...samo se vi smejte. Ovo što vi činite i ovo što ste uradili na ovom mitingu, to je bruka cele Srbije, a posebno vas ''žutih'' i Borisa Tadića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je ova grupacija koja čini trenutno većinu u ovom visokom domu, u Narodnoj skupštini, sastavljena zbrda-zdola, na brzinu, tako ste uradili i sklepali ova dva predloga zakona, mislim na izmene i dopune Zakona o vladi i izmene i dopune Zakona o ministarstvima, jer vidite da tu ima spora između samih odbora nadležnih za ovu oblast.

Naime, još od onog dana kada je Krkobabić sazvao onu lakrdiju od sednice, bio sam sa svojim ocem, sakupljao neko seno. Kaže otac - gde ćeš sine? reko, idem u Beograd, Krkobabić saziva sednicu Narodne skupštine. Zašto ne ide u penziju? On je penzioner, on vas zastupa. Zastupa nas? Mene zastupa sa 6.500 dinara penzije?

Da vas podsetim da takvih u Srbiji, između 6.500 i 10.000, ima više od polovine građana Srbije. Kaže naš narod - nije đe vas bog dade, nego đe vas tako sastavi. Sastavi nešto što je nespojivo.

Ono što reče moj kolega Krasić - što ne može onaj brzi lepak super da zalepi vi pokušavate da se zalepite i napravite neku ljubav koja je stvarno smešna i čudna u državi Srbiji. Svi se smeju i kažu - to je neka ljubav kao slon i miš, smešno nešto. Verujem da ta ljubav neće dugo trajati i da ćete normalno svi vi, koji ste napravili ovakvu većinu, podneti račune građanima Srbije uskoro.

Što se tiče ovih zakona, kao i prethodni zakon o izmenama i dopunama Vlade Republike Srbije, gde govorite o nekakvim zamenicima, prvi član, prvi zamenik itd, pravite nekakvo vaše pomirenje ili udovoljenje pojedinim strankama, koalicionim partnerima, a uglavnom na štetu građana Srbije.

Još od 91. godine bio sam narodni poslanik pa do današnjeg dana u onoj Jugoslaviji, pa onda u ovoj drugoj Jugoslaviji, pa evo sada u Srbiji, i svaka vlada je pravljena po nekom uzoru, pravljena je i po koalicionim sporazumima, ali ova lakrdija, odnosno Vlada koju vi želite da napravite, ovo je presedan.

Zašto je presedan? Presedan zato što ste napravili globu narodu Srbije. Napravili ste globu jer su građani Srbije direktno ugroženi time što obveznici poreza plaćaju ovu vašu lakrdiju koju činite.

Samo neko poređenje sam napravio. Npr. Kina, koja je 200 puta veća od nas, ima 24 ministarstva, isto kao Srbija. Idemo tako redom do Nemačke, koja je mnogo puta veća od nas, a ima samo 16 ministarstava.

Vi ste napravili 24 ministarstva, a plus određene organizacije koje se međusobno poklapaju. Ova 24 ministarstva, vidi se da se tačno pojedinim ministarstvima oduzima određene nadležnosti, a dodeljuju se drugim ministarstvima te nadležnosti, kako bi se udovoljila politička snaga ili vaša koalicija, i što kažu - vuci siti i ovce na broju.

Želite da na takav način rešite problem, a zaboravljate na ono što je najbitnije, a to jeste da poreski obveznici sve ovo finansiraju i da će ih ovo skupo koštati.

Što se tiče ministarstava, posebnu primedbu imam na Ministarstvo za nacionalni investicioni plan. To ministarstvo ste smislili pre nekoliko godina, ali uglavnom ovo ministarstvo je služilo vama, "žutom" preduzeću, da vodite izbornu kampanju. Imamo mi radikali podataka, od Subotice pa do mog Novog Pazara, kako ste trošili sredstva u izbornoj kampanji, sredstva NIP-a ili nacionalni investicioni plan.

Znate da je ta sredstva kontrolisao Đilas i tako je po opštinskim odborima raspoređivao, pa čak i one stranke koje su u koaliciji sa vama dobile su svoj kolač i delili normalno negde novac na ruke, negde paketiće, negde su produžavali mobilne kartice, uglavnom na taj način ste pokušali da obmanete građane Srbije i normalno da dobijete određeni broj glasova koji imate, ali siguran sam u to da će se to brzo istopiti.

Ovo ministarstvo za nacionalni investicioni plan jeste ministarstvo koje treba da se ukine zato što predstavlja pandan Vladi Srbije. Ono predstavlja pandan i onom premijeru, zlatan glas koji imate, zato što će ono neposredno uticati na sva ministarstva kako će se sredstva dodeljivati.

Normalno da imamo primedbi na mnoga ministarstva koja su pravljena, kako vi evropejci kažete, po evropskom uzoru, odnosno želeći na taj način da se dodvorite vašim mentorima. Pa evo npr. Ministarstvo spoljnih poslova obuhvata svoj delokrug, ali zaboravili ste da u tom ministarstvu treba da se nađe klauzula gde bi se obuhvatili svi građani Srbije, a posebno zatočeni u haškom kazamatu.

Vi ste zaboravili za te građane koji se danas nalaze u haškom kazamatu, zaboravili ste na srpske junake, zaboravili ste na srpske heroje, među kojima je i naš prof. dr Vojislav Šešelj. Tom srpskom heroju, koji danas brani sve nas tamo u haškom kazamatu, pokušavate na sve moguće načine da mu onemogućite svoju odbranu da dokaže da su Srbi nevini i da su Srbi oni koji su jednostavno potlačeni od strane mondijalista i velikih sila.

