Dame i gospodo narodni poslanici, kao i onda kada smo usvajali Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kada smo raspravljali nekoliko dana i jednu noć celu, tako i o jednoj ovako važnoj materiji i jednom važnom telu raspravljamo ponovo noću.
Mislim da izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta zaslužuje da se poslanici ovog visokog doma saslušaju, da se uozbilje, a normalno da ovo interesuje i građane Srbije. Sigurno da izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta je bitan za građane Srbije i zato mi srpski radikali želimo da ukažemo na propuste koje je ova skupštinska većina činila od samog formiranja Vlade Republike Srbije.
Nemoguće je ovde govoriti o izboru članova Nacionalnog prosvetnog saveta a ne pomenuti ministra prosvete koji nije našao za shodno da prisustvuje ovoj tački dnevnog reda. Nemoguće je govoriti o izboru članova Nacionalnog prosvetnog saveta, a ne spomenuti Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Zašto to govorim?
Zato što smo mi, srpski radikali, ukazivali prilikom izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja prošle godine, negde u ovo vreme, pri kraju redovnog zasedanja Skupštine, da onakav zakon, odnosno onakvi predlozi o izmenama i dopunama koje ste vi predložili nisu dobri, da oni stvaraju balast za Ministarstvo prosvete i uopšte regulisanje ove materije u obrazovanju.
Jeste balast, iz tog razloga koje smo dali, i samo osnivanje Nacionalnog prosvetnog saveta gde više asocijacija, odnosno institucija i ustanova predlažu članove ovog tela, kao i u onom zakonu, odnosno u sadašnjem zakonu koji važi, uključivanjem nekog balasta poput formiranja zavoda, centara, licenci i slično. O tome smo vas upozoravali na vreme i mi smo podneli više od 40 amandmana, koje ste vi ignorisali i niste prihvatili. Pokazala se osnova naših primedbi da Zakon o sistemskom rešenju u obrazovanju i vaspitanju nije dobar i da izbor Nacionalnog prosvetnog saveta neće moći da se odradi u roku.
Ja sam član skupštinskog Odbora za prosvetu i u više navrata ova materija se našla na dnevnom redu, ali mi tamo ništa nismo odlučivali. Mi smo jednostavno primali informacije ko je koliko predložio kandidata, koja institucija, koja ustanova. To je trajalo negde od avgusta pa do februara ove godine. Na tim odborima bilo je predloga i kandidata povodom kojih mi poslanici SRS nismo imali učešća. Ne znamo sve kandidate, izuzev ponekog kandidata i neko ime koje je čuveno u obrazovanju i vaspitanju i visokom školstvu, ili predstavnika verskih ustanova, nacionalnih manjina, predstavnika stručnih škola i slično.
Međutim, niko od nas poslanika SRS nije predložio nijednog člana ovde koji se nalazi na ovoj listi. Pored toga što ovo stvara balast u ovom zakonu, smatramo da ovaj savet kakav je, takav je, obuzdaće ministra prosvete Slobodana Vuksanovića da ne krši ovakav Zakon kakav je, da ne ide iz dana u dan afera za aferom za njim. Čovek koji se izgleda i ne razume u svoj posao. On večeras nije ovde prisutan, ali moram radi javnosti da kažem da je Slobodan Vuksanović u više navrata prekršio zakon, dao sebi neka ovlašćenja koja mu ne pripadaju, počev od uvođenja "bosanskog jezika" na teritoriji Republike Srbije, pa sve do poslednje afere oko fotografisanja učenika Osnovne škole "Jovan Dučić".
Ne znam koji je moral našeg ministra prosvete i kakvog je obraza da može sve ove afere da podnese i da dalje nastavlja i priča svoju priču kako on nije kriv, nije obavešten, da sve to prebacuje na teren drugoga. Prilikom uvođenja bosanskog jezika u osnovne škole u Republici Srbiji na području stare Raške u prvom i drugom razredu, on je samog sebe demantovao; 23. decembra na skupštinskom odboru ministar je rekao da je duševno protiv uvođenja "bosanskog jezika". (Glas iz sale: tema.) To je tema.

