Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo primer poslednjeg dana zasedanja Skupštine da pred očima celokupne javnosti i nas poslanika gospodin Marković, predsednik Skupštine, uspostavi sebe kao savetodavni organ. Gospodine Markoviću, moram da vam kažem da vaše savete treba da delite ovoj vašoj interesnoj grupi, a to je G17 plus, da treba da držite okrugle stolove i kružoke, kako bi se ujedinili i ne bi imali toliko frakcija i različitih mišljenja, a posebno oko podele plena poslednjih godinu dana.
Naime, ko je pažljivo slušao ekspoze koji je podneo gospodin Vučić... Bilo bi dobro da iz tog ekspozea vi, interesna grupa, izvučete bar jedan deo ekonomsko-monetarne politike i primenite u praksi, kako biste mogli čista obraza da odete iz ove skupštine u budućem vremenu. Nažalost, vama koji kažete da nama treba terapija treba da bude terapija i primer ekspoze gospodina Vučića, kako bi se pojedinci među vama izlečili.
Kada se radi o ovom zakonskom projektu, mi smo imali prilike da u poslednjih godinu dana u sferi ekonomsko-monetarne politike donosimo zakone koji su samo vezani za nekakve poreze, za nekakve namete. Jednostavno, svakodnevno donosimo takve zakone koji čine namet građanima Srbije. Nismo imali prilike ovde da razgovaramo ni o jednom jedinom zakonu koji je razvojnog karaktera, koji bi poboljšao ekonomske i privredne prilike u Srbiji.
Nažalost, vi gledate samo da napunite budžet, kao da negde letite u vazduhu, kao da ne živite sa građanima Srbije i ne vidite kako oni žive, kako grcaju, kako se ponašaju radnici kojima svakodnevno prodajete fabrike i ostaju bez posla. Jedan od govornika, vaših predstavnika, pre neki dan, gotovo u vojničkom stilu, za ovom govornicom reče – danas je bolje ovo, smanjili smo dug prema inostranstvu, povećali smo zaposlenost, nema više deficita itd.
Gospodinu moram da kažem otvoreno – vi koji ste prodali cementare, pivare, uljare, šećerane, sve one privredne subjekte koji su mogli da funkcionišu, koji su radili za vreme sankcija, vi ste ostavili crnilo za vama. To najbolje osećaju građani Srbije. Šta vam je ostalo još da prodate? To su mineralne vode i uopšte izvorske vode, koje danas, vidim, želite da eksploatišete. Vi ćete generacijama iza vas ostaviti samo vazduh, ako ne budete i to pokušali nekako da pakujete.
Kada se govori o Dinkiću, verujem da i malo dete zna o kome se radi. I mala deca koja su možda u prvom razredu znaju da se radi o onom čiki koji je posvađao i prodavce i potrošače, onom koji je fiskalizovao kompletno građanstvo Srbije. Taj čovek je još za vreme 5. oktobra, te kvazirevolucije, bio jedan od prvih bojovnika i udarna pesnica tadašnjeg vremena, ušao je sa fantomkom na glavi, sa automatskim puškama i heklerima u NBJ, opljačkao trezore bez ikakve primopredaje nadležne komisije i nadležnih organa. Zar o tom čoveku govoriti o moralu, zar njemu verovati? Mislim da je teško ikoga u to ubediti.
Znamo da je on bio u sukobu sa izvornim DOS-om, koji je on podržavao. Sećamo se duela između ″Bože derikože", kako su ga zvali, i Dinkića, a u stvari je to bila velika prevara za građane Srbije. Bio je cilj samo da namamite građane Srbije kako bi nešto bilo bolje, da se ukloni ″Boža derikoža" da bi došao "fiskalni" Dinkić. Mislim da građani Srbije dobro znaju kako se ko odnosi prema njima u ovom teškom periodu za njih. Verujem da na sledećim izborima neće postojati nijedna interesna grupa u ovom parlamentu poput G17 plus.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa ove govornice u više navrata je pomenut Novi Pazar i moje ime i zbog toga želim, kao poslanik iz tog grada i iz tog kraja, da neke stvari obrazložim. Naime, vi znate u kakvom stanju se nalazi pravosuđe u celoj Srbiji, a ne samo u Novom Pazaru. Čak je i gospodin ministar prilikom posete Novom Pazaru i onog ekscesa međustranačke borbe i ranjavanja ljudi pre izbora rekao da je u novopazarskom pravosuđu haos. Tamo je neophodno izvršiti promene, kaže, kao i u mnogim gradovima i sredinama.
Vi znate da mi srpski radikali o ovim vašim miljenicima koje ste predložili i koje je vaš Visoki savet predložio i nemamo neko bog zna kakvo mišljenje, niti ima nekog navijanja. Mogu da kažem otvoreno da nije razlog podneta krivična prijava protiv nekoga da ne bude imenovan na određenu funkciju, bar kako kažete vi advokati i pravnici, da neko ko nije osuđen i nije dokazana krivica, on je nevin.
Po tom pitanju, što se tiče kandidata za predsednika Opštinskog suda u Novom Pazaru, gospodina Miloša Mladenovića, da li su podnete krivične prijave ili ne, ne znam, tog čoveka ne znam, verujte, jednom sam ga na televiziji video i nikada više. Znam o njemu jedno: da je radio u Pećkom okrugu kada je bilo najteže, pre rata i u toku rata. Znam i to da je čovek došao u Novi Pazar da ojača pravosuđe, znam i to da je raspoloženje građana za promene u pravosuđu Novog Pazara.
Ako vi imate neko krivično delo koje je dokazano protiv njega, prvi ja, kao poslanik iz tog kraja, neću glasati za tog gospodina, a što mu se pakuju krivične prijave, mogu svima nama
Gospodin Vučić je rekao da više i ne zna koliko ima tih prijava napisanih, ali nijedan dokaz nije izveden protiv gospodina Vučića, što znači da je po treći - četvrti put narodni poslanik. Jednostavno, to nije argument da bi nekoga blatili.
Znam i to da postoje određeni lobiji, kako u Novom Pazaru, tako i u svakom gradu, koji žele da protežiraju svog čoveka. Mi srpski radikali ne želimo to, ali kao čovek iz tog kraja želim da kažem otvoreno – ako neko zna neko krivično delo koje je dokazano za ovog gospodina, nećemo da glasamo. Ako ne zna, molim vas, ne treba da se služimo nekim paušalnim argumentima i dokazima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je generalno i principijelno protiv osnivanja agencija, nekih centara, nekih novih pomiritelja ili povereništva i slično, što smo do sada i čuli i usvajali, vašom većinom, u ovoj skupštini.
Zašto smo protiv osnivanja agencija? Pre svega zato što se stvaraju novi centri političke moći, nova praonica novca. Jednostavno, građani Srbije pored državnih organa uprave plaćaju nov državni organ uprave, znači, to su novi nameti, novi birokratski centri. Zbog toga je generalno i principijelno Srpska radikalna stranka protiv ovakvog zakona.