Imamo isto primedbu na Ministarstvo unutrašnjih poslova. Tamo se, između ostalog, opisuju poslovi Ministarstva unutrašnjih poslova i tamo postoje velike dileme oko njihovih obaveza i načina na koje obavlja svoje poslove, a pre svega preklapaju se nadležnosti Instituta za bezbednost i Ministarstva unutrašnjih poslova, gde danas, sigurno ste čitali u novinama, širom Srbije postoje tužbe i optužbe na račun Ministarstva unutrašnjih poslova, jer nisu raščistili sa time šta je to startno oružje, šta je gasno oružje i koji su to načini za nabavku nošenja i držanja vatrenog oružja. To ovde uopšte nije obuhvaćeno, a to je bitno za građane Srbije, odnosno da budu ravnopravno zastupljeni pred Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Imamo ovde dosta primedaba i mi smo srpski radikali napravili niz amandmana iz kojih se vidi da mi pokušavamo da ukažemo na vaše greške, da vam ukažemo na ono što srljate. Jednostavno, da rasteretimo građane Srbije, ne bi li ih oslobodili ovog birokratskog aparata koji će se formirati za neki dan, a time i poboljšati uopšte rad ovog parlamenta i dati olakšicu samim građanima Srbije. Sad toliko, hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slično ministru Dinkiću i Velimir Ilić želi da postane institucija sam za sebe, donošenjem ovakvih izmena i dopuna hoće da disciplinuje narod, da sve stavi pod svoju šapu, da kontroliše, oporezuje, carini, naplaćuje, čak sada zaplenjuje i vozila građanima, pa i onima koji preživljavaju od nekog prevoza, a možda neće ispuniti uslove ovog zakonskog projekta.
Možda se služi onom Staljinovom teorijom – najlakše je manipulisati gladnim masama.
Ovaj zakon ima za cilj neke rigorozne mere koje će se primenjivati nad građanima Srbije, a zaboravlja se da građani Srbije sada žive u teškom vremenu, malo građana radi u preduzećima.
Svi se nekako dovijaju da prežive, a Vlada Srbije se obrušila na njih, posebno Ministarstvo finansija, a sada i Velimir Ilić, sa ciljem da ih uguše.
Prethodnik je dobro rekao da ovaj zakon nije dorečen, nije koncizan, nije precizan. U ovom zakonu se samo kaže – biće mu zaplenjeno vozilo ili prevozno sredstvo kojim obavlja te nezakonite radnje. Nije rečeno šta će se desiti sa tim vozilom ako u međuvremenu dođe do habanja, krađe, oštećenja tog vozila.
Šta onda očekuje građanin ili preduzeće, uopšte nije bitno ko, ko će da mu nadoknadi štetu za to vozilo koje je iznajmljeno i koje, po nekom vašem predlogu, štiti ili čuva drumski ili saobraćajni inspektor.
Stvarno čudan zakon, čudan predlog u teškom vremenu. Šta da rade sa taksistima, a ima 50 posto taksista koji nisu registrovani? Tačno je da treba taj javašluk na neki način sprečiti i stati mu na put, ali morate da shvatite da i ti građani hrane svoje porodice od takvog posla.
Da ne kažem koje su privilegije u Ministarstvu za saobraćaj i veze, koje je Velimir Ilić prisvojio, prilikom davanja linija za prevoznike, počev od autobuskih, onda odobrenja preduzećima koja se bave izvozom, eksport-import itd. To su privilegije i tu će imati pravo samo ona preduzeća koja su po volji ministra Velimira Ilića.
Nema ovde ministra Velimira Ilića, pitao bih ga, kada je izvodio onu "buldožer" revoluciju i kada je iz Čačka išao bagerima, kamionima i buldožerima, da li je možda imao sklopljen, potpisan ugovor sa nekim i da li je tada ispunjavao sve uslove da bagerom dođe i urušava Beograd, Saveznu skupštinu, tada Republike Jugoslavije.
Mora se on toga prisetiti i mora da zna da ga može zadesiti to isto u skorije vreme, pa ponovo da organizuje bagere i nekakvu revoluciju, jer ionako mu se bliže izbori, a verujem da će Velimir Ilić biti u opoziciji, ukoliko ne bude tamo gde mu se i planira mesto.
Pošto mojom raškom oblašću Velimir Ilić već godinu dana šeta, obećava autoputeve, aerodrome i, kako naš narod kaže u Novom Pazaru, Velimir Ilić aguje Novim Pazarom, a Bajram Omeragić srbuje, iskoristio bih priliku da mu pročitam dva pisma koja je poslalo Udruženje Srba iz Tutina, da se malo upozna i Velimir Ilić, pošto je kompetentan za ove njihove zahteve, a s obzirom da raspolaže sa najvećim količinama novca trenutno u Srbiji. Kako danas pišu novine, Koštunica ne vlada, nego neki nameštenici, a mogu slobodno da kažem da vladaju Dinkić i Velimir Ilić pošto su kod njih pare, pa eto možda može da izađe u susret preostalim Srbima u Tutinu, ima ih oko 700, kako bi se pomoglo da se dalje ne iseljavaju, jer samo u protekloj nedelji iselilo se osam porodica.
Oni su se obratili Ministarstvu za kapitalne investicije, pobrojano je kome se obraćaju, patrijarhu i svima redom. Kao narodni poslanik iz tih krajeva dužan sam da ovo pročitam i evo šta kažu gospoda iz Tutina: "Ovih dana se preko lokalnih medija, koji nemaju odobrenu frekvenciju, već koriste TV "Hajat" iz BiH, u raškoj oblasti unosi nemir. Naime, u uskostranačkim dogovorima SDA, kako prenose lokalni mediji, svi državni mediji, EPS, Telekom, PTT, Ministarstvo prosvete, ovih dana prelaze u nadležnost SDA. Ovim bi se ostvario koncept ekstremne SDA stranke o stvaranju republike Sandžak sa centrom u Novom Pazaru.
Ukoliko bi Republika Srbija dale sve državne institucije u Novom Pazaru, to bi bila sledeća stepenica za brzi referendum u raškoj oblasti, dalje parčanje Republike Srbije i stvaranje zelene transverzale koja je davno ucrtana u planovima separatista Kosova, Sandžaka i Bosne. Srpski narod i većina Bošnjaka nije za tu opciju, jer bi to potpuno destabilizovalo ovaj region i dovelo do iseljavanja naroda iz ovih krajeva". Ovo je poslao Odbor za zaštitu ljudskih prava iz Tutina.
Sledeće pismo koje je upućeno nadležnima u Republici Srbiji, Vladi Srbije ima sledeću sadržinu: "Imamo moralnu i građansku dužnost da vas informišemo o nekim, po nama veoma važnim, pitanjima. Ne znamo ima li država Srbija pravu informaciju o krčmi i poklonima zemljišta koje lokalna samouprava poklanja i dodeljuje svojim istomišljenicima na području opštine Tutin.
Ne znamo kako još nikada nije došla finansijska i druga kontrola od 1996. godine, od kada Kučević vlada opštinom Tutin. Da je gora nesreća, zemljište to malo Srba što je ostalo, i to tačno 780 građana, Kučević krčmi i poklanja svojim bliskim rođacima i istomišljenicima, bez obzira što se još vode sporovi oko istoga; on sa svojim rođacima preko Fonda za razvoj uzima kredite i sa parama Srbije progoni Srbe iz Tutina.
Jedan od nekoliko stotina primera je ovaj u samom centru grada gde bliski rođak predsednika opštine Kučevića ima firmu "Hofman" preko koje je dobio 27 miliona dinara kredita od Fonda za razvoj Republike Srbije 2004. godine i tim parama kupuje preduzeće "23. novembar" sa kamenolomom za bednih 35.000 evra, iako je Srbin Gojko Obradović nudio 1.200.000 evra. Ista porodica, otac i sin, bliski rođaci predsednika opštine Tutin, vlasnici preduzeća "Hofman" i "23. novembar" ponovo se pojavljuju kod Fonda za razvoj za drugi kredit od 500.000 evra. Počeo je da pravi privatni poslovni trgovinski centar sa oko 30.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, koje će kasnije prodavati i na taj način proteravši Srbe vlasnike sa njihovih imanja doći do enormnog bogatstva.
Molimo vas da učinite sve kako bi se zaustavilo odobravanje kredita, jer je ranije već uzet kredit, zatim što je za zemljište vlasnika Branislava Staševića, na kojem je firma "Hofman" započela izgradnju, postupak denacionalizacije pred nadležnim organima u toku i da se zauzmete da u ovu opštinu što pre dođe finansijska, budžetska, građevinska kontrola kako bismo mogli na licu mesta da dokažemo navode iz ovog pisma. Ukoliko odobrite traženi kredit firmi iz Tutina onda smo spremni da autobusima dođemo pred Fond za razvoj i štrajkujemo glađu, jer Srbi u ovoj opštini više ne bi imali šta da traže. Verujemo da smo pismo uputili u prave ruke, a verujući u Boga i božju pravdu, nadamo se da ćete uvažiti ovo srpsko pismo iz siromašnog Tutina".
Ova dva pisma pokloniću gospodinu predstavniku Ministarstva, ali ovo je samo pokazatelj, hteo sam da pokažem vama narodnim poslanicima i javnosti Srbije da imamo mnogo preča posla nego da donosimo ovako rigorozne zakone i da se bavimo nekim nepotrebnim stvarima, dok npr. iz dana u dan gubimo deo po deo teritorije države Srbije, a to nažalost sada preti opštini Tutin, pa i celoj raškoj oblasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, prisutni, pošto vidimo da narodnih poslanika iz vladajuće koalicije nema, jedino nas nekoliko radikala, ali eto ministar je tu...