Hvala, gospodine Markoviću. Ovo je tema, izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta koji bira Skupština i koji će predstavljati naše obrazovanje. Ne znam zbog čega ministar prosvete ili bilo ko nije mogao da dođe na ovu skupštini, a našao je za shodno da bude prisutan na skupštinskim odborima, gde se  raspravljalo o ovoj materiji. Našao je za shodno tamo da bude.
Što se tiče ministra prosvete, vi ćete imati o njemu dosta sada da čujete u utorak, ako budete imalo imali snage, morala da se ova tačka dnevnog reda stavi, da se usvoji i bude skupštinska tačka dnevnog reda na kojoj ćemo razmotriti ova pitanja vezana za afere ministra prosvete. Mislim da je to ono što građani očekuju, i ja sa ove govornice kažem otvoreno, ministar prosvete je morao podneti ostavku još pre ove poslednje afere.

Zašto je sada zakasnio izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta? Zato, kao što sam i u uvodnoj napomeni rekao, jer Zakon o osnovama sistema obrazovanja nije dobar zato što ste ga doneli na "mišiće" ili pred skupštinskom većinom. Zato se desilo da gotovo osam meseci nemamo članove Nacionalnog prosvetnog saveta. Evo sada ću vam pročitati član 11, da vas podsetim šta je u stvari trebalo i moralo da se odradi.
Saslušaj sada. U članu 11. Savet ima 42 člana. Ovde su pobrojane kategorije, koje treba da predloži Nacionalno-prosvetni savet. Podnosioci liste iz stava 3. ovog člana dužni su da dostave liste kandidata za članove Saveta dva meseca pre isteka mandata članova Saveta koje predlože. Dva meseca su bili dužni da to predlaže i nisu uradili.
Sledeći stav. Lista iz stava 3. ovog člana sadrži veći broj kandidata od broja članova koji se biraju. Zatim, ako podnosilac liste ne dostavi listu u roku iz stava 4. ovog člana Narodna skupština bira članove Saveta iz reda propisane strukture.
Znači, mi smo morali ovaj posao odavno da odradimo i da članovi Nacionalnog prosvetnog saveta budu odavno izabrani. Nažalost, do današnjeg dana članovi Nacionalnog prosvetnog saveta nisu izabrani i zato ministar ima veliki prostor da manevriše, da i dalje odrađuje nezakonite radnje, da se ponaša bahato i normalno da se dešava ovo što se dešava na našoj političkoj sceni.
Mi srpski radikali, kao što sam na početku rekao, nemamo svojih predstavnika i kandidata u ovom Nacionalno-prosvetnom savetu. Lično ih ne poznajemo ili ih delimično poznajemo, ali moram reći da ove strukture koje su zastupljene i kandidati koji su predloženi verovatno odslikavaju ovde skupštinsku većinu i verovatno su ovoj skupštinskoj većini ili grupaciji koja čini ovu većinu poznati.
Biće vremena, samo vi nemate živaca da saslušate. Verovatno vam se žuri, ali hoću da kažem otvoreno da o ovoj temi treba da govorimo svi, posebno o ovim kandidatima koje ste vi predložili ili možda bliski vašim partijama. Na kraju, da kažem da o ovoj tački dnevnog reda treba da se izjasnite vi koji ste učestvovali u predlozima.
Mi srpski radikali nećemo verovatno podržati one članove Nacionalnog prosvetnog saveta koji iza sebe nema kredibilitet, koji iza sebe ima kriminalne radnje ili možda neke nemoralne radnje, ukoliko ih budemo saznali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prethodni vaši zakonski projekti, tako i ovaj zakonski projekat nije jasan, koncizan, nije stručno napisan, pa čak ima i mnogo jezičkih mana. O tome smo govorili u protekla dva-tri dana.
Večeras vam poslanici SRS-a ukazuju na sve vaše propuste koje ste učinili, sa ciljem da vam poboljšamo ono što se može poboljšati, da poboljšamo ovaj zakonski projekat, koji je dosta važan za državu Srbiju. Nažalost, ovde skupštinska većina vrši pravu torturu nad opozicijom kršeći, pre svega, Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije o vođenju sednice. Ali, zbog važnosti ovog zakonskog projekta, mi srpski radikali izdržaćemo da radimo, ako treba, dan i noć da bi građani Srbije čuli koje su to greške u ovom zakonskom projektu i šta je to što bi trebalo da se otkloni.
