vidimo zbog čega se dešavaju ti rasistički napadi na Srbe, počev od Kosova pa da završimo sa severom Vojvodine. To je ono o čemu treba da brinemo i da se dobro zamislimo šta ostavljamo našoj deci i našim unucima.
Mislim da ovaj amandman koji je podneo gospodin Zankov treba da se prihvati i da je ministar Dinkić trebalo da nađe snage da prihvati ovaj amandman SRS, jer time bi bar pokazao volju da nam je cilj da imamo državu, da imamo stub države, a to je vojska.

Kada se radi o ovom amandmanu i o sredstvima koja se izdvajaju za Kosovo i Metohiju, kao i o Koordinacionom telu koje je vodio gospodin Čović, normalno je da bi svaki čovek, da ne kažem mi poslanici, bio protiv toga da se i sada ova sredstva troše kako su se trošila za vreme gospodina Čovića.
Gospodin Čović je imao celu mrežu ljudi, počev od Novog Pazara, preko Kosovske Mitrovice do Prištine, Gračanice, Lapljeg Sela, gde je sa svojim ljudima, svojom mrežom, osnivajući svoju partiju radio posao, normalno, unovčavao sebe i tako pomagao svoju stranku, misleći da će da pobedi na Kosovu i Metohiji.
Izbori su pokazali da ne može da kupi sve i svakoga, a uzalud je trošio ta sredstva na partiju. Žalosno je to što sredstva koja se odvajaju iz budžeta Republike Srbije ne idu u prave ruke. Primera radi, ima podataka da je u više navrata, prilikom podele sredstava i pomoći počev od higijenske humanitarne pomoći i svega onoga što je rađeno preko Koordinacionog centra, da su u tim centrima, da li u Gračanici, Lapljem Selu ili Kosovskoj Mitrovici, ta sredstva i ta pomoć davana samo određenim ljudima koji su u krug delili takvu pomoć, a građanima čak prodavali ono što je trebalo da dobiju kao humanitarnu pomoć.
Mogli ste da vidite primer podele sto kompjutera od nas srpskih radikala koji smo išli redom do Plemetine i obišli srpska sela, gotovo najugroženija sela i mesne zajednice, pa zašto nije mogao i gospodin Čović da uradi to tako, gde će i TV kamere da zabeleže kako građani Kosova dobijaju sredstva koja su namenjena iz budžeta. Ne želim da pominjem kakve je veze i koje imao na jugu Srbije trošeći ova sredstva.
Bilo bi dobro da ova sredstva dođu u prave ruke na Kosovo i Metohiju i da građani Kosova i Metohije, a posebno oni koji su ostali da žive u getu u pojedinim sredinama poput Gračanice i okolnih sela. Bila bi sreća i prava stvar da ta sredstva tamo dođu onim ljudima kojima je najpotrebnija bolnicama, školama i svima koji su ugroženi, a posebno starim. Pravo je herojstvo danas živeti na Kosovu i Metohiji, a posebno u onim enklavama koje su opkoljene šiptarskim teroristima.
Ova sredstva, preko dve milijarde, ne treba na ovaj način trošiti i upotrebljavati. Mislim da primer Nebojše Čovića treba da služi svakome i svima nama, a posebno Sandi Rašković da se ne dozvoli da se više dešavaju takvi propusti i takva pljačka – da se troše narodne pare u besmislene stvari. Zato apelujem da se ovaj amandman gospodina Živkova prihvati u danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, sam značaj rada Ministarstva unutrašnjih poslova ne treba mnogo objašnjavati, mislim da je to poznato svakom građaninu, pa čak i maloletnoj deci. Značaj ovog ministarstva je veliki.
Kao čovek koji je dugo godina bio pripadnik posebnih jedinica MUP-a Srbije, čak i u svojstvu zamenika ministra prosvete sam išao 1999. godine dobrovoljno i učesnik sam tog rata, znači, od 1981. do 2000. godine imao sam kontakt sa tim organima i uočio mnogo propusta. Naime, pravosuđe i policija su ogledalo jedne zemlje, samog ustrojstva i pravne zaštite građana. Ako tamo ima korupcije i mita, to je najteže i najveće zlo koje pogađa sve građane, da ne govorim dalje o zdravstvu, prosveti itd.
Rad policije treba da bude ogledan u tome da pre svega sama struktura stručnosti bude na nivou, da zadovoljava potrebe sadašnjeg vremena i društva. Znamo da u policiji ima mnogo onih koji su tu došli preko noći i preko veza, imamo primer da je završio za konobara, a postao policajac, ili bilo koji drugi smer, što se odražava na sam rad policije i korišćenje njihovih ovlašćenja.
Osvrnuću se na rad policije u nacionalno mešovitim sredinama, pošto sam iz Novog Pazara i imam iskustva po tom pitanju, gde se na primer prestup ili eksces koji se desi mnogo drugačije reflektuje i tumači nego u sredinama gde je jednonacionalni sastav stanovništva. Nije isto ako se na utakmicama u Novom Pazaru desi eksces, pa policija hoće da reaguje, neće da reaguje, ili u Subotici, ili npr. u Beogradu i Kraljevu.
Imali smo slučajeva u Novom Pazaru sa nekim fanatizovanim navijačima koji navijaju protiv svoje zemlje i izazivaju ekscese, jednostavno tolerancijom nekakvom to se zataška i ide se dalje. Svesni smo zataškavanja problema na Kosovu i Metohiji, do izgovora da to sve čine mala deca i videli smo šta se desilo. Nažalost, ne bih želeo da se to desi u drugim sredinama i zato apelujem na ministra policije da izuzetno obrate pažnju na višenacionalne sredine, da tamo budu obučeni ljudi profesionalci, koji će bez obzira na versku, nacionalnu i političku pripadnost odraditi svoj posao i vršiti zaštitu građana.
Imamo slučaj u neposrednoj blizini Novog Pazara, jedno monstruozno ubistvo porodice Mutavdžić, koje se pre tri meseca desilo. Nažalost, istraga tapka u mestu i do današnjeg dana nismo dobili nikakvu informaciju, niti obaveštenje šta se to desilo da jedan mirni bračni par strada i jednostavno bude isečen na magistralnom putu. To izuzetno opterećuje građane. Jedni kritikuju ove, drugi one, jedni kažu da su to počinili oni, drugi kažu da su to počinili ovi. Mislim da tu ne sme da bude zataškavanja.
Imamo poseban slučaj od pre nekoliko dana, kada je zameniku opštinskog javnog tužioca zapaljen automobil, i tako je izgoreo još jedan lokal i još jedan automobil. Opet je to atak na ličnost i normalno da građani u tim nacionalno mešovitim sredinama to sasvim drugačije doživljavaju i tumače. Tražim od ministra Jočića da uloži sve napore da se svi ti slučajevi rasvetle.
Da ne govorim sada o kamenovanju kuća srpskih, uznemiravanju sveštenika manastira. Jednostavno, u našoj zemlji vršljaju ne samo nevladine organizacije, nego vršljaju mnogi građani koji su strani državljani. Jedni nose brade, ne znamo kakve su im te brade sada. Drugi su bez brada, sa nekim posebnim kapama, a ne znaju srpski. Pitanje je odakle su ti građani, ko je u zaštiti tih građana, pa bez obzira da li je to neka verska ustanova ili bilo ko, mora se razotkriti identitet svih građana u državi Srbiji. Inače, može se desiti ono najgore, a jedna varnica u takvim sredinama može skupo da nas košta.