Nisam vas razumeo, u stvari ovde vidim samo dva poslanika iz vladajuće koalicije.
Izvinjavam se njima dvojici, a možete i sami da vidite da su poslanici SRS koje interesuje ovaj zakon i svaki koji je na dnevnom redu i normalno da o tome diskutujemo i obrazlažemo.
Mislim da nije važnija utakmica od ovih zakona koji tište sve građane Srbije, posebno ovaj predlog zakona koji se odnosi na energetiku i energetski sistem Republike Srbije.
Naime, kao i većina zakona koje ste do sada predložili odnose se uglavnom ili na neke nove namete koje predlaže gospodin ministar finansija Dinkić, pa sada njegovim stopama ide Velimir Ilić, ili neko pridruživanje Evropskoj uniji ili usaglašavanje zakona sa Evropskom unijom, a građani Srbije sve teže i teže žive iz dana u dan.
To možemo da vidimo i da se uverimo idući od grada do grada, gledajući mnoge radnike koji ne znaju kome da se žale, kome da se obrate.
A kada je u pitanju energetski sistem Srbije i elektrodistribucija Srbije, ona uglavnom u našoj zemlji ima monopol. Idu po kratkom postupku, seku se žice i tako građani Srbije ostaju bez električne energije širom naše zemlje. U to se možemo uveriti svakodnevno.
Odmah bode oči sam predlog zakona gde se predlaže ratifikacija Ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike, počev od Albanije, zemalja jugoistočne Evrope, ali bode oči i Republike Crne Gore, a onda Srbije i Privremene misije UN na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244.
Moram da pitam ministra, predlagača ovog zakona, pošto je ovaj zakon ranije predložen, znači da su oni služili kao paravan odvajanju Srbije i Crne Gore, što su moje kolege poslanici pomenuli u prethodnom izlaganju, ali ovo sklapanje ugovora sa Privremenom misijom UN na Kosovu i Metohiji, pozivaju se na Rezoluciju 1244, kao da smo zaboravili šta se dešava na Kosovu i Metohiji, koji su problemi građana, pre svega nealbanaca, a najviše mislim na Srbe koji su u protekle dve godine doživeli sve moguće patnje i diskriminaciju od strane iste misije UN (ili kako ih mi srpski radikali nazivamo – okupatori); da Srbi uglavnom u srpskim enklavama nisu imali električnu energiju u najtežim zimskim danima kada je temperatura bila ispod 15 stepeni; da država Srbija, koja je uglavnom izvozila struju Kosovu i Metohiji, nije mogla naći snage, niti umeća da uslovi tu misiju UN da obezbedi Srbima električnu energiju, što je osnovni uslov za život.
Nažalost, to se nije desilo ni prilikom sklapanja ovog ugovora između zemalja jugoistočne Evrope sa tom energetskom zajednicom.
Trebalo je usloviti pre svega ovim problemom, pa onda potpisivati ovakve ugovore sa Albanijom, predstavnicima Kosova i Metohije, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i ostalima iz našeg okruženja koji nam ne misle dobro, a to se pokazuje i na prostoru Hrvatske gde iz dana u dan iseljavaju Srbe ili ih pokrštavaju, a da ne govorim o njihovom genocidu koji su načinili nad srpskim narodom i Republikom Srpskom Krajinom.
Smatram da je bilo ljudski i dostojanstveno od strane države, Ministarstva energetike i rudarstva da spreče ovakvo potpisivanje zbog ovih odnosa između naše zemlje i okruženja u kojem živimo.
Pošto je ministar Naumov ovde, ja sam iz krajeva raške oblasti, iz Novog Pazara, posmatramo poslednjih godinu i po dana da po najvećim rudnim bogatstvima između Kosovske Mitrovice, Zvečana i Novog Pazara vršljaju nekakvi istražitelji nekakvih američkih firmi koje nažalost prate i podstiču u radu nekakvi naši instituti za energetiku i rudarstvo iz Beograda.
Ta iskopavanja se vrše na planini Rogozni već više od godinu dana. Ne znam ko je dao tu saglasnost.
Znam da se radi o velikom novcu koji je uložen na tom prostoru, ne zna se sa kojim ciljem, ali sigurno znam da žele da eksploatišu naša rudna bogatstva u inostranstvo, pa čak neće vršiti njihovu obradu i preradu u našoj "Trepči" ili u Zvečanu, nego čujem da to rudno bogatstvo voze u Bugarsku i tamo vrše preradu rude.
Mislim da to treba sprečiti ili bar videti koji je interes naše zemlje da tako nešto dozvoli ovim strancima, a posebno Englezima i Amerikancima koji su tradicionalno vezani za naša rudna bogatstva, a nije slučajno da se Englezi hvale kako su otvorili rudnik "Trepča" i da je njihov strateški interes da crpe naša rudna bogatstva sa tog prostora.
Ovaj zakon ne treba mnogo komentara, ako se kaže u izlaganju ministra da je to prvi međunarodni obavezujući ugovor, normalno ugovor koji je već Vlada Srbije potpisala, i da iza tog ugovora stoji međunarodna organizacija, evropska energetska organizacija.
Pitanje je u kakvom će se vlasništvu naći naš energetski sistem, pre svega Elektrodistribucija Srbije i uopšte sva naša energetska izvorišta, kako rudna tako i sva druga.
Mi srpski radikali uvek smo se zalagali da niko nije protiv stranih ulaganja u našu privredu, pa i u energetski sistem, ali da taj odnos bude uvek zadržan na 51% u korist države Srbije, jer su to vitalni interesi države Srbije, kako na tom polju energetike tako i kod naftnih derivata.
Ako ste uspeli za ovo vreme, počev od Vlade Đinđića, pa Živkovića, pa sada vaše, da sve rasprodate, ako još rasprodate taj energetski sistem, NIS parčate deo po deo, pitam se zašto bi vam onda trebala Vlada Republike Srbije kada može da se napravi konzorcijum od tih stranaca koji će da kupe naša rudna bogatstva, prirodne resurse i onda mogu sami da oforme vladu, a mi da budemo poslušnici ili, kako bi naš narod rekao, čipčije u svemu tome.
Te hvale kako je to uspeh za Ministarstvo energetike, da će biti bolje snabdevanje energijom, gasom, da će gasovod ići od Bugarske, Niša, pa dalje prema Hrvatskoj, da smo ravnopravni učesnici u svemu tome, da ćemo posle 2015. godine uspeti da dođemo do te mere da će naši potrošači moći sami da odlučuju ko će da ih snabdeva energentima i električnom energijom, to su stvarno pohvalne priče i to su priče za predizbornu kampanju. Mislim da to ministar Dinkić uvek pominje, i to su lepe priče, ali nikako da siđemo među građane Srbije i vidimo kako oni žive, da li su u stanju da plaćaju električnu energiju i dokle će biti ta neusklađenost u odnosu cene struje i uopšte standarda i života građana Srbije.
Plašim se da ovakvim potpisom i ugovorom ne budemo mi štetovali i da cena struje ne bude mnogo veća prema evropskoj ceni, a što se ne može uskladiti nikako sa standardom građana Srbije. Mi srpski radikali u to opravdano sumnjamo i zato kažemo da ovaj zakon nije opravdan i da ne treba potpisivati ovakav ugovor kakav je, bez prethodnih uslova, da vidimo šta ćemo mi dobiti kao država Srbija i oni građani koji ne žive u državi Srbiji, nego izvan države Srbije.
Sećamo se onih kvazidemokrata, koji sebe nazivaju, sećate se, ′96-′97. godine pozivali su građane Srbije da ne plaćaju struju i TV pretplatu. Isti, vi ili vaši istomišljenici, danas vladaju državom Srbijom, a tu je i ovaj uzurpator Vuk Drašković koji je načinio državni udar, ušao je silom u Vladu Srbije, bez odluke najvišeg zakonodavnog organa Republike Srbije, on je tada bio kolovođa zajedno sa ostalim demokratama, sećamo se bojkota u Nišu, Beogradu, Kragujevcu itd.
Mi srpski radikali nećemo pozivati građane na bojkot i na neplaćanje dažbina i obaveza prema državi Srbiji, ali ćemo uvek apelovati i pozivati građane da se suprotstave jednoumlju i nekim nametima koje ne mogu da plate.
To je ono što treba građani da urade, taj otpor se mora dati ovoj vlasti ako nastavi ovakvim putem, pre svega od ministra Dinkića koji je gotovo sve fiskalizovao, čak i nas žive ljude koji idemo i koristimo vazduh ili neki drugi deo, nas će fiskalizovati; čak pokušava i neka građanska i politička udruženja da fiskalizuje, da jednostavno naplati carinu i porez.
A da ne govorim o Ministarstvu za kapitalne investicije, gde se najveća svota novca sliva, gde Velimir Ilić govori – ja to pravim, pravim ovaj put, pravim onaj, kao da su mu to pare dedove, kao da nisu pare građana Srbije. A sada i u energetskom sistemu i kod napajanja električnom energijom, pre svega kod plaćanja struje, stvarno je enormna cena, koju građani ne mogu da podnesu. Da ne govorim o malim i srednjim preduzećima koja duguju ogromne količine novca, a to su kamate, i normalno da ta preduzeća moraju da idu u stečaj. Većina državnih preduzeća u stvari je otišla u stečaj ili je sve privatizovano u bescenje, baš zbog velikog i ogromnog duga prema distribuciji Srbije.
Mi srpski radikali podneli smo amandmane koji bi izmenili ovaj ugovor i ovaj zakon koji ste vi predložili, verovatno ih nećete prihvatiti, ali apelujemo na vas da još jednom razmislite da li će ovakav zakonski projekat doneti dobro našoj zemlji, ili zlo, što će se teško moći ispraviti kasnije. U tom smislu, ukoliko ne prihvatite naše predložene amandmane i ne uvažite naše argumentovane diskusije, normalno da mi srpski radikali nećemo glasati za ovaj zakonski projekat.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prethodni zakonski projekti koje je donosio ovaj skupštinski saziv, tako je i ovaj predlog zakona, u stvari, zamajavanje građana Srbije.
Naime, do sada svi zakonski projekti koje smo usvojili na ovoj skupštini uglavnom su bili karaktera primene poreskih dažbina, carina ili osnivanje nekih agencija, komisija i centara.
Niste doneli ovde, niti predložili ovoj skupštini, nijedan zakonski projekat koji će imati razvojni karakter, tako da bar delom pokušate da napravite neko preduzeće, neku privrednu proizvodnju koja bi možda donela boljitak građanima Srbije.
Poznato je da je iz dana u dan sve više nezaposlenih i sve je više onih koje isplaćujete po godini staža, negde 100 evra, negde manje, zavisno od procesa proizvodnje i od delatnosti kojom se bave i tako stvaramo socijalne slučajeve širom zemlje Srbije.
Tačno je to da ste uspeli sa nekim vašim zakonskim projektima da posvađate građane Srbije, posebno Zakonom o lokalnoj samoupravi, gde se gotovo u svakoj opštini u više navrata vrše neki izbori; da li je sukobljen predsednik opštine sa skupštinskom većinom ili skupštinska većina sa predsednikom opštine, to je sada pitanje. Uglavnom, građani se širom Srbije svađaju, a vi nesmetano i dalje vladate i posmatrate sve to što se dešava.
Ako ste uspeli da prodate sve ono što je bilo rentabilno i profitabilno u ovom društvu, u našoj državi, privredi i proizvodnji, ne samo vi nego i prethodni DOS, uspeli ste da prodate pivare, šećerane, cementare, uljare, prodali ste sve ono što se moglo prodati, čak sada prodajete izvorišta naših voda i naše rudno bogatstvo, onda ovaj zakon jeste potvrda svega toga da više nemamo domaću proizvodnju, nema neke konkurencije, pa da osnujemo neke slobodne zone gde će ravnopravno učestvovati stranci i naši bogataši i tajkuni, kako bi još jednom imali monopol, a u stvari direktno uticali na našu domaću proizvodnju i gušenje naših domaćih proizvoda.
Mi smo te zone imali ranije, imali smo bescarinske zone, imali smo na granicama bescarinske zone, stvaranje nekih kampova itd. To nam nije mnogo doprinelo.
U ovom zakonskom projektu u obrazloženju se kaže da će ovaj zakon poboljšati našu privrednu proizvodnju, da će u ovim slobodnim zonama biti neke proizvodnje, da će biti bescarinska zona, da se neće plaćati PDV i slično.
U početku ovog zakonskog projekta se kaže da je slobodna zona deo teritorije Republike Srbije gde se obavljaju delatnosti pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, pa onda tačka 2): osnivač zone je organ lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno preduzetnik koji je doneo odluku ili zaključio ugovor sa drugim osnivačem o osnivanju zone, a koji preko privrednog društva za upravljanje zonom podnosi zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja.
Samo da pređemo na stav 2. gde se komentariše određivanje područja, pa se kaže da se područje zone određuju davanjem saglasnosti Vlade, a onda u daljem tekstu osnivanjem nekakve uprave za slobodne zone pri Ministarstvu finansija. To znači da Mlađan Dinkić jednostavno sve hoće da stavi pod svoju šapu i sve hoće da fiskalizuje. Imali ste sada jedan novi predlog zakona gde Mlađan Dinkić i njegovo Ministarstvo za finansije čak hoće i žele da fiskalizuju politička i građanska udruženja. Takav zakon će se naći skoro na dnevnom redu.
Dalje, što je posebno problem u ovom zakonskom projektu, kaže se u ovom zakonu kako će lokalna samouprava vršiti eksproprijaciju privatnog zemljišta radi osnivanja slobodnih zona. Pa, znate i sami kakva će ta eksproprijacija biti, na osnovu čega. To je još jednom stvaranje određenog monopola na nivou lokalne samouprave, pa sve do Vlade Srbije; a da ne govorimo o tome da je sve ovo povezano, lokalna samouprava daje određeno mesto za slobodnu zonu, a onda saglasnost treba da da Vlada Srbije, Ministarstvo finansija i to znači da će biti privilegovane, imati monopol one opštine u kojima vlada npr. G17 plus.
Mi srpski radikali čekamo te izbore i verujemo da će se desiti uskoro. Verovatno će ta vlada biti sastavljena od srpskih radikala, gde će se ovakve stvari odmah ukinuti zato što se stvara monopol i veza između Vlade na nivou Republike Srbije i lokalne samouprave. Znači, biće povlašćene one lokalne samouprave u kojima vladaju istomišljenici Vlade. To je čista zloupotreba od strane Vlade i Ministarstva finansija.
Zatim, kaže se ovde da će biti pospešena privredna proizvodnja i promet robe, jer je dosadašnji zakon predviđao da 51% mora da ima to domaće preduzeće koje je kontrolisalo slobodnu zonu, a sada su ravnopravni, kako domaća privredna društva tako i strana. Šta to znači? To znači da će stranci sa svojom robom, pre svega tehničkom, preliti naše teritorije, tu će biti zloupotreba, i to znači da jednostavno gušimo našu proizvodnju, posebno u oblasti tehnike.