Primera radi, u članu 20. kaže se, kako su i moji prethodnici rekli, da predsednik Vlade može podneti ostavku, koju šalje predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike. Prvo, ovo – predsedniku Republike je vanustavna kategorija, odnosno prema Ustavu Republike Srbije, član 93, ovo nije predviđeno.
Ovde je možda vaša omaška što još niste naveli da predsednik Vlade ili ministri, pored toga što treba da obaveste predsednika Skupštine i predsednika Republike, isto to treba da pošalju Solani ili Karli del Ponte, možda bi to bilo celovito. Bilo bi mnogo celovitije da obavestite i Solanu.
Nažalost, ovakvo rešenje u članu 20. je, kao što sam rekao, protivustavno i ovo rešenje od stava 1. pa redom treba brisati.
Na kraju, Vlada Republike Srbije nema više ugleda da na ovaj način predstavlja narod Republike Srbije. Nema ugleda, zato što postoje velike afere iza vaših ministara, posebno potpredsednika Vlade Labusa, ministra finansija Dinkića, ministra prosvete, koji, nažalost, pored svih tih afera, kao da ih nije ni "buva pečila", jednostavno prelaze od afere do afere, objašnjavajući to da neko laže, a nikako da tuže toga ko laže.
Znači, bilo bi realno i pošteno da onaj ministar o kome se piše po novinama, o kome javnost zna, jednostavno tuži toga ko kleveta ministre i Vladu Republike Srbije. Ovako, mi prelazimo od afere do afere, građani Srbije sve teže žive i tako će ići sve do onog momenta dok ova skupštinska većina ne izgubi podršku građana. Nadam se da će to biti uskoro, a možda i u utorak, kada budemo raspravljali o Vladi Republike Srbije.
Verujem da bi se prihvatanjem amandmana na član 20. i amandmana koji je podnela Srpska radikalna stranka, gospodin Mirčić na član 20. poboljšao ovaj zakonski projekt i da bismo time koliko-toliko ublažili nedoumice koje postoje u ovom zakonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što su moje kolege iz Srpske radikalne stranke govorile da ovaj zakonski projekat ne rešava ključne probleme u ovoj grani koja je jako bitna za našu privredu, mislim na turizam, a i za našu zemlju, tako i ja kažem da će ovaj zakon samo komplikovati stvari i doneti nove namete na budžet Srbije.
Naime, na terenu je situacija sasvim drugačija i ovi koji pišu ove zakonske projekte kao da ne znaju šta se dešava na terenu, kao da se nalaze negde izvan; ti resorni ministri nikako da siđu među građane Srbije da se uvere šta je tamo, u stvari, problem, šta je ključno i šta treba rešavati. Pisac ovog zakona je morao prethodno obići naše turističke objekte, banjske izvore, naše planine, naše srednjovekovne manastire i crkve i tako steći pravu sliku i predstavu u kakvoj situaciji se sve to nalazi.
Dobro znate da je poslednje dve decenije, a možda i više, naš turizam dosta zapušten. Naši turistički kapaciteti su u takvom stanju da jednostavno nisu više za korišćenje. Ja dolazim iz Novog Pazara, naš kraj je poznat po lepim i ekološki čistim planinama, banjskim izvorištima, izvorima prirodne pitke vode, ali, nažalost, to je zapušteno i treba doći do tih objekata i izvorišta.
Ovaj zakon, kako je napravljen, u koliziji je sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, ako znamo da je prema Zakonu o lokalnoj samoupravi zemljište pod ingerencijom lokalne samouprave, a vidimo u članu 46. da od sredstva koja se ubiraju 80% pripada lokalnoj samoupravi.
Osnivanjem fondova, agencija i raznih paradržavnih organa stvaraju se novi nameti na budžet Srbije. U proteklim decenijama i za vreme komunista imali smo fondove i SIZ-ove i znamo dobro kako smo prošli, kakve su to organizacije bile, da je to jednostavno bila prava birokratska centrala, ispostava tadašnje vlasti.
Osnivanjem ovog fonda stvoriće se ispostava sadašnje vlasti, jednostavno stvara se novi birokratski aparat, a od svega ovoga građani Srbije i uopšte turizam Srbije neće imati ništa. Ako vidimo da postoji Turistička organizacija Srbije i vidimo da ministarstvo formira Turističku organizaciju Srbije i sam upravni odbor, ne znam kako će se finansirati ovaj fond i sa kojim novcem.