Verujem da noćas mnogi građani Srbije gledaju ovu skupštinu sa velikom pažnjom. Zašto? Zato što su i ovi koji su na vlasti danas, ostatak DOS-a, obećali u predizbornoj kampanji da će poništiti sve agencije koje je osnovao onaj prethodni DOS zato što su tamo pravljene mnoge malverzacije i nezakonite radnje. Nažalost, ova vlada ide dalje u osnivanju mnogih agencija; čekajući od zakona do zakona, uvek postoji poneka agencija, poneka ispostava nadležnog ministarstva.
Šta su, u stvari, ove agencije i ovaj zakon koji se danas donosi, a verovatno će vašom većinom biti usvojen? Naime, građani Srbije moraju znati da se ovim zakonom uređuje rad agencija, ali tako da budu direktno pod patronažom Vlade.
Međutim, posmatrajući kako je pisan i pravljen ovaj zakon, zaključio sam da je pravljen iz više centara, jednostavno dirigovano je iz više centara da bi se ovakav zakon napravio. Zbog čega to govorim? Zato što su, pre svega, zakonske odredbe suprotstavljene jedna drugoj, u koliziji su i zato što se ovim zakonom želelo udovoljiti Evropskoj uniji i moćnicima centara moći u Evropi, a na drugi način da se agencije stave pod totalnu kontrolu Vlade Republike Srbije. To se može videti prilikom čitanja samog zakona.
Verujem da građani Srbije noćas očekuju od nas da se ponište sve agencije, a nikako da se osnivaju nove; posebno kada se radi o Agenciji za privatizaciju, kada to čuju građani Srbije, a posebno radnici kojima ste vi rasprodali preduzeća, verujem da noćas neće imati miran san, a pojedinci će dobiti stresove. Svakodnevno čujemo da se prave prigovori na poništenje ugovora o kupoprodaji njihovih preduzeća. To najbolje znaju članovi Odbora za privatizaciju.
Imam primer iz Novog Pazara: Trikotaža "Raška" je transformisana u "Oktanpro", a radnici godinu dana traže svoja prava o poništenju ugovora, ali ih mi šetamo od Odbora za privatizaciju do agencije, pa ponovo od vrata do vrata, od kancelarije do kancelarije, tako da nikada neće moći da dođu do svojih prava. To je ono što je zamišljeno ovakvim stvaranjem novih birokratskih moćnih centara.
Iz samog zakona ćete videti da su neke odredbe ovog zakona u koliziji i jednostavno se ne može reći da su agencije nezavisne od ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije.
Pre svega, u prvoj, osnovnoj odredbi imamo samostalnost javne agencije: "Javna agencija je samostalna u svom radu. Vlada ne može usmeravati rad javne agencije, niti ga usklađivati sa radom organa državne uprave". Odavde zaključujemo da je agencija samostalna i da Vlada ne može njom rukovoditi, niti joj davati bilo kakve nadležnosti ili odredbe kojima se oni moraju rukovoditi.
U drugom poglavlju, gde imamo vršenje osnivačkih prava, član 8: "Pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada ako posebnim zakonom nije drugačije određeno. Odluke Vladi predlaže ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi javne agencije". Znači, Vlada je osnivač agencije, a poslovi koje agencija vrši su deo poslova nadležnog ministarstva, što znači da se demantuje to da mi decentralizujemo ili depolitizujemo naš sistem stvaranjem ovakvih agencija.
Dalje, sredstva za početak rada javne agencije – poslovni prostor, opremu i druga sredstva za početak rada javne agencije obezbeđuje osnivač. Odavde se vidi da osnivač obezbeđuje čak i sredstva za početak rada.
Zatim, imamo upis osnivanja javne agencije u sudski registar, član 11: "Posle donošenja akta o osnivanju javne agencije osnivač imenuje privremenog direktora javne agencije, koji pod nadzorom osnivača priprema početak rada javne agencije." To je još jedan dokaz da osnivač imenuje i v.d. direktora.
Imenovanje prvih organa javne agencije: "Posle upisa javne agencije u sudski registar osnivač imenuje upravni odbor javne agencije, a posle sprovedenog javnog konkursa i direktora javne agencije." Zar ovo nije dovoljno da se zaključi da je jednostavno javna agencija ispostava Vlade ili nadležnog ministarstva Vlade Republike Srbije.
Samo da podsetim na član 16, gde se kaže u stavu 2: "Sve članove upravnog odbora imenuje osnivač, izuzev kada deo članova imenuju korisnici sami." Imalo bi logike da se ovde kaže da korisnici imenuju upravni odbor. Tada bismo mogli da kažemo - dobro, ova je agencija nezavisna, da poverimo određene poslove. Međutim, korisnici imenuju samo deo upravnog odbora, a Vlada Republike Srbije imenuje većinu upravnog odbora. Po ovom pitanju niste u pravu kada govorite kako je agencija samostalna u svom radu.
Imamo član 20: "Upravni odbor ima predsednika, koga imenuje osnivač među članovima upravnog odbora...". Znači, osnivač imenuje i predsednika upravnog odbora. Tolika je decentralizacija same agencije da ne može upravni odbor da izabere svog predsednika upravnog odbora. To su stvarno anomalije i mislim da je ovo trebalo sasvim drugačije regulisati ukoliko se želelo postići ovim zakonom ono što vi govorite.
Podsećam još na imenovanje direktora i javni konkurs: "Direktora imenuje osnivač posle sprovedenog javnog konkursa." Znači, osnivač imenuje i direktora.
Jednostavno, ovo je čisti centralizam, da se ovim želi samo rasteretiti ministarstvo, u neku ruku, i zamajavati građane da idu od ustanove do ustanove da ne bi mogli nikako doći do svojih rešenja.
Poslovi javne agencije: "Javnoj agenciji mogu posebnim zakonom biti povereni svi poslovi državne uprave koji se prema ovom zakonu uopšte mogu poveriti javnim agencijama."
Ako se ovako nastavi osnivanje javnih agencija i ako ovakve zakone pravite, doći ćemo u situaciju da nama uopšte neće biti potrebna Vlada, niti ministarstva. Jednostavno, treba osnovati agencije iz svih resornih ministarstava, treba da nađemo jednog pomiritelja i onda nam neće biti potrebna vlada. Po ovome tako proizilazi.
Finansiranje javne agencije: "Poslovi državne uprave koji su povereni javnoj agenciji finansiraju se iz budžeta Republike Srbije." To je činjenica, znači, da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Šta se dešava sada? Građani Srbije plaćaju poreze za punjenje budžeta Republike Srbije, a sada moraju platiti i za usluge agenciji. To je novi namet građanima Republike Srbije.