Uočio sam u svom dugogodišnjem radu, pa sve do ratišta sa policijom, šta znači jedan korumpirani policajac. Mi kažemo da su nevladine organizacije naoružale Šiptare na Kosovu, ali taj kamion sa oružjem morao je proći neki punkt, da li na Kuli, da li kod Zubinog Potoka, svejedno. Znači, neki policajac je uzeo mito i taj kamion pun oružja pređe taj punkt i tako se vrši naoružavanje. To se danas radi sa oružjem i drogom. Moram da pomenem da je Novi Pazar drugi grad u Srbiji po narkomaniji. Zbog čega se to tamo dešava? Da li nekome treba ponovo neka perionica novca, da štitimo nekoga kao belog medveda da bi nam se sutra to o glavu obilo.
Imamo slučaj zaštite građana, imamo slučaj četiri inspektora iz Sjenice, Pazara i Tutina, koji su od 1991. do 1993. godine razoružali preko pet i po hiljada ilegalno naoružanih građana na tom prostoru. Jedan od tih je inspektor SUP-a u Novom Pazaru, koji je osuđen i gotovo linčovan na svim medijima na tom prostoru, a ostao je bez pravne zaštite MUP-a Srbije. Bar pravnu zaštitu da daju čoveku, koji je kao pripravnik počeo i koji je na osnovu nekih političkih kvalifikacija nevladinih organizacija od 2000. godine pa do današnjeg dana proganjan, čovek sa dvoje dece ostao bez hleba. Stvarno su to kriminalne radnje pojedinaca koji vrše diskriminaciju takve ličnosti.
U samom amandmanu, koji je gospodin Nemanja Šarović napisao, vidi se da policija treba da sarađuje pre svega sa državnim organima autonomne pokrajine, lokalne samouprave i sa građanima. Ovde je izbegnut drugi stav, gde se pominju nevladine organizacije, jednostavno zato što su te organizacije, na čelu sa Natašom Kandić, Biserko, Vučo, ko zna ko sve vršlja ovom zemljom, nanele najveće zlo državi Srbiji. Oni nas blate na svakom koraku i na svakom mestu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Petar Jojić je u svom drugom obraćanju veoma stručno i iscrpno objasnio suštinu amandmana na član 70. i razloge za brisanje člana. Uzeo mi je iz usta reči o onome što je govorio, jer sam lično, kao čovek, prilikom nekoliko  mobilizacija pri MUP-u Srbije, jednom prisustvovao tom poligrafskom ispitivanju nekoliko oštećenih ili osumnjičenih lica.
Suština svega ovoga jeste da vidimo koje je to ovlašćeno lice koje može da vrši ispitivanje na poligrafu. To je glavni problem ovde što nije definisano ovim članom 70. Kaže se - ovlašćeno lice. To može da bude neki čovek sa višom školom, DIF-om, višom muzičkom ili višom tehničkom itd.
Prilikom mog prisustvovanja ispitivanju okrivljenih, mislim da je ta ekipa dovedena iz Kraljeva devedesetih godina, ispitivači su bili, na primer, čovek sa višom tehničkom školom i neki Difovac sa višom školom za fizičko vaspitanje. Doveli su muža i ženu kojima je obijena radnja, prodavnica i nekoliko osumnjičenih osoba. Postavljeno im je nekoliko pitanja, reći ću dva-tri. Njima nije bio cilj da pronađu pravog lopova i kriminalca, nego su shvatili da je to ovaj koji je imao svoju prodavnicu, da je to učinio u sprezi sa njima.
Između ostalih pitanja, rekli su - da, mi smo se pre nekoliko noći videli u tom restoranu, sedeli ste sa tom i tom gospođom. Odmah je reagovao, zato što mu je tu bila žena, tako da je ispalo posle tog ispitivanja da je on kriv i umešan posle poligrafskog ispitivanja. Da bi nakon izvesnog vremena taj lopov, kriminalac, posle druge pljačke i obijanja sledećeg lokala, priznao i to krivično delo. Znači, da ova mašina, koju nazivate poligraf, nema svrhe u ispitivanju, niti je to iole nekakav dokaz. Neka se time bave privatne agencije.
Oni koji nisu zadovoljni istragom koju je predvideo Krivični zakonik i zakon o policiji, neka idu u privatne agencije i neka vrše poligrafisanje, neka to donesu, ako je to merodavno na sudi ili bilo gde.
Mislimo da pre svega naš MUP nije opremljen i osposobljen kadrovima koji mogu da vrše procenu kada treba vršiti poligrafsko ispitivanje, koliko je to verodostojno i procenu da li je ta osoba sposobna u datom momentu da bude podvrgnuta poligrafskom ispitivanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz SRS o bezbednosnoj proveri dosta toga su rekli, posebno gospodin Jojić, koji sa svojom dugom praksom i iskustvom stvarno iscrpno objašnjava i stručno, verujem da je ministar policije, slušajući danas njegovo izlaganje, kao i ostalih srpskih radikala, mogao sebe ubediti, a i svoje kolege da prihvate naše amandmane, jer su pisani u najboljoj nameri.
Kada se govori oko člana 111. i stava 2, gde gospodin Jojić traži da se briše ovaj stav 2, potpuno je u pravu. Naime, zakonopisac i ovaj ko je pisao ovaj zakon zaboravio je ako hoće neko da dobije sportsko oružje ili da se vrši njegova provera on mora da polaže obuku bezbednog rukovanja vatrenim oružjem. Verovatno smo mogli ovde predvideti još tu klauzulu da čovek polaže, ili žena, ili bilo ko tamo, da bi stvarno ispunjavao uslove.
Naime, besmislica je vršiti proveru o nekom kandidatu koji želi da se zaposli u MUP-u Srbije kao i o kandidatu koji želi da se bavi sportom, lovom ili uopšte sportom i da nabavi sportsko oružje. Ima tu mnogo načina da se uradi mnogo bolja ta provera, pre svega, kako smo rekli, iz kaznene evidencije, prekršajnih i zakonskih tih odredbi, pa sve do stepena obrazovanja i škole, odnosno tamo gde je taj kandidat i završio određeni stepen škole, kao i iz biografije koju će kandidat priložiti prilikom konkurisanja da radi u MUP-u Srbije.
Tada bi bilo mnogo manje zloupotreba i tada bi bilo mnogo manje nameštaljki u MUP-u, pa tako svako protežira tamo nekog svoga ili nekog prijatelja, a veoma je lako sa nekim operativcem koji vrši proveru napraviti poštenom čoveku da ne može da dođe da radi u državnim organima. Ovo je trebalo na drugačiji način predvideti i opisati i mislim da ovako kako stoji u članu 111. nije prihvatljivo, nije dobro.
To je stara metoda, da ne kažem ona stara posle 1945. godine naovamo, nego mislim da je metoda još starija od 1945. godine. Znači, u ovom savremenom vremenu, vremenu atomskom, kompjutera verujem da se moglo naći mnogo boljih načina i metoda da se izvrši ta provera za kandidata koji konkuriše za posao u MUP-u Srbije, a ne ovako da se to prepusti nekom operativcu ili nekom doušniku koji će da govori o određenom čoveku ili određenoj ličnosti.
Obično ti operativci kada dođu na teren, oni pitaju komšije - kakav je ovaj komšija, šta radi, pa ovo, pa ono, i tu se dolazi u mnogo slučajeva do veoma nepouzdanih podataka i informacija. Tu se prave one kardinalne greške i tako ta selekcija ljudi, i pravih ljudi koji treba da rade u ovom značajnom organu, ne mogu doći na to mesto, nego jednostavno doći će neki čovek koga je možda neki informator pohvalio ili možda operativac službe unutrašnjih poslova. Smatram da ovaj amandman gospodina Jojića treba da prihvatite, i da se stav 2. člana 111. briše.