Ako posebno obratimo pažnju na regionalizaciju turizma u Srbiji i izdavanje koncesija po regijama, to znači da će biti rasprodaja naših turističkih objekata po regijama. Šta ako dođe neki novi kupac, da li će biti stranac ili neki naš novopečeni biznismen, šta će on da učini? Jednostavno, rasprodaće to što se još može rasprodati, možda će koristiti neke svoje proizvode, a zapostaviti naše poljoprivredne i prehrambene proizvode. To je slika današnjice i naše zemlje koja je u tranziciji.
Smatram da ovaj zakonski projekat ne rešava probleme i mislim da je amandman gospodina Antića na mestu, jer bismo time poboljšali ovaj zakon, a ukidanjem fonda izbegli novi namet na budžet Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prethodni zakoni tako i ovaj zakon o turizmu, kojem pridajete veliku pažnju, u stvari generalno ne rešava ništa, niti poboljšava onaj prethodni zakon koji smo imali. Ovde se predviđa osnivanje nekakvih novih fondova, jednostavno, razvodnjavanje ovog posla i skidanje ingerencije nadležnog ministarstva.
Naime, osnivanjem turističke organizacije Srbije, kao što vidimo, stvara se jedan novi turistički organ ili novi birokratski aparat koji se finansira iz budžeta Republike Srbije. Vidimo i kod samog osnivanja upravnog odbora da je nad tim upravnim odborom nadležno Ministarstvo, iako se ovde predviđa da će biti članovi iz turističkih preduzeća i drugih organizacija.
Moram da počnem sa onom izrekom koju naš narod ima – bog nam dao, priroda nas obdarila, a đavo nam nosi torbu. Šta time hoću da kažem? Bog nam je dao sve što treba nama Srbima i Srbiji, priroda obdarila lepotama, a u toj đavoljoj torbi se nalaze neke dragocenosti, nekada može biti kolač, ali većinom novac. Nažalost, pitanje je ko danas nosi taj novac i tu torbu u državi Srbiji i ko raspolaže novcem.
Taj novac, narodni novac pripada jednoj ekspertskoj grupi koja zloupotrebljava novac, kako u svakoj grani privrede Srbije tako će i u turističkoj grani, jer su uglavnom raspoređeni u svim organima i organizacijama gde se vrše finansijske transakcije. Taj narodni novac ne usmerava se tamo gde je bitno i za šta ga narod izdvaja, već za mnoge druge nebitne stvari, putovanja, rasprodaju imovine i pranje novca.
Pomenuo sam ove prirodne resurse, naše prelepe planine, čiste izvore, jezera i banjske izvore, do kojih je teško doći, iako se hvalite da ćete napraviti putnu mrežu, da ćete praviti nekakve magistrale; to Velja Ilić govori redovno širom Srbije, da će biti povezana sva sela, čak i u zabitima na Goliji.
Do sada vidimo da sve što predviđate jeste usklađivanje zakona sa nekakvim evropskim propisima, izdavanje koncesija i slično.
Šta će se desiti u oblasti turizma? Predviđate regije, izdavanje koncesija u regiji, zavisno od uslova koje ispunjava turistički kapacitet u toj regiji. Jednostavno, daćemo to opet tuđinu, tako da će on prodavati svoju robu, prodavaće našu vodu, a mi od toga nećemo imati ništa. Izgubiće mnogi radnici radna mesta, kao što se to i do sada dešavalo. U tom smislu smatram da ste morali da prihvatite amandmane SRS-a i gospođice Nataše Jovanović, čime bi se poboljšao ovaj zakon, otklonile ove nedoumice i rasteretio budžet Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas su ovde otkrivene neke nove tajne. Videli smo da ova koalicija i tajno podržavanje te koalicije od strane SPS-a... Dakle, sve su bliži i bliži; čak su izjavili da se njihovi programi podudaraju, što znači da što su u većoj krizi, sve se više zbližavaju i podržavaju, sa ciljem da opstane ova vlada. Meni je veoma čudno da SPS podržava regiju, koncesije i fondove, agencije i slično. Mi znamo neki njihov program, čitali smo ranije njihove izjave, i to je stvarno suprotno ovom ostatku DOS-a.
