Pritisnuo sam, ali nije htelo da ... Gospodine ministre, tražio sam da se u članu 24. posle reči „unutrašnjih gasnih instalacija“ – ministar propisuje način projektovanja, izgradnje i izmene unutrašnjih gasnih instalacija – stavi tačka, a da se ostali deo teksta briše.
Zbog čega? Šta je sa unutrašnjim gasnim instalacijama na kojima se ne menja kapacitet? Da li ćete za njih propisati uslove projektovanja, izgradnje, izmene itd? Šta je sa unutrašnjim gasnim instalacijama koje su već u eksploataciji? Da li ćete i za njih propisati način dogradnje i eventualne intervencije na ovom gasovodu?
Neophodno je definisati čitav postupak, ceo postupak od projektovanja, izgradnje do ispitivanja, dobijanja dozvole, puštanja u rad unutrašnjih gasnih instalacija. Čini mi se da je tu deo nerazumevanja. Unutrašnja gasna instalacija je vlasništvo korisnika. Sve ostalo može biti vlasništvo distributera, vlasništvo transportera, vlasništvo države u krajnjoj liniji, ali unutrašnja gasna instalacija je vlasništvo korisnika i država će tu, ukoliko sada zakonski ne reaguje, posle toga imati vrlo malo mogućnosti da reaguje.
Čini mi se da se ovim zakonom u pojedinim njegovim članovima krenulo u drugu krajnost i da država pokušava da stavi šapu na taj deo cevovoda.

Ovaj član je kontradiktoran Zakonu o energetici i Uredbi o isporuci prirodnog gasa, jer je tamo jasno definisana obaveza provere dokumentacije o ispravnosti unutrašnjih gasnih instalacija.
Unutrašnja gasna instalacija je vlasništvo korisnika. Ako se radi o unutrašnjoj gasnoj instalaciji u preduzeću, pogonu, onda je vlasnik pogona i vlasnik unutrašnje gasne instalacije. Maločas sam obrazlažući onaj amandman koji ste već usvojili rekao dokle dopiru obaveze transportera, distributera, a gde je dalje obaveza kupca.
Kod puštanja u rad unutrašnjih gasnih instalacija mora da se dobije upotrebna i građevinska dozvola. Da bi se upotrebna i građevinska dozvola dobile, moraju da se završe sve prethodne radnje, koje podrazumevaju i ispitivanje unutrašnje gasne instalacije. Upotrebna i građevinska dozvola su poslednji dokumenti na osnovu kojih se može pustiti u rad.
Predvideli ste da energetski subjekt (to može da bude distributer, transporter, to ne mora uvek da bude distributer, ni izvođač radova) proverava dokumentaciju. Proveru dokumentacije vrši izvođač radova kod izgradnje unutrašnje gasne instalacije; proveru dokumentacije vrši onaj ko će dati upotrebnu dozvolu; energetski subjekat, koji je u krajnjoj liniji distributer, koji kupuje gas od transportera i dalje prodaje širokoj potrošnji preko unutrašnjih gasnih instalacija, ne mora da kontroliše ovo.
U svakom slučaju, kontrola ispravnosti je obavezujuća i za onoga ko je izgradio unutrašnju gasnu instalaciju i za samog vlasnika gasne instalacije.

Ovde, gospodine ministre, dolazimo do onoga što sam na početku rekao. Rekao sam da ćemo jednim amandmanom i to pitanje pokušati da raspravimo. Radi se o daljinskom nadzoru i upravljanju cevovodnim sistemom.

Tačka 2) kaže – novčanom kaznom kazniće se investitor ako cevovodni sistem ne opremi sistemom za daljinski nadzor i upravljanje i sistemom veza, u cilju ostvarivanja bezbednog i nesmetanog prenosa informacija koje se odnose na njihovo korišćenje i održavanje itd.

Prvo, ukoliko se ovaj član 34. zakona sa svih ovih pet tačaka usvoji, onda možete odmah da pošaljete da se podnese krivična prijava protiv, recimo, Borisa Tadića i države Srbije, jer će država Srbija u jednom delu biti investitor. Vi ste napisali ovde – investitor će biti kažnjen, a organ u tom investitoru, u pravnom organu je predsednik Vlade, pa ćete Borisu Tadiću uzeti 100.000 iz džepa. Investitor ne mora nužno da bude taj koji će koristiti gasovod, održavati gasovod itd.

Poseban problem predstavlja upravo ova tačka 2). I do sada je postojao nadzor, ali upravljanje je, gospodine ministre, izuzetno skupo. Može magistralnim trasama; onog trenutka kad naiđete na prvo razdvajanje razvodnih gasovoda ili distributivnih mreža, onda ćete tu, na tom čvorištu morati da formirate nove centre.

Šta se podrazumeva pod upravljanjem? Dakle, da jednog trenutka iz jednog centra, recimo iz Beograda, možete pritiskom na dugme zatvoriti ventil u Horgošu ili u Paraćinu na ovom magistralnom gasovodu. Pneumatski ili energetski ventil, sasvim svejedno. Onog trenutka kad uđete u razvodni gasovod, koji se račva bukvalno poput drveta, vi ćete na svakom ćošku morati da postavite ventil, a na svakom čvorištu nov sistem za kontrolu, odnosno za upravljanje gasovodnim sistemom. Izuzetno skupa oprema. Italijanska firma „Eni“ je pokušala to da radi, pa se ispostavilo da je skupo.