Na kraju, bez obzira što ministar finansija kaže da su svi naši amandmani odbijeni, mi unapred to znamo i znali smo za to zato što bi naši amandmani ovaj zakon popravili na taj način da ne bi moglo da bude povlašćenih i monopolističkih privrednih društava, kao ni Ministarstvo finansija i lokalne samouprave.
Sa ove govornice pozivam poslanike da razmisle o našim amandmanima i da naše amandmane prilikom glasanja usvojite, kako bismo ovaj zakon koliko-toliko popravili, da bi stvarno bio primenljiv u praksi.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo kratko izlaganje ministra prosvete, koji negde pobeže, verovatno ima preča posla, ako neće ići na otvaranje Svetskog prvenstva.
Ovde je ostala velika dilema vezana za ovaj predlog zakona, mada se ministar ne meša u svoj posao. On je i ovom prilikom priznao da su izdavači pravili ovaj zakon, a ne on. Znači, pokupio je pet-šest privatnih izdavača, e, sada, da li je bio direktor Zavoda za izdavanje udžbenika, Ljušić, ne znam, a verovatno jeste, čim je predstavnik vladajuće koalicije i, eto, oni se dogovorili da naprave jedan ovakav zakon, odnosno Predlog dopune i izmene ovog Zakona.
O čemu se radi? Zavod za udžbenike i nastavna sredstva je i do sada bio javno preduzeće, koje je imalo još 1993. godine definisan zakonom i precizno predviđen status. Naime, to je jedna kuća veoma bitna za naše društvo i državu. Ta kuća je usko vezana za Ministarstvo prosvete. Imao sam priliku da budem član Nadzornog odbora, tri godine, tog Zavoda i dosta sam se upoznao sa delatnošću koju obavlja taj Zavod, ali sam saznao i mnoge nezakonite stvari koje se tamo rade.
Naime, veliki novac se izdvaja iz budžeta Republike Srbije za rad ovog javnog preduzeća, da ne govorim o njegovom značaju i o eminentnim stručnjacima koji se nalaze u tom Zavodu. Vi znate da veća borba postoji ko će biti direktor Zavoda za izdavanje udžbenika nego, čak, da bude ministar prosvete. To vam je logično pitanje. O čemu se radi?
U stvari, kažem, o velikom novcu koji se priliva i prolazi kroz tokove Zavoda za udžbenike. Samo štampanje testova za prijemne ispite svršenih osmaka i obavljanje svih tih delatnosti koštalo je oko milion maraka tada, e možete da shvatite koja je tu konkurencija ko će da uzme taj posao. Taj posao je znači bitan i tu postoje veliki grabeži.
Ovim zakonom Vlada Srbije želi da stavi Javno preduzeće Zavod za udžbenike i nastavna sredstva pod svoju šapu, u stvari oni hoće direktno da ih vežu za Vladu Srbije, odnosno Ministarstvo prosvete i da oni imaju odlučujuću reč kakav će biti dalji status Javnog preduzeća Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Iz ovog predloženog zakona odmah vidimo o čemu se radi. Samim predloženim zakonom ovo i najbolji pravnik neće razumeti, a da ne govorim o običnom građaninu. Ovaj zakon je nešto smandrljano na brzinu, napravljeno je bez neke opšte povezanosti i sistematskog rada, tako da ako pogledate ove izmene Zakona, ovo što se briše u Zakonu, pa onda ono što je ostalo u prethodnom Zakonu, videćete da između tih delova zakona, i Predloga zakona, ne postoje veze. Jednostavno, kao da je nešto preskočeno.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima se kaže: "Pripremanje i izdavanje udžbenika i drugih nastavnih sredstava za predškolsku ustanovu, osnovnu i srednju školu jeste delatnost od opšteg interesa koji obavlja Javno preduzeće Zavod za udžbenike (u daljem tekstu: Zavod)".
Moram da kažem da mi imamo sada desetak izdavačkih kuća, eminentnih izdavačkih kuća, koje jesu privatne, ne znam tačno koji je sad trenutno njihov status, ali koje su bile konkurenti Zavodu za izdavanje udžbenika. U ovom slučaju, bez obzira što ministar kaže da su se oni dogovorili, u šta ja ne verujem, daje se monopol Zavodu za izdavanje udžbenika. Sada će on kreirati celu izdavačku politiku za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava. To se vidi iz člana 1. stav 2.
Posle člana 2. dodaje se član 1a, između stavova se kaže da hoćemo da status Zavoda za izdavanje udžbenika stavimo u ravnopravni položaj kao sva druga javna preduzeća.
U prethodnom Zakonu imate član 33. gde se kaže – Zavod se ne može organizovati kao akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću. Znači, odmah je bilo rečeno i onim zakonom, sa ograničenom odgovornošću. Onda idu organi Zavoda itd.
U ovom slučaju mi ne znamo kakav je sadašnji status Zavoda za izdavanje udžbenika, ne znamo koliko je tamo akcija, koliko akcija imaju ti radnici, kakav je njihov status, šta će biti sa njihovim dosadašnjim statusom koji su imali. To uopšte nije rečeno ni predviđeno ovim zakonom.
Meni ovo liči na jednu otimačinu. Jednostavno, bez ikakvog obrazloženja, Vlada Srbije donosi izmene Zakona gde vrši otimačinu te imovine, koja je tamo sticana godinama. Uopšte nije obrazložen dosadašnji status tog javnog preduzeća. Nismo dobili takvo objašnjenje, a nismo ni imali priliku da čujemo mišljenje tih ljudi iz Upravnog odbora Javnog preduzeća Zavoda za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava.
U članu 4. se kaže da prava, obaveze, sredstava, dokumentaciju i predmete Javnog preduzeća Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva preuzima Javno preduzeće Zavod za udžbenike, koje je osnovano Odlukom Vlade od 25. maja 2006. godine, na način utvrđen tom Odlukom. Znači, danom registracije tog preduzeća prestaje da postoji Javno preduzeće Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ovo potvrđuje da preuzima celu imovinu, vezano za zaposlene itd.
Gledano pravno, mislimo da je ovo flagrantno kršenje prava iz Zakona dosadašnjeg statusa Javnog preduzeća Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva. Ovde je imalo dosta problema. Od kada je došao ministar Vuksanović tek su nastali problemi. Gde se ti problemi pojavljuju? Uzmite udžbenike za prvi razred osnovne škole, videćete tamo, posebno u nacionalno mešovitim sredinama, da možete da poručite od više izdavača te udžbenike. Po jednom udžbeniku se uči ijekavski, po jednom jekavski, po jednom ekavski. To je ministar odobrio.
U stvari, ministar se ne meša u svoj posao, nego to su uradili ljudi koji su se tamo sastali, da ne ulazim, predstavnici Mađara, Muslimana, Albanaca i drugih. Jednostavno, napravljeno je od više izdavača više vrsta udžbenika za isti predmet, za isti razred. To su problemi koje je napravio ministar Vuksanović od kada je došao. U to se možete uveriti u osnovnoj školi, od kada je došao ministar, počeli su da štampaju udžbenike bez kontrole.
Ukidanjem ove Programske komisije, koju je pomenuo kolega prethodni govornik, koja je davala mišljenje na rukopis izdavača, jeste stvoren jedan presedan.
Tačno je da je Zakonom o osnovama obrazovanja i vaspitanja osnovnih i srednjih škola predviđeno, na neki način, da taj programski deo obavljaju određeni centri, protiv čega smo bili mi srpski radikali, ali ova programska komisija u Zavodu za izdavanje udžbenika je imala veliku ulogu i značaj. Bila je uglavnom sastavljena od eminentnih ljudi, stručnjaka koji su koliko-toliko mogli da doprinesu da se ne dešavaju ovakvi propusti koje sam naveo vezano za izdavanje udžbenika za osnovnu školu; u jednom odeljenju trećih razreda uče po ovim udžbenicima, a u drugom odeljenju uče po drugim udžbenicima, zavisno od toga kakvo je tamo nacionalno opredeljenje i zavisno od toga koji je novac u pitanju kada poručuju udžbenike za decu.
Mislim da je ovakva izmena i dopuna zakona nepotrebna, ovo je nejasno, nepovezano, predstavlja jednu otimačinu ovog javnog preduzeća. Liči na neko davno prošlo vreme i mislim da bi trebalo ovaj zakon povući i nikako ga dati u ovoj formi, jer neće doprineti ničemu boljem, već će jednostavno nastati još veći haos i javašluk u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o javnim skijalištima je materija koja je trebalo odavno da se reši, jer u ovoj oblasti turizma i sporta bilo je dosta problema vezano za javna skijališta i uopšte redu i organizaciji javnih skijališta. Sigurno ste mogli da uočite prilikom obilaska javnih   skijališta da tamo ima tu i tamo reda, ali obično ima divljih skijališta koja nisu obezbeđena ni minimalnom osposobljenošću, a pre svega redarskom službom, kako bi se ovaj deo sporta odvijao normalno.
O ovom zakonu kolege iz SRS, kako u načelu, tako i po amandmanima, dali su dosta stručnih primedbi, pa i u pravopisu i u jezičkom smislu. Mislim da su naši amandmani povezani, sa ciljem da poboljšaju ovaj zakonski projekat. Tako i moj amandman koji sam podneo na član 54. zakona o javnim skijalištima, a koji se odnosi na stav 1. tačku 4).
Naime, članom 54. predviđeno je da redarska služba obavesti turističkog inspektora ukoliko se skijaš ili drugi neposredni korisnik skijališta u korišćenju skijališta ne pridržava utvrđenog reda u skijalištu.
Ako bi redarska služba ili obezbeđenje na skijalištu, zbog svih problema koji se tamo dešavaju i prekršaja, obaveštavali turističkog inspektora, to znači da bi turistički inspektor morao non-stop da bude na tom skijalištu. Mi znamo da su ti turistički inspektori
uglavnom raspoređeni na nivou opštine ili okruga i normalno da se neće moći naći turistički inspektor u svakom momentu tamo gde ga redarska služba pozove.
Naše je mišljenje da ova tačka 4) treba da se briše, jer nije posao turističkog inspektora da se raspravlja sa skijašima na stazi. Zašto postoji i redarska služba? To je suština zašto predlažemo da se tačka 4) briše.
Osvrnuo bih se na bezbednost i rad skijališta, odnosno redarske službe. Kao što sam i pre napomenuo da redarska služba do sada nije bila definisana, ova materija nije zakonom bila uređena, zato je ovaj zakon i potreban, uz usvajanje naših amandmana, mada je gospodin Jovanović pomenuo da je Vlada Republike Srbije intervenisala svojim amandmanima, pred sam početak ovog zasedanja i rasprave u načelu, gde se menja suština statusa javnih skijališta. Imamo skijališta koja će Vlada odrediti kao svoja javna preduzeća, ali ima i onih skijališta koja će funkcionisati, a možda neće dostići potrebne uslove i standarde da postanu javna preduzeća.
Mislim da postoji jedna odbojnost u toj regulativi, a vama je poznato da danas sve više moćnih ljudi zakupljuje te skijaške terene na našim planinama i normalno da će tu bez zakonskih odredbi i normi biti ono što kaže naš narod, "rad na divlje". I zato ja mislim da ovaj zakon treba da se odnosi na sva skijališta, ne samo na javna skijališta koja Vlada Srbije proglašava javnim preduzećima.
Status redarske službe nije bio uređen i sređen, lično me zanima šta je hteo zakonopisac da kaže ovim kad kaže: "Redarsku službu može obavljati lice koje ima završenu srednju školu i koje pokaže uspeh na posebnoj proveri znanja". Ovo "na posebnoj proveri znanja" stvarno je nedorečeno i nije definisano, koja je to posebna provera znanja i ko su ti ispitivači, odnosno nadležni koji mogu dati sertifikat za rad ove redarske službe.
Tačno je da se pominje u članu 53. zadnji stav, da ministri turizma i prosvete propisuju način i program polaganja ispita, ali nije ovim obuhvaćeno koji su to uslovi, koja su to znanja koja bi trebalo da savlada redarska služba da bi mogli da obavljaju posao na terenu.
Na kraju, prihvatanjem amandmana SRS ovaj bi zakon dobio drugačiji izgled, bio bi poboljšan, zato apelujem na narodne poslanike da prihvate amandmane SRS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se radi o setu ovih zakona o kojima razgovaramo ovih dana, možemo reći da su oni pisani selektivno, pa slobodno možemo reći, kao što su rekle moje kolege iz SRS, i privatni zakoni ministra finansija.
Naime, mi srpski radikali, kao i u načelu, tako i predlogom amandmana učinismo sve da naši amandmani, koji su sistematski povezani, da ih stručno obrazložimo i da vama kolegama poslanicima i javnosti pokažemo i dokažemo da smo u pravu i da jedan ovakav zakonski projekat jednostavno ne donosi nikom ništa dobro. Ovo su, po meni, neki populistički zakoni, delom želite da se dodvorite međunarodnoj zajednici, a delom želite da centralizujete ili birokratizujete one stvari koje mogu da vam izmaknu iz ruku, posebno Ministarstvo finansija.
I ovaj zakon o računovodstvu i reviziji pokazuje da ima mnogo manjkavosti, da jednostavno nikakav napredak ne čini u odnosu na prethodni zakon i prethodni period, posebno kada govorimo o mom amandmanu, koji sam podneo na član 54. zakona o računovodstvu i reviziji.
Član koji je karakterističan u ovom zakonu po tome što Predlogom ovog zakona želite da stvorite novu monopolističku organizaciju ili paradržavnu organizaciju, tj. komore.
Mi znamo da smo do sada u ovoj oblasti imali Savez računovođa i revizora Srbije, koji su bili kompetentni u ovoj oblasti i priznati od Međunarodne federacije računovođa, pa su u pravu i oni kada dignu svoj glas i kažu da s obzirom da je ta organizacija, čiji je naziv Savez računovođa i revizora Srbije, asocijacija svih profesionalnih računovođa, bez obzira da li su zaposleni ili rade u javnoj praksi na poslovima računovodstva i revizije ili srodnih poslova.
Oni su 55 godina obavljali ovu delatnost. Normalno, ako je u toj oblasti imalo zloupotreba, moglo se na neki način ograničiti zakonskim predlogom, a nikako osnivati nove monopolističke organizacije kao što je komora.
Mojim amandmanom na član 54. mi smo predvideli da organ komore, kao što je skupština, ne postoji. Zašto? Zato što se ingerencije i poslovi komore poklapaju ili preklapaju ili su možda zajednički definisane, pa na taj način mislimo da ne treba i ne mora postojati skupština komore, posebno na ovaj način kako je ona definisana.
Samo ću pomenuti da je skupština najviši organ komore, a evo da ne nabrajam njezinu delatnost, nego reći ću da ministar finansija daje saglasnost za izbor predsednika skupštine. Da li je to nezavisna organizacija sada ili ne, to sami treba da procenite.
