Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na povredu Poslovnika, član 23. i član 225.
Naime, član 23. glasi: ''U Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu, najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Narodne skupštine'', to je stav 1. Stav 2: ''Poslaničku grupu čine narodni poslanici jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana koje imaju najmanje pet narodnih poslanika.''
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo svedoci da već više od mesec dana jedna grupa bivših poslanika SRS uzurpira Narodnu skupštinu Republike Srbije, uzurpira prostorije Narodne skupštine Republike Srbije, pa čak tamo i lepe neke slike svojih lidera, a evo sa ovog mesta, radi objašnjenja i obaveštenja građana Srbije, da znaju da je ta odmetnička grupa izabrana na poslaničkoj listi SRS-dr Vojislav Šešelj.
Niko ovde nikome ne brani da osniva razna udruženja i političke organizacije, koliko znam ima ih negde oko 475 u Srbiji, pa neka bude i ova njihova 476, ali mi tražimo od Narodne skupštine, od nadležnih, da nam vrate mandate, da vrate mandate SRS, jer se u protivnom krši Ustav Srbije, krši se Zakon o izboru narodnih poslanika, krši se ovaj poslovnik.
Reklamiram i povredu člana 226, gde se kaže: ''Narodni poslanik ima pravo da traži objašnjenja i obaveštenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministra i funkcionere u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalazi, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.''
Moram danas da podsetim građane Srbije da se ovde gotovo celo popodne govori o raznim aferama, počev od poskupljenja gasa i nekakvih potpisa zloupotrebe određenih direktora, preko enormnog poskupljenja telefonskih usluga, zatim najava ostalih poskupljenja ostalih energenata, zatim pominjanje statuta Vojvodine, koji je u direktnom sukobu sa Ustavom Srbije, jer se tamo formira neka vlada Vojvodine, pa ne znam gospodine ministre u kakvom odnosu će biti Vlada Srbije i Vlada Vojvodine, prema tom novom proklamovanom statutu. Misija Euleksa se i dalje na KiM raspoređuje, pa nažalost čak i pojedinci iz ove vlasti to podržavaju i javno govore o tome ....
(Predsednik: Vreme.)
Da ne govorim o zaštiti državne granice....

Zahvaljujem se, javiću se kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram Poslovnik, čl. 104. stav 1, koji kaže - Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Prethodni govornik, gospodin Ferzo ili Fejzo, kako mu je tačno ime ne znam, izašao je za ovu govornicu i ovako kao oslobodilac na jedan način je uvredio kompletnu opoziciju, pre svega SRS, kada je ovde izgovorio kako bi odluka Savetu bezbednosti u Njujorku bila priuštena samo jednom delu, odnosno vlasti ovde u Skupštini ovog parlamenta, a drugi deo opozicije koji se godinama bori za Kosovo i Metohiju, za opstanak Kosova i Metohije u Srbiji uvredio je na taj način što je rekao da se okupe crveni, žuti, zeleni, negde na trgu jednom, a drugi na drugom, i tako zajedno da prave slavlje po Beogradu.
Ovom prilikom koristim da tog gospodina, poznatog za borbu ljudskih prava na prostoru stare Raške, pozovem da i sada nastavi tu borbu, a da se okupe tamo jedni u Gnjilanu, drugi u Prizrenu, treći u Uroševcu, četvrti u Kačaniku, peti u Mitrovici i da zajedno bude taj skup njihov zajednički da prodefiluju kroz Prištinu.
Tada bi značilo nešto i za ovaj parlament i za Srbe na Kosovu i Metohiji. Na ovaj način samo vrši diskriminaciju ljudi koji se stvarno i istinski bore za Kosovo i Metohiju. Ovih dana poslanici SRS-a pokazali su sa ove govornice da smo mi oni koji traže da se raspravlja o Kosovu i Metohiji kao o važnijem problemu nego o šengen vizama, sa naših 108 potpisa, a vi ste to ignorisali. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104.
Gospodine ministre, vi ste verovatno sa gospođom imali i duela i razgovora dugih, ali bih želeo ovom prilikom da vas opomenem, a iritiran prethodnim izlaganjem gospođe Pešić, u smislu da ovom zemljom se traži da i dalje može vršljati ko stigne i kako ko hoće.
Molim vas, samo jedan primer - hapšenje Karadžića, srpskog heroja, i način hapšenja Karadžića, da ovom prilikom pomenem, kad je kidnapovan i kada je tri-četiri dana držan u nekakvim prostorijama, sa kesom na glavi, i sve ono što se njemu desilo javnost je obaveštena i čula je o tome poslednjih nekoliko meseci.