Danas se nadzor nad gasovodnim sistemom vrši iz centara, tako da vi dobijate, recimo, u centru u Beogradu i temperaturu, i pritisak, i protok, i potrošnju, i količinu koja odlazi u bilo koji od razvodnih gasovoda sa magistralnog gasovoda, i sve ostalo. Dakle, ima opravdanja za magistralne gasovode, za razvodne gasovode nema; i suviše je skupa igračka da bismo opterećivali sutrašnje korisnike tim. Hvala.

U ime Poslaničke grupe SRS-a, podneo sam amandman na član 15, na deo koji se odnosi na kaznene odredbe, gde smo amandmanom tražili da se donja granica kazne poveća sa 5.000 na 10.000 dinara.

Pravo da vam kažem, cilj ovog amandmana i nije bio da se kazna poveća, cilj je bio upravo da Ministarstvo, odnosno Vlada napiše ovakvo obrazloženje zašto amandman ne prihvata, jer kazna od 5.000 ili 10.000 za one koji izvrše krivično delo u ovom smislu i nije velika.

Vlada u obrazloženju kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što visina novčane kazne predviđena Predlogom zakona odgovara težini povrede zakonske norme.

Znači, ako neko ne podnese godišnji izveštaj i ne da Povereniku za informacije od javnog značaja delove godišnjeg izveštaja, ili godišnji izveštaj u celini, i Poverenik, samim tim, ne može, na pitanje građana, pa i narodnih poslanika, da da informaciju kako je neka firma poslovala, biće kažnjen kaznom od 5.000 do 50.000 dinara, uglavnom 5.000 dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, onda nije čudo što mi, narodni poslanici, unazad nekoliko godina ne dobijamo godišnji izveštaj o izvršenju budžeta. Sad će ministar Cvetković da plati 5.000 i da reši problem, odnosno šest godina po 5.000 je 30.000, jer će za svaku godinu morati da plati.

Ministar kulture je odbio ovaj amandman na Odboru za kulturu i informisanje. Da ja vas nešto informišem, gospodine ministre kulture, unazad dva mandata sam potezao pitanje kriminala u Muzeju istorije Jugoslavije. Vaši prethodnici su govorili...

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog u nizu loših i neprimenjivih zakona. Da nije tako, danas bi potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koristeći ovo što je danas gospodin Milivojević rekao, došao ovde i onako slavodobitno – ajmo, hajde; sećate se, još pre dve godine je bilo – ajmo u Evropu. Ne bi ministru Čipliću uvalili ovaj vruć krompir da on poslanicima odgovara na vrlo neugodna pitanja povodom sva četiri zakona.
Da ovaj zakon nije primenjiv govori to da ima 89 članova zakona i 35 strana obrazloženja. Što lošiji zakon, to veće obrazloženje. Očekivao sam da i ove dve prazne strane u ovoj svesci koja je Predlog zakona budu popunjene, međutim, izgleda da im je nestalo ideja šta još da napišu.
Idemo redom. Jedina razlika između ovog zakona, zakona o žigovima, i onog prethodnog je što se briše Srbija i Crna Gora i upisuje se Republika Srbija. To ste mogli, ministre – naravno, ne kritikujem vas, kritikujem onog ko je trebalo da dođe ovde i da nam obrazlaže, dakle, gospodina Đelića – to ste mogli u Zakonu o izmenama i dopunama da izbrišete u tih desetak članova, gde se nalazila Srbija i Crna Gora, i da mnogo brže, lakše i jednostavnije završimo posao.
Nije morao da se prepisuje ceo onaj zakon, jer mnogi su članovi, gotovo svi članovi, od velikog slova pa do tačke na kraju člana, prepisani. Mislim da je ovde rađen uzaludan posao. Sve to se moglo sa manje papira, manje para, manje angažovanja i manje trošenja vremena i vas iz Vlade, a i nas u Narodnoj skupštini. On kaže – usaglašavanje zakona sa zakonima članica Evropske unije. Voleo bih da vidim gde su sve ta usaglašavanja. Kad uzmem stari i novi zakon, pa ih uporedim, vidim da osim ovoga što sam rekao ima vrlo malo tih usaglašavanja i vrlo malo razlika. Šta je žig? Zaštitni robni ... Svaka firma koja stvori brend, žigom štiti taj svoj proizvod, da ne bi mogao da bude falsifikovan ili da oni koji falsifikuju eventualno snose žestoke sankcije.
Da li ste prilikom privatizacije onolike imovine koju je imala država Srbija vodili računa o tome da kada prodajete ne prodajte samo fabriku, samo tri ili 33 hektara placa, samo mašine, nego da u mnogim slučajevima prodajete upravo i taj zaštitni znak, upravo taj žig, koji donosi... Ministar Čiplić je rekao da je u stvari jedna od najvećih vrednosti upravo to, taj žig pod kojim će roba sutra ići na tržište. Mislim da je od svih privatizacija koje znam jedino Apatinska pivara u cenu prodaje uračunala i taj žig i danas „Intergrup“ pod tim žigom, pod tim zaštitnim znakom, prodaje apatinsko pivo širom Evrope.
Da vas podsetim na nelogičnosti koje su se dešavale upravo kod „Intergrupa“, ali i kod drugih pivara. Recimo, Crnogorci su prodali Nikšićku pivaru sa zaštitnim znakom Nikšićke pivare. Pošto je čovek kupio pivare po celoj istočnoj Srbiji, odnosno po celom istočnom Balkanu, kada su štrajkovali on im je rekao – dobro, u redu, ja ću „nikšićko pivo“ da pravim u svojoj pivari u Rumuniji. Dakle, kupio je pravo na brend, kupio je pravo na žig i sa tim žigom kupio je i pravo da taj svoj proizvod proizvodi gde hoće i da ga plasira tamo gde ima razloga.
Ostalo mi je još vrlo malo vremena, pa neću, ali ćemo posle po amandmanima. Srpska radikalna stranka je podnela popriličan broj amandmana, pa ćemo posle po amandmanima o ovome. Hvala.