Što se tiče ovog zakona, srpski radikali su u više navrata govorili da ovaj zakon ne rešava suštinske probleme u turizmu, da ovaj zakon jeste u stvari prilagođavanje nekim evropskim zakonskim propisima, jer suštinski se ništa neće rešiti.
Vi koji govorite da će ovi fondovi, ove koncesije po regijama rešiti probleme, vi ste u teškoj zabludi. Molim vas da prošetate zemljom Srbijom i probate da dođete do planine Golije, da vidite da li postoji put kojim možete doći, da se uverite kako ćete doći do planine Kopaonik; a vi koji ste u Vladi i koji putujete avionima, to je druga priča, jer znate dobro da je drumski saobraćaj u haosu. Velja Ilić uporno govori da će cela Srbija biti sa novim autoputevima, ali to je samo farsa.
Jednostavno, turistički centri poput Kopaonika, naši kulturno-istorijski spomenici iz srednjeg veka u staroj Raškoj su ugroženi ne samo zbog divljih naselja, nego zbog urušavanja i propadanja. Ono što je bilo turistička atrakcija danas je prepušteno tek tako. Danas deo bogatih ljudi iz naše zemlje i inostranstva kupuje naša banjska izvorišta, naše turističke objekte, a sada je aktuelna kupovina pijaće, odnosno pitke vode koju žele da transportuju, prodaju, jednostavno, uvećaju svoj kapital, a od toga država Srbija nema ništa.
Molim vas, ovaj zakonski projekat nije ni trebalo da se nađe na dnevnom redu, trebalo bi da se povuče sa dnevnog reda, a da se, pre svega, uredi oblast u samom turizmu time što bi se napravila zaštita naših turističkih potencijala, zaštita naših izvorišta i planina.
Sve ovo što danas predlažete uverava me da vam je cilj da isparčate našu Srbiju prema regijama i nekim interesima pojedinaca i na taj način da napravite još veći haos u ovoj oblasti. Niko ovde neće reći da ovo nije bitna oblast za Srbiju, jer ovo je jako bitna privredna grana, ali na ovaj način samo stvarate nove namete građanima Srbije, osnivajući nekakve fondove, agencije koje su već postojale. Na taj način samo stvaramo namet našim građanima, a nikakvo dobro nećemo doneti.
Predlažem da se ovaj amandman koji je predložila Gordana Pop-Lazić prihvati i da se ovaj član briše; na taj način ćemo poboljšati ovaj zakonski projekat.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo ovde čuli od ove grupacije poslanika koji čine većinu mnogo kontradiktornosti, a pre svega o samoj Socijalističkoj partiji Srbije.
Jedan od njih je govorio ovde kako su bili protiv izjednačavanja partizana i četnika, a eto, danas podržavaju jedan zakonski projekat, koji nema nikakvog efekta, dela ostatka četnika ili, kako možemo da ih nazovemo, kvazičetnika Vuka Draškovića. Znači, vi ipak to podržavate.
Gospodine Obradoviću, mi znamo da su oni prvi bili grdni i ne daj bože da se više povrati onaj DOS i ono zlo koje je bilo 2000. godine, ne daj bože srpskom narodu. Nemojte da ispadne da vi budete crnji, jer podržavate grupaciju poslanika G17 plus, koji imaju najveće mafijaške afere. Vi ih podržavate. A da ne kažem otvoreno, kada govorimo o Kosovu i Metohiji, kada smo poslednji put čuli reč ovde od vas, gospodo, Rezolucija 1244. Jedino govorite o konačnom statusu Kosova, manje od nezavisnosti i slično.
Znate da smo mi srpski radikali bili protiv potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Podržali ste ih; normalno, zna se ko ih je podržao, Socijalistička partija Srbije i SPO. Ali, i taj sporazum kakav je takav je, treba se držati tog sporazuma i Rezolucije 1244. Ko od vas spominje povraćaj naše vojske i policije na Kosovo? Niko od vaših koalicionih partnera. Znači, jednostavno sami sebe demantujete i stvarate kontradiktornost u vašoj partiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam da govorim o ovom amandmanu ne zato što ovaj zakon i ovaj član 1. zaslužuje neki naš komentar nego zato što se mi ovde zamajavamo nekoliko dana, nekoliko nedelja, meseci i godina, dok nam deo teritorije naše zemlje Arbanasi otimaju, pljačkaju, dok nam Srbi u enklavama na Kosovu i Metohiji žive u getu.