Samo da se vratimo na član 50. i da podsetim samo na poslove koje obavlja komora, a onda ću reći poslove koje obavlja skupština i videćete da se ti poslovi preklapaju i poklapaju i jednostavno dupliramo neke poslove, a znamo da svaka organizacija koja se finansira iz budžeta, troši budžetska sredstva i normalno da daje novi namet na građane Srbije.
Kaže se, između ostalog da komora obavlja sledeće poslove - prati proces harmonizacije računovodstvene i revizorske regulative sa međunarodnom profesionalnom regulativom, donosi program, vrši obuku kandidata, organizuje ispite i izdaje sertifikate za sticanje profesionalnih zvanja, kao i pravila za kontinuirano profesionalno usavršavanje, u skladu sa međunarodnim zahtevima za profesionalno osposobljavanje po ovom zakonu, propisuje uslove za sticanje, produžavanje i oduzimanje licenci za obavljanje poslova revizije ovlašćenim revizorima za rad na poslovima revizije finansijskih izveštaja, u skladu sa ovim zakonom, izdaje, produžava i oduzima licence za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja ovlašćenim revizorima i vodi registar izdatih licenci ovlašćenih revizora za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja.
To je samo deo jedan nadležnosti komore, a evo deo nadležnosti skupštine, pa ćete se sami uveriti zbog čega sam ovaj član podneo.
Između ostalog, nadležnost skupštine komore jeste da donosi program za sticanje profesionalnih zvanja iz člana 4. ovog zakona, u skladu sa međunarodnim smernicama i zahtevima za profesionalno osposobljavanje i sa ovim zakonom. Potpuno se poklapaju te ingerencije.
Obrazuje komisiju za sprovođenje ispita iz člana 6. ovog zakona, propisuje uslove za sticanje, produžavanje i oduzimanje licence za rad ovlašćenih revizora za obavljanje poslova revizora itd.
Mi smo predvideli da se ovaj član 54. menja i da glasi: "Komora stiče sredstva za rad od članarine, naknada za upis i davanje podataka iz registara koje vodi, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Komora, uz saglasnost Ministarstva, utvrđuje visinu članarine, kao i visinu naknade za upis i davanje podataka iz registra koje vodi".
Šta smo ovim hteli da kažemo? Hteli smo da na neki način rasteretimo našim predlogom budžet i trošenje budžetskih sredstava, da se Komora, ako već mora da postoji u ovom obliku, finansira iz ovih prihoda koje sam ja naveo.
Imam obrazloženje za ovaj amandman, obrazloženje koje se uglavnom sadrži u tome što su i moje kolege ponovile više puta danas za ovom govornicom, da ta strukovna udruženja koja ste i vi okarakterisali kao da drže monopol u ovoj oblasti, jednostavno ta strukovna udruženja dobiju prostor slobodan za osnivanje tih udruženja prema zakonu i Ustavu Republike Srbije.
Sve ono što se ograničava i veže zakonom to više nije nezavisno, to nije na dobrovoljnoj osnovi, to je obavezujuće. Vi u ovom slučaju radite obavezujuću stvar, odnosno želite da ova komora bude poludržavna organizacija.
Vidite samo deo toga obrazloženja, pa ću dopuniti. "Poslovi koji su predlogom zakona stavljeni u delokrug rada komore, kao što je davanje licenci ovlašćenim revizorima, zatim praćenje procesa harmonizacije računovodstvene i revizorske regulative, donošenje programa obuke kandidata, propisivanje uslova za sticanje, produžavanje i oduzimanje licenci, nostrifikacija profesionalnih zvanja, priznavanje profesionalnih zvanja itd. prema primeni međunarodnih standarda i kodeksa, kao svuda što je u svetu, obavljaju profesionalne i strukovne organizacije, a nikako poludržavne organizacije kao što je Komora".
Ovde proizilazi da je komora praktično poslovno udruženje, a ne nedobitno strukovno udruženje.
To je glavni razlog što se mi srpski radikali ne slažemo sa ovim predlogom zakona u celini i ovim našim amandmanima želeli smo da koliko-toliko poboljšamo ovaj tekst ovog zakona, kako bi u ovoj oblasti bili rasterećeni svi oni koje ovako loš zakon može da pogodi, a ujedno i da profesionalizujemo red i disciplinu u ovoj oblasti. Zato tražim od kolega poslanika da prihvate naše amandmane i moj amandman na član 54. ovog zakona, kako bismo izvršili poboljšanje ovog zakonskog projekta.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pravu su poslanici kada govore da se radi o obimnoj i složenoj materiji koju je ministar Dinkić objasnio samo delimično leteći od zakona do zakona.
Verovatno nije bio raspoložen niti je imao volje da sve to obrazlaže onako kako dolikuje jednom ministru, jer vidite i sami da ima problema sa svojom poslaničkom grupom i verovatno tamo rešavaju ko će dalje da zadrži monopol, da li Labus ili Dinkić ili će se danas podeliti ili ponovo ujediniti, zavisno od plena koji su opljačkali ove poslednje dve godine, kao i prethodna vlada, odnosno vlast DOS-a one prethodne tri godine.
Naime, nije stvar u toj interesnoj grupi hvatanje generala Mladića i ucene oko hvatanja tog srpskog heroja, nego se radi o nečem sasvim drugom, a to je podela plena i kontrolisanje finansijskih tokova od strane Mlađana Dinkića ili Labusa.
Ovi zakonski projekti su jedan set koji će se primenjivati delimično, ono što bude interes Ministarstva finansija, to će primeniti, a ono što ne bude u interesu to neće primeniti, već će to završiti na policama, kao i ostali zakonski projekti.
Neko reče da ovi zakoni nisu evropski, nego naši. Pa, u svakom zakonu možete da vidite da je to po direktivi EU, ne znam osmoj, četvrtoj ili nekoj drugoj, znači ovo je ipak usaglašavanje, odnosno trka da bi se dodvorili evropskim mentorima koji podržavaju ovu grupaciju.
Zadržaću se delimično na predloženim zakonima, a najveću pažnju ću posvetiti Zakonu o računovodstvu i reviziji. Naime, prilikom govora gospodina Mlađana Dinkića i obrazlaganja ovih zakona, uglavnom se njegovo obrazloženje svodilo na to da je ovo u interesu malih i srednjih preduzeća, kao i malih akcionara. Ako posmatramo prvi zakon koji se odnosi na Predlog zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, vidimo da se ovde radi o nečem sasvim drugom. Ne radi se o tome, kako navodi ministar finansija, da se stvaraju bolji uslovi za tržište hartija od vrednosti i bolja kontrola.
Naime, ovde je u igri nešto sasvim drugo, a to je da monopol nad tržištem hartija od vrednosti ponovo ima Vlada Srbije i Ministarstvo finansija. Ovde je problem Svetska banka koja isto ima monopol u smislu transakcije hartija od vrednosti, gde imaju mogućnost da vrše te transakcije i u stranoj valuti, dok naši domaći moraju isključivo u domaćoj valuti. Primetila su i gospoda iz vladajuće koalicije da je u svakom zakonskom projektu sadržana i saglasnost ministra finansija. Znači, ponovo jedan monopol od strane ministra finansija.
Kada se radi o Predlogu zakona o investicionim fondovima, koji je podnela Vlada Republike Srbije, može se lako uočiti da se radi o investicionim fondovima – otvorenim, zatvorenim i privatnim investicionim fondovima.
Normalno je da mora da se poseduje određeni depozit, mislim da je predviđen oko 200 hiljada evra, a kod privatnog investicionog fonda oko 50 hiljada evra. Meni ovo liči na jedan parabankarski organ, parainstituciju, a podseća me i na nekadašnja osiguravajuća društva koja su u proteklom periodu izneverila građane i mnoge opljačkala. Ovde se ponovo daje mogućnost nekakvim udruženjima koja će, normalno, izmanipulisati građane Srbije.
Treći zakon o kome danas raspravljamo jeste Predlog zakona o preuzimanju akcionarskih društava.
Ovde se obrazloženje uglavnom svodi na to da se radi o zaštiti malih akcionarskih društava, da prilikom otkupa tih akcija svi učesnici imaju ravnopravnost u otkupu akcionarskih društava i njihovih akcija, ali se predviđa i to da je možda ovaj zakon zakasnio. Ne znam šta će se još otkupiti i koja akcionarska društva, koje akcije, kada su radnici Srbije već izmanipulisani u poslednjih pet, šest godina od kako su revolucionari 5. oktobra stupili na političku scenu Srbije.
Sada je pitanje šta ćete dalje preuzeti, koja akcionarska društva, ako ste sve rasprodali, cementare, uljare, šećerane, pivare, sve što se moglo prodati – prodali ste, i mogu vam otvoreno reći da se danas u Srbiji živi mnogo gore nego juče, a biće sigurno gore sutra, zato što iz dana u dan radnici sve manje i manje rade, gube posao. Oni koji su kupili firme ne poštuju Zakon o privatizaciji, već to zloupotrebljavaju i normalno da postoji veliko nezadovoljstvo, mada ste delimično uspeli da ih podelite, kako sindikalno, tako i preko Zakona o lokalnoj samoupravi, pa nikako da se dobro organizuju da vas oteraju sa vlasti.
Posebno ću se zadržati na Predlogu zakona o računovodstvu i reviziji, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Naime, mogli smo da vidimo iz ovog zakona i da pročitamo da se ovde radi o reviziji. Uređuju se uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentacija finansijskih iskaza, kao i uslovi i način sprovođenja postupka i vršenja revizije finansijskih iskaza. Ovaj zakon se primenjuje na pravna lica registrovana za obavljanje privredne i društvene delatnosti i delove stranih društava, a ne primenjuje se na subjekte koji se finansiraju iz budžeta.
Dobio sam, kao narodni poslanik, jedno pismo koje je uputilo neko akcionarsko društvo, izdavačka delatnost, a to je "Privredni savetnik". Možete da pročitate na sajtu i da vidite u javnosti, u štampi, kako nas kritikuju zbog podnetih amandmana.
Pripremio sam im odgovor, a pročitaću zbog čega, u stvari, kritikuju SRS i naše amandmane: "Postavlja se pitanje da li svi poslovni subjekti u koje spadaju preduzetnici i mala pravna lica treba da primenjuju međunarodne računovodstvene standarde koje u EU, počev od 2005. godine, primenjuju samo velike kotirajuće korporacije, čije se hartije od vrednosti kotiraju na finansijskom tržištu u okviru EU.
Pri sastavljanju konsolidovanih finansijskih izveštaja procenjuje se da ih primenjuje oko sedam hiljada kompanija, što je oko 0,03 % od ukupnog broja preduzeća u EU. Ostala preduzeća u zemljama članicama EU primenjuju nacionalne propise i nacionalne standarde, usklađene sa odgovarajućim direktivama EU. Primena ovih standarda na sva pravna lica, za šta se vi zalažete, nije celishodna i mnogo je razloga za to". Znači, bune se zato što smo protiv Komora, kako bi one imale monopol u politici.
Pročitaću obrazloženje koje sam pripremio, radi javnosti i njih, da znaju zbog čega mi, srpski radikali, ne prihvatamo polovične stvari kao što vi to radite.
Naime, ovde nas kritikuju da podržavamo računovodstvena udruženja, pa odgovor na to glasi: "Predlogom zakona predviđa se osnivanje Komore ovlašćenih revizora, članom 50. stav 2.
Predviđa se da su članovi Komore ovlašćeni revizori koji su zaposleni u preduzeću za reviziju, ovlašćeni interni revizori, kao i preduzeća za reviziju. Strukovna udruženja mogu osnivati isključivo zainteresovana lica, najmanje deset lica prema sada važećim propisima, a radi ostvarenja nekog svog zajedničkog interesa ne mogu se osnivati po sili zakona".
Znači, jednostavno, zakon reguliše osnivanje Komora dok se strukovna udruženja mogu dobrovoljno osnivati i to znači da nisu direktno pod ingerencijom ministarstva i vlade.
Udruženja građana moguća su samo na dobrovoljnoj osnovi. Kako se sada predviđa Predlogom zakona o računovodstvu i reviziji, članstvo je obavezno za ovlašćene revizore.
S obzirom na to da samo članovi Komore mogu da ispune potrebne uslove za rad, članovi organa strukovnog udruženja moraju biti isključivo iz reda članstva. To je razlika između Komore i strukovnih udruženja. Pogledajte samo ingerencije koje ima Komora.
Poslove koji su Predlogom zakona stavljeni u delokrug rada Komore, kao što je davanje licence ovlašćenim revizorima, zatim praćenje procesa harmonizacije računovodstvene revizorske regulative, donošenje programa obuke kandidata, propisivanje uslova za sticanje, produživanje i oduzimanje licenci, nostrifikacija profesionalnih zvanja, priznavanje profesionalnih zvanja, primena međunarodnih standarda, kodeksa etike itd.
Znači, primenom međunarodnih standarda i kodeksa etike, to svuda u svetu obavljaju profesionalne organizacije, a ne poludržavne organizacije, kakva je u stvari Komora. Komora je praktično poslovno udruženje, a ne nedobitno strukovno udruženje.
Znači, ovde je bio u pravu i prethodnik iz DSS, profesor, koji je govorio da je Komora poludržavna institucija koja je pod kontrolom Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije.
Verujem da je ovo bitno pitanje, radi javnosti i udruženja akcionara koji su nam to napisali, s tim što bi sada oni hteli da imaju monopol preko ove komore, a ne oni koji se samovoljno udružuju, kao što je bilo do sada.
Na kraju, zahvaljujem vam na pažnji i pozivam vas da prilikom rasprave usvojite naše amandmane i time ćete koliko-toliko poboljšati ove zakonske projekte. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su tokom ove načelne rasprave pokazali manjkavost ovog zakona. Posebno gospodin Tomislav Nikolić, analizirajući ovaj zakon, član po član, pokazao je kako je ovaj zakon trebalo da izgleda kako bi bio prihvatljiv za sve građane Republike Srbije.
Normalno, ovo je jedna osetljiva materija i bitna, koju interesuje 95% građana Srbije i ovoj materiji, ovako osetljivoj, trebalo je posvetiti mnogo više vremena i postići konsenzus pre svega među tradicionalnim crkvama, kako bi ovaj zakon stvarno dobio svoje pravo lice i značaj.
Čitali smo ovih dana u štampi da Sinod SPC ima primedbi na ovaj predlog zakona, što znači da ni sa SPC nije postignut dogovor da ovaj zakon udovolji njihovim potrebama.