Imali smo slučaj i pre dve-tri nedelje, kada je ponovo kidnapovan građanin Beograda i isto odveden i držan u podrumu, valjda je ličio na Ratka Mladića ili bilo koga.
Ako se bude nastavilo i po ovom principu što traži gospođa Pešić, da ovom zemljom može da vršlja ko hoće i odakle hoće, razne strane agenture koje nisu evidentirane u Republici Srbiji, a pošto živim u Novom Pazaru, blizu Kosova i Metohije i Crne Gore, mogu vam reći da je tamo svakodnevni ilegalni prelazak određenih ljudi iz Crne Gore, odnosno Makedonije, Bosne i Hercegovine, neevidentiranih na tom prostoru i zato se na tom prostoru dešavaju velika krivična dela, rad sa drogom, opojnim sredstvima, municijom, oružjem i svim onim što se svakodnevno čuje i čita u dnevnoj štampi.
Molim vas da po ovom pitanju, ako još uzmemo u obzir dužinu granice koja gravitira od Kosova i Metohije do Crne Gore, mislim od Priboja do Prijepolja, Tutina do Novog Pazara, pa sve do Raške i dalje, ta dužina koja nije dobro i dovoljno obezbeđena, tražim od vas da vi, kao ministar policije i potpredsednik Vlade, preduzmete sve mere kako bi se zaštitili građani Srbije i kako bi se evidentirali oni koji vršljaju i unose nemir, švercuju, bave se kriminalom i vršljaju državom Srbijom. (Predsednik: Vreme).
Da zaključim, da se ne ponovi nekakvo kidnapovanje nekog građanina od strane raznih špijunskih, obaveštajnih, stranih agentura..

Gospodin koji je govorio je pogrešno razumeo moje izlaganje i poziva se na Republiku Srpsku i Crnu Goru, na rođake. S obzirom da pripada onoj partiji, poznatoj od 90-tih godina naovamo, koji su uglavnom profitirali sa tim nevladinim organizacijama i svim onim što su doveli u Republiku, ondašnju Jugoslaviju, pa Srbiju, pre svega, nisam se izjasnio da li se to odnosi na Crnu Goru, Makedoniju, da li na rođake iz Republike Srpske.
Ali, gospođa koja je pre njega govorila je govorila generalno o strancima i upoređivala komunističko vreme pre 80-tih godina sa sadašnjim vremenom, a tada je bilo drugo vreme, druge prilike i ona je verovatno to vreme dobro upamtila.
Govorio sam u vremenu u kome se mi nalazimo, u vremenu kada našom zemljom vršljaju razne strane špijunske agenture, koje hapse ljude, odnosno kidnapuju ljude. U tom pravcu sam govorio i ne možemo upoređivati ono što vi hoćete da liberalizujete neke stvari, u smislu da se dozvoli da stranac može doći, bilo ko i odakle, a da se ne prijavi mesto boravka. Idite vi u neku zemlju, pa nemojte da prijavite policiji svoje boravište, pa ćete videti koliko ćete platiti kaznu. Samo sam govorio u tom pravcu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama imamo jedan ozbiljan zakonski projekat, koji je usvojen negde pre tri godine, negde septembra 2005. godine, i mi smo od tada, srpski radikali i uopšte naša poslanička grupa SRS, dali velike rezerve i ukazali na velike manjkavosti ovog zakona o visokom obrazovanju, kao i o Zakonu o osnovnom, srednjem i predškolskom obrazovanju.
Naime, ugrađivanjem Bolonjske deklaracije u naše obrazovanje gotovo da je napravilo haos u prosveti i opštem obrazovanju iz razloga, što je pomenuo moj prethodni kolega iz SRS, što naše društvo nije bilo spremno ni materijalno, ni prostorno, ni intelektualno, pa mogu da kažem i kadrovski, da prihvati takvu deklaraciju, odnosno da izgradi neki nivo koji su osmislili neki u Evropi.
Vama je poznato da Bolonjsku deklaraciju primenjuje malo zemalja u Evropi i uglavnom ona služi za izvoz, odnosno za Istočnu Evropu, i to je sada nametnuto i vama koji sedite ovde, pa je onaj pretprethodni parlament imao jednu tešku obavezu da raspravlja o tim zakonima i normalno sa nekom većinom usvoji sve one zakone koji danas evo trpe promene.
Ne samo ovaj Zakon o visokom obrazovanju, nego i zakon o osnovnom, srednjem i predškolskom obrazovanju mora pretrpeti ozbiljne promene i ozbiljnu dogradnju. Ne treba neko da shvati da smo mi srpski radikali generalno protiv promena, protiv napretka u obrazovanju, ne želim da neko shvati da smo staromodni u tom pravcu, ali želim da kažem, kako je i sam ministar ovde izneo, da se ono što ste vi odnosno što je vama nametnula Evropa nije pokazalo u praksi i da jednostavno je degradiralo naše obrazovanje kompletno.
