Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7317">Momir Marković</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. i tražim da se stav 2. briše. Razlog je vrlo jednostavan, da se farsa koja se ovim zakonom pokušava da uvede, da se na kraju otkloni.
O čemu se zapravo radi? U članu 13. stoji – naknada za promenu namene plaća se jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva; ili 20% građevinskog zemljišta itd.
Da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, da oni koji kupuju poljoprivredno zemljište i pretvaraju ga u građevinsko ništa im ne znači ovih 50%. Naravno da postoji nekad i viši interes, gde država ili lokalna samouprava grade nešto i onda moraju deo poljoprivrednog zemljišta pretvoriti u građevinsko.
Šta se desilo sa državom da je sada ona u situaciji da kada se pravi obilaznica oko Beograda mora da razgovara sa tajkunima, sa vlasnicima sumnjivog kapitala. Izvesni Lazarević, da vas podsetim, to je onaj, iz reverzibilne hidroelektrane smo morali da puštamo vodu kada je on uvozio struju 2002. godine, on uveze struju, a mi iz reverzibilne hidroelektrane morali smo da ispuštamo vodu da bi se njemu ili njegova struja morala kupiti. On sada ucenjuje državu. Subotić ucenjuje državu.
Da vas podsetim, dame i gospodo, kada je SRS bila na vlasti u opštini Stara Pazova, grupa nekih ljudi je kupila ogromne količine poljoprivrednog zemljišta i pritisak je vršila da ga pretvori u građevinsko.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo smo danas bar dvadesetak puta ukazali i ministru, i predsedavajućim, i poslanicima i građanima Srbije na jednu nakaradnu rečenicu iz člana 23. Zakona o državnoj upravi, koja opterećuje sve zakone koji su od tog trenutka do današnjeg dana doneseni. Radi se o tome – šta je ministar, šta je ministarstvo, ko zastupa, ko šta radi.
Sada ne bih više o tome, s obzirom da se dosta toga pričalo. Nešto ću drugo, baš na član 29, koji reguliše pitanje registra prenesenih prava. Kaže: "Registar prenesenih prava oplemenjivača naročito sadrži: 1) ime i prezime, odnosno naziv i adresu, odnosno sedište nosioca prava oplemenjivača; 2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu, odnosno sedište lica na koje se prenosi pravo oplemenjivača; 3) broj i datum ugovora kojim se prenosi pravo oplemenjivača; 4) ime sorte i biljnu vrstu".
Onda u drugom pasusu kaže: "Ministar propisuje bližu sadržinu i način vođenja Registra..." Ovamo registar sadrži ovo, a šta je to bliža sadržina od imena, prezimena, vrste, sorte, datuma kada je ugovor potpisan, broja ugovora, šta je to što treba ministar dalje da propiše?
Još jedna stvar koja se i u ovom, a i u mnogim drugim zakonima pojavljuje, to je obavezno ili član 2. ili član 3, u ovom slučaju je član 2 – pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje. Onda idete dalje, lice jeste fizičko ili pravno lice. Kakvo to treće lice može da bude ako nije fizičko ili nije pravno? Drugo, domaće lice je lice koje ima prebivalište, odnosno sedište u Republici Srbiji, a strano lice jeste lice koje ima prebivalište, odnosno sedište izvan teritorije RS.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 48, kojim tražim da se stavovi 3, 4, 5. i 6. ovog člana brišu.
Razlog je vrlo jednostavan, već u članu 47. isto stav 3. – ministar rešenjem može da dozvoli uvoz bilja, biljnih proizvoda itd. sa liste 3a, 3b, ovde u članu 48, liste 4a, 4b itd.
Amandman nije prihvaćen iz razloga usklađivanja sa direktivom. Prvo, ne može se zakon usklađivati sa direktivom, valjda se direktive usklađuju sa zakonom. Ipak postoji nekakva supremacija tih propisa koje dajete i zakon ne može biti mlađi od neke direktive.