Dame i gospodo poslanici, mislim da su danas poslanici SRS dosta rekli o manama Statuta Radiodifuzne agencije, koji je sklepan, delom prepisan iz Zakona o radio-difuziji, delom ono što je napisano nije dobro napisano, nije koncizno i precizno, pa smo zbog toga mi srpski radikali protiv ovog statuta, kao i protiv Zakona o Radiodifuznoj agenciji, jer smo svesni da se ovo u praksi neće primeniti.
Ako danas pogledamo naše medije, sredstva informisanja i uopšte radiodifuznu mrežu, uverićete se da je to pravi haos.
Naime, u medijima i uopšte u sredstvima informisanja je haotično stanje i nema građanina Srbije koji nema želju i nameru da se to stanje poboljša, uredi zakonom, ali onim zakonskim projektima koji su primenjivi u praksi i u našem društvu, a ne onim zakonima kojima mi želim da se prilagodimo Evropi ili nekom mentoru sadašnje vlasti iz Evrope, sa Zapada ili uopšte nije bitno iz kojeg centra.
Znači, danas gubimo vreme, kao što rasprava o mnogim zakonskim projektima jeste uzaludno gubljenje vremena, jer smo svi svesni da se to u praksi neće moći primeniti. Zašto ne? Zato što je danas, posebno od 2000. godine do današnjeg dana, u oblasti radio-difuzije i radiodifuzne mreže pravi haos.
(Predsednik: Vreme.)
Tamo su oni mediji za koje, ako pogledate ili pročitate dnevnu štampu, uključite TV program, možete da zaključite ko stoji iza njih, ko to finansira. Znači, svaki od njih ima nekog gazdu, pa čak i ovi mediji za koje ste vi doneli odluku da i građani plaćaju, tj. RTS.
Po mom mišljenju, ovakvo haotično stanje u medijima izaziva zabrinutost građana. Time se želi skrenuti pažnja sa glavnih tema i problema koje građani Srbije imaju, tj. te medije koriste oni koji razbijaju državu Srbiju i koji rade o glavi državi Srbiji.
Zato neće moći to stanje da se reši i uredi ta oblast dok mi srpski radikali ne dođemo na vlast i dok ti mediji ne budu srpski mediji, odnosno mediji kao usluga i servis građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i mnogi zakonski projekti koje ste ovde usvajali i koje usvajate, i sa kojim se hvalite da su evropski, da nas vode ka pridruživanju Evropskoj uniji, da su demokratski, tako i ovaj zakon donosite, koji po mom mišljenju nije primenljiv i neće ni biti primenjen u praksi.
Kao i o radio-difuziji i mnogi zakonski projekti, koje smo mi srpski radikali kritikovali, do današnjeg dana nisu primenjeni u praksi, čak pojedini ni delimično, da ne pominjem i skorašnji Zakon o visokom obrazovanju.
Ali, koristim priliku da ovde istaknem jedan apsurd i ono što je učinio ministar prosvete kada je doneo odluku da se na prostu Raške oblasti odnosno u Srbiji uvede bosanski jezik.
Tada smo mi srpski radikali govorili da to se ne može primeniti u praksi, jer nije sazrelo, da je to nešto što ne postoji, ali nažalost zbog vaše tvrdoglavosti ili dodvoravanja nekome, vi ste to učinili.
Šta se danas dešava? Niste razmišljali o posledicama. Danas na prostoru Raške oblasti, u svim gotovo gradovima, postoji prava zabuna oko uvođenja bosanskog jezika.
Naime, sada vrše anketiranje dece, i Srpčadi i Muslimančadi, ko će da uči bosanski jezik, ali se pitamo ko će da predaje bosanski jezik. To je glavni problem.
Ovih dana na desetine učitelja me zove i Muslimana i Srba i pitaju, kako da predajem bosanski jezik kada za to nisam stručan, to ne postoji, to nisam učio.
Nažalost, na to ministarstvo ćuti i ministar prosvete ćuti. Uopšte nije propisao pravilo, odnosno nije propisano ko je stručan da izvodi nastavu bosanskog jezika. Tako je napravljena velika pometnja i šteta građanima Srbije, a posebno onima koji žive na prostoru stare Raške.
Tako i ovaj zakon, zakonski projekat liči na dodvoravanje onima iz EU, želite nešto da kopirate ili da se nekome dodvorite. Ova odluka koja je donesena u Ministarstvu prosvete, odnosno ministra prosvete je iznuđena. On je to učinio preko noći, ne razmišljajući na posledice.
