Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mojih prethodnika, u potpunosti razumem predstavnike Vlade što nisu danas došli. Već dva dana ih vladajuća većina rešeta vrlo teškim pitanjima, smučilo se ljudima, uplašili se ljudi, zato nisu došli. Pitanja su, inače, bila: "uticaj gama zraka na sablasne nevene", da li nama preti kriza – preti nam, hoćemo li da izađemo iz krize – hoćemo. Jutros sam gledao na televiziji kako idu i pitanja i odgovori i mogu da vam kažem da su se našli u nebranom grožđu.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, da se ne lažemo, ovo je poslednji pokušaj da Neron od preko puta stavi pod svoju čizmu sve tri grane vlasti. Ovu već ima, Vladu već ima, ovo je način da svoje ljude izabere i stavi sudsku vlast pod čizmu, a Poslovnik koji je nedavno donet je pokušaj da se i zakonodavna vlast stavi pod kontrolu. Onda može da se ide u Evropu.
Pošto smo već tako u niskom startu za ulazak u Evropu, dvadesetak godina brzo prođe, moramo u međuvremenu da usvojimo ove evropske zakone, pa je i ovo jedan od uslova da se približimo Evropi.
Visoki savet pravosuđa i visoki savet tužilaštva imenuju i razrešavaju tužioce i zamenike tužioca i sudije osnovnih i okružnih sudova. Biramo ih po predlogu Advokatske komore, i sa fakulteta. Mislim da je tu realno očekivati da će struka da kaže svoju reč. Međutim, kad se zna da se i na tim fakultetima i u tim advokatskim komorama na čelu nalazi upravo "žuto preduzeće", onda vam je situacija potpuno jasna.
Naravno, po funkciji, i u jedno i u drugo telo ulazi Boško Ristić, Bole internacionale ili, kako ga već zovu po Srbiji, Bole Boreli. Dobio je nadimak kada je nedavno sve lokale koje je nekadašnja hrvatska firma "Borovo" imala po Srbiji... zastupao je "Borovo" i sudskim putem sve lokale je vratio hrvatskoj firmi "Borovo". Kada sam ga pitao ovako, u nevezanom razgovoru, kaže – kako da očekujemo da oni našima vrate, ako mi ne vratimo tamo?
Pedeset hiljada stanova, 500.000 Srba je isterano iz Hrvatske, ali Bole Boreli vraća lokale sudom, vraća lokale u Hrvatsku. Da li je pri tom dobio neku kunu ili lipu ili možda evro, ne znam, ali s obzirom na to da ga znam, ne verujem da je išta radio za džabe.
Kad Bole Boreli uđe u ova dva tela, od Batočine pa dole do Preševa i ovamo do Prahova teško da će biti izabran tužilac ili sudija koji nije Boletu po volji.
Pošto vreme tako brzo ide, osvrnuću se samo na ovaj predlog koji je dao Visoki savet pravosuđa, odnosno Državno veće tužilaca. Prvo, kako je mogao predsedavajući Slobodan Radošević... Mi nemamo predsednika, nemamo državnog tužioca, imamo vršioca dužnosti. Izgleda da je cela Srbija u v.d. stanju, pa i tužilaštvo.
Inače, da se razumemo, i tužioci i sudije rade vrlo odgovoran posao. Radili su vrlo odgovoran posao i rade ga, jer se radi o ljudskim sudbinama i životima, u krajnjoj liniji. Na te funkcije moraju da dolaze upravo odgovorni, a ne po ključu, ni tetkinom, ni stranačkom, ni bilo kom drugom.
Ono što me je začudilo, to je da se u ovom predlogu pojavljuje ime Vukčevića. Da vas podsetim, to je onaj isti Vukčević koji je sad tužilac Specijalnog suda za ratne zločine, isti onaj Vukčević koji je hvatao golubove pismonoše ne bi li odneli poruku, isti onaj Vukčević koji je i zadnji papirić prosledio Haškom tribunalu, ali zato nije našao za shodno da po jednu kopiju prosledi onima koji su optuženi pred tim Haškim tribunalom, da i oni imaju.
Dame i gospodo, očigledno je da će tog trenutka kada se ovi predlozi usvoje i kada se ovi ljudi budu izabrali, postavili i imenovali doći sumrak srpskog pravosuđa. Pozivam poslanike vladajuće stranke, ako smeju od Nerona od preko puta, a pogotovo pozivam poslanike opozicione stranke da u danu za glasanje povedu računa koga postavljaju na visoke funkcije i ko će nam sutra krojiti kapu. Bojim se da će onda Bole Boreli, samo kantar mu fali, umesto ovih ljudi odmeravati ko će, koliko, zašto i kad robijati ili platiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime SRS na član 4. Prvi stav glasi: "Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva".
Ovde u ovom prvom članu ne piše ko je taj koji je obavezan da svima omogući da budu jednaki i da uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva.
Moj amandman je glasio: "Organi javne vlasti su dužni da svima obezbede jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na različita lična svojstva". Odgovor Vlade, pretpostavljam da ovo nije ministar pisao, pisali su neki tamo u kabinetu, jer sigurno on ne bi ovakvu glupost napisao – amandman se ne prihvata, jer nije u skladu sa svrhom zakona.
Šta je svrha zakona? Da obezbedi jednakost, da zaustavi diskriminaciju. Zašto amandman koji sam podneo, citiraću ga ponovo: "organi javne vlasti su dužni da svima obezbede jednaku pravnu zaštitu", nepotrebno ograničava zaštitu od diskriminacije, vezujući samo za organe javne vlasti? Ko to treba građanima Srbije da obezbedi jednakost, kad u Ustavu piše – pred zakonom su svi jednaki?
Kad smo već kod Ustava, jeste član 62. reguliše pitanje braka, pa u stavu 2. kaže – brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene itd. u odnosu na maločas nedorečeno ili šućmurasto rečeno. Vraćam se na član 18. Ako ste sveštenicima omogućili...