Drugo, ono što je najvažnije, zbog čega sam i podneo amandman, to je da ministarstvo može propisati, ministarstvo je državni organ, ministar je samo šef tog državnog organa, prema tome ne može se ministar izjednačavati, ministar nije institucija, ministarstvo jeste.
S druge strane, s obzirom na proizvode koji se članom 48. tretiraju, zabranjuje se uvoz i promet bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata sa liste 4a, 4b, koji ne ispunjavaju specifične fitosanitarne uslove. Znači, doći ćemo u situaciju da će ministar svojim rešenjem, svojom odlukom dozvoliti uvoz bilja koje ne ispunjava specifične fitosanitarne uslove.
To znači dve stvari. Prvo, mogućnost korupcije a, naravno, ne sumnjamo u poštenje gospodina Dragina kao ministra, ali će sutra sedeti na mestu gospodina Dragina neki ministar, a sa nekim ministrima iz DOS neki drugi ministar, a sa nekim ministrima iz DOS-a, pa i onih posle DOS-a, imamo vrlo loše iskustvo. Da vas podsetim na poslovanje ministarke Dulić-Marković, na uvoz genetski modifikovanih proizvoda od firme "Monsanto", na uvoz semena genetski modifikovanih proizvoda, pa smo zarazili pola Srbije genetski modifikovanom sojom itd.
Dakle, ne sme se dozvoliti da ministar dođe u situaciju da svojim rešenjem odobri nešto što se sa prva ti stava ovog člana 48. zabranjuje, jer će doći u situaciju da neće izdati rešenje, ali kada dođe uvoznički lobi, pa kada se dogovori, postoji mogućnost dogovora, i zato smatram da treba usvojiti ovaj moj amandman i ova četiri stava člana 48. brisati.
Onda će član 48. biti decidno jasan – zabranjuje se uvoz biljnih proizvoda koji ne ispunjavaju specifične fitosanitarne uslove. Time štitimo i građane Srbije koji koriste te proizvode, a štitimo i državu, a i ministra od njega samog. Hvala.
Pre pročitate sve nego što pritisnem dugme. Mnogo ste se izveštili da brzo čitate gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 20. i obrazloženje zbog čega se ne prihvata moj amandman je isto kao i obrazloženje za član 12. gospođe Vjerice Radete, član 28. stav 4. gospodina Petra Jojića, član 28. stav 5. gospodina Aleksandra Martinovića, član 31. stav 4. gospođice Nataše Jovanović i član 61. stav 1. gospodina Milorada Krstina.
Sve bi bilo u redu, ali da pročitamo to obrazloženje. Kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana na član 2.".
Dame i gospodo narodni poslanici, prvi član na koji je podnet amandman je član 7. Kako to kad niko nije podneo amandman na član 2, a obrazloženje zbog čega se ne prihvata amandman je obrazloženje za neprihvatanje amandmana na član 2?
Eto, dame i gospodo narodni poslanici, kako pomno i ministar i svi ostali koji su zaduženi da prate ovo čitaju naše amandmane, eto toliko su se udubili u materiju, eto kako razrađuju ono što im dostavimo. Dakle, pogleda se ko je napisao amandman, pa se onda složi - ovaj se prihvata, ovaj se ne prihvata. Podsećam vas da nema amandmana koji je podneo neko iz DS a da nije prihvaćen.
Na kraju, apsolutno se slažem sa diskusijom gospođe Vjerice Radete. Ministarstvo je institucija, ministar je inokosni organ institucije. Ministarstvo traje, a ministri traju samo četiri godine.
Prema tome, gospodine Dragin, valjalo bi da prvo vaše službe, znam da to ne možete da stignete sve da pročitate, bar smisleno i pametno obrazloženje daju. Nađite mi amandman na član 2. koji je neko od poslanika podneo i tog trenutka ću da povučem sve što sam rekao.