Na kraju da vam kažem da ovaj zakon, kako je napisan, ne bi smeo da bude uopšte izglasan u ovoj skupštini. Jednostavno, treba da se povuče iz procedure i da svi poslanici rade u interesu građana Srbije, da sve agencije koje osniva Vlada Republike Srbije i one koje se finansiraju iz budžeta prestanu sa radom.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam sa ove govornice prozvan u cilju da se pojasne neke stvari koje se dešavaju u SO Novi Pazar.
Tačno je da je to van one tačke koja je bila, ali je juče ovde gospodin Barjam Omeragić uzurpirao ovu govornicu u više navrata, gde je iznosio gnusne laži i neistine o situaciji u opštini Novi Pazar.
Zato želim kao odbornik SO Novi Pazar, za sada tri puta biran na većinskim izborima, a sada po četvrti put kao odbornik u proporcionalnom izbornom sistemu, što znači da dosta poznajem prilike opštine Novi Pazar, da ne dozvolim da se ovde manipuliše i špekuliše sa situacijom.
Naime, u opštini Novi Pazar legalno je konstituisana SO Novi Pazar sa većinom odbornika od 26, a znamo da je potrebno 24, jer ukupno u SO Novi Pazar ima 47 odbornika. Tačno je to da je većina legalno izabranih odbornika sprečena da održi konstitutivnu skupštinu SO u sali Skupštine opštine i to je sprečeno na fizički način, pa su odbornici održali ovu konstitutivnu sednicu preko puta u jednom restoranu.
No, prošlo je više od mesec dana, legalno izabrani predstavnici organa SO nisu u mogućnosti da uđu u SO i rade svoj posao, za koji ih je birala SO Novi Pazar, kao što su sprečeni i odbornici da uđu u SO Novi Pazar. Verujem da je to jedinstven slučaj u našoj zemlji, a možda i u celoj Evropi, da se ne dozvoljava odbornicima, legalno izabranim od građana, da rade svoj posao za koji su birani.
Naime, ova konstitutivna sednica SO je održana uz prisustvo svih medija, čak i onih posmatračkih misija OEBS-a, nevladinih organizacija, koje su gospoda Liste za Sandžak i Bajram Omeragić pozivali svojevremeno da tobože gledaju kršenje ljudskih prava u Raškoj oblasti, odnosno u "Sandžaku".
Danas mogu da javno kažem ovde da ta gospoda koja tamo rade ispred tih raznih posmatračkih misija daju izveštaje da jedino na tom prostoru sada krše ljudska i građanska prava baš Lista za Sandžak i gospodin Bajram Omeragić.
On ovde ponižava i šegači se sa državom Srbijom, maše nekim papirima, tobož ne priznaje neko mišljenje koje je dalo Ministarstvo za lokalnu samoupravu, kao da to nije primio ni ključar SO Novi Pazar, a evo sa ove govornice pitam gospodina Bajrama Omeragića, odakle njemu to mišljenje sa kojim on ovde maše i zamajava ovaj visoki dom. Znači da su dobili mišljenje na ruke, ali to mišljenje nisu hteli da primene.
Dalje, gospodin Bajram Omeragić tvrdi kako Ministarstvo za lokalnu samoupravu nema ingerencije da izričito naredi primenu odluka SO Novi Pazar, a ja ću podsetiti gospodina Bajrama Omeragića i pročitati samo član 105. i 106. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji nose izričit naslov: Odnosi organa Republike, teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave.
Član 105: “Organi Republike, teritorijalne autonomije i organi jedinice lokalne samouprave radi ostvarivanja svojih prava i dužnosti međusobno sarađuju u skladu sa Ustavom i zakonom i drugim propisima.”
Evo vam stav 3. člana 106. šta kaže – “traže mišljenje od nadležnog organa Republike i teritorijalne autonomije u vezi sa primenom zakona i drugih propisa koji su od neposrednog uticaja na razvoj i ostvarivanje lokalne samouprave i za rad organa jedinice lokalne samouprave. “
Gospodin Bajram Omeragić je dobio ovo traženo mišljenje, ali nažalost do današnjeg dana oni ne žele to da sprovedu u delo.
Znam da je teško gubiti vlast. Svaka vlast je slatka, ali je kratka.
Podsetiću vas da su gospodin Bajro Omeragić i njegova Lista za Sandžak izgubili izbore u Prijepolju, izgubili vlast u Sjenici, a sada gube vlast i u Novom Pazaru. Jednostavno, pokušavaju da na mišiće zadrže vlast u Novom Pazaru.
Koristim priliku da se sa ove govornice javno obratim nadležnim organima Republike Srbije, pre svega Ministarstvu za državnu i lokalnu samoupravu, gospodinu Lončaru, kao i ovom visokom domu i predsedniku gospodinu Predragu Markoviću, da u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i izboru odbornika primene zakon i omoguće legalan rad Skupštine opštine Novi Pazar. U protivnom, rekao sam i prošli put, tamo je anarhija i tamo se mogu desiti neke nepredviđene stvari i događaji, koji sigurno ne bi nikome odgovarali.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se ne da podržim ovaj amandman, nego da dam jedan komentar koji je mnogo bitan da ovaj visoki dom čuje.
Naime, ne znam da li je ovde Bajram Omeragić. Taj gospodin Bajram Omeragić je podneo amandman gde traži da se dodele uvećana sredstva za opštine Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Nova Varoš, Priboj i Prijepolje. Da je Bajram Omeragić tražio da se ova sredstva uvećaju na nivou našeg okruga u kome živimo ja i Bajram Omeragić, tj. bar Novi Pazar ili Raški okrug, verovatno ne bi moja diskusija bila usmerena u ovom pravcu, ili da je barem Bajram Omeragić tražio, u sklopu ovih opština, da se dodele uvećana sredstva i za grad Rašku, gde su nam komšije na 20 km, koje grcaju u problemima i mukama.
No, dame i gospodo, ovde se krije nešto sasvim drugo. Naime, Bajram Omeragić i njegova partija Lista za Sandžak već poslednjih desetak, 12 godina proklamuju neku novu regiju – Sandžak; proklamuju novu regiju, pitanje je kako će je sutra nazvati. Danas je nazivaju regijom. Pravo je čudo što gospodin Bajram Omeragić nije pomenuo još opštine, naše susedne, preko brda, bratske Crne Gore, znači Pljevlja, Priboj, Berane, Rožaje itd.
Jednostavno, oni žele da svoju političku ideologiju nametnu, da su oni jedini dušebrižnici Raške oblasti, da on i njegova Lista za Sandžak jedino zastupaju Rašku oblast i žele da na tom prostoru stiču nekakve političke poene. Moram da kažem da nema poslanika koji ne voli da se dodele uvećana sredstva svojoj opštini, ali mi srpski radikali, poznato vam je, nismo za to da uzmemo nekome da bi nekom dali. Mi smo za to da treba uvećati sredstva svim opštinama na teritoriji Republike Srbije, jer su problemi svuda prisutni. Mi podjednako tretiramo sve opštine i građane Republike Srbije.