Mislio sam, gospodine ministre, da ćete vi kao intelektualac, kao bivši sudija Ustavnog suda, primetiti razliku između predloga koji sam dao u amandmanu i teksta člana 5. i da ćete se odlučiti za bolje rešenje.
Očekujem da posle, kada završim, izađete i da kažete da prihvatate ovaj amandman, jer ovo što piše ovde - ovo je lep pismeni zadatak nekog srednjoškolca, literarni rad. On piše šta su oblici diskriminacije i kaže: "Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela javnih prava i obaveza itd." To je opis šta su oblici diskriminacije.
A kada se reaguje zakonom na oblike diskriminacije koji se jave u društvu, jer oblik kao oblik ne mora da se pojavi u nekom društvu. Očekujem da kada žuta vlast ode, kad siđe sa srpske grbače, da sigurno mnoge diskriminacije sa tom žutom vlašću odlaze.
Tekst za član 5. zakona predlažem: "Diskriminacija se javlja u vidu posredne i neposredne diskriminacije, gaženja ustavnog načela jednakih prava, sloboda i obaveza, pozivanja na odgovornost, organizovanja radi diskriminisanja drugih pravnih subjekata, govora mržnje i onespokojavanja i ponižavajućeg postupanja."
Dakle, vi ovde u tekstu imate opisno šta je diskriminacija. Zakonske norme moraju da budu kratke i jasne, koncizne i primenjive. Sa ovim članom 5. ovaj zakon vam je neprimenjiv.
Da završim onu priču vezanu za član 18, gde ste se grubo ogrešili o činovnike u lokalnoj samoupravi.

Dame i gospodo narodni poslanici, osamdesetih godina otprilike u Beogradu je postojao jedan način zaluđivanja i pljačkanja radoznalih građana. Stanu dva mangupa pored solitera, gledaju gore, nešto dobacuju, radoznali građani se skupe, a čitava ekipa okolo džepari.
Ovaj zakon ima za cilj da nam pokaže da gledamo gore, a Đilas i razni Đilasi zavukli ruke građanima Beograda do lakata, s jedne strane Đilas, s druge Dinkić u Beogradu, uskoro će i u Kragujevcu i u Novom Sadu, jer razlika između tih gradonačelnika je samo što se ne zovu svi Đilas.
Upravo je danas, ovog trenutka, neverovatna pljačka građana Srbije, budžet prazan, 40 milijardi svakog dana nedostaje u trezoru, treba to napuniti i našli ljudi način. Obećali su kada su dolazili da ćemo svi živeti bolje. Kaže - ako nam date vlast, svi ćemo da živimo bolje i svi žive bolje, verujte.
Da se vratim, pošto tri puta pokušavam i nikako da uspem da kažem ono vezano za član 18, vi ste sveštena lica oslobodili odgovornosti, u prvom zakonu je nije bilo, ovde ste stavili, kada mu dođu dva pedera da ne mora da ih venča i da ne mora da odgovara zbog toga.
Šta je sa matičarem? To što piše u Ustavu, da je brak zajednica između muškarca i žene, pa i ovde je za sveštenika takođe u Ustavu bilo. Šta je sa matičarima? Matičar će izgubiti posao kada mu dva homoseksualca dođu i traže da ih venča.
Gospodine ministre, ispravite ovaj deo zakona, zaštite radnike u lokalnim samoupravama. Inače, podneo sam amandman na član 8. koji glasi...