Petar Jojić, ne ja? Gospodin Petar Jojić, njegov amandman će on braniti. Samo sam hteo da kažem vama - ne može ovo biti tehnička greška. Postoji član 2. u ovom zakonu i neka neko nađe amandman koji je neko od poslanika podneo na član 2. To znači da se ništa ne čita. To znači da se onako ofrlje odbijaju amandmani i to znači da bi onda trebalo malo ozbiljnije i Ministarstvo i službe koje to rade da obrate pažnju.
Dame i gospodo narodni poslanici, vratiću vas i građane Srbije u 2001. godinu, kada ono vi na juriš osvojiste vlast, pa kada vam prijatelji, američka vlada, u dva puta po 50.000 tona soje dostavi kao humanitarnu pomoć i ta soja ode u Surčin, u "Krmivoprodukt", kod Dragoljuba Markovića.
Sve bi bilo u redu, da se nije utvrdilo kasnije da je to modifikovana soja, koju je "Krmivo" preradio u stočnu hranu i klasirao na tržište. Prvo, nije poklonjen seljacima koji su hranili stoku, nego je pretvoren u stočnu hranu i prodat seljacima.
Da vas podsetim, u to vreme je izvesna Ivana Dulić-Marković bila ministar, to je ona ista Ivana Dulić-Marković koja je jednom mesečno odlazila za Zagreb, a sa zagrebačkog aerodroma u Ameriku u firmu „Monsanto“ po svoju mesečnu apanažu.
Pre nekoliko godina bila je na TV jedna emisija, tačnije rečeno drama, iz doba ranog socijalizma u Rusiji, gde se jedan od ruskih naučnika muči, sve vreme eksperimentiše i na kraju dobija biljku koju naziva puks, ne pups, – put ka socijalizmu, koja je dole krompir, a gore paradajz. Takve monstrum biljke vi, dame i gospodo narodni poslanici, imate prilike da vidite da će nam ova vlada uvesti u državu.
Genetski modifikovani organizmi utiču na genom generacija koje dolaze posle toga. Da li mi direktno koristimo genetski modifikovane organizme ili ih koristimo indirektno, preko mesa, mleka, bilo kog proizvoda životinja koje su jele genetski modifikovanu soju, genetski modifikovan kukuruz itd.
Uništavate budućnost ove države, a sve zbog toga da bi neki liferanti sa zapada mogli sebi da omoguće tržište. Uostalom, otvorili ste im tržište i pitanje je kroz sve proizvode koji su za ishranu, a koje uvozimo, šta dobijamo.
Gospodine ministre, tačno je da je ogromna količina genetski modifikovane soje uništena kod poljoprivrednika, ali je isto tako tačno da je uvoznički lobi uvezao gotovo duplo veću količinu genetski modifikovane soje i plasirao je proizvođačima stočne hrane.
Onda je činjenica da mi naše seljake kažnjavamo što seju genetski modifikovanu soju, ali takvu istu soju dobijamo i sa strane, dobijamo iz te Evrope, u koju hrlite i koja hoće da se oslobodi, na kraju, puno čega, plasirajući ga na naše tržište. Zbog toga smatram da amandman treba usvojiti.
Sada da vas pitam nešto, gospodine ministre, zašto ponižavate narodne poslanike? Zašto niste usvojili naše amandmane, nego tek kada je došao Odbor za poljoprivredu sa predlogom da se brišu članovi od 27. do 30, onda ste prihvatili i obrisali ove članove?
Zašto nama, narodnim poslanicima, koji smo dali amandmane, davali ovakva obrazloženja, kada ste posle toga brisali i ta obrazloženja i članove zakona? Još jedna stvar, na šta će ličiti ovaj zakon kada izbrišete ova četiri, a pretpostavljam da ste izbrisali još neke od članova ovog zakona? Na šta će ličiti ovaj zakon i kakva će on biti celina? Predlažem vam, ministre, da se ne igrate sa narodnim poslanicima, da povučete ovaj zakon, da dovedete u red zakon i tek onda da izađete pred nas.