Danas smo čuli iscrpno izlaganje ministra, gde između ostalog kaže da se ovi zakoni donose onda kada se dese neke velike društvene i državne promene. Ne znam na koje to promene misli, možda ove petooktobarske promene vas kvazirevolucionara koji ste ih izveli, pa verovatno kao da je naše društvo dostiglo taj stepen razvoja da eto sada postoji mogućnost za donošenje jednog ovakvog zakona. Zbog toga smatram da je ovaj zakon više populistički nego što je projekat koji će zadovoljiti sve potrebe, pre svega zainteresovanih tradicionalnih crkava.
Posebno se postavlja pitanje, koje se danas ovde provlači, a to je registracija raznih verskih zajednica koje na ovom prostoru deluju negativno poslednjih 20 i više godina. Poznato nam je da su te verske organizacije, zajedno sa nevladinim organizacijama, donele mnogo zla srpskom narodu u proteklom periodu. Znamo da su se na balkanskoj vetrometini ti verski ratovi i sukobi kroz istoriju prožimali, pa zato mislimo da je ovaj zakon mnogo liberalan i mnogo je dao mogućnosti i povlašćenja da se i takve verske organizacije registruju.
Ovde ću se zadržati na članu 20, gde se opisuje postupak registracije verskih organizacija. "Za upis drugih verskih organizacija u Registar Ministarstvu se podnosi prijava koja sadrži: 1) naziv verske organizacije; 2) adresu sedišta verske organizacije; 3) ime, prezime i svojstvo lica ovlašćenog da predstavlja i zastupa versku organizaciju. Verske organizacije uz prijavu dostavljaju: 1) odluku o osnivanju verske organizacije sa imenima, prezimenima, brojevima identifikacionih dokumenata i potpisima osnivača od najmanje 0,001% punoletnih državljana Republike Srbije koji imaju prebivalište u Republici Srbiji prema poslednjem zvaničnom popisu stanovništva ili stranih državljana sa stalnim boravkom na teritoriji Republike Srbije."
Ovakav sličan član postoji tamo kod registracije građanskih udruženja ili sportskih organizacija. Šta znači ako mi kažemo da je dovoljno potpisa 0,001% od tih koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i znači takva organizacija se može registrovati. To je stvarno nešto što legalizuje sekte, legalizuje nevladine organizacije i sekte, po članu koji ste predvideli u smislu registracije ovakvih verskih zajednica.
Ministar kaže da država ima pravo da izabere sa kojom će verskom organizacijom da sarađuje. Zar to nije diskriminatorski? Kaže da ima pravo da sarađuje sa verskom organizacijom koja je registrovana, mada prema nekakvim zahtevima koji idu od strane nekih verskih zajednica i nevladinih organizacija, one traže čak veća prava nego ove koje se registruju.
Kako to misli država da izabere sa kim će da sarađuje, a sa kim neće. To je nešto što nije definisano, nije precizno i koncizno rečeno, šta u stvari država hoće, koje su to verske organizacije koje su u interesu države da sa njima sarađuje, da li su to tradicionalne verske organizacije ili možda ove konfesije koje se javljaju radi registracije.
Dalje, kaže se, održavanje verskih obreda u državnim institucijama, školama, bolnicama itd. Znate da smo mi višenacionalna zajednica, da u Republici Srbiji živi više nacija, više verskih konfesija. Da ne govorim o uvođenju bošnjačkog jezika i drugih stvari, čime su stvoreni veliki problemi u tim višenacionalnim sredinama. A tek sada ako dozvolimo u školama, bez određenog preciziranja, održavanje verskih obreda, šta će se tamo desiti. Normalno da će se desiti haos, desiće se verske podele, pa sve do mržnje.
Pošto moje kolege iz SRS nestrpljivo čekaju da govore, želim da pozovem ministra vera da prihvati amandmane SRS, ne bi li se koliko-toliko poboljšao ovaj zakonski predlog.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS, kako u načelu, tako i po amandmanima, dosta su rekli o ovom zakonu o amnestiji, kao i o prethodnom zakonu koji je bio deklarativnog karaktera.
Kao vojni obveznik, vojni starešina u rezervi, kada govorimo o ovakvim zakonima, u srce i u dno duše me pogađa – da li je moguće da će doći neka vlast koja će jednoga dana sprečiti da srpska deca, srpski vojnici služe vojsku. Kako ste počeli, to nas izgleda očekuje, kako ministar najavi – 2010. godine.
Kada budete ušli u Partnerstvo za mir, kada vam neko da novac za profesionalnu vojsku, to će biti plaćenici koji će služiti najmanje Srbiji i srpskom narodu, već onima koji ih plaćaju. Iz tog razloga, želim da napomenem, pošto je ovaj zakon vezan za period od 7. oktobra 2000. godine, znači dva dana posle one vaše kvazirevolucije koju ste izveli ovde u Beogradu, rušeći i paleći sve pred sobom, da od tog dana želite da amnestirate vojnike koji nisu hteli da se odazovu obavezama, što je predviđao Zakon o vojnoj obavezi.
Dolaskom DOS-a, "dosmanlija", počev od Borisa Tadića, kao ministra vojske, pa do Stankovića, uspeli ste da za ovih pet-šest godina uništite vojsku, vojnu doktrinu, jednostavno, ubijete nacionalni i slobodarski ponos Srba, uništite srpsku dušu. Ovakvim zakonima uništavate srpsku dušu.
Pored toga što ste uništili sve na ekonomskom planu, socijalnom, kulturnom, privrednom, ostalo je još da se vojska dokrajči i rasturi. Ne znam po čemu će vas generacije pamtiti. Verovatno i vaša deca gledaju ovu skupštinu, šta oni očekuju, da li se nadaju da će ih sutra štititi neko drugi ili će državu Srbiju štititi srpski vojnik?
Koristim ovu priliku da u korist ministra Stojkovića, kako nas narod shvata, i po funkciji koju vrši, u smislu pravde i zakona, postavim pitanje: na osnovu kojih pravnih osnova i na osnovu kog zakona je Vlada Srbije uvela prinudnu upravu u Novom Pazaru?
Kao Srbin iz tog kraja ne opredeljujem se ni za jednu stranu, niti Rasimovu, niti Suljinu, niti Ferzijinu, znam da su oni istomišljenici, znam da su pisali Memorandum muslimanskog bosanskog veća, gde se predviđa da Sandžak bude celovit, nezavisan, autonoman, da ima specijalni status, sve do države.
Uopšte se ne mešam u njihove obračune, ali zar je moguće da ovakvu ishitrenu odluku u ovom momentu, kada se priprema referendum u Crnoj Gori, donese Vlada Srbije i tako to područje postane nestabilizujuće.
Čuli ste sigurno, počev od "koktela", noćas je bomba bačena na opštinu Novi Pazar. Pitanje je kako će to tamo da se dalje reflektuje, u toj sredini gde ja živim, mislim da je veoma loše i najgora solucija je ta što se to može preneti i uticati na destabilizaciju celog područja, a posebno na srpski narod koji je tamo u manjini, posebno u Pazaru, Tutinu i Sjenici.
Želim da nam gospodin Stojković objasni koji su to povodi. Da li je moguće da zbog dva poslanika koja ovde čine većinu u Skupštini, kako sada narod govori, u našem kraju više ne vlada ni Koštunica, ni Labus, Tadić, niti bilo ko, jednostavno, Srbijom sada vlada Sulejman Ugljanin, Bajram Omeragić, Esad Džudžević i Velimir Ilić, koji se njima pridruži i odmah u tim kritičnim mestima, gde se raspiše opoziv predsednika ili raspusti Skupština opštine, stavlja se na jednu od tih strana.
Odmah je stigao pre dva dana da obilazi nekakvo klizište u tom kraju. Normalno da je obećao novac za te elementarne nepogode i klizišta, ali ne znam koliko će naplatiti klizanje Skupštine u Novom Pazaru i od koga će to da naplati?
Obećao je i aerodrom, gospodine Krasiću, u neposrednoj blizini Novog Pazara, gotovo u srcu Raške oblasti, autoput, sve je obećao, ali mislim, kao čovek, da su ovakve odluke koje povlači Vlada Srbije nezakonite i bez ikakvog uporišta.
Ako se pozivaju ova dva poslanika koja čine većinu u ovom parlamentu, da je nezakonito donesen budžet u opštini Novi Pazar, pa pobogu, prošle godine je na isti način donesen, i Vrhovni sud Srbije je to potvrdio, a evo sada se našao, od kada je Bajram Omeragić zamenio Mehu Omerovića, a onaj Esad Džudžević zamenio Ljiljanu Nestorović u ovoj skupštini. Sada je to nezakonito.
To je stvarno pravni apsurd i mislim da vi, gospodine ministre, treba radi uzburkane javnosti i svega što se dešava javno da date vaše mišljenje, šta je to, u stvari, što potresa sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i mnogi zakonski projekti koji ovde imaju jedan deklarativan značaj, tako je i ovaj zakon više jedan deklarativni papir, nego što nešto znači za građane Srbije i za one koje treba rehabilitovati.
Naime, kao i onaj zakon kada ste predložili vezano za registraciju oduzete imovine građanima Srbije, gde bi trebalo u Beogradu da se svi obrate širom Srbije, to prijave, pitanje je šta je sa tim urađeno i da li je uopšte ikada iko obavešten o tome koliko se građana prijavilo i šta je preduzeto povodom te registracije. Tako i ovaj zakon ima samo deklarativni značaj. Neće imati nikakvu drugu satisfakciju za građane Srbije.
Izašao je ministar pravde, mislio sam direktno da se obratim ministru pravde ovde, pošto je on čovek koji pripada partiji koja se zaklinje u legalitet prava i zakona, da ga pitam na osnovu čega je Vlada Republike Srbije, čiji je on član, donela odluku o uvođenju privremenih mera u Novom Pazaru i raspuštanju Skupštine opštine Novi Pazar?
Verujem da će on čuti ovo, a i svi članovi Vlade koji su glasali za ovakvu odluku, a između samih njih ima razlika, tako da se G17 plus protivi, DSS je za, Velja je za itd. Ali, ovo je primer da se ovde radi samo o očuvanju gole vlasti. Ovo je očuvanje gole vlasti vladajuće većine u ovoj skupštini i Vlade Srbije.
Kada čujemo kako tamo neki žuti menadžer u Trgovištu prodaje Trgovište za dva miliona evra, pitanje je koji je račun ovde ispostavljen od strane Sulejmana Ugljanina i njegovih poslanika u Vladi Srbije. Pitanje je o kom se to novcu radi. Želim ovom prilikom radi javnosti i svih vas poslanika i građana Srbije da samo znaju jedno, da oni koji se zaklinju u demokratiju, legalitet vlasti, radi očuvanja svoje vlasti, nemaju meru šta će dati i uložiti. Njih ne interesuje država Srbija, bitno je da su na vlasti.
Građani Srbije moraju znati danas da Srbijom ne vlada ni DSS, ni G17 plus, ni Velimir Ilić, već vladaju dva poslanika Liste za Sandžak Sulejmana Ugljanina, a to su Bajram Omeragić i Esad Džudžević. Oni danas vladaju Srbijom.
Zato da pomenem na kraju da Velimir Ilić, čim dođe do neke krize u nekoj opštini, odmah je tamo Velimir Ilić, odmah je došao u Novi Pazar i zajedno sa predstavnicima Liste za Sandžak obilazi sela, zaseoke, naselja, obećava puteve, asfaltira, i sve ono, dakle, sve što građani traže, ne bi li očuvao svoje koalicione partnere. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali, kao i u samom predlogu zakona za visoko obrazovanje, bili smo protiv izbora nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kao i onog sistemskog Zakona o osnovama obrazovanja, kada se birao Prosvetni savet za osnovno i srednje obrazovanje. Naime, mi smo to tada obrazložili. Sigurno se sećate da smo gotovo celu noć proveli raspravljajući se oko tog zakona. Vi tada niste uvažili naše primedbe, nego tvrdoglavo idete dalje da sprovedete ono što ste naumili.
Naime, mi smo Nacionalni prosvetni savet izabrali još pre dve godine, a do današnjeg dana se taj savet sastao samo jednom i tamo je samo prebrojano koliko ima članova, bez izbora predsednika ili nametanja izbora predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, akademiku i čoveku koji nije hteo to da prihvati. Već dve godine taj savet ne radi, iako, prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja, ima izuzetno velike ingerencije.
Mi smo i tada govorili da je to dalja birokratizacija našeg društva, iz razloga što pri Ministarstvu za prosvetu imamo nadležne sektore u oblasti osnovnog, srednjeg, predškolskog obrazovanja itd. Isto je za visoko obrazovanje. Bili smo protiv izbora Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. On će verovatno doživeti sličnu sudbinu kao i prosvetni savet koji smo izabrali pre dve godine. Ta njegova sudbina se vidi iz diskusije vas koji činite većinu ovde u Skupštini, a normalno i u Vladi Republike Srbije.
Naime, između vas samih ima podela oko samih predloga kandidata za Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Vidite i sami da taj raspored nije dobro urađen. Znači, nema predloga iz svih grana visokog obrazovanja, već je to sumirano na predloge iz Beograda, čak ignorišući univerzitet iz Niša, Kragujevca.
Prema tome, kada je u pitanju taj Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji ćete vi verovatno usvojiti ovih dana i izabrati ove ljude, uz puno uvažavanje njihovih imena i titula koje nose, verujem da će se i dalje nastaviti ona agonija koju smo mi srpski radikali i predvideli prilikom usvajanja Zakona o visokom obrazovanju.
Zato želim da kažem da to što donosite nekakve zakone, nešto što se ne primenjuje u praksi, u stvari jeste novi namet na građane Srbije. To su novi izdaci, novi troškovi koji koštaju sve građane u Republici Srbiji.
Zbog toga, mi se nećemo mešati u imena koja ste predložili, neka to bude vaša svađa i vaša razlika, ali želim ovom prilikom da naglasim da će ovo usvajanje i izbor Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje u stvari biti samo još jedna obmana u visokom obrazovanju i još veća podela, vezano za visoko obrazovanje.
Jedan kolega je pomenuo da rektorati rešavaju gotovo samostalno sve probleme i predloge, posebno vezano za osnivanje novih fakulteta. Znači, sve je to u rukama rektorata. Ovo će biti samo jedna farsa, gde će se ponovo pitati isti ljudi, pitaće se oni koji vladaju državom Srbijom, a ovaj Nacionalni savet za visoko obrazovanje biće još jedan namet i trošak za građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada ovde slušamo predstavnike vlasti kako govore o značaju Nacionalnog prosvetnog saveta obični ljudi mogli bi da shvate kao da do sada nije postojalo ništa u obrazovanju i vaspitanju, kao da sada počinje nešto novo formiranjem ovog Nacionalnog prosvetnog saveta. Pa, pobogu, evo dve godine već ima kako smo formirali Nacionalni prosvetni savet i zbog jednog predsednika, kao, izvršena je blokada rada Nacionalnog prosvetnog saveta. Jednom smo se okupili, to je bila kao svečana sednica i na tome se završilo.