To pokazuju sada procenti uspešnosti na visokom obrazovanju i postizanju ESPB tih bodova, koji eto kažemo nisu generacije dostigle, mi iz prosvete ako krivimo učenike, a nas pravdamo, verujem da ne treba ni da radimo tamo i da nam nije mesto u obrazovanju. Nije to problem.
Problem je sasvim druge prirode. Problem je što od 2000. godine pa naovamo mnogi privatni fakulteti i mnoge više škole u tom vremenu dobile su licencu odnosno akreditaciju za osnivanje i za rad. Jednostavno, sada je aktuelno fabrikovanje kadrova sa svih strana.
Jednostavno, profesor koji sada radi u osnovnoj, srednjoj školi ili na fakultetu, ako primeni bodovanje, videćete da je u pitanju kvantitet, a nikako kvalitet znanja. Treba da je učenik redovan, da dođe, da uredi neki rad, treba da prisustvuje, da učestvuje u nekim takmičenjima, u nekim vašim radionicama i sve mu se to boduje. Nažalost kvalitet znanja, kao što je bilo ranije, ne boduje se i ne vrednuje. To košta sve nas, to košta ceo naš sistem. Mi treba to ozbiljno da shvatimo i razmislimo o svemu što danas činimo.
Došli smo u situaciju kada treba da primimo pravnike u državnoj upravi, u opštini, u Republici Srbiji, Vladi Srbije, i dobijemo sa BK fakulteta, ima prosek devet zarez nešto, a sa Beogradskog državnog univerziteta ima prosek šest zarez nešto. Molim vas da sami stavimo ruku na srce pa da kažemo za koga bi se pre opredelili. To je ono što nije dobro i što nije merilo danas primenom Bolonjske deklaracije, odnosno ono što vi Evropejci zagovarate.
Znači, to su ozbiljni problemi celokupnog našeg društva i sistema obrazovanja. Ne mogu da vas ne podsetim, došao je i ministar Obradović, imao sam priliku da budem zamenik ministra prosvete u Vladi, pa smo vršili nostrifikaciju diploma u to vreme od 1997. do 2000. godine. Imali smo slučaj da učenik iz onog usmerenog obrazovanja, iz škole Stipe Šuvara, odseli se u Ameriku da tamo živi sa porodicom i nakon pet, šest ili 10 godina, ne mogu tačno reći, vrati se da živi u našu zemlju i treba da izvrši nostrifikaciju takve diplome. Bio sam očevidac da je taj učenik bio na popravnom ispitu u dva navrata, odnosno tada nije bilo ponavljanja, nego je u junu imao slabe ocene, tako da je nekako završio to usmereno obrazovanje, a kada je otišao u neki grad u Americi, on je imao sve odlične ocene, odnosno imao je odličan uspeh.
To mi je bilo neko merilo i povod da tada zaključim kakav je renome imalo naše obrazovanje u tom vremenu, a kakav renome i ugled ima danas.
To je stvarno degradacija školstva. To govore i naši učenici, od osnovne, srednje škole, pa i fakultetski obrazovni ljudi, odnosno na visoko školskim ustanovama, magistri i doktori, koji pokazuju svoje uspehe na takmičenjima, na svojim patentima, na svom znanju i umenju.
Mogu slobodno da kažem da zadnjih tri-četiri godine taj procenat sigurno pada, a to je nešto što mi treba zajedno, pedagozi, psiholozi i sociolozi da se uključe, da bi dogradili naše zakone o predškolskom, osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju i tako prilagodili našim uslovima, uslovima našeg podneblja, našoj inteligenciji.
Što se tiče Predloga zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju, moram da kažem da smo mi tada imali gotovo na svaki član amandmane, koji su bili sistematski povezani da poboljšaju, koliko smo mogli tada 1995. godine, ovaj zakon. Nažalost, većina nije to prihvatila.
Sećam se, tada je i SPS podržavao tu manjinsku vladu, ako ne grešim, ali nije podržala naše amandmane. Danas smo došli na neko poboljšanje koje se vidi u ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Moram reći, kao prirodnjak, da u ovom predlogu dopune zakona ima mnogo manjkavosti, ne samo jezičkih nego i pravnih nedorečenosti, pa će malo ko shvatiti šta se želi članom 2. postići, gde on treba da se dogradi, ugradi i da li je ovo aneks ovog zakona ili nešto što traje u određenom periodu.