Verovatno je još tada sklopljen savez sa Sulejmanom Ugljaninom ili su možda ova dva poslanika još tada bili na pregovorima kod Koštunice i tada je tajno sklopljen taj savez koji se, evo, ovih dana i pokazalo da ova dva narodna poslanika podržavaju ovu vladu koju vi činite sa teškom većinom.
Upozoravam vas iz vlasti da će vama Bajram Omeragić i Esad Džudžević biti mnogo teži nego Meho, i Ljiljana, i Čović, i onaj Orlić, jer oni znaju da utvrde pazar. Biće vam mnogo teže. Za posledice normalno da će ispaštati građani Srbije.
Kada se radi o ovom amandmanu koji sam podneo na član 36, želim samo da kažem ono što je bitno, da prilikom analize naših amandmana ministar i onaj koji je pisao ovaj zakon verovatno čim vidi da je to amandman SRS automatski se odbaci bez nekog obrazloženja.
Videćete samo šta smo mi tražili našim amandmanom u članu 36.
Mi smo tražili da u drugom stavu dodamo reč "i SMS poruke". Pročitaću drugi stav radi građana, a vam bude jasno. "Oglasna poruka čiji sadržaj nije pornografski, a koja upućuje na pornografiju, (hot-lajn, što je Meho rekao da mi treba da koristimo srpske reči, jer Srbin ovo neće razumeti, oglasna poruka za pornografsku štampu, filmove) zabranjuje se". Mi samo dodajemo "SMS poruke".
Šta bi to smetalo da je to uvršćeno u ovaj član 36? Jednostavno samo bi poboljšali ovaj član i time bi mnogo doprineli i učinili da zaštitimo našu omladinu od pornografije i svega onoga što se dešava.
Tražili smo, dalje, da izuzetak na TV i radio programima umesto od 0,00 časova počinje od 01,00 čas i traje do 05,00. Želimo da pomerimo vreme za jedan sat unapred, kako bi ponovo ovim našim amandmanom zaštitili omladinu.
Ministre, izvršite ponovo analizu ovog mog amandmana i ovo što mi tražimo ovde i videćete da ovaj naš amandman u potpunosti dopunjuje član 36, a time je u interesu i građana Srbije, posebno naše omladine.
Šta je interesantno ovde? Interesantno je što ste naveli kada ste odbili ovaj moj amandman, kako je on sadržan u stavu 3. Pročitaću stav 3. člana 36. i videćete da on nikakve veze nema sa ovim što mi tražimo.
Član 36. stav 3. kaže: "Zabranjeno je oglašavanje koje upućuje na pornografiju u specijalizovanim TV i radio-programima za maloletna lica, kao i u TV i radio programima koji se emituju u vremenskom periodu iz stava 2. ovog člana, a namenjeni su maloletnim licima."
Ovim ste vi predvideli samo onaj deo koji je namenjen maloletnim licima. Ali, uzmimo omladince ili omladinu između 14 i 16, 17 godina, hoćemo li mi njima sada dirigovati koji će oni kanal da gledaju i šta će da prate u to vreme.
Znači, nije sadržan u potpunosti ovaj odgovor, letimično je odgovoreno, onako površno.
Još posebno da naglasim u vašem obrazloženju ove oblasti gde kažete - zabranjuje se i oglašavanje sa pozivom na bojkot. Mogu da zamislim vas ministre i onu stranku kojoj pripadate da vi sada zabranjujete poziv na bojkot, jer vi ste poznati po pozivu na bojkot.
Da li je bila pretplata električne energije, da li je bio bojkot i da li je bio poziv da građani Srbije brane zemlju Srbiju. Uglavnom svi bojkoti koji su bili u prošlom periodu vi ste bili za to. Sada odjednom kada ste se dočepali vlasti zabranjujete bojkot.
Sada ne bih smeo kao opozicioni poslanik da pozovem građane Srbije, da izađem javno da kažem - nemojte da plaćate pretplatu televizijsku ili električnu energiju. Verovatno bi me uhapsili. Da ne govorim o oglašavanju nedozvoljenim simbolima.
Polazim od ograničenja pri oglašavanju pornografije i slično. Sećam se da ste vi pre 5. oktobra, odnosno ceo DOS služio se oglašavanjima i nekakvim simbolima koji uopšte nisu srpski.
Da li su sektaški, i to se dan-danas toleriše, posebno u Beogradu.
Sećam se da ste do Sablje vaše reklamirali i silu, da ste stalno prikazivali revoluciju petooktobarsku, paljenje Skupštine itd, sve dok se nije desilo ono što se desilo i onda za vreme Sablje ste to ukinuli i prestali da emitujete.
Pozivam vas, narodne poslanike, da se ovaj amandman uvrsti, i ne samo ovaj amandman, nego svi amandmani SRS, kako bi se poboljšao ovaj zakonski projekat. Inače, ovakav kakav je ne vredi ničemu.