Zar su moguće ovolike slavopojke i ovolike hvale za neko novo telo koje ste vi izmislili pod nalogom Evropske unije ili vaših nalogodavaca, kao da do sada nije ništa dobro postojalo u obrazovanju i vaspitanju, nego od sada nešto novo počinje, posebno izborom predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta.

Danas ovde nema ministra prosvete, jer on se svim i svačim bavi, samo se ne bavi svojim poslom. Vama je poznato da sada, zavisno šta mu se i gde ponišani od Vlade Srbije, on to čini u cilju očuvanja ove skupštinske većine. Primer je i slučaj Novog Pazara, Trgovinsko-ekonomska škola, gde je van zakona i svih propisa postavio direktora i, normalno, školski odbor, ne uvažavajući odluke lokalne samouprave, odnosno lokalne skupštine. To čini širom Srbije. Čuli ste sa ove govornice da sada čak preuzima i ingerencije ministra unutrašnjih poslova, preti poterom za generalom Mladićem.

Eto kakvog imamo ministra prosvete, eto kakva je to štetočina, kojeg smo mi izabrali. Pa ne znam, od 2000. godine do današnjeg dana da li je bio gori koji ministar, upoređujući njega i Gašu. Ne znamo dalje šta će se desiti, ali ovo je stvarno kraj za prosvetu i na tom putu moramo stati po cenu da i prosvetni radnici, pedagoške službe i svi oni koji se bave obrazovanjem podignu glas javno protiv ministra prosvete Vuksanovića.