No, i da se usvoji ovaj amandman gospodina Bajrama Omeragića, pitam se kako bi nam ta doznačena sredstva vi mogli prebaciti, znači Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija, kada gospodin Bajram Omeragić i njegova Lista za Sandžak onemogućava više od meseca dana da legalno konstituisana skupština radi svoj posao u opštini Novi Pazar, odnosno legalno izabrani predstavnici SO Novi Pazar uđu u opštinu Novi Pazar i obavljaju svoj posao. Zar je to demokratija, čime se oni zaklinju? Zar je to ono što govore o Evropi, o kosmopolitstvu itd?
Jednostavno, i da dodelite ova sredstva i usvojite njegov amandman, mi u Novom Pazaru nećemo moći da dobijemo ta sredstva, jer je bivša vlast Bajrama Omeragića blokirala rad SO Novi Pazar.
Zato sa ove govornice pozivam nadležno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, odnosno gospodina ministra Lončara, kao i predsednika ovog visokog doma, Skupštine Republike Srbije, gospodina Markovića, da energično svim pravnim sredstvima omoguće legalan rad SO Novi Pazar. U protivnom desiće se anarhija u toj opštini, a može iz toga proizaći još nešto teže, kao što je bilo u predizbornoj kampanji.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas  je pred nama jedan važan zakonski projekat. Naime, zakon o državljanstvu jeste jedan zakon koji treba da ima svaka država, pa i država Srbija. Tačno je to da se ovaj zakon zasniva na samom ugledu države, a tu je i rešenje statusa građana, ali je istina i to da je ovaj zakon dosta hvaljen juče i danas.
Mi srpski radikali smatramo da ovaj zakon ima dosta svojih manjkavosti, nedostataka i nedorečenosti. Prethodni govornik je pre mene rekao, mislim na komentar jednog člana, odnosno da postoji dosta manjkavosti i nedorečenosti, što znači da amandmane SRS treba usvojiti, jer oni na taj način poboljšavaju i tekst ovog zakona i samu preciznost zakona o državljanstvu.
Mi znamo da smo ovaj zakon imali i za vreme SFRJ i SRJ, znamo da su ti zakoni rešavali državljanstvo Srba, državljana Srbije, SRJ. Ovaj zakon rešava državljanstvo države Srbije, što je neminovnost u ovom slučaju, kada je bivša Savezna Republika Jugoslavije, odnosno bivša SFRJ prestala raspadom, a zatim i SRJ.
Znači, neminovnost je da Srbi imaju svoje državljanstvo. Znamo da su prethodni zakoni stvarali velike probleme građanima, posebno našim sunarodnicima i izbeglicama srpskog naroda sa teritorije bivših republika bivše Jugoslavije i da su ti građani tretirani kao građani drugog reda.
Zatim, bio je donet zakon 1994. godine i on je predviđao da izbeglice mogu steći državljanstvo SRJ u to vreme, to je ipak rađeno selektivno, partijski, jer se tadašnja vlast plašila da će izbeglice glasati možda za onu političku opciju ili neku drugu, pa zbog toga to nije urađeno ili je selektivno urađeno. Dobro je ovo što smo čuli juče da će se usvojiti naš amandman, gde neće morati građanin da ima prebivalište 10 godina da bi stekao državljanstvo, i to je dobar potez da bi na taj način bili ravnopravni svi građani koji žele da imaju državljanstvo države Srbije.
Ovde, kao što sam rekao, ima dosta nejasnoća, nedorečenosti, ali normalno je, mi smo uložili amandmane, i samo želim da napomenem neke od tih nejasnoća. Primera radi, ovde se govori kako će nadležno ministarstvo voditi nadzor nad upisom državljana u matične knjige, a mi znamo da se matične knjige vode pri lokalnoj samoupravi. Normalno da lokalna samouprava podleže pod nadzor drugih ministarstava, a ne MUP-a.
Znači, tu će odmah prilikom sprovođenja ovog zakona biti problema i ponovo će biti velikih zabuna u vezi samih upisa u matičnu knjigu državljana. Zatim, član 5. nije do kraja jasan, jednostavno, nije jasno da li se ovim zakonom reguliše status građana ili proizilazi pravo. Mislim da taj član 5. treba razjasniti, odnosno pojasniti da bude dorečen.
Zatim, u članu 9. nije dobro pojašnjeno šta je to prijava, a šta je to zahtev. To je jedan nejasnoća koja bi morala da se ispravi. Zatim u članu 17. reguliše pravo stranaca na državljanstvo. Tamo kaže, da mora dve ili tri godine da bude neki strani državljanin venčan sa građaninom Srbije, države Srbije koji ima državljanstvo, da bi stekao to državljanstvo.
Znamo da ovde imamo mnogo javnih ličnosti, umetnika koji su bitni za ovu državu Srbiju i mislim da je ovo trebalo drugačije predvideti, a ne na ovaj način, jer time ćemo ostati bez ovih uglednih i bitnih ljudi za našu državu.
U članu 27. vi navodite tamo da druge države članice, a zašto se ovde konkretno ne kaže, članica Crne Gore, znači, druga država nešto poništava, već je pitanje šta predviđa budućnost i šta se može desiti pod ovom odredbom.
Ovde je bilo dosta govora o članu 45, u vezi poništavanja državljanstva, i dosta je nejasan, i mislim da ovaj član 45. treba da se briše.
Dame i gospodo, na kraju želim da kažem da bi dobro bilo da ovaj visoki dom usvoji amandmane SRS kako bi ovaj zakon dobio smisao i bio jasan i primenljiv za svakog građanina.

Vidite, kao što sam govorio u načelu, sada se pokazuje, prema amandmanima SRS, da ovaj zakon ima svojih nedostataka, manjkavosti, propusta i nedorečenosti.
Naime, naši amandmani koji su u neposrednoj vezi, imaju za cilj da isprave ne samo tekstualni deo ovog zakona nego da doprinesu njegovoj jasnoći, preciznosti i svemu onom što je neophodno da bi zakon bio jasan i građanima Srbije, a i primenljiv u praksi.
U mom amandmanu na član 27, kao i o ovoj materiji govoreno je u prethodnim amandmanima koji su bili dati od strane SRS. Naime, članom 27. regulisano je kada državljanstvo Republike Srbije prestaje - otpustom, odricanjem, sticanjem državljanstva druge države članice, po međunarodnim ugovorima.