Dame i gospodo narodni poslanici, o ovom zakonskom projektu u načelu je dosta rečeno od nas poslanika SRS, dali smo dosta primedbi na ovaj zakon, ali kao član Odbora za prosvetu mogu reći narodnim poslanicima neke stvari bliže i neke detalje koji su se dešavali na Odboru za prosvetu, a to jeste da se ponovo nađu zajedno na istom cilju i po istoj temi bivši DOS, sadašnji DOS ili ostaci DOS-a koji danas vladaju.
Naime, na Odboru za prosvetu gotovo da su potpuno saglasni bili poslanici ili ostaci bivšeg DOS-a Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, G17 plus, ovi koji sada čine vlast. Tada smo mi uočili da je ovaj zakon vama poslat mnogo pre, možda mnogo pre nego što ste potpisali Bolonjsku deklaraciju 2003. godine. Verovatno su vam dati okviri i ono što treba da uradite. Tada je bio ministar Gašo Knežević i verovatno zbog one borbe oko vlasti među vama niste uspeli da taj zakon u toj verziji proturite, a sada to pokušavate zajedno i to će se pokazati prilikom glasanja u Skupštini.
Što se tiče ministra prosvete, on je na Odboru za prosvetu rekao da se nije mnogo mešao u svoj posao, da su to pisali rektori univerziteta, neke nevladine organizacije. Uglavnom, na Odboru za prosvetu glavnu reč je vodio Gašo Knežević, ministar prosvete se nije mnogo mešao, pa ni pomoćnik ministra prosvete, jer nisu ni znali neke detalje da objasne nama članovima Odbora, pa i kolegama poslanicima, univerzitetskim profesorima koji su postavljali pitanja. Znači da se nisu mešali u svoj posao, jednostavno dato im je to da odrade i ima da se odradi.
Ja sam rekao javno ministru prosvete da nije bilo potrebe za nekom kozmetičkom promenom, da sekiramo Gašu Kneževića da ne bude ministar, mogao je i da ostane.
Međutim, ministar prosvete je rekao da bi želeo da bude ministar sporta, koliko se sećam, a Ministarstvo prosvete ga nije mnogo interesovalo. To se i vidi. Tako se to odvijalo i posle takve kohezije, mi smo srpski radikali napustili taj odbor, videli smo da je sve to dogovoreno unapred i normalno da će se sve to tako odraditi.
Ovaj zakon, o kojem smo dosta govorili, jeste nešto slično Šuvarevoj školi, ako se sećate osamdesetih godina, kada je napravljena velika zbrka u osnovnom i srednjem obrazovanju. Naime, ovako sklepan zakon napraviće veliku zbrku, verovatno i frku i trku, nerazumevanje u oktobru kada bude upisni rok i verujem da će trebati najmanje dve tri godine da i sami oni koji su pisali ovaj zakon i oni koji će raditi podzakonske akte da objasne na univerzitetima i fakultetima šta i kako da se radi i kakva će sve situacija da bude na fakultetima.
Ako čitate ovaj zakon i vidite nadležnosti nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, i oni koji se razumeju u šematski prikaz i ustrojstvo Ministarstva prosvete, videćete da se mnoge nadležnosti Ministarstva prosvete poklapaju sa nadležnostima ovog našeg nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Znači, mnoge nadležnosti.
Vama je poznato da u Ministarstvu prosvete postoji sektor za predškolsko obrazovanje, osnovno, srednje, više i visoko, da ti sektori u svojim telima imaju i ostala tela koja se bave kreiranjem visokoobrazovne politike, počev od naučnoistraživačkog odeljenja, zatim nekih zavoda itd. Znači, to su sve tela koja su nekada radila ovaj posao.
Danas mi dupliramo, a ako posmatramo da smo usvojili već jedan nacionalno prosvetni savet, ovo je trodupli trošak građana, odnosno namet na leđa građanima Srbije. Vama je poznato da ste pre dva-tri meseca izglasali vašom većinom Nacionalni prosvetni savet, protiv koga smo mi srpski radikali bili iz razloga da se ne stvara jedno birokratsko telo, birokratsko upravljačko telo koje će biti eksponent većine ove skupštine ili eksponent Vlade Republike Srbije. Znači, da se ne stvara jedno takvo telo koje bi stvaralo i značilo samo dupliranje poslova, a da ne govorim o trošenju budžetskih sredstava.
Ako ste već prihvatili i izglasali Nacionalni prosvetni savet, meni je cilj da podsetim vas i građane Srbije koje su nadležnosti tog Nacionalnog prosvetnog saveta, kakav je sastav tog Nacionalnog prosvetnog saveta, da iz toga zaključite da je formiranje ovog nacionalnog prosvetnog saveta bespotrebno.
Primer radi, sastav Nacionalnog prosvetnog saveta, koji ste vi ovde izglasali i usvojili, samo da vam kažem iz kojih je to struktura, počev od naših institucija, naših ustanova, sve do sindikalnih organizacija, verskih ustanova i predstavnika nacionalnih manjina. Evo, samo da vidite koliko imate ovde članova Nacionalnog prosvetnog saveta univerzitetskih profesora ili profesora sa doktorskom disertacijom.
U ovom prosvetnom savetu birano je tri člana iz reda akademika, jedan član iz Matice srpske. To je četiri profesora. Zatim, imamo četiri člana iz reda nastavnika Univerziteta u Beogradu. To je osam profesora. Zatim, imamo po jednog člana iz reda nastavnika drugih univerziteta čiji je osnivač Republika: Univerzitet u Prištini, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Nišu, Univerzitet u Kragujevcu. To je 13 univerzitetskih profesora koji su već izabrani u ovaj Nacionalni prosvetni savet.
Zatim, ima članova iz redova srednjih škola, sa učiteljskog fakulteta, stručnih škola. Potom, imate članove predstavnike verskih zajednica, članove nacionalnih manjina, sindikalnih predstavnika, uglednih privrednika itd. Ako ovde dodamo da ima još najmanje pet profesora sa doktorskom disertacijom, to znači da ima oko 20 profesora koji su eminentni stručnjaci i kompetentni stručnjaci da zamene ovaj nacionalni savet od 15 članova. Time bi izbegli one troškove od 14 miliona za početak rada ovog nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
To je ono protiv čega smo generalno mi srpski radikali, zato što ne želimo da ovom napaćenom narodu, koji jedva sastavlja mesec za mesecom, da i dalje pravimo nove namete i bespotrebno trošenje budžetskih sredstava, a ujedno i stvaramo jedno birokratsko telo koje će da sužava autonomiju i univerziteta, fakulteta, odnosno samog studenta.
Problem ovog zakona nije samo u tome što smo potpisnici Bolonjske deklaracije. Niko od nas srpskih radikala nije protiv raznih potpisa deklaracija, konvencija koje će da unaprede naš obrazovno-nastavni program ili, kako vi kažete, studijski program. Mi smo protiv da nama neko iz inostranstva servira nešto što će neki predstavnik naše vlade da se smeška i da tamo potpiše, a u stvari da to ide na štetu naših mladih generacija, naših mladih akademaca. To je primer i ovog zakona.