Srpska radikalna stranka nije da se amandmanima omogući uvoz genetskim modifikovanim organizmima i upotreba za ishranu u Srbiji. Srpska radikalna stranka je protiv toga da se uopšte genetski modifikovani organizmi, ovakvi kakvi jesu, koji su štetni po zdravlje, koji su štetni po budućnost, po buduće generacije, da se nađu na tržištu u Srbiji i to zbog toga da bi neki lihvari sa Zapada mogli debelo da zarade, a poneki i odavde.
Zbog toga sačuvajte obraz, kako reče gospodin Krasić, povucite ovaj zakon i izađite sa zakonom kojim će se apsolutno zabranjivati upotreba opasnih genetski modifikovanih organizama.
Dame i gospodo narodni poslanici, samo pre nekoliko minuta ste imali priliku da vidite štetan uticaj genetski modifikovanih organizama na mentalni sklop pojedinih, neću da imenujem, da ne bi…
Nikoga nisam apostrofirao, nikoga nisam pojedinačno ovako pomenuo.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo apsurda ovog zakona. Član 40, tačka 9. kaže – proverava postupanja sa otpadom koji sadrži, sastoji se, dobijen je ili koji je nastao upotrebom genetski modifikovanih organizama.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ova vlada, ovo ministarstvo će pustiti u opticaj genetski modifikovane organizme, sa svim onim štetnim posledicama koje one sa sobom nose, ali će strogo voditi računa o otpadu koji nastaje upotrebom, skladištenjem, koji je nastao upotrebom genetski modifikovanih organizama itd.
Duboko se nadam da bar o ovom delu otpada neće voditi računa ljudi koji su jedva završili poljoprivredni fakultet sa 7,6, pod sumnjivim okolnostima upisali magistraturu i doktorat, jer kako kažu studenti sa Veterinarskog fakulteta u Novom Sadu, i takvih ima na našim univerzitetima.
Sada smo došli do kaznenih odredbi ovog zakona i tu vidimo da će Ministarstvo, da će Vlada žestoko da se uhvati u koštac sa onima koji proizvode i stavljaju u promet, transportuju itd. genetski modifikovane organizme bez odobrenja Ministarstva.
Pa kaže: „Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako…“, pa tu ima nekih 18 tačaka, a tačka 11) kaže: „ne podnese Ministarstvu prijavu radi dobijanja odobrenja za svako stavljanje u promet, odnosno za prevoz genetski modifikovanih organizama i proizvoda od genetski modifikovanih organizama koje je drugačije od donetog ( člana 27. stav 4)“, da se ne vraćamo na član 27.
Imate tipičnu situaciju – „Krmivo produkt“ iz Surčina je uvezlo dva puta po 50.000 tona genetski modifikovane soje 2001. godine i verovatno je kontinuitet nastavljen, jer je njegova stočna hrana mnogo jeftinija na tržištu, prema tome, više se proda, a može biti samo ovako jeftinija, on će biti kažnjen sa 200.000, jer je jedan od osnivača DS, vrlo podržava DS.
Očekivao sam da će ministar, pored ovih kazni, još da kaže i – opomena, no, no, nemoj da ti se slučajno desi sledeći put itd. Zar mislite da štitite tržište, da štitite naciju, da štitite državu, da štitite pokolenja, da štitite buduće naraštaje pretnjom i kaznom od 200.000 za pravna lica koja svesno ulaze u ovakve poslove, jer ovakvi poslovi donose veliki profit.
Gospodine ministre, molim vas da ovaj amandman usvojite i ovo izbrišete. Bolje da izbrišete nego da nema.
Dame i gospodo narodni poslanici, članom 18. reguliše se nadležnost inspektora i ovlašćenje inspektora u kontroli bezbednosti proizvoda, pa se u stavu 1, tačka 6), podtačka 2) reguliše i šta nadležni inspektor treba da uradi kada utvrdi da se na tržištu nalazi opasan proizvod.