Da je ovaj zakon kojim slučajem do sada usvojen, mislim da bi predsednik Skupštine gospođa Đukić-Dejanović odgovarala po ovom zakonu, jer ste prisustvovali tipičnom kršenju pravila ravnopravnosti polova. Od četvoro nas koji smo izdvojili mišljenje, tri dame i ja, sve tri su govorile pre mene. Mislim da je ovo tipičan primer kršenja zakona o ravnopravnosti polova.

Video sam da nešto nije u redu. Znači, Odbor mi nije u redu, inače je sve ovo o.k. Kao član Odbora za ravnopravnost polova u dva mandata, smatram da imam štošta da kažem, jer sam u ta dva mandata, čini mi se, dao doprinos da se ravnopravnost polova podigne bar za jednu stepenicu u državi Srbiji. Čini mi se da ovaj zakon ne odgovara na neka elementarna pitanja kada je tema ravnopravnosti polova u pitanju. Prvo, zakon bi morao da stvori uslove da se spreči diskriminacija i obezbede ravnopravni odnosi polova na svakom mestu i u svakoj situaciji. Ovaj zakon ne obezbeđuje ni pravnu, niti bilo koju drugu ravnopravnost.
Drugo, zakon bi morao da spreči zloupotrebe i odlazak u drugu krajnost, a čini mi se da smo mi, kako nas je poneo taj talas da što pre ravnopravnost polova i zakonski uredimo, otišli u jednu drugu krajnost, pa ćete moći, kvareći čak i jezik, i gramatiku, i normalan govor na ulici, sresti sada, recimo, termine, to su tekovine nakaradnog shvatanja ravnopravnosti – ''poslanica'', a ne ''poslanik'', ''psihološkinja'', a ne ''gospođa psiholog'', ''advokatkinja'', ''psihijatristkinja''. Još nisu našli naziv, pošto imamo i žene vojnike u kasarnama, pretpostavljam da će se zvati ''vojniškinja''. Da li je tako, gospođo Čomić? Sve apsurd do apsurda.
Ravnopravnost se ne postiže imenom, imenicom, rečju. Ravnopravnost se postiže malo drugačije. Ravnopravnost se ne postiže ni ovim ''sigurnim kućama'' koje ste izgradili, pa sad imamo antipod tome, pa se u Jagodini pojavila ''sigurna kuća'' za muškarce. Čovek bio u kući sa više drugog pola, da ne kažem ženskog pola. Izmlatile ga, on izašao iz kuće i formirao ''sigurnu kuću'' za muškarce.
Treće, ono što je najvažnije, ovaj zakon ne sadrži u najvažnijim članovima obavezujuće norme, već se svodi samo na – potrebno je, trebalo bi, bilo bi poželjno, moralo bi, dužni su, ili dužan je itd.
Ja ću, pošto mi je vreme kratko, samo da se osvrnem na ove članove koji regulišu kaznene odredbe, da vam pokažem koliki je to apsurd.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se ustanova, ili od 5.000 do 15.000 odgovorno lice, ukoliko izvrši diskriminaciju zasnovanu na polu u vezi sa uslovima za prijem i odbijanje prijema u ustanovu.
Neko će odbiti da zaposli ženu samo zato što je žena, platiće 5.000, i nikom ništa, ispunjena zakonska forma. U uslovima i mogućnosti pristupa stalnom obrazovanju, neko ko je direktor, a da bude, recimo, muški šovinista u nekoj firmi, samo muškarce će slati na usavršavanje, na obrazovanje i za to će platiti 5.000, jer nije omogućio nekoj ženi koja je zaposlena, koja je radnica, ni školovanje, ni usavršavanje.
Recimo član 54. je posebno simptomatičan. "Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako povredi odredbe o jednakom plaćanju istog rada žena i muškaraca".
Dakle, neko će se odlučiti da upola manju cenu rada plati ženi nego što plaća muškarcima i za to će biti kažnjen novčanom kaznom od pet hiljada dinara.
(Predsednik: Vreme.)
Samo da završim. Ministre, čini mi se da bi trebalo doraditi ovaj zakon, pa ga tek onda doneti pred poslanike, jer mi smo ipak jedna od najozbiljnijih ustanova, institucija u državi. Mislim da ovaj zakon ništa neće učiniti.