Ja sam jedan od narodnih poslanika koji su bili sa gospodinom Vučićem; obilazeći srpske enklave gledao sam, sa jedne strane, srpska sela Prilužje i Plemetinu, a ljudi na drugoj strani Sitnice imaju imanje, imovinu koju pljačkaju Arbanasi. Zamislite, mi donosimo jedan ovakav zakon, koji bi trebalo da važi na celoj teritoriji Republike Srbije, a, nažalost, deo naše teritorije je okupiran. Znači, ovaj zakon će se primenjivati samo tamo gde država Srbija ima ingerencije.
Gledajući i čitajući ono što radi nekakva ekspertska grupa, u kojoj je i onaj izdajnik Svilanović, gde se predviđa samostalnost, odnosno nezavisnost Kosova u nekakve četiri etape, mogu reći da me ovakva monotonija ove skupštine, odnosno skupštinske većine i ovakva nezainteresovanost sadašnje vlasti u Srbiji podseća na onu treću fazu. Treća faza je pred samostalnost Kosova i Metohije.
Zar je moguće da mi sebi dozvoljavamo da na ovakav način raspravljamo o nekim nebitnim zakonima, o nekim političkim pamfletima, da raspravljamo o nekom anketnom listiću, jer ovaj zakon više podseća na anketni listić nego na pravi zakon, a u isto vreme da se ne zabrinemo za sudbinu naše države Srbije i Kosova i Metohije?
To je neshvatljivo za Srbe i sve patriote ove zemlje. Nažalost, mi se ovde zamajavamo nekim zakonima koji nemaju ama baš nikakvog efekta za građane Srbije. Pitam se da li su svi ovi zakonski projekti, za koje kažete da ih donosimo radi usklađivanja sa EU ili možda sa nekim u Briselu, doneli nešto dobro građanima Srbije.
Možda bi bilo bolje da donesemo jedan zakon koji bi obuhvatio ovaj period od vaše petooktobarske revolucije pa naovamo, kada ste u bescenje rasprodali radničku imovinu, pa danas imate gotovo u svakom gradu, u svakoj fabrici širom Srbije štrajkove. Tamo je rasprodata imovina, da li kumovskim putem i vezama, da li preko veze agencija vaših eksponenata, ili na bilo koji drugi način, ali je činjenica da ste ostavili na ulici preko 800 hiljada radnika, onih koji se bore da povrate svoju imovinu, da ta imovina bude prodata po ceni koja vredi.
Samo evidentiranje po ovom zakonu je apsolutno nepotrebno. Zašto? Zato što državni organi, odnosno organi uprave države Srbije i opština imaju tačne podatke o tome koliko je zemlje konfiskovano, koliko nacionalizovano, a koliko nekakvom agrarnom reformom oduzeto.
To se, znači, moglo napraviti kratkim putem, uz to da bude procenjena tačna vrednost, pa tek onda da se napravi neki zakon koji bi mogao delimično da obešteti građane Srbije.
Na ovaj način mi ćemo omogućiti građanima Srbije da se celu godinu zamajavaju tražeći svoje tapije i papire, kako bi mogli da prijave svoju imovinu, ali od toga nikada neće imati ništa.
Gospodo, to je već shvatio deo građana; pa vidite da ispred Skupštine već imate parole građana, koje vam odslikavaju da vam ne veruju kada je u pitanju ovaj zakon o evidentiranju imovine. Građani ne veruju u to. Građani traže istinu i da se to primeni u praksi, odnosno da se napravi zakon koji bi stvarno predvideo povraćaj imovine oštećenim građanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin predsedavajući danas redovno krši Poslovnik. Jednostavno, odgovara sa mesta i komentariše sve ono što poslanici ovde govore. Mi stariji poslanici pamtimo još Radomana Božovića, koji je ipak imao smisla i bio je inspiracija nama srpskim radikalima, ali izgleda mi da gospodin Anđelković pokušava da nas srpske radikale na ovaj način ukroti, da nas spreči da govorimo o amandmanima i da jedini komentarišemo ovaj besmisleni zakon koji je predložila većina u ovoj skupštini.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u više navrata za ovom govornicom rekli otvoreno da je ovaj zakon o kome danas raspravljamo besmislen. To je čista podvala građanima Srbije. Kada je ministar davao obrazloženje rekao je kako će se ovim zakonom izmiriti građani i država Srbija. To je apsurd, da jednim ovakvim političkim pamfletom možemo da izmirimo građane i državu.