Prvo, pošto sama izmena i dopuna nije išla redom kako su članovi pobrojani u ovom zakonskom projektu, osvrnuću se na član 2. i prva reč kaže: "izuzetno od odredbe člana 84. stava 4. i člana 88. stavova 1. do 4. Zakona".
Reč "izuzetno" se može smatrati dvojako. Mislim da ovo pravno nije dobro i jezički, da je ovo dvosmisleno i verujem da oni koji pišu ovaj predlog zakona u Ministarstvu prosvete treba da pogledaju ove stvari.
Ovde imamo u članu 2. promene, gde se uglavnom predviđa da studenti koji su upisani na osnovne studije na visokoškolskoj ustanovi posle stupanja na snagu zakona, a zaključno sa upisom u prvu godinu osnovnih studija školske 2009/2010. godine, mogu zadržati status studenata koji se finansiraju iz budžeta, odnosno mogu nastaviti studije u statusu studenata koji se finansiraju iz budžeta. Znači, ovim se želelo produžiti i poboljšati status studenata, što govori da ovaj zakon nije bio primenljiv.
Normalno, ovde se predviđaju SPB bodovi.
Mislim da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje bio zadužen ne samo da promeni Predlog zakona gde se predviđa da ovi SPB bodovi budu 60, oni su morali taj izveštaj dati Odboru za prosvetu, odnosno bar jednom u godini dana, kako tamo piše, izvestiti Narodnu skupštinu, jer prvi put stvarno čitam i čujem da je do sada taj broj bodova bio 42. Normalno, u školskoj godini se povećava na 48, 54 u 2009/2010.
Ako ministar kaže da je do sada istraživanjem pokazano da je ovaj procenat bio oko 22 do 30% ovih bodova, mislim da je opet ovo jedan namet koji verovatno studenti neće lako ispuniti, što znači da će ponovo doći na udar ovog zakona o izmenama i dopunama.
Ovde imaju i nekakve nedorečenosti u ovom zakonu. Misli se na član 84, znači član 88. stav 1. Ovde se izuzima iz člana 84. Znači član 88, ali se kaže da studenti koji se finansiraju iz budžeta, koji u toku školske godine, u okviru upisa na studijske programe, a po položenom ispitu, steknu 60 SPB bodova, imaju pravo da se u narednoj školskoj godini finansiraju iz budžeta. Tako redom, svi ovi stavovi su kontradiktorni ovom predlogu, jer ovaj član 2. je trebalo dograditi u ovom članu 88, ili mu naći mesto kao aneks ili dopunu, kao što sam rekao pre.
To je ono što je generalno meni nejasno. Možda vi na svoj način možete to da odredite. Član 123. stav 1. kaže: "... za dve godine po isteku redovnog trajanja studija" zamenjuju se rečima: "najkasnije do kraja školske 2011/2012. godine".
Gospodo, ako shvatimo da se član 123. menja ovom dopunom, gospodine ministre, da vam pročitam član 124. koji, tu je kolizija, i dalje važi: "studenti koji se upisuju na visoko školskoj ustanovi posle stupanja na snagu ovog zakona i studenti iz člana 123. stav 5. ovog zakona, imaju pravo da studiraju po uslovima i pravima studija propisanim od stupanja na snagu ovog zakona, a koji se odnosi na status studenata u pogledu finansiranja od isteka dve školske godine od dana stupanja na snagu ovog zakona". Znači, ovde je trebalo izvršiti dopunu člana 124.
Dalje, što bih još želeo da kažem, na kraju, što se tiče akreditacije visokoškolskih ustanova i programa studijskih, mislim da se u tome kasni, a koliko se sećam, u zakonu je bilo to do jula 2008. godine. Možda ovde nisam u pravu ali se kasni.
Međutim, u postupku utvrđivanja akreditacije, kao i ovaj zakon što nije dorečen, mnogo me interesuje da li, a to je ujedno i pitanje gospodinu ministru, da li mnoge visokoškolske ustanove koje nisu podnele do danas zahtev za akreditaciju, šta će se desiti sa tim visokoškolskim ustanovama, a posebno privatnim fakultetima, koji ne ispunjavaju uslove rada po ovom zakonu. Vi znate da treba da imaju najmanje 60% redovnih profesora, u stalnom radnom odnosu, izvinjavam se, kod fakulteta u unutrašnjosti bilo je manje predviđeno.
Želeo sam toliko da kažem. Mislim da bi ove primedbe trebalo uvažiti. Trebalo bi ovde dograditi ovaj predlog za izmenu i dopunu ovog zakona da bude jezički i pravno ispravan.