Da vas podsetim da smo onog trenutka kada ste vi iz žutog preduzeća, vi iz ove vlasti otvorili tržište, jednostrana primena ovog sporazuma je omogućila da se veliki broj vrlo opasnih proizvoda nađe na našem tržištu. Naravno, ti isti proizvodi pod istim imenom se nalaze u EU, ali je sasvim drugačiji kvalitet i sasvim drugačiji proizvod.
Podsećam građane da kad kupe proizvod pogledaju u deklaraciju, ali da ponesu lupu, jer vrlo sitnim slovima piše E, pa onda, neki od brojeva i, neka pogledaju šta te oznake znače. Uglavnom su to opasne materije koje se nalaze u proizvodu.
Šta sad treba da uradi tržišni inspektor kada utvrdi da se opasan proizvod nalazi na tržištu? U ovoj podtački 2), tačke 6), člana 18. kaže se, da naredi, koordinira ili po potrebi organizuje sa proizvođačima i distributerima i drugim organima opozivanje proizvoda od potrošača i drugih korisnika, uključujući i prinudno sprovođenje itd.
Amandmanom sam tražio da se ovo ''ili'' po potrebi briše i da se stavi "i". Onda bi bilo, da naredi, koordinira i organizuje... (Predsednik: Izvinite, hoćete da produžite vreme?)
… još jedan minut ću uzeti od vremena koje ima stranka.
Tražio sam da koordinira i organizuje sa proizvođačem ili bez proizvođača, sa distributerom ili bez distributera, ali da se ovaj proizvod opasan po zdravlje povuče sa tržišta.
Odgovoreno mi je – amandman se ne prihvata iz razloga što nije celishodno, budući da se predviđene mere mogu realizovati, odnosno preduzimati alternativno. Šta znači to preduzima alternativno? Nema alternative kada se opasan proizvod nalazi na tržištu. Smatram da će poslanici, imajući u vidu ovo što sam danas rekao, glasati za ovaj amandman.
Dame i gospodo poslanici, evo još jednog zakona koji će naneti više štete nego koristi poljoprivredi, pogotovo vinarstvu i proizvodnji vina, i zbog toga sam na Odboru za evropske integracije izdvojio svoje mišljenje, jer imam nameru da i vama i građanima Srbije objasnim neke stvari koje su mi zapale za oko onog trenutka kada sam otvorio ovaj zakon.
Inače je princip u ovoj Narodnoj skupštini da se donose zakoni koji su bukvalno prepisani iz Evrope i mnogi od njih ili mnogi članovi ovih zakona su apsolutno nekompatibilni sa državom Srbijom, sa srpskim zakonodavstvom, sa uslovima i odnosima u Srbiji.
Problemi koje su inače država Srbija, a pogotovo vinari i vinogradari, imali do sada, ovim se zakonom neće ispraviti. Naprotiv, problemi će se nagomilati i uskratiće se mnoga prava koja su vinari imali.
Da krenemo od toga da građanima Srbije niste objasnili, gospodo iz ministarstva, gospodo iz Vlade, da oni više neće moći da proizvode vino čak za svoje potrebe.
Istovremeno ovde su neki izrazi koji apsolutno nisu potrebni u ovom zakonu.
Da krenemo od toga da recimo region... vinarski rejon da, vinarski region ne, jer region može da podrazumeva područje koje izlazi izvan granica države Srbije i da onda, zahvaljujući tome što će se u mnogim zakonima pronaći rupe kada zakoni budu doneti, dolazićemo u situaciju da se našim geografskim poreklom, našim proizvodom služe neki s druge strane. Vinarski rejon podrazumeva rejon koji je unutar državne granice i onda može tu robna marka i naziv vina da se zaštiti. Regionalno vino ne postoji.