Dame i gospodo narodni poslanici, član 23. je esencija, koncentracija diskriminacije upravo starih na koje se ovaj član odnosi.
Pročitaću ga, pa ćemo ga analizirati zajedno. Kaže - Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života, bez diskriminacije. Da li su to oni stari koji su 40 godina stvarali ovu državu, a danas se hrane na narodnim kuhinjama? Da li su to oni stari koji su ugradili sebe u svih 40 godina, a danas ne mogu hleb sebi da obezbede? Da li su to oni stari koje viđamo 1. i 15. pred poštama u kilometarskim redovima? To su oni koji mogu da dođu do pošte da prime to malo crkavice.
Posebno kaže - pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga.
Dame i gospodo narodni poslanici, znate li koliko koštaju lekovi koje upravo ti stari moraju da koriste da bi produžili još koji dan svog života? Da li mogu ove penzije, mizerne penzije koje im ova vlada obezbeđuje, do kojih ih je i dovela, da zadovolje potrebe upravo za kupovinu lekova?
Imam penzionerku, tašta mi je penzioner, ima solidnu penziju i gotovo cela penzija joj odlazi ne lekove. Hvala bogu da ima. Ima onih koji nemaju, koji imaju po četiri, osam hiljada, najveći je broj penzionera sa tim minimalnim penzijama. Da li mislite, gospodo, da nije cinično, da nije bezobrazno u članu 23. reći - zabranjena je diskriminacija?

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, da vas upozorim da je u članu 21. ovog zakona taj zakon neustavan, jer sam pogledao sve članove od 18. do 81. Ustava Srbije i nigde ne piše da seksualno opredeljenje nije Ustavom obuhvaćeno.
Podneo sam amandman na član 1, gde tražim da se posle stava 2. dodaje stav 3. koji glasi – poverenik ne sme da potčini funkciji i vršenju poslova iz svoje nadležnosti svoje seksualno opredeljenje i zato je dužan da javnost obavesti o svom seksualnom opredeljenju.
Naime, šta će se desiti? Vi u ovom glavinjanju prema Evropi sami sebi postavljate prepreke i doći ćete jednog trenutka u situaciju da zbog tih prepreka kočite ulazak Srbije u Evropu. Prvo, institucija poverenika ne znači samo jedan čovek, nego znači piramidu oko koje će se bar još dve-tri hiljade ljudi zaposliti, a već ste dobili opomenu od EU da smanjite javnu potrošnju, što podrazumeva da smanjujete i državni birokratski aparat.
U obrazloženju zašto ne prihvatate amandman pozivate se na član 18. Zakona o radu, gde piše zabrana od diskriminacije. Međutim, moram da vas upozorim, obzirom da sam rekao da Ustav to malo drugačije definiše, da vam čak ni ovaj deo Zakona o radu, član 18. Zakona o radu nije ustavan. Ustav je vrhovni pravni akt u koji moraju da se uklapaju svi zakoni i sva pravna akta koje ova država donosi. Ne može se menjati Ustav da bi se zakon...

Da li mogu da koristim druga tri minuta?

(Poslanik simulira govor, zbog isključenja tona za vreme TV prenosa.)