Mi, srpski radikali, imaćemo amandman o kome ćemo kasnije diskutovati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o izboru zamenika zaštitnika građana, Ombudsmana, i dobro je što je gospodin Janković stigao ponovo na ovo zasedanje, da čuje nekoliko stvari koje su bitne za građane Srbije, uopšte i za nas narodne poslanike.
Naime, kako rekoste, u mnogim zemljama Evrope ombudsman postoji već više godina i duže vreme, a kod nas u Srbiji, možda je jedan od razloga zašto već nismo u Evropi, zato što nismo imali zaštitnika građana i još neke proevropske zakone koje hoćete pošto-poto da nametnete, ne bi li sutra ušli u Evropu.
Mi, kao stara civilizovana evropska nacija, mislimo da treba ući u Evropu, ali dostojno, uzdignute glave, a ne poniženi, celoviti kao Srbija i sve srpske zemlje.
To je cilj SRS, mi se zato i borimo već punih 18 godina i želimo da našim susedima, Evropljanima, kažemo da mi nismo meta za potkusurivanje i da neće moći da ostvare svoje ciljeve preko Srbije i Srba, one ciljeve koje su kroz istoriju imali, a to su pokazali poslednjim bombardovanjem države Srbije i srpskog naroda.
Kod zaštitnika građana, mislim da je 23. juna podneo zakletvu, od tada pa do danas lično kao građanin i narodni poslanik nisam uočio nikakve promene. Već mesec dana SRS je oteto 18 ili 20 mandata, pa naš zaštitnik građana se nije oglasio, a trebalo je.
U našoj zemlji i u prisustvu svih državnih organa i ove semafor koalicije, kako vas nazivaju, dešava se kidnapovanje ljudi, tako da je naš srpski junak, dr Radovan Karadžić, kidnapovan, odveden negde nekoliko noći, dana, mučen, tamo je sve iscrpljeno od njega, oteta mu je dokumentacija i laptop, a eto naš zaštitnik građana se nije oglasio, nije našao za shodno da se i za tako nešto oglasi, iako se sve to dešava na oči svih građana, da ne govorim vlasti i svih bezbednosnih službi.
Nažalost, pokazaću gospodinu Jankoviću, još jedan slučaj otmice i kidnapovanja Aleksandra Isailovića, možete li ovo da uslikate, koja se desila pre samo desetak dana, a to je objavila štampa, većina dnevnih listova.
Objavio je i "Kurir", da ne kažete da nemamo podatak, 25. septembra 2008. godine, naslov "Lovci na glave", gde je gospodin Aleksandar Isailović, 59 godina, koga su oteli lovci na glave misleći da je general Mladić. Setio se da je bio zatočen u kući u Lisičijem potoku i da mu je nepoznata lekarka pomogla kad mu je pozlilo, tvrde njegovi rođaci.
U prisustvu našeg zaštitnika i tih budućih zamenika može se desiti da svakom građaninu, posebno nama narodnim poslanicima, nije sigurno da nas neko neće sačekati na nekoj autobuskoj stanici, na nekom okretalištu i sa kesom na glavi, nepoznata lica odvesti negde u neku tamnicu, držati nekoliko dana i pustiti posle određenog mučenja i tog čoveka, a i samu ličnost povrediti, da ne kažem o njegovoj duševnoj patnji i svemu onome što čovek tamo preživi.
To se, gospodine Jankoviću, dešava na očigled ovih žutih koji se hvale da su velike demokrate, a ja se vama obraćam i kažem, nemojte da budete žući od žutih. Treba da budete nezavisni i da se oglasite po ovako ozbiljnim pitanjima, i ne samo vi, nego svi, a posebno predstavnici vlasti.
Ovo je znak da našom zemljom vršljaju razne svetske agenture, ko zna kojih sve belosvetskih bandita, koji žele da sve viđenije Srbe uplaše, žele da se dodvore nekim njihovim mentorima na zapadu, Vatikanu i ko zna kome sve, Sorošu, ne bi li ostvarili svoje ciljeve.
Glavni cilj im je da razbiju SRS, jer je to jedini stožer i predstavnik ideologije srpskog nacionalizma na prostoru Evrope i Balkana. Nažalost, to ostvaruju preko pojedinaca, ali sam ubeđen i verujem da će srpski radikali izdržati i ovo. Imali smo mi još nedaća i neprilika i sa crvenim, i sa žutim, i sa crnim i sa zelenim, ali smo izašli kao pobednici.
Ovde se govori o nekakvim predlozima za vaše zamenike i predstavnici SRS, gospodin Krasić i ostali, govorili su i lično i ovde u podacima se vidi da oni koje ste vi predložili ne samo da imaju sukob sa zakonom o interesu, već imaju problema, čime se ko bavi.