Dame i gospodo narodni poslanici, lepo je što se Ministarstvo setilo da se konačno u ovoj državi uvede jedinstven birački spisak, ali, koliko vidim, ovaj predlog je to samo u naslovu. Čini mi se da je ovo opet zamajavanje građana.
Obeća ministar, sa "majke mi, više neće biti krađe na izborima, majke mi, više neće moći da se desi da neko bude izbrisan iz biračkog spiska", samo zahvaljujući ažurnosti ili neažurnosti onih koji su uvodili ljude u birački spisak, a pri tom, da podsetim ministra da se ništa neće promeniti od poslednjih izbora, kada su mnogi za koje se znalo da glasaju, recimo, za SRS, volšebno nestali sa biračkog spiska. Dođe čovek na biračko mesto – izvinite, vi niste u spisku. Pa, bio sam na prošlim izborima – na prošlim izborima ste bili, ovoga pute niste.
Ovaj zakon ne stvara uslove za definitivno sređen birački spisak. Stav SRS-a od devedeset i neke godine je da se jedinstveni birački spisak uredi i donese i da se onemogući da pojedini, a toga je bilo i na poslednjim i na pretposlednjim izborima, u dve-tri opštine budu upisani u birački spisak. Lično sam imao priliku da vidim one pozive za istog čoveka, s istim matičnim brojem, upisanog i u Zemunu i u Barajevu i pitaj boga gde još.
Ministre, isti ljudi koji su uređivali do sada birački spisak na nivou lokalne samouprave, uređivaće ga i dalje. Šta je garancija građanima Srbije, šta je garancija svima nama da toga više neće biti?
Da vas podsetim, u Crnoj Gori je, recimo, Milo Đukanović to malo drugačije rešio, pa je bilo ljudi koji su imali i po 24 lične karte, za 24 biračka mesta u 24 opštine u Crnoj Gori.
Gospodine ministre, nisam siguran da će ovo što ste sada nama pročitali biti garancija da će birački spisak biti tako uređen da neko ko ima biračko pravo neće moći da bude izvan tog biračkog spiska i da neko ko je na dva-tri mesta upisan neće moći da glasa. Ljudi koji su ovo radili na nivou lokalnih samouprava, i dalje će to raditi, a vi ćete samo objedinjavati to.
Činjenica je da je do sada upravo to, taj nedostatak jedinstvenog biračkog spiska, očišćenog od svih anomalija, omogućavao krađu, a to je jedna od najtežih krađa.
Krađa narodne volje je jedna od najtežih krađa. Verujem, ministre, da vi znate, upućeni ste u to, ne mislim u krađu, nego u izbore. Prema tome, ovaj predlog zakona koji ste sad dali ne garantuje da će sve mahinacije koje su dosad rađene na izborima biti izbegnute i zbog toga sam izuzeo svoje mišljenje.

Pre svega se zahvaljujem gospođi Čomić što mi je dala pravo na diskusiju po izdvojenom mišljenju, jer sam u trenutku kada sam prvi put prozvan bio odsutan. Hvala, jer ste mi omogućili da bar u ovih pet minuta kažem nešto o ovom zakonu.
U načelnoj raspravi ću mnogo toga još reći, a sada ću, s obzirom na kratkoću vremena, samo da se osvrnem na dve, odnosno tri stvari.
Prvo, ovo je jedan od retkih zakona koji nije donet iz inostranstva i preveden.
U inostranstvu mnogo više vode računa o svim stvarima, a ovde je domaća pamet, jer ovoliku koncentraciju pobrkanih nadležnosti, pobrkanih delatnosti, pobrkanih obaveza, pobrkanih subjekata, pravila ponašanja za one na koje se zakon odnosi može samo neka domaća pamet smisliti. Zakon je pisao neko (ili grupa) ko sa delatnošću ima veze samo toliko što koristi upaljače sa plinom.
Recimo, gospodine ministre, takav je jedan od segmenata, jedan od članova ovog zakona, koji se odnosi na katodnu zaštitu. Pretpostavljam da vi ovaj zakon niste ni pročitali, jer da ste ga pročitali sigurno ga ne biste pustili u raspravu; bar ne biste ovakav kakav jeste, jer je u nekim članovima u direktnoj suprotnosti sa nekim zakonima, recimo, sa Zakonom o energetici, a Zakon o energetici je, priznaćete, krovni zakon za kompletnu energetiku i morao je da se uklapa.
Član kojim zakon propisuje katodnu zaštitu za cevovodni transport, radi se o gasovodima, na primer, za celokupan cevovodni transport, dakle i za magistralni gasovod, rashladni gasovod, distributivne mreže i za široku potrošnju... Pri tom, nigde niste napomenuli (što znači da pisac ovog zakona to nije ni znao) da se gasovodi za široku potrošnju kroz naselja, recimo, rade od polietilenskih cevi i da tu katodna zaštita ne treba.
Zbog građana Srbije i poslanika da objasnim – katodna zaštita je zaštita gasovoda, odnosno cevovoda od lutajućih struja. Lutajuće struje nastaju od groma, tramvaja, vozova i na razne druge načine i kada dođu do provodnika (a cevovod je provodnik) idu tim provodnikom i na prvoj krivini elektroni izleću i odnose atome materije. Kada se katodnom zaštitom ta struja pokupi, gasovod ne mora čak ni da bude izolaciono zaštićen, on će mnogo duže trajati, jer ne dozvoljava ni koroziju. Na polietilenskim cevima ne treba katodna zaštita.
Na kraju imate u zakonu, u delu koji se odnosi na novčano kažnjavanje – novčanom kaznom od 200.000 kazniće se investitor... Pri tom niste vodili računa da investitor kod ovako velikih projekata može da bude i država Srbija, pa ćete primenjujući ovaj zakon kazniti državu Srbiju sa 200.000, a odgovorno lice, što će reći Borisa Tadića, sa 50.000, ni krivog ni dužnog. Investitor ne mora nužno da bude ni distributer, ni korisnik gasa, ne mora da bude ni izvođač radova. Oni koje bi u stvari kaznena politika iz ovog zakona trebalo da zakači uopšte nisu obuhvaćeni, jer obuhvatate samo investitora koji, u krajnjoj liniji, plaća izgradnju gasovoda za nekoga i za nečiji račun.
Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća, a u načelnoj raspravi ću imati dovoljno vremena da objasnim koliko je ovaj zakon neprimenljiv i koliku će konfuziju uneti u gasnu privredu onog trenutka kada bude stupio na snagu.
Da vas podsetim, gospodine Škundriću, već nekoliko desetina godina gas se koristi u Srbiji i postoji neko iskustvo i neka struka, koju ste morali da konsultujete prilikom pisanja ovog, odnosno ovakvog zakona; ne ovog, jer ovaj bih, da sam na vašem mestu, povukao iz procedure i doradio. Hvala.