Dalje, ono što je mnogo opasno, a ovde se provlači u članu 17. i članu 51, a to je uvoz vina i grožđa za proizvodnju vina na teritoriji Srbije, za proizvodnju kod vinara, odnosno proizvođača vina u Srbiji. Šta to znači? Direktno potkopavanje proizvođača grožđa u državi Srbiji. Predvideli ste članom 17. i članom 51. uvoz vina u rinfuzi.
Prvo da vas pitam, kako ćete zaštiti proizvođače grožđa? S druge strane kažete, zabranjena je proizvodnja vina od grožđa direktno rodnih hibrida, od grožđa iz matičnih zasada. Da li ste vi prošetali, recimo, ovom Srbijom, pa da vidite tamo gde se kaleme sorte grožđa, da odete do Velike Trnove, pa da vidite da od onih čokota od kojih se proizvode reznice koje se kaleme dalje nikad se nije proizvodilo vino.
Ti se čokoti bukvalno čuvaju da imaju jak pelcer koji će se kalemiti na divlju sortu. Otkud to da će sada neko pored toga proizvoditi i grožđe i vino?
Ponovo kažem, ono što je vrlo opasno, to je uvoz vina, uglavnom sumnjivog kvaliteta, jer će samo takvo vino dolaziti u Srbiju. Od uvoznika, odnosno proizvođača tzv. vina direktno će oštetiti proizvođače grožđa i naše vinogradare. Ovaj zakon će bukvalno naše poljoprivredne proizvođače koji imaju male zasade, koji imaju zasade za eventualno svoju potrošnju, dovesti u situaciju da će morati umesto prskalice na leđa, da stave kramp i da unište svoje zasade. Što se tiče onih koji će preživeti taj vaš prvi udar, a koji je ovaj zakon jasno definisao, doći će u situaciju…
Gospodine ministre, drago mi je da ste me ispravili – da nije Trnova nego Drenova, drago mi je da ste bili tamo, ali ste mogli i da pogledate šta se tamo radi i da vidite da se od onih čokota od kojih se proizvode pelceri za kalemljenje ne dobija grožđe.
Niste rekli ni meni, ni građanima Srbije, ni narodnim poslanicima danas, da će se onog trenutka kada budemo ušli u EU, odnosno kada se ovaj zakon, zbog toga ga u stvari i usvajamo danas, da će se popisati svaki čokot u Srbiji i da građani neće moći baš tako jednostavno da posade ni dva čokota više, da će se potpisati ne samo kad je grožđe u pitanju, nego svo voće, takoreći, da neće moći sutra da posadi nijedan čokot više od onoga što je imo.
S druge strane, niste rekli, ono što sam posebno istakao, geografsko poreklo.
Pa, setite se, gospodine ministre, da je Slovenija bila najveći proizvođač vina, čuveni "Slovin", čuveno vino od grožđa proizvedenog u Makedoniji ili u Srbiji, na teritoriji Kosova i Metohije, na teritoriji južne Srbije.
Danas ovim zakonom otvarate mogućnost proizvođačima vina da uvoze grožđe ili da uvozom grožđa ubijaju cenu domaćih proizvođača koji će njima morati da prodaju i tako uništavate proizvodnju vina, odnosno grožđa. To je suština.
S druge strane, dobro je da ste priznali da su ovi zakoni, kako ste vi rekli, usklađeni.
To tumačim – prepisani, odnosno prevedeni, niste ih prepisali, preveli ste ih, samo ima dosta lošeg prevoda, dosta reči kojima mesto nije u ovom zakonu. Trebalo je bar i to da pogledate i da onda zakon donesete.
Lepo je što ste rekli da prepisujemo zakone iz EU, jer bez tih zakona sigurno nećete, nećemo doduše mi u Evropu iovako ionako, jer Evropa ne treba nas, treba joj samo naše tržište, a to ste im već dali.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na ovu temu samo ću da podsetim na neka dešavanja u nedavnoj prošlosti.