Vi ste u vašem govoru rekli - dobro, nevladine organizacije nisu zlo. Ako bih sada birao kao čovek, građanin Republike Srbije, između vas i Nataše Kandić, normalno da bih pre izabrao vas.
Zato smatram da predstavnici nevladinih organizacija, koje predstavlja Nataša Kandić, ono zlo da rečem, ono ne znam šta može da se desi, ono samo poplava može da izbaci, ne verujem da može srpska majka da rodi, i još neki, da ih ne nabrajam, to je zlo za državu Srbiju i ona je direktni učesnik u razbijanju države Srbije, to permanentno radi.
(Predsednik: Zamolila bih vas da vodite računa o vokabularu i terminima koje koristite.)
Izuzetno vas slabo čujem. Kad nam se obraćate, molim vas samo jače.
Ako mi i dalje dozvolimo da nevladine organizacije mešetare državom Srbijom, da one kreiraju politiku i da njima damo prostor, normalno da ćemo jednog dana nestati i kao narod i kao Srbi, a da ne govorim šta ostavljamo našim generacijama.
Ta Nataša Kandić, kada o njoj ne piše nikakav list, niko je ne pominje, ona izaziva građane da se tuče s njima, izaziva građane da bi se potukla ne bi li se čulo do Amerike, do Soroša, i kako bi ostvarila svoja mesečna primanja. U svakom drugom slučaju ona gubi svoje radno mesto, gubi status onoga za šta je plaćaju strane službe.
Radićemo danas i sutra. Jeste da je sutra Bajram i ne treba sutra da radimo zbog vaših koalicionih partnera. Na primer, u Novom Pazaru nikada ne bih sutra zakazao skupštinu grada, ali pošto imate koaliciju "zelenih" trebalo bi sutra i vi sami da praznujete, jer to su vaši koalicioni partneri. Možemo mi i sutra, i po Bajramu da radimo. Mi jesmo zato ovde. Treba građani da budu obavešteni o svemu.
Imamo Zakon o zaštiti građana i postoje određene odredbe koje nas direktno obavezuju da znamo šta je to što ombudsman, odnosno zaštitnik građana treba da uradi kako bi sprečio neke nezakonitosti i nepravde, a posebno kršenje ljudskih prava. Mi srpski radikali smo poznati po tome da uvažavamo naše građane, bez obzira na naciju, veru, pripadnost političkoj stranci. Pokazali smo da u našim redovima imamo i predstavnike nacionalnih manjina, pokazali smo da smo mnogo veće demokrate nego vi koji se hvalite demokratijom.
Iz ovog Zakona o zaštitniku građana vidimo da zaštitnik građana ima pravo da da inicijative, ima pravo da kontroliše rad određenih organa, službi itd. Jedino valjda nema pravo Skupštinu i predsednika države. Vidim da se nigde ne pominje predsednik države, a to je ta faca koja kreira politiku, da ne kažem iz senke, ali on se meša i u rad ovog parlamenta.
On se meša u rad svega i svačega, pa bi dobro bilo da ste vi mogli sebe da izdignete na nivo da možete da kontrolišete i rad kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića i njegov rad, jer tu bi imali najviše da se zabavimo kriminalnim radnjama i nezakonitim radnjama koje se dešavaju u državi Srbiji.
Kaže se tamo na jednom mestu, znate, zamenici zaštitnika građana treba da poseduju visoko moralne i stručne kvalitete. Ne znam kojim merilima se ovo može odrediti i nije navedeno i obrazloženo kojim merama se može odrediti ko je stručan, ko je moralan i ko nije.
Dalje što je bitno da pomenem, to je da zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi. Vi imate i pravo, ako vam se neko ne sviđa ili možda govori protiv vlasti ili protiv neke političke organizacije, da i sami date inicijativu, što vrlo dvosmisleno može da se tumači.
Na kraju bih želeo da kažem da ne znam koliko će građani Srbije dobiti ovim izborom i zamenika i zaštitnika građana, ali po onome što smo uočili poslednjih meseci, od kada ste vi imenovani za zaštitnika građana, nama su se desile teške i velike nepravde koje sam prethodno pobrojao.
Posebno naglašavam da u državi Srbiji treba da se uključimo svi zajedno i da sprečimo kidnapovanje ljudi. Ne sme niko u Srbiji da bude kidnapovan sa kesom na glavi. To je poslednji čin, necivilizacijski čin koji se, na žalost, odigrava pred svima nama, a posebno pred ovom vlasti i pred vama, gospodine Jankoviću.