Ako vi usvojite onaj zakon povodom koga ste imali problema, vezano za rasturanje NIS-a, to će naneti nama i privrednu i ekonomsku štetu, ali ako vi usvojite jedan ovakav sistemski zakon za visoko obrazovanje, te posledice biće mnogo veće i teško se mogu ispraviti. To su oni problemi koji su generalno vezani za ovaj zakon o visokom obrazovanju.
Mi smo i pre ovog zakona imali dva zakona o univerzitetu. Kada sam radio u Ministarstvu prosvete 1998. godine, rađen je Zakon o univerzitetu. Sećam se da su tada bile formirane dve komisije: Vladina komisija i komisija Ministarstva prosvete. Gotovo celu godinu se vodila javna rasprava oko tog zakona. Bili su uključeni eminentni stručnjaci, profesori, doktori, svi oni koji mogu da doprinesu radu na takvom zakonu. Sećam se da je taj zakon usvojen 1998. godine. To je jedan od najboljih zakona za visoko obrazovanje koji je usvojen u našoj istoriji.
Taj zakon, sa nekim malim izmenama i dopunama, mogao je da vlada decenijama. Nije bilo potrebe da ga menjamo.
Ovo što danas vi radite, u stvari, jeste ono što rade mnoge nevladine organizacije, one koje vršljaju po našoj zemlji, one grupacije ljudi na univerzitetu i fakultetima koje su i učestvovale u kreiranju ovog zakona, jer, po svemu sudeći, bar ja nisam video neke javne rasprave, neke okrugle stolove, neke polemike koje su se vodile o ovom zakonu, koje bi se prenosile preko sredstava informisanja. To znači da je sve rađeno po nalogu i potpisivano po nalogu.
U ovom zakonu poseban problem jeste što student nije u centru pažnje, nego Bolonjska deklaracija i neki dodaci koje ste vi uradili kako bi Vlada Srbije mogla slobodno da vrši centralizaciju visokog obrazovanja. Da je student u centru pažnje, ne bi se desilo da se studentu omogući da polaže samo dva puta ispit. Šta ako ne položi drugi put? Onda ponovo sluša nastavu, ali nije definisano šta posle toga. Znači, niko ne zna studentska prava posle toga.
Da ne govorim o evropskom sistemu prenošenja bodova, gde studenti koji imaju uslova da budu na budžetu treba da imaju 60 evropskih prenetih bodova, a onaj ko ima para i može da plati, treba mu 36. Šta će se desiti? Desiće se da oni dobri srednjoškolci upišu odabrane smerove na fakultetima, a oni što nemaju novca neće moći da imaju pristup odabranim smerovima. To je suština. Da ne govorim o novcu koji se daje na privatnim fakultetima.
Ima ovde jedna stvar koju treba pomenuti, a to jeste da se kriterijumi za dobijanje dozvole za rad i akreditaciju studijskog programa pooštravaju. Ali, i to je malo. Trebalo bi sa 60 redovno zaposlenih profesora popeti broj na bar 70, jer bi se time izbeglo da privatni fakulteti niču kao pečurke i stvaraju haos u obrazovanju.
Zato apelujem na sve poslanike ove skupštine da ovaj zakon uopšte u načelu ne prihvate, jer će napraviti veliku štetu za naše visoko obrazovanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama jedan sistemski zakon, veoma važan, za koji je zainteresovana naša javnost, zakon koga će se morati stotine hiljada mladih ljudi u budućnosti pridržavati, normalno ako bude prošao kroz skupštinsku proceduru.
No, problem je u tome što su ovaj zakonski projekat, kao i mnoge prethodne, napisali deo DOS-a koji je na vlasti, kao i onaj deo DOS-a koji je u opoziciji, uz asistenciju Evrope, ili nekoga iz Evrope.
Ili prepisuju neke zakone od zemalja koje su u tranziciji i koje se približavaju članstvu Evropske unije.
Tako je i ovaj zakon napisan, prepisan, naime on je došao i poslat je pre 2003. godine, još 2002. Okvirno je poslat bivšem DOS-u i normalno da se tada morao napraviti i uokviriti zakon koji će odgovarati delu Evrope, odnosno potpisivanju 2003. godine Bolonjske deklaracije.
Nije čudo što sinoć na Odboru za prosvetu na mnoga pitanja koja su postavili članovi Odbora, a i univerzitetski profesori, gospoda iz Ministarstva prosvete nisu znala da odgovore precizno i tačno, pa tako ovaj zakon donosi mnogo zabuna, mnogo nejasnoća, od samog načina studiranja, od samog načina organizovanja studija, redovnih studija, pa onda imamo prvog stepena, drugog stepena i zvanja trećeg stepena, pa do onog načina prenošenja evropskog sistema bodovanja.
Mi znamo da različitost postoji u svim zemljama na fakultetima i univerzitetima, pa i u našoj, i da je teško usaglasiti taj evropski sistem prenošenja bodova i bodovanja u jednoj zemlji od fakulteta do fakulteta, čak srodnih fakulteta, a kamoli na prostoru Evropske unije. No, oni koji potpisuju te deklaracije, koji daju potpise na evropske zahteve, izgleda ne razmišljaju o posledicama koje će zadesiti naše generacije i budućnost, no jednostavno što im se poturi to i potpišu.
Zato i ovaj zakon, u celini, kada je pravljen njemu nije u centru student, nego mu je u centru pridržavanje Bolonjskoj deklaraciji. To je centar ovog celog zakona. Zato možete videti da ovde ne samo što fakulteti gube svoju autonomiju i autonomnost, nego jednostavno želi se da preko asocijacije univerziteta bude centralizovana vlast nad celim visokim obrazovanjem.
Ta asocijacija univerziteta je šarolika i pitanje je koliko je ona čvrsta, ali verovatno se sada ovim zakonom želi učvrstiti, zato što će imati monopol ne samo na davanje akreditacije studijskih programa, nego i na finansije.
Zato mi srpski radikali imamo velike primedbe na ovaj zakon. Mi smo to iskazali u našim amandmanima, a ja ću se zadržati na nekim primedbama koje su ozbiljnog karaktera i koje su se morale izbeći. Ali, zbog vremena neću stići da kažem sve ono što sam zamislio.
Naime, prvo, ono što mi ne prihvatamo, to jeste formiranje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Vama je poznato da smo mi samo pre nekoliko meseci izabrali Nacionalni prosvetni savet i tada se niko od vas nije setio, nije hteo da se seti, da smo mogli taj nacionalni prosvetni savet da obavežemo da on prihvati ingerencije i nad visokim obrazovanjem. Zašto to govorim?
To govorim iz dva razloga. Prvi razlog je naučnog karaktera, a drugi je finansijskog karaktera.
Naime, na onom nacionalno-prosvetnom savetu koji smo mi ovde izabrali, normalno uz primedbe SRS, jer mi smatramo da su ti nacionalno-prosvetni saveti eksponenti vlasti i Vlade Srbije, znači uz naše primedbe, vi ste uspeli većinom da izaberete taj nacionalni prosvetni savet i već kada ga imamo i on se finansira iz budžeta, znači ima svoje komisije i tela, zar nije mogao da uzme i nadležnost da vodi i kreira i politiku visokog obrazovanja.
To je moguće i zato što su u tom nacionalno-prosvetnom savetu od 42 čoveka uključene sve strukture našeg društva, znači i institucija i ustanova, počev od SANU, pa preko univerzitetskih profesora, profesora fakulteta, viših škola, srednjih, osnovnih, verskih zajednica, nacionalnih manjina i privrednih predstavnika normalno.