Danas kada govorimo o Nacionalnom prosvetnom savetu dobro smo konstatovali da već dve godine taj savet ne funkcioniše. Nacionalni prosvetni savet ne funkcioniše, ali i dalje se poslovi odrađuju u Ministarstvu prosvete. Normalno da će se velike obaveze i odgovornost koja će pripasti Nacionalnom prosvetnom savetu oduzeti onim sektorima u Ministarstvu prosvete koji su da sada to radili. Pre svega, donošenje plana i programa za sledeću godinu, izrada udžbenika i sve ono što je neophodno za obrazovanje i funkcionisanje školstva u sledećoj školskoj godini.

Sve ove diskusije svode se na to da smo mi srpski radikali bili u pravu kada smo pre gotovo dve godine za ovom govornicom govorili da izbor Nacionalnog prosvetnog saveta, u stvari, jeste balast u obrazovanju, a da ne kažem i novi finansijski izdaci iz budžeta Republike Srbije. Međutim, zbog vaših nalogodavaca ste to usvojili i danas ćete verovatno izabrati predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, ali je dovoljno da on ponovo, ne daj bože, bude sprečen da vrši tu funkciju, da ponovo bude blokiran rad Nacionalnog prosvetnog saveta.

Zato govorim da ovo što radimo, gubeći ovoliko vreme, u stvari jeste uzaludno, a posebno je štetno za obrazovanje i vaspitanje u našoj zemlji. Umesto da smo se posvetili pre svega materijalnom stanju u obrazovanju, opremljenosti škola, da smo se posvetili samom usavršavanju prosvetnih radnika, mi danas idemo unazad, poštujemo nekakve deklaracije koje nisu obavezujuće nigde u svetu, već su samo preporuke. Vezujemo se za te deklaracije ne bismo li se dodvorili nekim vašim mentorima u inostranstvu.

Danas, kad govorimo ponovo o Nacionalnom prosvetnom savetu, sistemu zakona o osnovnom obrazovanju, srednjem obrazovanju i vaspitanju, možemo konstatovati da ove dve godine nije učinjen nikakav pomak u toj oblasti, iako imamo talentovane učenike, iako naši talenti osvajaju i prva mesta širom Evrope i sveta. Možemo slobodno reći da se u toj oblasti vrlo malo učinilo i dosta malo ulagalo u protekle dve godine.

Zato apelujem sa ove govornice da temu sa izbora predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta prenesemo tamo gde stvarno problemi postoje, a to je, pre svega, materijalni položaj prosvetnih radnika i uopšte materijalni položaj celog obrazovanja u našoj zemlji. Hvala.