Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem uopšte da pričam o zakonu moram da demantujem jednu rečenicu prethodnika. "Agencija upumpava u budžet Republike Srbije preko dve milijarde godišnje." Apsolutno netačno, jedino što od naplate preleta ulazi u budžet Republike Srbije su porezi od plata zaposlenih.
Gospodine ministre, nije za priču, ali u selu Nepričavi stadoše mašine na Koridoru 11 onog trenutka kad vi stigoste da uđete u Lajkovac i koliko sam video tamo još uvek stoje. Sad da pređemo na zakon.
(Milutin Mrkonjić, sa mesta: Niste dobro videli.)
Možda su sad upaljene, možda ste večeras upalili mašine pre nego što ste došli ovde.
SRS je uložila preko 170 amandmana na ovaj zakon i dobio sam ovaj predlog amandmana na zakon koji je predložila Vlada i vidim da je nekoliko amandmana prepisano od amandmana SRS. Mi smo uvek spremni da pomognemo Vladi da poboljša zakon, naravno predlog zakona koji se da poboljšati. Ovaj zakon se ni sa ovoliko amandmana, ni Vladinih, ni poslanika, ne može poboljšati, jer je to sa nekoliko aspekta nemoguće učiniti.
Prvo, sa pravnog aspekta zakon je izuzetno loše urađen. Imate član 3. koji je pojmovnik i imate jednu trećinu članova gde ili ceo član ili samo prvi i drugi stav opet predstavljaju razjašnjenje pojma, a ne normu kako bi inače trebalo da bude.
Sa jezičkog i leksičkog aspekta takođe je zakon vrlo nemušto i loše urađen, a i prevod kad ste koristili strana zakonska rešenja, i to je loše urađeno.
Sa stanovišta bezbednosti vazdušne plovidbe ovaj zakon je vrlo opasan jer nije izbacio mogućnost, nije eliminisao mogućnost kakva je bilo pre godinu ili godinu i po dana.
Naime, da vas podsetim, zbog nestanka struje u kontroli leta, iako imaju tercijalno napajanje, prvo električna energija iz mreže, pa onda jedan sklop agregata, pa onda drugi sklop agregata, dva sata je kontrola leta bila bez struje i avioni su leteli naslepo, preuzimale su ih druge kontrole leta. To ne sme i ne može da se dozvoli.
Sa stanovišta suvereniteta zemlje krajnje je poražavajuće i dovodi u opasnost osnovni postulat – suverenitet i bezbednost zemlje.
Sa ekonomskog aspekta je poražavajući jer otvara brešu za otimanje državnog resursa – neba od strane EU i drugih zemalja, a kasnije ću vam pokazati da je to već i primenjivo.
Čemu služi onda ovaj predlog zakona? Izgleda da je ovim zakonom bilo neophodno dati legalitet jednom sporazumu koji je potpisan od strane neovlašćenog lica sa zemljama EU i određenim brojem zemalja. Sporazum je potpisan 2006. godine, i to Evropska zajednica i njene države članice, zatim Republika Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Bugarska, Republika Hrvatska, bivša jugoslovenska Republika Makedonija, Republika Island, što me je malo začudilo, ali kasnije sam video da nema mesta čuđenju, da je vrlo smišljeno Island ubačen kao potpisnik ovog sporazuma, Republika Crna Gora, Kraljevina Norveška, Rumunija, Republika Srbija i misija privremene uprave UN na Kosovu o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. Sporazum je u ime Republike Srbije potpisao 29. juna 2006. godine v. d. direktor Direktorata i to u Briselu.
Ovde zdrav razum traži odgovor na pitanje ko je ovlastio Dragoljuba Trgovčevića, tadašnjeg v.d. direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, da potpiše ovaj sporazum, s obzirom da se njime direktno zadire u pitanje suvereniteta Srbije jer predviđa mogućnost delegiranja vazdušnog prostora u nadležnost drugih država za kontrolu letenja.
Potpisivanje ovakvog sporazuma bez prethodnog ulaska u EU je protivno interesima domaće vazduhoplovne privrede i nacionalnim interesima u borbi za očuvanje Kosova i Metohije.
Da smo mi članica EU, onda bi potpisivanje ovog sporazuma bilo prihvatljivo, ali ne od strane direktora Direktorata, jer ovo može da potpiše samo ministar, odnosno Vlada uz saglasnost Skupštine.
Zašto Republika Island drži aerodromsku kontrolu letenja Priština na Kosovu i Metohiji i zato naplaćuje takse preleta? Ko je odgovoran što nisu ispoštovane odredbe Vojno-tehničkog sporazuma i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o vraćanju nadležnosti Republici Srbiji nad vazdušnim prostorom iznad Kosova i Metohije? Sada su te nadležnosti nezakonito preuzete od Euleksa.
Aerodromsku kontrolu leta u Prištini, koja obuhvata prostor Kosova i Metohije do 5000 metara, protivno Rezoluciji 1244 drži Republika Island i za to naplaćuje naravno usluge, a preko 5000 metara prostor je zatvoren za prelete civilnih vazduhoplova i u nadležnosti je KFOR.
Za prisustvo Unmika kao ravnopravnog partnera u zaključivanju međudržavnog multilateralnog sporazuma pozvali su se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Međutim, u navedenoj rezoluciji nema odredbe koja daje takav mandat toj misiji, pogotovo nema nikakvih mogućnosti da se to što su mimo Rezolucije 1244 dobili prenese na Euleks.