Znači, jednostavno imamo sve predstavnike koji su mogli mnogo bolje da obavljaju ovaj posao od ovog nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji ćete vi formirati i tako stvoriti još jedan birokratski aparat, koji će služiti normalno Vladi Srbije i centralizovati stvari u visokom obrazovanju, i normalno ovoj većini tj. ostatku DOS-a.
Posebnu primedbu upućujemo na deo vašeg zakona gde se smanjuje obim studija. Tu postoje velike nejasnoće. Na primer, tehnički fakulteti su do sada izučavani pet godina, medicinski šest, a sada se to smanjuje na tri i četiri godine. Ostaje i mnogo nedoumica oko specijalizacije, odnosno magistarskih studija, doktorskih disertacija i zvanja doktora nauka.
To je ono što zbunjuje mnoge studente, pa i roditelje. Normalno da će mnogo vremena trebati da se možda snađu sami univerziteti i fakulteti prilikom ove reorganizacije.
Druga bitna primedba jeste da fakulteti mogu zasebno, na osnovu svojih opštih akata, svog saveta, da propisuju školarinu. To je ono što potvrđuje da student nije u centru pažnje ovog zakona. Jednostavno, moralo se imati u vidu da prilikom plaćanja školarine, čak i kod srodnih fakulteta, postoje velike razlike i šarenilo. To se mora izbeći. Ovo je trebalo usaglasiti na nivou univerziteta ili fakulteta, da bar ta školarina bude izjednačena.
Na kraju, želim reći da SRS neće prihvatiti ovakav zakonski projekat koji ste vi napravili, zakonski projekat koji ide na štetu, pre svega, naših mladih generacija, a uopšte, i celini našeg društva. Mi smo učinili sve da našim amandmanima pokušamo da ispravimo i poboljšamo deo ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prethodni set zakona vezan za poreze i carine, tako i ovaj zakon o javnom dugu predstavlja samo jedan novi namet građanima Srbije, a nikako dobro. Zbog toga smo mi srpski radikali podneli ovoliko amandmana. Jednostavno tražimo da se ovo briše, jer time želimo da se ovaj kompletan zakon briše i da se o njemu ne glasa ili da se ne izglasa.
Možda je ovakav zakon potreban, ali ova materija mora da se uredi, kao i strategija zaduživanja, na sasvim drugi način.
Ovde nisu dati kriterijumi na osnovu kojih se država zadužuje, znači da tu nema odgovornosti, iako nam ministar reče kako u prethodnom periodu nije bilo pravne regulative za zaduživanje.
Šta imamo danas? Po ovom zakonu, jednostavno i dalje uvlačimo sebe i građane Srbije u nove dugove. Desiće nam se, prema statističkim podacima, da i deca koja se tek budu rađala budu zadužena između 12 i 15 dolara. To je valjda perspektiva i to je učinak ove vlade i hvale koje smo danas čuli od onog eksperta iz G17 plus, Zabunovića, ili kako ga nazivaju, ne znam, kako Srbijom teče med i mleko, kako ima napretka, kako su građani zadovoljni i kako su oni smanjili zaduženje države Srbije i slično.
Gospodin Dinkić ovim zakonom dobija takva ovlašćenja koja nema ni predsednik Vlade. Jednostavno, on je ovde sve, on može da ugovara kredite, zajmove ili ako nekoga on ovlasti. Znači, može da ovlasti nekoga iz Ministarstva finansija da on u ime Vlade Srbije vrši zaduživanje.
Da vas podsetim, ovde u ovoj našoj raspravi, koliko mi sedimo u ovim klupama, do sada nismo imali nijedan razvojni zakonski projekat koji obećava građanima neki prosperitet ili privredni i ekonomski razvoj, već samo nekakve namete, poreze, formiranje nekakvih agencija, nekih tela, i to su jednostavno parazitska tela i više u budžetu Republike Srbije. Ovaj zakon nije ništa drugo, već način da se pokrije deficit, pozajmicom kratkoročnih kredita i time Vlada želi da preživi i opstane.
Pitam se, a treba svi da se zapitamo, kada 2007. godine dođu otplate mnogih kredita koje uzima Vlada Srbije, na čelu sa ministrima Dinkićem i Veljom Ilićem, kako će to građani u tom periodu pa dalje podneti i izdržati.
Ovde se hvalio jedan iz ekspertske grupe kako je u budžetu suficit od milijardu i po evra. Pitam se čije su to pare. To su pare od nameta od poreza, uvođenja PDV-a, to su pare građana koji su ostali bez posla, građana koji svakodnevno ostaju bez posla. Kaže, hoćemo da rasteretimo administraciju tako što ćemo otpustiti 10% radnika iz organa uprave. Gde ti ljudi treba da idu?
Videli ste da su građanska lica pri vojsci Srbije i Crne Gore, gde se oni hvale da su preko 5.000 otpustili, danas su ostali ljudi bez hleba, bez posla, prisilno su oterani ljudi sa 25-30 godina radnog staža, ljudi koji imaju po dvoje ili troje dece, koja su sada studenti ili učenici. Kako će ti ljudi da opstanu i šta smo mi time rešili? Mi smo time samo povećali broj nezaposlenih, kako oni govore da je bilo ranije 900.000, a sada ih ima skoro milion.
Mlađan Dinkić je obećao malim preduzećima i onim samostalnim trgovinskim radnjama, paušalcima, koji slabo rade, da im on otplati onaj terminal i šta je sa tim?
Od toga nema ništa, jer to je jedna ujdurma koja se sada pravi po Srbiji, a takvih ima oko 105.000. Znači, ovo su sve obmane i laži.
Ovaj član 12, na koji sam podneo amandman da se briše, uređuje neku materiju gde treba priliv tih sredstava od kredita da se reguliše. Kako da uredimo priliv sredstava? Ponovo ta ovlašćenja ima ministar finansija ili neko koga on ovlasti.
Posebno je zabrinjavajuće što u obrazloženju ovog zakona stoji da je ovaj zakon urađen na osnovu nekih znanja i saznanja iz zemalja u okruženju koje su dugo godina zadužene, ja ne znam koja je to, jedino je Albanija zaduženija sada od nas, kao i na osnovu iskustva nekakvih eksperata i zamenika. Čudno mi je da ovakva ekspertska grupa sada traži pomoć eksperata iz daleke Amerike, od jedne zemlje koja je najzaduženija u svetu, od zemlje koja radi tuđim parama i koja sva zla čini na ovom kontinentu. Znači, ovi eksperti ipak nisu dovoljno jaki da bi mogli da reše sve ovo, nego tražimo pomoć od eksperata sa strane.
Ovde ne bih mogao ništa drugo dodati, već na kraju da kažem da ovaj zakon nema preciznosti niti konciznosti, niti je dobar za ovo vreme u kome mi živimo, a posebno ne za ovu Vladu Srbije koja se hvali da je u Srbiji sve dobro, da se povećava izvoz, da se povećava uposlenost radne snage, da imamo suficit u budžetu.
Znači, ovaj zakonski projekat jednostavno treba odbaciti. Predlažem da prilikom glasanja usvojite amandmane Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, set ovih poreskih zakona koje danas ovde obrazlažemo je u stvari jedan bitan set zakona za građane Srbije, zbog čega i mi narodni poslanici imamo obavezu da ih malo bliže upoznamo sa tim šta se u stvari predviđa ovim zakonskim projektima.