Podneo sam amandman na član 27. tačku 3) s predlogom da umesto "druge države članice" bude rečeno "Republike Crne Gore". Zašto to? Radi jasnoće, a i radi toga da ne nipodaštavamo našu bratsku Republiku Crnu Goru, nego da bude jasno i precizno rečeno o kojoj se državnoj zajednici radi. Obrazloženje koje je dato kaže da je to preuzeto iz Povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore. Pa, ako u toj povelji piše da je to državna zajednica Republike Srbije i Crne Gore, nije mi jasno zašto ovde i prema Ustavnoj povelji i prema Beogradskom sporazumu ne piše - Republike Crne Gore.
Ovim bi amandmanom izmenili kontekst ovog člana, ali i prethodne članove do kraja. Znači, bilo bi mnogo preciznije i jasnije, dorečeno prema Ustavnoj povelji i prema Beogradskom sporazumu, i bilo bi iskazano ono što tamo i piše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas se usvaja budžet, jedan od bitnih akata koje treba da donesemo.
A, eto, ostali smo noćas da o tome raspravljamo, umesto da se to radi narednih dana, polako, sistematski, kako bi svim građanima bilo jasno ono što je ovde predloženo, ono što valja i ne valja.
Na jednoj strani predlagači budžeta govore kako je ovaj budžet restriktivan, reprezentativan, precizan, jasan, racionalan, a na drugoj strani mi srpski radikali, kao jedina i prava opoziciona partija, kažemo da ovaj budžet nije dobar, da nije razvojni, da ovaj budžet ne rešava mnoge socijalne probleme koji su nagomilani u našem društvu i koji svakodnevno pritiskaju građane Srbije.
Naime, ovaj amandman koji je podnela SRS, gospodin Momir Marković, ima za cilj da pokaže da smo mi u pravu kada kažemo da nećemo glasati za ovaj budžet, zato što se mi borimo da na svaki mogući način ukažemo vama da se jednostavno okanete pokrivanja deficita na ovaj način, nego da se prihodi nađu iz realnih izvora, odnosno da se uzme samo u vašem okruženju, ne mnogo daleko, u Vladi Srbije, zatim u mnogim vašim partijskim ekspoziturama koje ste formirali, mislim pre svega na agencije, neka povereništva, nekakve savete, gde se troše mnoga budžetska sredstva, a da ne govorim o predsedniku Republike i kancelariji predsednika Republike, i njegovim luksuznim limuzinama. Ako bi se sa budžeta skinuli ovi nerentabilni potrošači i ovaj birokratski aparat, ne bi nam bilo potrebno da imamo deficit u ovom budžetu.
Normalno da se pod članom 2. predviđa pokrivanje deficita iz više izvora. Ovde se govori o pokrivanju iz sredstava od privatizacije, zatim nekih poslovnih banaka i normalno pozajmicama, odnosno kreditima od MMF-a ili nekih drugih organizacija.
Neko je ovde pomenuo revizora. Sreća će biti ako ova skupština stvarno taj institut revizora izabere, pravog revizora koji bi od 2000. godine pa do današnjeg dana ispitao kako su se trošila budžetska sredstva u 2001, 2002, 2003. i 2004. godini, da tačno građani Srbije vide gde je ta transparentna vlast DOS-a bila, šta su oni radili, šta je sa mnogim donacijama, šta je sa privatizacijama.
Oni su privatizovali najvitalnije objekte u našoj državi, cementare, pivare, uljare, šećerane. To je ono što je moglo da funkcioniše, to je ono što je moglo da podstiče proizvodnju, odnosno da stabilizuje našu zemlju. Nažalost, to je sve privatizovano. Imamo informacija da je mnogo toga rasprodato, a imamo i informacija da je jedan deo tih fabrika, poput cementara, prodat po mnogo većoj vrednosti nego što je prikazano prilikom prodaje tih firmi.
Neko reče kako ova vlada ne radi dobro, ne funkcioniše, i to neko iz DSS-a, kolega koji je član Odbora za bezbednost. Potpuno je čovek u pravu. Da se on pita ne znam da li bi bilo bolje, ali sam siguran da ova vlada ovakva kakva jeste ne funkcioniše dobro, a posebno ne funkcioniše na celoj svojoj teritoriji.
Jednostavno događaju se nekakve anomalije, apsurdi koji direktno podrivaju integritet ove države i suverenitet.
Primera radi, ne mogu a da ne pomenem moju Rašku oblast, i evo danas me zovu iz mnogih preduzeća iz Novog Pazara, kako im je naloženo da sutra 20. novembra proslavljaju nekakav praznik koji je usvojilo bošnjačko nacionalno veće. Tamo su im podelili zastave bošnjačkog nacionalno veća, koje moraju da istaknu na vidnim mestima u svim državnim i javnim institucijama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici.
Niko na to ne reaguje, niko o tome ovde ne zna ništa, a posebno govorim da je Skupština opštine Novi Pazar oformljena sa većinom, a do današnjeg dana odbornici ne mogu da uđu u Skupštinu opštine Novi Pazar, jer se ministarstvo oglušilo o prava i zakon u vezi odbornika. Zato koristim priliku da kažem da bi Vlada morala biti efikasnija i posebno ministarstva koja su nadležna za svoju oblast, da zakon sprovode i ispunjavaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prethodni zakoni i predlozi zakona, tako i ovaj zakon je dosta nerealan, sa mnogo manjkavosti, mnogo nedostataka. I prethodni govornici su dosta rekli o tome da je u koliziji sa važećim zakonima, što znači da danas nije trebalo da se nađe na dnevnom redu ove skupštine.
Naime, kao i prethodni predlozi zakonskih projekata, tako i ovaj zakon, uglavnom se svodi na to da se osnivaju nekakve agencije, pomiritelji, odbori i sl. I prethodni zakonski projekti, koje smo ovde dobijali od DOS-ovske vlasti ili dela DOS-ovske vlasti, uglavnom su se svodili na to da oforme nekakvu agenciju, nekakvo povereništvo, savete, miritelje i sl.
Šta je cilj svega toga? Cilj je zamajavanje građana Srbije. Cilj svega ovoga jeste da sa sebe Vlada Srbije i nadležna ministarstva sklone odgovornost, odnosno da ne budu odgovorni pred nezadovoljnim radnicima i građanima Srbije, a da tu odgovornost prebace na nekog trećeg, odnosno na agencije, povereništvo, odbore pomiritelja, a ujedno imenuju agencije, pomiritelja, povereništva.
Znači, jednostavno, prave svoje partijske ekspoziture, preko kojih mogu da vladaju, a radnike i građane Srbije zamajavaju i odugovlače njihova rešenja i njihovo nezadovoljstvo.