Naime, Odbor za evropske integracije i delegacija su nedavno bili u Briselu, gde su svi učesnici od ministra unutrašnjih poslova obavešteni da je jedino Srbija ispunila sve uslove koji su bili zahtevani od nas za belu šengen listu. Kako vidimo danas u novinama, od bele šengen liste nama ništa još izvesno vreme.
Zakon o bezbednosti proizvoda je samo jedan od tih evropskih zakona i jedan od preduslova, kako nam kažu ovi iz Evrope, da bismo eventualno nekada ušli u EU. S druge strane, zahvaljujući vladavini od 5. oktobra naovamo, a pogotovo od odluke za jednostranu primenu SSP-a, odnosno Trgovinskog sporazuma, dela SSP-a, Srbija je postala eldorado za proizvode koji su zabranjeni u EU.
Neću da vas podsećam da ćete sada u prodavnicama naći čokoladu "milka" i čokoladu "milke", i cene su im iste, samo što je ovo falsifikovan proizvod, a "milka" je, eventualno, proizvod proizvođača iz Švajcarske.
Međutim, i tamo postoje proizvodi za EU i proizvodi za Srbiju - treći svet, odnosno za tržište izvan EU. Da vas podsetim da, recimo, kranjsku kobasicu ne možete naći u EU, ali ćete je naći u Srbiji, jer je Slovenija našla tržište upravo u Srbiji. Ne možete je naći zbog sastava od koga je napravljena, veća količina masti, vode itd.
Ono što je mnogo opasnije, proizvodi opasni po zdravlje nalaze se na našem tržištu i niko dosad ništa nije uradio da se to bar malo zaustavi, ako ne i spreči. Podsećam vas, kada smo usvajali zakone vezane za laboratorije za ispitivanje kvaliteta proizvoda, da su tada laboratorije koje su decenijama radile i vrlo uspešno štitile potrošače, bile zatvarane, a dobijale su dozvolu laboratorije, pre dobiju dozvolu, pa tek onda kupuju opremu i otvaraju laboratorije. Danas su potrošači u Srbiji apsolutno nezaštićeni.
Da vas podsetim na genetski modifikovane proizvode koji su zabranjeni u EU, zabranjeni svuda u svetu, ali firma "Monsanto" preko jednog potpredsednika jedne stranke u vladajućoj koaliciji, a gospođa se zove Ivana Dulić-Marković, i te kako izvozi te genetski modifikovane proizvode. Da vas podsetim da su proizvođači malina u celoj zapadnoj Srbiji kupovali sadnice genetski modifikovane, čak i zaražene, i danas sedam godina ne mogu ništa da proizvode na tom zemljištu.
Da vas podsetim da se i lekovi sumnjivog kvaliteta i sumnjivog roka trajanja nalaze na našem tržištu. Čak se išlo i dotle da se kupuju nove kutije, da se prepakuje lek, pa na kutiji jedan datum trajanja, a na leku, ako nađete, onda je to datum koji je već istekao. Da vas ne podsećam na to da su falsifikovani omoti za falsifikovane proizvode, u Bugarskoj se mogu kupiti za bilo koji proizvod, pa ćete kupiti prašak "ariel" po ceni koja je u Evropi, a dobićete prašak koji će vam upropastiti mašinu.
Ovaj zakon bi trebalo, bar u obrazloženju tako piše, kaže: "Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je obezbeđenje visokog nivoa zaštite zdravlja i bezbednosti proizvođača koji proizvode upotrebljavaju, kao i drugih korisnika koji proizvode koriste za svoje potrebe, odnosno u obavljanju svojih profesionalnih delatnosti".
Dame i gospodo, pitam ko je od 2000. godine naovamo dozvolio da se proizvodi opasni po zdravlje, proizvodi opasni po život, čak nalaze na našem tržištu? Vi ste bili na vlasti, bilo u kom agregatnom stanju, bilo u kakvom pakovanju, ali uglavnom ste vi bili…