Gospodine ministre, da ste u članu 1. napisali ovako: Ovim zakonom uređuju se uslovi za: alineja jedan - bezbedan i nesmetan cevovodni transport, alineja dva - distribuciju gasovitih ugljovodonika, alineja tri - projektovanje i izgradnja, alineja četiri - održavanje i korišćenje cevovoda, ovaj član bi imao smisla. Ovako ste sve strpali pod jedan koš.
Ovako definisano, da bi građani Srbije lakše shvatili, vi ste od Đerdapa, dalekovod, preko razvodnih dalekovoda, do niske mreže, pa preko niske mreže, jer vidim ovde i unutrašnje gasne instalacije, do zadnjeg utikača u vašem stanu strpali sve u isti koš.
Unutrašnje gasne instalacije, kao i elektroinstalacije u stanu, privatno su vlasništvo korisnika i nikako im ovde nije mesto. Ali, istovremeno ste zaboravili jedan važan segment koji se odnosi na gasovode, odnosno na cevovode i niste ga ovde stavili. Radi se o sabirnim gasovodima koji od gasnih bušotina vode do sabirnih stanica ili do degazolinaže, gde se dalje ti gasovi prerađuju, čiste, vade se, recimo, u degazolinaži tečne frakcije i to se dalje pušta u gasovodni sistem. Ovih sabirnih gasovoda u ovom zakonu nema.
Tačka 5), naftovod, lepo ste to opisali i dali mi šlagvort da vam postavim jedno pitanje – šta ste vi kao Vlada, šta ste vi kao ministar, šta je vaš prethodnik uradio da se zaštiti ogromna imovina države Srbije koja je svojevremeno ugrađena u tzv. JUNA projekat, jugoslovenski naftovod od Omišlja na Krku do rafinerije Pančevo i rafinerije Novi Sad. Koliko se sećam, preko 30% ukupnih sredstava uloženih u tadašnji jugoslovenski naftovod je iz Srbije, tačnije iz NIS-a, iz ondašnjeg „Naftagasa“. Ogromna smo sredstva uložili u to, a sada po paprenim cenama plaćamo transportovanje nafte od Omišlja na Krku do naših rafinerija. Ili nam se često dešava da dobijemo lošiju naftu od one nafte koju tamo usisaju u naftovod; dešava nam se da se zaglavi čep koji odvaja naftu, pa da nafta ne stigne onda kada je Srbiji najpotrebnija.
Na kraju ćete mi odgovoriti na ovo pitanje, jer sam vrlo zainteresovan, ne samo ja, nego i građani Srbije – šta će država Srbija konačno učiniti da zaštiti tu svoju imovinu? Da ne govorim o drugoj imovini koja je vezana za gasnu i naftnu privredu a nalazi se u drugim republikama.
U članu 2. tačka 1) kaže: „Distribucija je prenos gasovitih ugljovodonika od gasovoda...“. Hteo sam da se vratim za trenutak samo još na član 1; transport je jedna delatnost, distribucija je druga delatnost i te dve delatnosti moraju i u zakonu biti odvojene. Ovde se to ne vidi.
Jedan, po meni, nelogičan stav u članu 2: „Cevovodni transport je transport gasovitih tečnih ugljovodonika u naftovodima, produktovodima i gasovodima radnog pritiska većeg od 16 bara, kao i cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika radnog pritiska od 6 do 16 bara“.
Ovde se radi o magistralnom gasovodu, radi se o transportnom sistemu, radi se o gasovodu koji ima od 50 do 16 bara. Svi pritisci ispod 16 bara ne mogu biti u transportnom sistemu, osim da sistem prestane da radi.
Zato i postoje kompresorske kuće na svakih, recimo, 100 ili 200 kilometara, gde podižu pritisak sa 16 na 50 bara, i tako dalje ide. Pritisci ispod 16 bara su pritisci koji pripadaju distributivnoj mreži i razvodnim gasovodima i nikako ne mogu biti u delu koji se odnosi na cevovodni transport. Dakle, pritisci od 16 i niži, do 6 bara, pripadaju distributivnoj mreži.
Sledeća zamerka na ovaj zakon nalazi se u članu 3, gde ste prevideli nešto što je mnogo bitno. Po meni, ovaj zakon je takoreći neprimenjiv. Kaže: „Cevovodi se projektuju i grade u koridoru utvrđenom prostornim planom na trasi za koju se utvrdi da je u pogledu prirodnih...“ itd. „Utvrđenom prostornim planom“? Šta ćemo sa cevovodima koji pripadaju razvodnim gasovodima, cevovodima koji pripadaju distributivnoj mreži, cevovodima koji ulaze u naseljena mesta? Tu ne može biti samo prostorni plan, nego tu moraju da budu i regulacioni planovi, jer naseljena mesta izgradnju svih, pored ostalog i gasovodnih, sistema regulišu regulacionim planom. Prostorni plan kroz nenaseljena mesta, kroz polja, regulacioni plan u naseljenim mestima.