Pođite širom Srbije od grada do grada, od opštine do opštine, videćete da skoro u svakom gradu ili opštini postoje štrajkovi. Radnici štrajkuju protiv svojih novih poslodavaca, ali nažalost, njih niko ne usliši. Jednostavno, dešava se ono što je najgore, tj. da taj novi poslodavac dođe sa svojim privatnim obezbeđenjem, uđe u fabriku, radnici oko fabrike štrajkuju i normalno, ne mogu da uđu u svoju fabriku, iako su ostali bez posla i bez hleba!
Prema tome, jeste i moj Novi Pazar, Trikotaža "Raška", gde radnici mesecima štrajkuju, blokiraju magistralne puteve, ali i šetaju od kancelarije do kancelarije, od agencije do agencije, a nikako da dođu na pravo mesto, što znači da ih primi ministar za privatizaciju ili uopšte neko iz Vlade, ko bi im pomogao u rešavanju njihovih problema!
Kao i prethodni amandmani, i ovaj moj amandman na član 21. je osmišljen tako da umesto pomiritelja ovu oblast reguliše služba pravne pomoći. Normalno da pri svakoj lokalnoj samoupravi postoji služba pravne pomoći. To bi bila prva distanca gde bi se mogli nezadovoljni radnici obratiti, a posle toga normalno da njihove sporove rešavaju nadležni sudovi.
Na ovaj način želi se sprečiti da radnici svoja nezadovoljstva rešavaju pred nadležnim sudovima.
Na kraju, ne mogu a da ne pomenem ovu prethodnu vlast, DOS-manlije i deo DOS-a, koji nam ovde danima morališu, tobož kako bi trebalo ovo uraditi, ono uraditi.
A na sebe ne prihvataju ni trunku griže savesti da su oni najveći krivci i kreatori ovakvih zakona, odnosno da su oni ti koji su napravili nakaradni Zakon o privatizaciji i Zakon o radu, koji pogađa građane Srbije i naše radne ljude. Jednostavno, dosta je njihovog moralisanja.
Verujem da građani Srbije nisu zaboravili DOS-ovsku vlast, koja je preko nakaradnih zakona legalizovala pljačku društvene imovine i građana Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i prethodni zakonski projekti tako i ovaj zakon ima za cilj da razvodnjava, odnosno da tera naše građane da svoje probleme rešavaju obilaznim putem.
Zato smo mi, srpski radikali, bili protiv svih zakonskih projekata koji predviđaju da se osnivaju nekakve agencije, povereništva, sada saveti, centri itd.
Znači, to je jednostavno skidanje odgovornosti sa sebe upućujući građane na nekog drugog, a u stvari preko tih svojih agencija, svojih centara i saveta, vlast želi na neki način da ima svoju vlast u malom, odnosno svoje partijske ispostave kako bi preko svojih ljudi i dalje upravljali, a u stvari ne bi bili odgovorni.
Naime, na ovaj način želi se razvodnjavati stvari, želi se izbeći odgovornost umesto da direktno budu odgovorni oni koji su nadležni, a to su ministarstva i Vlada Republike Srbije.
Kao i prethodni amandmani SRS tako i ovaj amandman, koji sam podneo na član 15, imaju za cilj da poboljšaju tekst ovog zakona i da, kako-tako, bude primenjiv u praksi. Naime, sama konstatacija da se u Predlogu budžeta za 2005. godinu izdvaja oko 15 miliona sredstava za funkcionisanje ovog saveta, pokazuje da ipak građani Srbije izdvajaju svoja sredstva i da ovaj zakon zaslužuje određenu pažnju i kritike koje su upućene od strane poslanika SRS.
Ovim amandmanom na član 15. stav 2. menja se i predvideo sam da je za zauzimanje stavova potrebna saglasnost dve trećine članova lokalnog saveta, a nikako konsenzusom. Znači, da bi se na savetu neki stav doneo ili zauzeo treba po predviđenom zakonu da bude saglasnost svih članova saveta. Ako ovaj član 15. ostane verovatno bi došlo do blokade, kao što je u praksi pokazano, da nikada o određenim pitanjima suprotstavljene strane neće moći da postignu saglasnost 100%.
Zato smatram da ovaj amandman na član 15. stav 2. treba menjati, prihvatiti moj amandman i na taj način, kao i prethodne amandmane koji su u nizu povezani, mislim na amandmane SRS, tako da bi poboljšali ovaj tekst i da bi bio primenjiv u praksi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, svi mi bez obzira da li smo pravnici ili ne znamo od kakve je važnosti ovaj Zakon o izvršnom postupku i znamo njegovu težinu sprovođenja u praksi. Zbog toga smo mi, srpski radikali, napisali niz amandmana koji su povezani jedan sa drugim sa ciljem da poboljšamo tekst ovog zakona i sa ciljem da ovaj zakon bude jasniji i da bude primenljiv u praksi.
Jedan od tih amandmana je i moj amandman na član 32. koji sam podneo sa ciljem da se promeni kompletan tekst člana 32. ovog zakona. Da bi bolje razumeli, pokušaću da vam pročitam stav po stav i člana 32. koji je podnela Vlada Republike Srbije i amandmana na član 32. koji sam ja predložio.
Vlada Republike Srbije predložila je član 32. stav 1.: „Sudskom odlukom, u smislu ovog zakona, smatra se presuda, rešenje, kao i druga odluka doneta u postupku pred sudom, arbitražom i Sudom časti Privredne komore, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno pred sudom, arbitražom ili Sudom časti i Privredne komore”.
Videćete čitanjem mog amandmana koliko je poboljšan ovaj prvi stav, koliko je ovde u pitanju jasnoća i preciznost u izvršenju. Naime: „Sudskom odlukom u smislu ovog zakona smatra se presuda, odnosno odluka, rešenje, platni i drugi nalog suda, izabranog suda i arbitraže, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno pred tim sudom”. Mi smo predvideli da se pred izabranim sudom i arbitražom može zaključiti poravnanje. U ovom drugom smislu, dato je da to bude Sud časti ili Sud Privredne komore. Daju se takva rešenja koja po nama nisu dobra.
Stav 2. predloženog člana 32. glasi: „Odlukom u upravnom postupku, u smislu ovog zakona, smatra se rešenje ili zaključak koji su u upravnom postupku doneli organi, službena i pravna lica koja vrše javna ovlašćenja, a upravnim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno u upravnom postupku”.
Predvideo sam da stav 2. glasi ovako: „Odlukom u upravnom postupku u smislu ovog zakona smatra se rešenje i zaključak organa uprave i drugog državnog organa, kao i preduzeća ili druge organizacije, donesenih u vršenju poverenih javnih ovlašćenja, a poravnanjem u upravnom postupku smatra se poravnanje zaključeno u smislu Zakona o opštem upravnom postupku”.
Znači, ne samo da je jezički izmenjen smisao ovog člana, nego je mnogo preciznije data formulacija i primena ovog drugog stava člana 32. Normalno, iz ovoga proizilazi stav 3. kojim mi predlažemo da: „Odlukom u prekršajnom postupku, u smislu ovog zakona, smatra rešenje koje je doneo sudija za prekršaje ili drugi nadležni organ”.