Pozvao sam se već na član Poslovnika. Nego, nema tona.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. stav 1. tačka 1) tražio sam da se brišu reči – ''starosnom dobu'', jer ne smatram da je starost diskriminacija.
U mestu gde sam rođen, gde sam vaspitavan i školovan, u kući se učilo od malih nogu da se starijim ljudima nazove dobar dan, bez obzira da li ga poznajete, da se ljubi ruka. U Srbiji u kojoj sam odrastao starijim ljudima se skidala kapa. U Srbiji, dame i gospodo iz žutog preduzeća, koju vi stvarate, starost stoji u redu po nekoliko sati dva puta mesečno pred poštom , u kilometarskim redovima stoje pred poštom da primi ono malo crkavice koju vi nazivate penzijom.
Zar nije diskriminacija za stare i iznemogle, za bolesne da ne mogu sebi da priušte sve skuplje lekove, koji su na negativnoj tzv. listi i od kojih im život zavisi? Da ne govorimo o pozitivnoj listi koja se takođe plaća, jer za lek koji košta do 100 dinara plaća se participacija 40 dinara, prema tome to je 40% od cene leka, a skupljih lekova nema.
Koliko je starih ispod egzistencijalnog minimuma? Zar nije to diskriminacija? Koliko se starih ljudi koji su životni vek preživeli, gospodine Milivojeviću ovo nije nimalo smešno, hrani u narodnim kuhinjama i taj jedini obrok koji dobiju tamo im je za ceo dan? To je diskriminacija.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto Evropa ne može da čeka, nemamo vremena za ispravke zakona koje ćemo doneti, a u želji da pomognem, da se ne brukamo pred tom Evropom, pokušao sam da u članu 3. izvršim amandmansku ispravku i računao sam da će nadležni ministar taj amandman da prihvati. O čemu se radi?
Obaveza zakonopisaca je da pišu kratke, jasne, koncizne i primenjive zakonske norme, odnosi se na svaki zakon, ne samo na ovaj. Slušajte, dame i gospodo, šta kažu u članu 3 – svako ima pravo da nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije.
U želji da ne crvenimo kad dođemo u Evropu, predložio sam da se stav 1. menja, pa da kaže – građanin ima pravo pred nadležnim organima javne vlasti – jer su sudovi takođe organi javne vlasti, pa ne treba – sudovi, pa poverenici, pa sudije za prekršaje, pa matičari itd, nego kad se kaže – organi javne vlasti, zna se da se odnosi na sve organe – na efikasnu zaštitu od diskriminacije.
Amandman je odbijen i kaže ovako – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju navedenih za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 116. U obrazloženju za 116 kaže – amandman nije u skladu sa svrhom zakona. Značenje izraza – građanin, definisano je u članu 2. stav 1. tačka 3. Predloga zakona i obuhvata samo državljane Republike Srbije, dok – svako – obuhvata i druge koji borave na teritoriji Republike Srbije.
(Predsedavajući: Hvala.)
Samo još dve sekunde, gospodine predsedavajući. Oni koji nisu građani Srbije, a borave na teritoriji Republike Srbije, jesu ili izbeglice koje će dobiti državljanstvo ili stranci...
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS nije protiv donošenja zakona protiv diskriminacije. To smo dokazali tako što su, koliko sam informisan, poslanici SRS uložili 436 amandmana, sa željom da tekst zakona poboljšamo, da tekst zakona upodobimo srpskom narodu, srpskom mentalitetu, srpskoj misli i srpskim shvatanjima i tradicije i svega ostalog.
Bojim se da je ovaj zakon, pogotovo u nekim članovima, prvo toliko forsiran da ćemo doći u situaciju da zbog nekakvih odredbi pojedinih članova ovog zakona glasamo, ukoliko se amandmani poslanika SRS ne usvoje, protiv zakona i tako dozvolite sebi da sa prljavom vodom prospete i dete iz korita.
Član 18. koji kaže: "Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i primenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima".
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o crkvama i verskim zajednicama sedam tradicionih crkava i verskih zajednica, izjednačili ste, iako su poslanici SRS onoliko amandmana podneli i na taj predlog zakona, dokazujući vam neispravnost vaših stavova i shvatanja, izjednačili ste sa svim sektama, čak i vrlo rigidnim sektama koje se pojavljuju u Srbiji i žive unazad deset godina.
Ne može se ovih sedam tradicionalnih verskih crkava i zajednica izjednačiti sa recimo Jehovinim svedocima, koji u svom nastupu kod učlanjenja u tu versku zajednicu dovode one koji su prethodno da kažem obrlatili da priđu takvoj zajednici, jer se takvoj zajednici zdravim razumom ne može prići, zabranjuju, dame i gospodo, imam jedan upitnik, zabranjuju im da primaju ili da daju krv, čak i kada život tih ljudi bude doveden u pitanje i kada su oni, recimo, u nesvesnom stanju i ne mogu sami odlučivati.
U ovom upitniku su oni ovlastili punomoćnike, dakle dva člana te verske sekte, jer ne mogu to smatrati verskom zajednicom, nego naprotiv verske sekte, opunomoćili su dva člana da oni u njihovo ime ne dozvole, da se, recimo, bolesniku koji je u komi i kome bi primanje krvi spasilo život, da se spasi.
Ovako ste verske sekte izjednačili sa crkvama i verskim zajednicama. Posebno je simptomatičan i član 21, ali o tome ćemo više kroz amandmane. Svaki od poslanika SRS ima po tri-četiri amandmana. Ukoliko amandmane SRS budete usvojili, sigurno će ovaj zakon biti i kvalitetan, i primenljiv, i ako je to put u Evropu i ako je to uslov za put u Evropu, onda će nas sigurno u Evropu dovesti.
Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da se mnogi zakoni iz Evrope prepisuju, prevode, nakaradno čak prevode, pa se onda desi da rečenica u nekom članu zakona uopšte ne odgovara ni tom članu, ni temi zakona koji se predlaže narodnim poslanicima.
Činjenica je da ste mnogo požurili, a činjenica je isto tako da ljudi iz EU, a i neki vaši koji su odlazili u EU i vraćali se, i puna su im usta Evrope i EU, govore da mi u EU nećemo bar od 2014. godine, kako rekoše optimisti, do 2027, kako rekoše pesimisti, ili malo dalje, kako rekoše oni koji vide šta se u EU dešava.
Bojim se, dame i gospodo narodni poslanici, da ćemo doći u situaciju, dok nas ova vlada dovede do Evrope, EU će se raspasti ...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
... tamo neće biti nikog i sami ćemo biti tamo. Izvinjavam se, gospođo Čomić, za ovih osam sekundi, kada budem govorio o amandmanima, odbijte mi to.