Znači, oni koji budu prijavili svoju imovinu izmirili su se sa državom Srbijom. To je po jednom ovako predviđenom zakonu nemoguće, jer građani Srbije ovim ne dobijaju ništa, izuzev što moraju ići (to je predviđeno članom 3. ovog zakona) da traže tapije, papire, pa možda se to svede i na dva svedoka jednog dana, kako bi dokazali da su imali imovinu i da su oštećeni.
Kaže se u ovom zakonu da će tek posle biti donesen zakon o denacionalizaciji. Posle toga, kada se budu sumirali neki rezultati, država treba da izmeri svoju snagu i da donese neki zakon. Kakav će taj zakon biti i ko će ga doneti, to ćemo sačekati i videti.
Pošto ste dali rok 30. jun 2006. godine, to znači da je ova vlada na neki način oročila svoj mandat. Ali, sa ove govornice kažem da je to dug period, 30. jun 2006. godine, ako se nastavi sa ovakvim radom kako vi ovde radite.
Svi ovi zakonski projekti koje donosimo u ovom skupštinskom sazivu su nebitni za građane Srbije. Ovde su moje kolege pomenule Zakon o privatizaciji, za koji ste obećali da ćete ga promeniti u korenu čim stupite na vlast. Nažalost, do današnjeg dana to su samo neke kozmetičke promene, Zakon o privatizaciji je najveće zlo, na osnovu kog se legalno pljačkaju građani Srbije.
Bilo bi najbolje da ste danas poslušali gospodina Vučića, pa da prekinemo ovu besmislenu raspravu i da jednostavno svi mi poslanici sebe osudimo da budemo zatvoreni u ovim skupštinskim klupama dok ne postignemo konsenzus o Kosovu i Metohiji. To je najvažniji problem danas koji tišti našu zemlju, državu Srbiju i svi zakonski projekti koje donesemo neće biti valjani zato što se ne mogu primeniti na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.
Kažete u ovom članu 3. da će evidenciju vršiti Republička direkcija za imovinu. Toj direkciji je odvojeno negde oko tri miliona dinara. Mislim da će ta direkcija potrošiti i progutati bar tri puta više novca dok se ovaj posao delimično ne završi. Bili smo mišljenja da je ovaj posao mogla da odradi država Srbija preko svojih organa i organa uprave i da mi narodni poslanici pred sobom imamo broj oštećenih građana od 9. marta 1945. godine do današnjeg dana. Sa tom cifrom bi se možda moglo baratati i ne bi se danas ovde pominjale milijarde, 60, 80 i slično. Država Srbija je već mogla da pronađe i nađe taj presek i bez pozivanja građana da evidentiraju svoju imovinu.
Na kraju, šta reći uopšte o ovom zakonu i članu 3. Bilo bi dobro...

Bilo bi dobro i najbolje...

... da se ovaj projekat povuče iz skupštinske procedure i da se, normalno uz puno uvažavanje oštećenih građana Srbije, napravi zakon koji bi regulisao ovu materiju, jer onda građani ne bi bili prevareni i ne bi danas pisali parole protiv ovog zakona...

A mogli ste ispred Skupštine videti i čuti, te, ne znam, Dinkić lopov, Labus lažov i slično. Znači, izbegli bi bar takve...

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan zakonski projekat koji je čisti politički pamflet, tj. zamajavanje građana Srbije i neka luda obećanja - radovanja.
Naime, kao što reče Nataša Jovanović, poslanica SRS, ovo predstavlja jedan politički pamflet ili anketni list. Bilo bi dobro da ste ovo umnožili u nekoliko stotina hiljada primeraka i da u svakoj knjižari može građanin da pogleda i popuni ovaj anketni list, nego što je ovo zakonski projekat. Ovo što mi danas vidimo ovde jeste pravna ujdurma i jedan politički pamflet današnje većine u ovom parlamentu. Ovako predviđena evidencija i prijavljivanje građana koji su oštećeni od 1945. godine do danas znači samo zamajavanje onih koji stvarno traže svoje obeštećenje i nepravdu koja je učinjena prema njima.