U članu 2. stav 4, čitav ovaj deo može biti... Kaže: „... zaključno sa unutrašnjom gasnom instalacijom kupca“. Unutrašnja gasna instalacija kupca nije deo transportnog i distributivnog sistema. Unutrašnja instalacija kupca počinje od regulacionog ili merno-regulacionog seta, pa završava kod trošila. Da li se radi o domaćinstvu ili se radi o manjim proizvodnim kapacitetima ili se, u krajnjoj liniji, radi o bilo kojim proizvodnim kapacitetima, unutrašnja gasna instalacija je vlasništvo korisnika. Može biti samoregulacioni sistem, jer kod velikih potrošača merni sistem dolazi kod samog trošila.
U članu 7. ste napravili jedan previd koji ne može da se prihvati: „Prirodni gas, tečni naftni gas i biogas za propisane vidove potrošnje...“. Baš bih voleo da mi neko objasni šta su to propisani vidovi potrošnje. Ne postoje propisani i nepropisani vidove potrošnje. Radi se o odorisanju gasa. Gospodine ministre, odorizacija gasa se koristi samo za široku potrošnju. Bilo bi apsolutno nepotrebno i prilično glupo da se gas odoriše za velike potrošače kao što je, recimo, toplana Novi Beograd, koja povuče za jedan sat toliko prirodnog gasa koliko, recimo, za celu široku potrošnju, za korišćenje u domaćinstvima u Beogradu treba za 24 sata.
Kad smo već kod odorisanja, niste propisali u jednom članu, da ga sad ne tražim, nešto što ste morali. Do sada su se prirodni gas i tečni naftni gas odorisali tzv. etil-merkaptanom, koji ima izvesna kancerogena svojstva. Odoriše se da bi se gas osećao ako izlazi, a ne ide preko trošila, da ne kažem - smrdi. Etil-merkaptan je sredstvo koje, pored tog svojstva da poseban miris daje tom gasu, ima kancerogena svojstva.
U današnje vreme, gotovo po istoj ceni, ako ne malo skuplje, novi odoransi koji nisu kancerogeni se koriste svuda u svetu, osim kod nas. Kod nas se i dalje koristi etil-merkaptan. Ovim zakonom biste morali da propišete da se koriste odoransi nove generacije.
Ne postoji propisani rok za puštanje u rad cevovoda koji su privremeno isključeni iz upotrebe. To je član 13. i to je malo nespretno; gotovo da ovaj član i ovaj deo zakona postaje neupotrebljiv. „Cevovodi ili delovi cevovoda i njihovih uređaja i postrojenja koji su privremeno isključeni iz upotrebe, kao i novi ili rekonstruisani cevovodi koji nisu pušteni u rad u propisanom roku, mogu se pustiti u rad nakon ponovo izvršenog ispitivanja, u skladu sa članom 9. ovog zakona.“
Ne postoji propisani rok, gospodine ministre. Neka je cevovod isključen dva dana i neka je izvršena određena rekonstrukcija na njemu, on mora ponovo biti ispitan. Nema propisanog roka - od šest meseci, dva meseca, 15 dana. Svako isključenje dela gasovoda kod ponovnog uključenja mora biti ponovo ispitano. Time se štiti i imovina onoga u čijoj se blizini taj gasovod nalazi, a i sam gasovodni sistem.
U članu 16. tražite stručnu osposobljenost lica koja se bave transportom, distribucijom, manipulacijom, rukovođenjem gasovodnim sistemima i pri tom zaboravljate da mi već nekoliko decenija imamo gas u upotrebi. Odavno su otišli u penziju oni koji su počeli da uvode gas u industriju, u široku potrošnju itd. Ti ljudi su polagali nekakve stručne ispite. Garantujem vam da svako lice koje se bavi ovim poslovima posle određenog vremena, godinu ili dve stečenog iskustva, polaže stručni ispit. Ovde niste regulisali da ta lica koja već imaju položen stručni ispit ne moraju ponovo izlaziti. Šta će se desiti ako, ne daj bože, počnu i naše vlade, kao italijanske svojevremeno, na svakih šest meseci da padaju? Moraće ti ljudi svakih šest meseci kod novog ministra energetike da polažu stručne ispite. Mislim da u ovom članu mora da bude definisano: lica koja su već položila stručni ispit smatraju se licima sa položenim stručnim ispitom.
Još jedna stvar, time ću završiti, da ostavim vreme i kolegama. „Cevovodi ili delovi cevovoda koji se više neće koristiti moraju se fizički odvojiti od cevovodnog sistema, uređaja ili postrojenja, očistiti od ugljovodonika, zapaljivih smesa...“.
Pardon, član 18: „Prilikom korišćenja i održavanja cevovoda može se iz cevovoda povremeno, na propisanim mestima, ispuštati u okolinu ili spaljivati...“. Ne može se, ministre, ispuštati u okolinu. Do sada se nije desilo na teritoriji Srbije da su preduzeća koja se bave ovim poslom ispuštala u okolinu makar koliku količinu gasa, odnosno ugljovodonika koji se transportuje. Uvek postoji baklja i uvek se na baklju ispusti, pali ta količina, ne samo zbog zagađivanja okoline, nego i zbog toga što se radi o vrlo eksplozivnoj materiji.
U pojedinostima ću mnogo štošta reći, o amandmanima, a ovo vreme ću ostaviti da moje kolege koje su se prijavile takođe kažu neku reč.