Moram da vas podsetim da ovaj amandman jeste iz dosadašnjeg važećeg zakona, a mi smo u praksi videli da je ovaj amandman primenjiv bio u dosadašnjem zakonu. Moj amandman treba prihvatiti jer je u praksi primenljiv i na taj način celokupan ovaj zakon ima jedan bolji smisao i bolji tekst.
Apelujem na poslanike da prihvate ovaj tekst amandmana na član 32. jer je sama formulacija mnogo jasnija i preciznija i pozivam i ministra pravde da se tome pridruži.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi dosadašnji amandmani SRS-a su povezani, s ciljem da se ovaj zakonski projekt dotera, odnosno da ima neki smisao u primeni, u praksi i u životu, a tako i ovaj amandman na član 19. koji govori o povereniku i samoj instituciji poverenika.
Naime, sam institut – poverenik je nešto što je samo za sebe institucija, sa čime se mi srpski radikali ne slažemo i zato smo i predložili da ove poslove vezane za slobodan pristup informacijama obavlja neki organ, odnosno najbolje bi bilo da tu bude nadležan skupštinski odbor. Time bi i Skupština Srbije, na neki način, a i uopšte građani imali kontrolu i uvid u kontrolu rada i pristupa informacijama.
Ovaj zakon, kao i svi prethodni zakoni koji su doneti u ovom visokom domu, nažalost, samo zamajava javnost i građane Srbije. Naime, skreće im pažnju sa onih gorućih problema, a to je da u ovom skupštinskom domu treba da raspravljamo pre svega o onim zakonima koji rešavaju probleme građana Srbije, kao što je Zakon o privatizaciji, Zakon o radu i o mnogim drugim zakonskim projektima koji su mnogo preči.
Nažalost, mi ovde donosimo zakone, već više meseci, a od toga građani Srbije imaju veoma malo ili možda ništa. Svaki zakonski projekt koji je predložen, kao i ovaj, ima za cilj da se, na jednoj strani, zamajavaju građani Srbije, a na drugoj strani, da se dodvori stranim mentorima, mnogim nevladinim organizacijama, koje slobodno vršljaju našom zemljom, koje, nažalost, podrivaju ovaj sistem i državu Srbiju, poput domaćih plaćenika Nataše Kandić, Sonje Biserko i drugih; kada nema većih potresa u Srbiji, oni uvoze strane huškače koji će nešto načiniti na teritoriji Srbije, poput ovog poslednjeg uvoza mađarskih fašista u Mali Iđoš.
Nažalost, na to vlast i Vlada Srbije ne reaguju. Jedino poneki novinar nešto napiše. Čeka se da se ne bi još nešto teže desilo, odnosno da se ne bi nekom zamerili. To je ono goruće, protiv čega svi mi moramo da se borimo u ovom visokom domu, jer nas je narod zbog toga birao.
Sama reč – poverenik nije nešto novo, ali jeste novo u praksi da ima ovakve ingerencije i ovakva ovlašćenja i da može samostalno da radi šta hoće, bez ikakve kontrole. Na inicijativu jedne trećine poslanika poverenik se može smeniti, ali ako to proceni Odbor za kulturu i informisanje. Znači, jednostavno taj institut poverenika je sam za sebe.
Svi zakonski projekti koje mi ovde usvajamo, a Vlada Srbije predlaže, imaju za cilj da se teret i odgovornost prebace na nekog drugog, nekog trećeg; da li je to nekakva agencija ili neki odbor, da li je neki savet ili evo sada najnovije – poverenik, glavno je da svoju odgovornost prebace na nekoga, a tamo će reći da je to nestranačka ličnost.
Međutim, istu tu ličnost će postaviti Vlada Srbije, odnosno to će biti jedan poslušnik, koji će izvršavati naredbe i zahteve vlasti. Znači, to je ono što Vlada Srbije razvodnjava. Jednostavno želi da nekim obilaznim putem ima ingerencije, dok na drugoj strani želi da se dodvori evropskim organizacijama koje traže od Vlade Srbije da se izvrši decentralizacija i demokratizacija našeg društva.
Na kraju, reći ću i to da bi ovaj visoki dom morao da usvoji naše amandmane, jer samo ugradnjom naših amandmana ovaj zakonski projekat omogućava da dobijemo zakon koji će biti primenjiv u praksi i životu građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je bilo sreće, kao što se svi zaklinjemo da smo Srbi, da smo Srbi pravoslavci, ne bi se dva dana vodila rasprava oko ove rezolucije, nego bi se ovde, svi oni koji se zaklinju srpstvom, jednostavno saglasili sa ovom rezolucijom i bila bi usvojena za pet minuta, kao što su srpski radikali činili kada je na dnevnom redu parlamenta bila Rezolucija o Kosovu i Metohiji.
Nažalost, ovde se čuju oprečna mišljenja, posebno govori pojedinih grupacija, koji tačno podsećaju, liče na Vuka Draškovića. U pravu je Vuk Drašković kada kaže da je idejni tvorac i otac gotovo većine vas koji danas činite vlast. Jednostavno, možete se prepoznati preko govora.
NATO agresija je ravna fašizmu, genocidu. To je čin koji niko ne može opovrgnuti. To je atak na suverenu Jugoslaviju, SRJ 1999. godine, van odluke UN i Saveta bezbednosti. Smatram da niko nema pravo u nečije ime, niti pravo u ime ove skupštine i Vlade, da povlači tužbu SRJ, jer time činimo greh prema žrtvama i prema svemu onome što su učinili NATO zločinci.
Samo ću vas podsetiti na neke istupe gospodina Vuka Draškovića još 90-tih godina. Sećamo se 9. marta, kada je okrenuo Srbe na Srbe i sve ono što se desilo po Beogradu, da bi nakon toga pošao zemljom Srbijom i došao u Rašku zemlju, u Novi Pazar, gde pred više od 20 hiljada gledalaca reče – ko zemljom Raškom pronese turski barjak ili bilo koji drugi, odseći ću mu ruku i barjak.
Posle toga, uz pomoć UDBE, ostataka one UDBE još Josipa Broza, pobegao je putem starim za Rašku, a nas ostavio da sa Muslimanima ratujemo u Novom Pazaru.
Zar je to taj današnji kontroverzni Vuk? Predlažem da Narodna skupština zatraži preko naših predstavnika u Skupštini Srbije i Crne Gore da se Vuk Drašković opozove, da se takva kontroverzna ličnost jednostavno podvrgne i drugim psihijatrijskim posmatranjima, jer sve ovo što on čini danas, to je ravno izdaji i zločinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj skupštinski saziv u proteklih pet-šest meseci doneo je sijaset zakona ekonomske i poreske prirode, za šta po meni i po nama srpskim radikalima nije bilo ni vreme, ni momenat, ni uslova u kojima žive naši građani. Zar u vremenu kada nam je poljoprivreda u pravom kolapsu, kada standard građana iz dana u dan opada, kada su štrajkovi evidentni na svim nivoima, mi donosimo zakone kojima stvaramo novi namet na građane Srbije.