Naime, kao i većina zakonskih projekata do sada tako i ovaj set poreskih zakona u stvari predstavlja samo jedan dodatni namet građanima Srbije ili, bolje rečeno, "presipanje praznog u šuplje". Zašto to govorim? Zato što oslobodimo jednu oblast poreza na dodatu vrednost, a obuhvatamo druge delatnosti rada i života naših građana.

Setimo se da je gospodin ministar obećao da će fiskalizacijom građana i uopšte svih ekonomskih i privrednih subjekata biti suficit u budžetu. To je tačno, suficit u budžetu postoji, ali pitamo se kako nam građani žive. Da li građani žive bolje ili gore?

Treba poći širom Srbije i videti kako žive radnici koji su ostali bez svojih preduzeća, kako živi prosveta, kako žive zdravstveni radnici, kako živi vojska, policija. Tamo plate stagniraju ili se minimalno povećavaju, dok je potrošačka korpa sve teža i teža.

Sećamo se da je ministar obećao kako će uvođenjem novih terminala i novog uređaja moći da prati rad preduzeća, malih i velikih, STR-a i paušalaca. I, obećao je gospodin ministar da će tim malim siromašnim preduzećima, ili STR ili paušalcima država obezbediti ovaj novi uređaj radi kontrole fiskalnih kasa. Nažalost, danas čujemo od ministra da će to učiniti samo u onim preduzećima koja dobro rade i koja imaju promet do 20 miliona.

Očekujemo da će ministar ispuniti svoju obavezu i da će svima onima kojima je obećao da će nabaviti terminal, novi uređaj, to i omogućiti, a nikako primena zakona koja ih opterećuje da do 1. jula sklope ugovor o nabavci ovog uređaja koji košta od 150 do 300 evra. Normalno da će se uvozom i nabavkom ovih uređaja i terminala verovatno ponovo ovajditi neko preduzeće ili neka firma, koja je možda bliska nekom ministarstvu iz današnje Vlade, verovatno Ministarstvu finansija.

Prilikom izlaganja obratiću najviše pažnje na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost. Radi javnosti i građana moramo znati šta se u stvari to smanjuje, gde se smanjuje taj PDV, ali i ko je obuhvaćen PDV-om. To je posebno rečeno u članu 23. stav 2. tačka 1) zakona, gde se kaže – reči "hleba, mleka" zamenjuju se rečima "hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda", a posle reči "biljnog porekla" dodaju se reči "i meda", i tako redom. U tački 1a) kaže se "vode za piće, osim flaširane".

Znači, porez na dodatu vrednost prilikom kupovine stambenih objekata koji se smanjuje sa 18% na 8% želi se nadomestiti oporezivanjem širokog opsega proizvoda, pre svega prehrambenih proizvoda, protiv čega smo mi srpski radikali. Ako već uvodimo PDV i na vodu za piće, pitamo se šta građani time dobijaju, da li imaju olakšice ili novi namet.

I tako redom su u članu 8. doslovce opisani proizvodi koji se sada oporezuju. To su, pored ovih koje sam pomenuo, žitarice, suncokret, soja, šećerna repa, uljana repica, lekovi, smeša za ishranu stoke, živa stoka, usluge koje se naplaćuju putem ulaznica (sportski događaji, muzeji, galerije, botaničke bašte i zoološki vrtovi, ako promet ovih usluga nije oslobođen od PDV-a), kao i oporezivanje pojedinih dobara po posebnoj stopi PDV-a, znači, voda za piće koja se isporučuje preko vodovodne mreže. Ovde su obuhvaćene gotovo sve delatnosti koje ranije nisu bile obuhvaćene, videli ste sami, čak su tu i koncerti i sve one kulturne i sportske manifestacije, čime se dodatno opterećuju građani Srbije.

Dalje, članom 8. predlaže se da ministar finansija podzakonskim aktom bliže uredi šta se smatra promenom namene stambenog objekta, kao i način i postupak utvrđivanja i plaćanja razlike PDV-a. Ovde je dat rok od pet godina, znači, najmanje pet godina da bi mogao građanin da promeni namenu stambenog objekta. Zar je to moralo, jer to je dug period? Ovaj period obavezuje građane da ako u roku od pet godina promene namenu stambenog objekta i stambenog prostora moraju da plate pun PDV, i ja mislim da je rok predug i da je to veliko opterećenje za građane.

Želim da kažem da se predmetom oporezivanja smatra stavljanje na raspolaganje patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine. Dakle, sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se svako pružanje usluga bez naknade. Znači, ovde su i patenti, licence, zaštitni znakovi, sve je oporezovano po ovom novom predlogu zakona.

U članu 11. predlaže se poresko oslobođenje pri uvozu pomagala i opreme za invalidna lica, osim motornih vozila. Mislim da je ovo nedorečeno i da je kontradiktorno izjavi ministra da su posebne kategorije invalida oslobođene plaćanja PDV-a na motorna vozila.

Dalje, u članu 17. se predlaže da samo obveznici PDV-a koji se bave prometom polovnih dobara, uključujući i polovna motorna vozila, umetničkih dela, utvrđuju osnovicu za obračun PDV-a kao razliku između prodajne i nabavne cene dobara, uz odbitak PDV-a koji je sadržan u toj razlici, pod uslovom koji je propisan zakonom.

Znamo da je već jednom plaćen porez na taj polovni proizvod, bez obzira da li je automobil ili bilo koji drugi predmet, pa zašto ponovo oporezivati taj isti proizvod. Mislim da ovo, iako se oni zaklinju u Evropsku uniju, nije u skladu sa zakonima Evropske unije.

Dalje, da ne kažem da je obaveza čuvanja evidencije PDV-a 10 godina, jer to je jedna nova administracija i jedan novi namet za preduzeća i sve one koji su obveznici plaćanja PDV-a.

U članu 25. predlaže se da ministar finansija podzakonskim aktom bliže uredi šta se smatra dobrima i uslugama neposredno povezanim sa verskom delatnošću. Baš ovde, bez obzira na ovu interesnu ekspertsku grupu, ovo su stvarno velika ovlašćenja da sada ministar finansija odlučuje koja su to dobra koja su u interesu verskih zajednica. Verujem da je ovo suvišno, kao i suvišna ovlašćenja ministra finansija.

Imamo puno nedoumica, kao što sam na početku rekao, da ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost građani Srbije neće dobiti nikakve olakšice, nego će jednostavno biti nadodato oporezivanje drugih oblasti, a pre svega, što je najgore u ovom zakonu, to je oporezivanje prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda.

Bez obzira da li će ova skupštinska većina usvojiti ovaj set zakona, mišljenja sam da građani Srbije iz dana u dan sve gore žive, da im neće doneti nikakvo dobro. Jednostavno, mi ovde obrazlažemo i razlažemo samo one zakonske projekte koji dodatno opterećuju građane, a nikako da im stvorimo nekakve olakšice.

Zbog toga predlažem da ova skupštinska većina usvoji amandmane Srpske radikalne stranke, čime bi se poboljšali ovi zakonski projekti i time bismo bar delimično izašli u susret građanima Srbije. Hvala.