Gospođo Čomić, od sada, kada vi budete predsedavali, tog trenutka kad sednete na to mesto, ja ću svoj telefon izvaditi i staviti pred vas da mi čuvate telefon, da se slučajno sa njega ne bi neki zvuci javljali.
Već treći put vi mene upozoravate za nečije zvuke sa nečijih telefona. Molio bih da sa tim prestanete, jer to počinjem da osećam kao pritisak na svoju ličnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da ubedim poslanike vladajuće većine da prihvate ovaj moj amandman, jer je izuzetno konstruktivan, međutim, kada sam pogledao ovu stranu, pa fali im još 120, da bi imali 126 i da bi mogli da prihvate ovaj amandman. Zato ću ubeđivati vas iz opozicionih partija da u danu za glasanje glasate za ovaj amandman.
Naime, tek kada bi se usvojili amandmani, i ovaj moj i svi amandmani SRS-a, ovaj zakon bi bio najbolji zakon. Svi amandmani SRS-a glase jednostavno – briše se. Razlog je vrlo jednostavan. Zakon je neprimenljiv, neprihvatljiv, nešto čime nam zamazujete oči, govoreći da je to evropski zakon; čak ni to nije. Zato predlažem da vlast konačno dostavi spisak svih evropskih zakona, svih zakona koje nam traži Evropa, da bi nam dozvolila da na otiraču obrišemo noge i da zakucamo na vrata Evrope, ne bi li nas primili. Ovako, provlačite sve i svašta, u formi – to je evropski zakon i to je potrebno.
Ovaj zakon, kao i mnogi zakoni koje ste doneli, jesu zakoni za ormar, zakoni za policu, zakoni za radni sto ministra, da se sutra, kada ode s ministarske funkcije, hvali i kaže – evo, usvojio sam ovaj zakon. Sve što je potrebno iz krivičnopravne oblasti, može i treba da bude samo u dva zakona, Krivičnom zakonu i Zakoniku o krivičnom postupku.
Šta će se desiti ako u šumi zakona donesete dva zakona čije su odredbe dijametralno suprotne? Ko će urediti, ko će dokazati, ko će doneti odluku koji je zakon važniji i odredbe kog zakona treba usvojiti? Dovodite sudije, tužioce i sve ostale u situaciju da, gledajući u dva zakona, ne znaju koji zakon da primene.
Zato predlažem da sve amandmane koje su podneli poslanici SRS-a usvojite i onda će to biti jedan od najboljih zakona, čak i evropski zakon. Hvala i izvinite za ovo prekoračenje.

Gospodine Nikoliću, krivična prijava da sam zaposlio 72 ljudi u ''Poslovnom prostoru'', kada sam bio direktor ''Poslovnog prostora''. Za to sam bio u pritvoru, u istrazi, dva i po meseca. Od tih 72 ljudi, bar je 30 zaposlio Tomislav Nikolić, koji je bio direktor ''Poslovnog prostora'' pre mene. Prema tome, niste vi meni spasli glavu od zatvora, nego sam ja spasao vas.