Dame i gospodo poslanici, da je ovaj zakon važan Vladi Srbije pokazuju i potpisi na dopisu, u propratnom aktu koji je Vlada Srbije uz zakon dostavila Narodnoj skupštini. Tu su prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, zatim zamenik predsednika Vlade Ivica Dačić, uz prisustvo ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Sa ovakvim autoritetima naravno da i Skupština mora vrlo ozbiljno da razmotri ovaj zakon. Meni nešto nije jasno u samom nazivu zakona. Zakon kaže - o mirnom rešavanju radnih sporova. Suprotno od mirnog rešavanja radnih sporova je nemirno rešavanje radnih sporova, a to znači da oni na koje se ovaj zakon odnosi treba da postupe na način koji ću malo kasnije da objasnim.
Ministar u sredstvima informisanja je izjavio da ima više od 700.000 ljudi koji su na granici egzistencije, ministar Ljajić. One ispod granice egzistencije nije brojao, a njih je bar još dva put po toliko. Ovo nemirno rešavanje radnih sporova bi otprilike moglo na njih da se odnosi, jer svi su oni u neko drugo vreme koje se proglašava crnim, lošim, radili i imali kakve takve plate i imali su socijalno, penziono ili nisu imali, pa se posle toga regulisalo. Imali su i zdravstveno osiguranje itd.
Sad su u burazerskoj privatizaciji, gde se prodalo sve što je u ovoj državi manje ili više uspešno funkcionisalo, ti ljudi ostali bez posla, pa su pokušavali mučenici tako što će razapeti šatore i čitavu godinu sedeti ispred Predsedništva u parku, ispred Predstavništva Srbije, i kao što ste videli pogrešan im je postupak bio.
Da se obrate sudu, takođe nisu mogli da dođu do svojih prava, pa bi onda trebalo ovo suprotno od mirnog rešavanja radnih sporova. Možda hvali jedan zakon za nemirno rešavanje radnih sporova, a to bi bukvalno prevedeno trebalo da znači - motku u ruke pa isterati iz fabrika one koji su u burazerskoj privatizaciji za dva-tri evra ili za nekoliko hiljada evra kupili te fabrike.
Šta se ovim zakonom u stvari hoće? Ako se vratimo malo unazad, pa pogledamo da je pored kompletne administracije državne formirano negde oko 140 agencija, ustanova i drugih tela, pomoćnih tela koja počinju ili još uvek ne počinju ili su počela traljavo da funkcionišu, ispade da je osnovni razlog donošenja zakona obezbeđenje poslova Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.
Kad pogledamo obrazloženje, nije obeležena strana, u obrazloženju stoje razlozi za donošenje zakona, pa treći pasus kaže - međutim, neophodno je jačati ulogu Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova i podsticati socijalne partnere da svoje sporove rešavaju mirnim putem, uz pomoć miritelja i arbitara.
Ovde ste sve rekli. Formirana agencija, zaposleni stručni ili manje stručni, nebitno je bilo, koliko je bilo bitno da imaju člansku kartu jedne od stranaka iz ove koalicije na vlasti, i sad ljudi nemaju posla. Ako neko ne veruje sudu, jer se njegov proces proteže nekoliko godina dok se reši, neće verovati ni ovoj agenciji.
Kaže - ovim zakonom će se proširiti vrste radnih sporova, kolektivnih, individualnih, koji se mogu rešavati u skladu sa ovim zakonom, omogućiće se i drugim stranama u sporu, pored učesnika u zaključenju kolektivnog ugovora, u skladu sa ovim zakonom da mirno rešavaju radne sporove itd.
Oni da su mogli sa ovim vašima koji su otkupili fabrike da reše spor, ne bi došlo do ovoga, onda bi najmirnije rešenje radnih sporova bilo da ti ljudi ostanu da rade, da oni koji su pokupovali fabrike pokrenu proizvodnju, da ispoštuju ugovore koje su potpisali prilikom kupovine tih preduzeća i sve bi bilo manje više u redu.
Da zanemarimo za trenutak to kako je privatizacija završena, pa i danas i u preduzećima, čak i u javnim preduzećima imate situaciju da ljudi vrlo lako, na najbrutalniji način ostaju bez posla. Znam slučaj čoveka koji je radio u Gradskom saobraćajnom i koga je sindikat poslao u banju.
Dan kada je trebalo da ode u banju razboleo se, pio lekove, pio tablete, tih tri dana se nije pojavio u banji, nije se pojavio ni na radnom mestu i dobio je otkaz.
Možda je to po Zakonu o radu i ispravno, ali po jednom drugom zakonu, ljudskom, božijem zakonu, čini mi se da nije ispravno. Dobro, kad se ovakvi zakoni donose o radu sa svim problemima koje ima, onda je normalno i zakon o mirnom rešavanju radnih sporova.
Pređimo na pasus koji se zove "Miritelji i arbitri" - s obzirom da arbitar donosi rešenje koje je pravosnažno i izvršno, uvodi se i dodatni uslov za izbor arbitra, moraju da imaju položen pravosudni ispit ili su redovni profesori fakulteta itd. Da li ćemo one koje ćete, koji imaju položen pravosudni ispit, a još niste uspeli za ove dve godine, koliko ste na vlasti da ih udomite, sad lepo, u arbitre i branitelje?
Međutim, neće čak ni svi oni moći da uđu tamo, jer ako se neko od ovih promakne, pa ne poštuje pravila ponašanja, stranačku disciplinu i ostale discipline, onda će se rešavati to na malo drugačiji način.
Važećim zakonom u članu 46. kažete - predviđen je zahtev za brisanje miritelja i arbitara. Obezbedili ste se da oni koji slučajno budu neposlušni, pa ne poštuju odluke koje dobiju, kako reče jedan visoki funkcioner suda, jednog od najviših sudova - dobili smo presudu, ako to što dobiju ne sprovedu, onda će se brisati iz evidencije.
Ono što meni bode oči, kaže ovako - potrebno je da direktno direktor agencije, šta ste ovde uradili? Ovde imate Socijalno-ekonomski savet, ali neće on odlučivati o brisanju, jer ovim predlogom izmene zakona kažete - s obzirom da direktor Agencije u najvećem broju slučajeva može da ima saznanja o činjenicama koje su osnov za brisanje miritelja i arbitara iz imenika, a ne članovi Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republiku Srbije, potrebno je da direktor Agencije pokreće postupak za brisanje iz imenika i donosi odluku u određenim slučajevima itd. i pribavi mišljenje. Samo u određenim slučajevima da pribavi mišljenje.
Kome će se ovi koji su upisani u imenik miritelja i arbitara žaliti i kako će oni rešiti mirno spor koji tog trenutka nastaje između direktora i njih, direktora agencije i njih?
Kaže - evidencija o postupcima. Radi informisanja socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije, na zahtev tog saveta, Agencija dostavlja obaveštenje u vezi sa podacima u kojima se vodi evidencija, kao i obaveštenja o drugim pitanjima od značaja za postupke mirnog rešavanja radnih sporova. Dakle, samo radi informisanja. To znači, da može i ne mora. To drugo dalje znači, da se bukvalno u ovoj agenciji, koja još nije ni profunkcionisala, može sprovoditi samovolja i to do kraja.
Zbog toga smatram da amandman gospodina Srete Perića treba prihvatiti. Ovaj zakon, ukoliko je to još uvek moguće treba povući iz procedure, a vidim da nećete, i dopuniti ga upravo, ili ga popraviti ovim amandmanima koje smo podneli.