Primer tog zakona jeste i prethodni zakon na dodatu vrednost koji je, kako govore predlagači, u skladu sa mnogim evropskim zemljama, a zaboravljamo na to u kakvom se haosu, odnosno privrednom kolapsu nalazi naša zemlja.
Ova dopuna Zakona stvara još veće anomalije kod građana. Jednostavno, obveznici koji plaćaju poreze ovim zakonom biće u nedoumici da li da nabave fiskalne kase. Zašto to govorim? Zato što ovde nije definisano ko su ti obveznici koji će morati da nabave fiskalne kase.
U prethodnom zakonu bilo je definisano ko je u stvari oslobođen nabavke fiskalnih kasa. Moram pomenuti da je ostavljena mogućnost i ingerencija ministru da sam to odredi. Mi znamo da danas u državi Srbiji imamo mnoga registrovana udruženja, koja se bave nekim svojim aktivnostima, da li sportskim, ekološkim i drugim. Da li su i ta udruženja, zavisno od privilegije, po volji ili nisu po volji ministra, znači, biće ili neće biti u obavezi da nabave fiskalne kase.
To je nešto što će stvoriti novu zabunu kod ljudi koji se bave ovim poslovima, a da ne govorim o tome da uopšte fiskalizacija, koja se obavlja u protekloj godini i treba da se završi do kraja sledeće godine, jeste poseban namet na preduzeća, STR, ugostiteljske radnje koje posluju u veoma teškim uslovima. Kao i onaj Zakon o porezu na dodatu vrednost, gde se govori da će se budžet povećati za 50%, u istom momentu predlagač ne razmišlja o tome koje su posledice, koliko će se firmi ugasiti i zatvoriti ukoliko budemo rigorozno pošli da oporezujemo ionako slaba preduzeća, STR i druge zanatske radnje.
Ovde se daje obrazloženje u ovom zakonu kako nije data softverska mogućnost da se obuhvate sve te delatnosti. Oni koji se razumeju u mikroračunarski sistem, u automatsku obradu podataka i softvere, znaju da nema ljudske delatnosti koja se ne može obuhvatiti mikroračunarskim procesorom, odnosno softverima.
Znači da to nije pravo obrazloženje. Pravo obrazloženje se krije i sasvim je druge prirode, a krije se u tome što su zahtevi određenih udruženja, komora itd, pa da se razmotri mogućnost kome će se izaći u susret, a kome neće.
Ovo je bilo nepotrebno, ako još dodamo činjenicu da važnost ovog zakona prestaje krajem ove tekuće godine. Ne mogu ovde, a da ne pomenem jednu ekspertsku grupu, koju ovde čini G17 plus i gospodin potpredsednik Vlade Labus, koji je izjavio na Studiju B, prilikom štrajka oružara „Zastava– Namenska“ Kragujevac, kako tobože naša automatska puška M-21 nije kvalitetna, zaglavljuju meci i slično.
Oružari Namenske su uputili pismo i premijeru Koštunici i gospodinu Labusu, sa obrazloženjem da se na taj način diskredituje njihova firma i onemogućava njihov izvoz na strano tržište.
Umesto da ta ekspertska grupa omogući izvoz i da uklonimo deficit koji imamo od preko dve milijarde u odnosu na uvoz, gospodin Labus daje takve izjave i saopštenja, kojima su pogođeni ne samo radnici Namenske iz Kragujevca, već celokupno naše društvo.
Oni su se objavili to pismo i obratili su se novinama, 11. u nedelju, gde su doslovce opisali izjavu gospodina Labusa i kvalitet puške, naše puške M-21, koja ima test čak i mnogih međunarodnih instituta.
Šta ovo znači? Ovo znači da se taj ekspert gospodin Labus meša i u tehničke kvalitete oružja, znači da postaje balističar i na ovaj način želi da sve spoznaje. Nažalost, moguće da je gospodinu Labusu ostala ona puška od 5. oktobra 2000. godine, kada su opljačkane mnoge policijske stanice i verovatno je ta njegova automatska puška korodirala, pa zaglavljuje.
Mogu da kažem da i onaj ko je iole bio u vojsci zna da je naše oružje veoma kvalitetno i da ima svoj imidž, da je među prvim u Evropi. Zato apelujem na ekspertsku grupu da se ne meša tamo gde ne poznaje. Moraju dovesti nekog balističara koji je stručnjak da bi mogao da im objasni koji je kvalitet našeg pešadijskog naoružanja.

Povreda Poslovnika, član 97, gospođica ili gospođa nije me tačno razumela, protumačila. Želim samo da pojasnim.
Sa ove govornice su u pravu svi oni koji govore u kakvom je haosu naša privreda i uopšte naše društvo u celini. Onima kojima smeta to i žive van ovog društva i građana, to je druga priča. Znam samo da je zadnjih nekoliko dana zatvoreno 50 radnji zbog fiskalnih kasa i fiskalizacije. Ne zato što ne rade, nego zato što nisu bili u mogućnosti da ih blagovremeno plate i nabave.
Znam koji je profit firmi koje uvoze ove fiskalne kase, znam da je taj profit određenih firmi koje su privilegovane vašem ministru, i to znamo, i to je ogroman novac. Mi znamo da je najjeftinija fiskalna kasa negde od 14,5 hiljada, pa se kreće možda i preko 200.000 dinara, ali je svaki u obavezi bio da kupi fiskalnu kasu.
Hajde sada da uzmemo da fiskalizujemo i buvljake, pijace, tezge, i sve što treba, i one koji moraju da odu do Mađarske, do Rumunije, Bugarske, da bi prehranili svoju decu tamo pored buvljaka, ako nemaju tezgu da prodaju svoju robu. Hajde i njih da fiskalizujemo. Zašto? Vi ste ih možda izuzeli, ali kada je data mogućnost ministru, on će moći da donese rešenje da i oni nabave fiskalne kase.
Niste me razumeli, govorio sam oko oružara Namenske „Zastava“ Kragujevac. Oni su bili u štrajku pre nekoliko dana. U Beograd su dolazili i štrajkovali. Rekao sam da gospodin Labus destimuliše izvoz naših proizvoda na taj način što je dao izjavu kako automatska puška M-21 ne zadovoljava svetsko tržište itd. Ona ima sve ateste, čak i NATO je dao atest za ovu pušku. Znači da se gospodin Labus meša u oblasti koju ne razume i time je normalno diskreditovao našu namensku proizvodnju, koja ima veliki imidž u svetu.