Danas po Poslovniku. Hvala vam puno, gospođo Hajduković. Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj vaš teror od juče podseća me na Radomana Božovića i podseća me na Mirka i Slavka kada su bili Dačić i Perčević.
Član Poslovnika 124. Sinoć sam se uplašio kada je gospođa Kolundžija izašla i počela da preti ovde kako će da zavede red, odnosno kako će narodne poslanike da šikanira, a njezi se pridružio i gospodin Ristić ...

Gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 216. Naime, prethodno kada sam hteo da objasnim zašto sam izašao, zbog vaše uke i buke, opili ste se vlašću, niste mi dozvolili, nisam ni čuo gospođu Dejanović šta mi je govorila. Prema tome, moram da kažem ovde vi koji ste opijeni vlašću da treba da saslušate narodne poslanike jer vređate dostojanstvo ove Skupštine i sve narodne poslanike u ovom visokom domu.
Povređen je član 216, gde poslanik ima pravo da traži objašnjenja od predsednika Narodne Skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, član 226, i redom drugih funkcionera, pošto je Nada Kolundžija to već pročitala.
Želim da tražim objašnjenje od gospođe predsednice zašto je juče dozvolila da predstavnici vlasti, odnosno od ovih žutih Nada Kolundžija, gospodin Ristić, Srđan, ovde izađu za govornicu negde pred kraj, negde između 5 i 6 časova i sugerišu predsedniku Narodne skupštine da vrši represiju prema narodnim poslanicima opozicije.
Nažalost, to se i danas i dešava, pa pozivam gospođu Dejanović da na objasni da li ćemo i danas raditi pod ovakvom represijom vladajućih stranaka ili će narodni poslanici imati podjednaka prava da se obraćaju građanima Srbije, da im kažu istinu ono što vi činite ovde i koja vam je želja, počev od nekih lažnih obećanja, Šengen viza, i onda redom, ratifikacija nekih sporazuma koje niste ostvarili pred građanima Srbije, već nažalost u Briselu ste dočekani negativno. Samo je ostalo da ova Šengen viza bude nešto što je lažno za građane Srbije.
U tom pravcu želim da gospođa predsednica stane u zaštitu narodnih poslanika SRS. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, čl. 225. i 226. Naime, došla je predsednica Dejanović, a mislio sam da će i dalje sedeti Čomić, jer je uspela delimično da zavede red u ovoj sali. Mi smo jutros doživeli ovde pravu represiju i šikaniranje.

Vi ste, gospođo Dejanović, jutros meni izrekli opomenu, danas između 10,00 i 11,00 sati, bez ikakvog razloga, jer nisam uspeo da vas čujem šta govorite od ove bulumente koja je ovde vikala, zviždala, urlikala, šta sve govore ne znam.
Hteo sam da objasnim pošto se ljuti stari Mićun, verovatno se seća nas poslanika iz 1991, 1992, 1993, kada su diktaturu sprovodili vaši koalicioni partneri, crveni, i kada nas je Radoman Božović hapsio, tukao za skupštinskom govornicom. Nažalost, vi to isto danas ponavljate. Na predlog gospođe Kolundžije danas ste ubedili i gospođu Slavicu Dejanović-Đukić da se odnosi prema poslanicima represivno.
Pročitaću član 100. da vas podsetim, gde se govori da narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. Onda stav 3 - predsednik Skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje. Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će bez pretresa odlučiti o tom pitanju u danu glasanja.
Umesto da budem saslušan jutros, dobio sam opomenu bez ijednog razloga. Dalje, isto član 225. stav 1 - narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika. Hteo sam da pitam gospođu Dejanović-Đukić - da li je ona prihvatila sugestije predstavnika vladajuće koalicije, pre svega gospođe Nade Kolundžije, gospodina Ristića, gospodina Srđana i ostalih, koji su juče pri kraju radnog vremena delovali veoma represivno i negativno na ceo parlament, a posebno na predsednika Skupštine, da primenjuje represiju i diktaturu nad opozicionim poslanicima?
Meni to nije dozvoljeno zato što ste imali nameru da nas uplašite, pa možda ne znam da li ste negde u hodnik doveli neke u trenerkama i patikama, koji će pokušavati i da nas iznose iz ove sale, ali verujem da smo mi radikali to preboleli, naučili smo se na takvim represijama i neće vam to za rukom poći. Po članu 226. narodni poslanik ima pravo da traži ...