Kada sam pre desetak dana video grupu od nekoliko stotina demonstranata koji su bili pred zgradom Predsedništva Republike Srbije sa određenim parolama "vratite imovinu" itd. još tada sam bio svestan da ćete vi predložiti ovakav zakon, kako bi umirili i ugušili javno mnjenje, kako bi time odugovlačili vašu vladavinu.
Poseban problem u ovom zakonu jeste što ste oročili prijavljivanje do 30. juna 2006. godine. Mislim da ste vi dali vama veoma dug rok. Možda je oročenje vaše vlasti i vaše vlade 30. jun 2006. godine, ali mislim da je to mnogo, da ste tu pogrešili.
Bilo bi dobro da ste stavili 30. jun 2005. godine. Naime, do tada treba da se zamajavamo ovim stvarima, da ljudi prijavljuju imovinu, da trče za papirima, da se tri miliona odvoji iz budžeta Direkciji, kako bi evidentirala te prijavljene. To je samo trošenje vremena. Do tada ćete imati buru štrajkova građana Srbije, onih koji su nezadovoljni vašom politikom.
Pitam se, zašto vi ovako evidentirate, ako ste ovu evidenciju mogli da uradite na drugi način, jer država Srbija je mogla preko svojih nadležnih organa da ovo evidentira bolje nego na ovaj način i ovim putem.
Zašto bolje? Zato što vi na ovaj način pokušavate da u ovom roku izbegnete one građane, posebno one koji trenutno nemaju naslednike ili su u inostranstvu, što znači da će se samo deo građana javiti, oni koji vam poveruju. Verujem da ima mnogo građana koji vam ne veruju i koji su i ranije više puta obmanuti, pa se možda neće ni javiti.
Šta posle evidentiranja ovih građana? Šta sledi posle? Posle verovatno vlast neće biti na vlasti ili ćete kao opozicija govoriti kako ste pokušali nešto i time zamajavamo ponovo građane. Uzeli ste istu taktiku kao da ste završili školu u Kumrovcu ili Kruševcu. To je ista taktika koju su koristili i komunisti. Ubeđen sam u to da građani neće poverovati i sada to ovde javno kažem.
Šta ako bude ta suma negde oko 80 milijardi, a koja se pominje ovde. Ko će taj novac da obezbedi, kako i čime? Pitam se, država Srbija koliku imovinu ima sada. Vi kažete da ćete taj novac vraćati u naturi deo, a deo iz budžeta. U kojoj naturi kada ste sve rasprodali što se može prodati, i državu, i državnu imovinu. Rasprodali ste fabrike, rasprodali ste državnu imovinu. Vi revolucionari iz 5. oktobra 2005. godine ponašate se isto kao i oni iz 1945. godine. Zašto to govorim?
Vi ste 2005. godine upali u državne institucije, poput Narodne banke, Carine i drugih, i tamo ste opljačkali tu imovinu na čelu sa vašim ministrom finansija Dinkićem, automatskim puškama i normalno bez ikakve primopredaje. Do današnjeg dana se ne zna koliko je tamo para zatečeno, koliko je para tamo bilo. Nažalost, bivši guverner Narodne banke normalno da ne sme da priča, jer ste mu posle zapretili da bi ga amnestirali.
Dalje, pitam vas da li će građani i radnici Srbije tražiti njihovu imovinu koju ste vi uzurpirali i rasprodali pošto-zašto. Da li će oni to da traže posebnim zakonom i da li će nova vlast morati da pravi novi zakon i da vi vratite imovinu koju ste uzurpirali od građana Srbije.
Na kraju, želim da kažem otvoreno, ovaj zakon je prava bruka i prevara za građane Srbije. Ubeđen sam i verujem da ovaj zakon, ovakav kakav je, kako ga mi nazivamo anketni list, nikada neće doživeti svoju primenu, a posebno neće doživeti primenu za vreme vaše vlasti. A da ste imali snage, napravili biste pravi zakon o denacionalizaciji i onda time da pokažete građanima Srbije da ste sposobni da to stvarno i ostvarite. Hvala.