Gospođo Čomić, prekršili ste član 27, ne dajući mi repliku…

Gospodine ministre, vrlo sam iznenađen da od onoliko amandmana koje sam podneo nijedan niste usvojili, a da jeste videli biste koliko bi vam zakoni koje ste doneli bili daleko bolji.
Ovo je najadekvatniji amandman za ovaj član. Amandman glasi: "Član 29. se briše". Hajde malo da analiziramo član 29. zajedno.
"Pripadnicima Vojske Srbije i drugih snaga odbrane za vreme učešća u multinacionalnoj operaciji zabranjeno je: 1) obavljanje privrednih i drugih uslužnih delatnosti u inostranstvu, osim onih koje se odnose na logističku podršku zajedničkih snaga". Zamislite lekara, hirurga, koga ste poslali tamo, i pored baze gde su naši neko doživi saobraćajnu nesreću, on neće smeti da ga operiše jer ovim je zabranjeno.
Dalje, ''2) svako mešanje u unutrašnje poslove zemlje domaćina iznad odobrenog mandata misije''; i tako dalje. Pa, zar nije sam odlazak tamo mešanje u unutrašnje stvari? Da li nije mešanje u unutrašnje stvari Iraka ovo što već desetak i više godina multinacionalne snage NATO sprovode u Iraku? Da li ovo u Avganistanu nije mešanje u unutrašnje stvari Avganistana?
"3) samovoljno napuštanje ili prekidanje misije bez saglasnosti nadležnih organa". To znači da kada neko ode, pa tamo shvati šta ste uradili i hoće da prekine, ne može, mora da odsluži onoliko koliko ste ga poslali.
"4) svako drugo delovanje izvan mandata misije". Ono što je najvažnije, gospodine ministre, gde su sankcije za ove koji će prekršiti ovo vaše sveto pismo u članu 29? Kako će biti sankcionisan lekar koji je operisao? Da li ćete ga strpati u zatvor? Kako će biti sankcionisan onaj ko se meša u unutrašnje stvari? Pa, čim uđe u avion i krene tamo on već treba da bude sankcionisan.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam ovim amandmanom da vam pomognem da prevaziđete jednu nelogičnost koja će vam se pojaviti u slučaju potrebe angažovanja civilne zaštite.
Naime, civilnu zaštitu ćete mnogo češće, ne daj bože, morati da angažujete nego što će se angažovati vojnici koji imaju ratni raspored itd.
Oni ili u ratu ili na vojnu vežbu. Elementarne nepogode, zemljotresi, poplave, akcedenti u energetskim i drugim postrojenjima koji rade sa hemijom, mnogo će biti više potrebe da angažujete civilnu zaštitu, pa samim tim i njen rezervni sastav.
U članu 48, poslednji pasus, rekli ste: ''Rezervni sastav civilne zaštite i drugih snaga odbrane čine lica koja su vojnu obavezu regulisala izvršenjem civilne službe i, po potrebi, vojni obveznici koji nisu na ratnom rasporedu u Vojsci Srbije.''.
Šta je sa dobrovoljcima koji će vam se sigurno javiti, jer za vreme bombardovanja bio sam komandant štaba civilne zaštite u Zemunu i najveću korist, najveći rad su izvršili dobrovoljci koji su se javljali, koji imaju ratni raspored, ali trenutno nisu bili angažovani, dolazili su kada je trebalo.
Pokušavajući da vam uskratim muku koju ćete sutra imati predložio sam amandmanom da rezervni sastav civilne zaštite čine lica koja nisu na ratnom rasporedu u Vojsci Srbije, računajući tu i one dobrovoljce koji će biti sutradan imati ratni raspored, ali nisu trenutno angažovani.
Amandman mi je odbijen – ne prihvata se zato što je civilna zaštita regulisana u čl. 77. do 80. Zakona o odbrani i zato što lica koja su izvršila civilnu službu ne bi imala nikakav raspored u rezervnom sastavu.
Pa, ako su izvršila civilnu službu i nemaju ratini raspored onda će naravno biti angažovana. Mislim da je obrazloženje nelogično i bar nedorečeno u ovom smislu, jer ćete sigurno moći njih da angažujte.