Po članu 226. imao sam nameru da pitam za odgovore, počev od predsednika Skupštine Srbije, gospođe Dejanović-Đukić, pa sve do ostalih funkcionera iz vlasti, ministara, da objasne - šta se desilo sa ovom ekspertskom grupom G17 plus, šta se desilo sa onim potpredsednikom Dinkićem, koji je upropastio srpsku privredu i opljačkao što se moglo opljačkati, da ga nisu uplašile neke novoformirane grupacije i da li je možda ostavljen na ledu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan sam od učesnika mitinga na kom se desila ta tragedija da je jedan čovek izgubio život, a više desetina učesnika povređeno.
Član sam SRS-a još od ranih 90-tih godina, od početka, u stvari, pre Srpskog četničkog pokreta, pa posle SRS-a, a što znači da sam učesnik svih mitinga SRS-a, bar u bitnim centrima one Jugoslavije, pa onda ove druge, i danas Srbije. Prosto, imali smo sreću, mi srpski radikali, što nas je vodio prof.dr Vojislav Šešelj, koji nas je učio kako treba da se borimo za demokratska prava i kako treba oboriti vlast na demokratski način.
Sećamo se svi, a posebno vi ''žuti'', koji imate taj predznak D – demokrate, kada je profesor, vojvoda Šešelj rekao – ničija vlast nije vredna jednog ljudskog života. Čak i onaj ko baci kamenicu na policajca ili na bilo koji izlog, ili staklo, taj je ubačeni element i svi na njega. Nikada se to nije desilo za ovoliko godina koliko smo mitinga održali.
Sećam se, u Novom Sadu, kada nas je napalo nekoliko hiljada policajaca iz Spensa, a mi smo svi posedali, više desetina hiljada ljudi je selo tamo na asfalt, i šta je onda drugo policiji ostalo nego da nas moli, hajde, molim vas, pomerite se i slično.
Gospodo, prisustvovao sam i vašim mitinzima, kada ste imali one bukače, a bio im je cilj, a posebno SPO-u, da gađate i da provocirate policiju, kako bi vam to bio imidž za Zapad. Tamo sam bio. Na mnogim mitinzima sam govorio, ali je jedna istina, tu se svi morate složiti, to znaju građani Srbije, srpski radikali nikada nisu pošli na policiju, nikada nisu slomili nijedan izlog, nikada nisu bilo šta slično učinili.
Vi ste 5. oktobra pokazali, te ''dosmanlije'', Dosovci, kako se ruši Beograd i kako se pali Skupština, kako pijete i otimate po prodavnicama i pljačkate, zloupotrebljavate šajkače i kokarde da pokažete Srbima kako ste tobož neke patriote.
Ovaj poslednji miting, koji je bio vezan za patriotski miting u organizaciji SRS-a, to je bruka vaše vlasti. Bio sam neposredno na tom mestu, blizu Makedonske, s mojim Novopazarcima, gde su mi tri čoveka povređena.
Jedan teže, Dragoslav Nedeljković, i da ga nisu izvukli odatle, stariji je čovek, sposobniji ljudi i očistili od hemijskih sredstava, pitanje je da li bi ga ona rulja pregazila i da li bi čovek ostao živ.
Držali ste one s ''fantomkama'', prvo, 30-tak dole u Makedonskoj, prema Takovskoj, bili kod Savezne skupštine i izazivali ih, a onda čekali momenat, poslednjeg govornika, da biste one bandite pustili da prođu prema nevinom narodu. Niko od nas nije imao nameru da bilo šta učini i da protest izvede. Nikada na našem mitingu nisu bili ljudi s ''fantomkama'', a posebno oni koji su izlazili iz vašeg gradskog odbora, koji je u neposrednoj blizini mitinga.
Bio sam očevidac kada policajci izlaze ...

... iz Gradskog odbora i pozivaju policajce, hajmo napred, hajmo na juriš, udri. To smo mi slušali ovako. Tada sam video da je đavo odneo šalu.
Protestovali smo oko CZ-a kada je profesor, vojvoda Šešelj bio uhapšen. Celu ogradu smo tada, dođe policija, mirno, svi poležemo po asfaltu, ali smo se borili za naša prava, samo da ne ugrozimo ničiji život. Danas ovde pravite ...

...cirkus, sprdačinu pravite s izveštajem, ovo je sramota. Dobro je gospodin Moma Marković rekao – MM, JM, DM, RM, da vam kažem otvoreno, ovo je sramota, pre svega SPS-a i DS-a. Rekao sam, i ponavljam, ta vaša ljubav je kao slon i miš i to će brzo da propadne. Mogu da vam kažem da je sramota ovo što se desilo, da nemamo podatke, čiste i tačne podatke, da bar, na neki način, toj porodici olakšamo bol i tugu. Ovo što vi činite ...