A član 77. do 80. Zakona o odbrani, kaže: ''Civilna zaštita se organizuje, priprema i sprovodi kao sistem zaštite i spasavanja ljudi, životinja,'' itd ''od elementarnih nepogoda'', kojih može biti mnogo više nego što će biti eventualnih ratnih opasnosti ili vojnih vežbi, ''tehničko-tehnoloških nesreća'', da se podsetimo koliko je samo bilo poplava u Indiji, da se setimo Černobila, ne daj bože, da se nama nešto tako slično desi, onda bismo morati mnogo veći sastav ljudi da angažujemo, setimo se naših poplava u Banatu. Zbog toga prihvatite ovaj amandman, ne kvari vam zakon, a omogućuje vam da sutra angažujete daleko veći broj ljudi.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, u želji da ovaj zakon poboljšam u želji da članovi zakona budu koncizni, jasni i sprovodivi, što je najvažnije, pokušao sam amandmanima da utičem na tekst zakona, tako sam i za član 58. zadnji stav, pokušao da popravim zakon. S obzirom na to da niste usvojili dosadašnje amandmane, nadam se da ćete se posle izjasniti o tome. U članu 58. stoji: "Rešenje o oceni sposobnosti za vojnu službu i o promeni roda, odnosno službe lica iz stava 1. ovog člana, regrutna komisija upisuje u zdravstvenu knjižicu i vojnu knjižicu lica u rezervnom sastavu".
Svojim amandmanom sam predložio da vojna lekarska komisija upisuje u vojnu knjižicu kao najvažniji dokument, jer ako ovako krenemo, i u zdravstvenu knjižicu, onda me neće iznenaditi da sutradan neko posle vas ili vi u drugom mandatu budete tražili da se upiše i u ličnu kartu i u vozačku i u saobraćajnu dozvolu, u pasoš, u člansku kartu udruženja ribolovaca.
Vojna knjižica, odnosno evidenciona knjižica je za ljude koji služe civilno dokument u kome sve to treba da stoji i onaj ko sutradan poziva ili utvrđuje status tog lica sasvim je dovoljno da pogleda u tu knjižicu, a što se tiče zdravstvene knjižice, kako kažete ovde, pa ona stoji kod organa, pa stoji tamo i evidencioni karton u kojem je sve upisano što se nalazi u vojnoj knjižici.
Mislim da je ovo apsolutno nepotrebno. Dovešćete do apsurda tu evidenciju. Razmislite do kraja, a onda usvojite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 20. To je najadekvatniji amandman na ovaj član i bio sam vrlo neprijatno iznenađen odlukom ministra i Vlade da mi amandman ne prihvate.
Amandman glasi: ''Član 20. briše se.'' Još me je više iznenadilo obrazloženje zbog čega amandman nije prihvaćen, kaže: ''Amandman se ne prihvata iz razloga koji su navedeni u obrazloženju amandmana pod rednim brojem 1.'' Da bi video šta je to, otvorio sam obrazloženje pod rednim brojem jedan, koje kaže: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 45. Ustava Republike Srbije uređeno pravo na prigovor savesti,'' pa se smatra da je i tim članom i ovaj drugi deo obrazloženja obuhvaćen, ''dok je članom 48. stav 3. Zakona o odbrani propisano da će se pravo na prigovor savesti...'' itd.
Uzeo sam Ustav Republike Srbije, član 45. kaže: ''Lice nije dužno da, protivno svojoj veri i ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.
Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom.''
Dakle, u Ustavu kao najvišem pravnom aktu, sistemom supremacije moraju da budu svi zakoni uklopljeni u ovaj Ustav. Sve što viri kao predlog zakona mora da bude sadržano u okviru Ustava i nigde ne nađosmo civilno služenje vojnog roka.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedino što možete u danu za glasanje da učiniti jeste da usvojite amandmane SRS na sve članove ovog zakona, a svi su identični mom amandmanu, i onda ćemo dovesti Ministarstvo u situaciju da malo razmisli, da ti koji neće da nose oružje zbog prigovora savesti mogu da rade u kasarnama i druge poslove. Ako neće pušku mogu lopatu, metlu itd. Hvala.