Vojno-tehničkim sporazumom je nadležnost nad vazdušnim prostorom privremeno data komandantu vojnih snaga KFOR-a i to član 2. tačka 3c) Sporazuma određuje mogućnost prenošenja nadležnosti u vazdušnom prostoru na kontrolu nad uobičajenim vazdušnim aktivnostima odgovarajućim institucijama u Saveznoj Republici Jugoslaviji, tada je SRJ još uvek postojala, kako bi se nadzirale operacije, sprečavali konflikti u vazdušnom saobraćaju, međunarodna bezbednost, snaga Kfora itd.
Prenos ove nadležnosti komandanta Kfora na međunarodne ili neke druge institucije nije predviđen nijednom odredbom Rezolucije ili sporazuma, naprotiv, ista odredba sporazuma sasvim jasno određuje da će kontrola nad civilnim i vazdušnim saobraćajem biti vraćena civilnim organima, što pre to bude izvodljivo. Do dana današnjeg to nije urađeno, a kako stvari stoje neće ni biti i čekaće se bukvalno da država Kosovo zaživi i onda da se njoj to preda. Toliko o prijateljima iz EU, pa i evrokontrole.
Šta su u pogledu vraćanja nadležnosti učinili ljudi iz Agencije za kontrolu leta i direktorata? Bukvalno ništa. Čovek koji vodi Agenciju za kontrolu leta, koga inače, iza njegovih leđa, jer ispred ne smeju, zovu mali žuti Firer, upravo je zaveo strahovladu u Agenciji za kontrolu leta i to je nedopustivo. Kasnije ću govoriti i o neverovatnim trošenjima, uzurpaciji, zloupotrebi, pljački i svemu ostalom šta se dešava u toj agenciji.
Mislim da bi, gospodine ministre, pored vas tu trebalo da sedi još jedan ministar iz vaše stranke, pa kad čuje ovo da pošalje ekipu da prekontroliše. Verujte da bi bar tri "marice" bile male da prime sve ono što se tamo dešava.
Svojevremeno je za tog direktora Agencije za kontrolu leta lobirao direktor američke kompanije za proizvodnju vazduhoplovne opreme Retion, a direktor se zove Goldmen, američka ambasada u Beogradu je intervenisala u Vladi Srbije da Stankov mora ostati na tom mestu direktora, zauzvrat Stankov je od njih kupio zastarelu opremu po izuzetno visokim cenama.
Bar deset puta sam izlazio za skupštinsku govornicu i pokazivao i dokumentaciju, i materijale i analize te opreme koja je ugrađivana i cene uporedne takvih i kvalitetnijih oprema koje se u svetu nalaze. Prema tome, ruka ruku mije, a država ostade bez prihoda.
Neka vas niko, gospodine ministre, ne ubeđuje za novac od preleta, a maločas smo čuli da se radi o izuzetno velikim svotama, da imamo i po 450.000 preleta godišnje, zavisi od sezone, nekad je to i po dve hiljade preleta, nekad je 700, 800, a najkraći prelet, najkraće vođenje od strane kontrolora leta košta od 600 dolara pa naviše. O ogromnoj se svoti radi, a Agencija za kontrolu leta se zove Agencija za kontrolu leta Srbija i Crna Gora D.O.O, dakle, društvo sa ograničenom odgovornošću.
Da li je to Nikola Stankov, pored rukovođenja Agencijom za kontrolu leta Srbije, rukovodio i Direktoratom, jer na sednice Saveta direktora civilnog vazduhoplovstva, a vi ste u nadzornom ili upravnom odboru po funkciji i u Direktoratu i u kontroli leta, pa bi trebalo da budete upoznati sa ovim. Nikola Stankov dolazi i kad nije pozvan, i to dolazi, recimo, sa ministrom odbrane i praktično vodi glavu reč. Kao što vidite, SRS ima sveže i tačne informacije od ljudi i patriota iz Direktorata i Agencije za kontrolu leta Srbije i Crne Gore.
Još jedna opaska, ovo je jedina institucija koja je zadržala, dakle, zove se Agencija za kontrolu leta Srbije i Crne Gore. Zašto? Najjednostavniji način, jer kad se pojave naši predstavnici da kontrolišu, onda će biti, pa vi nemate pravo. Uostalom o tome ćemo kasnije.
Dakle, Agencija za kontrolu leta Srbija i Crna Gora D.O.O je agencija za koju ne postoji zakon o njenom radu, takođe, ne postoji zakon o radu Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije. Postojeći Zakon o vazdušnom saobraćaju ne prepoznaje ove organe, već savezni organ nadležan za kontrolu leta i savezno ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, dakle, državne organe.
Zašto nisu doneti zakoni o osnivanju ovih organa? Ko ih kontroliše? Pod čijom su nadležnošću? Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore su nezakonito osnovane odlukom dveju vlada Srbije i Crne Gore, jer preduzeće tad nije imala potrebnu većinu u Skupštini Srbije, kad kažem preduzeće, mislim na one koji su na današnji dan pre deset godina zapalili ovu skupštinu. Zamolio sam policiju da Srđanu Milivojeviću uzmu šibicu da se večeras ne bi ponovio scenario.
Činjenica da se u Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije se osniva tim zakonom. To znači da je Direktorat dosad nezakonito funkcionisao i da i dalje nezakonito funkcioniše dok se ovaj zakon ne usvoji i još nije ni počela takoreći skupštinska procedura.
Sad da vidimo zašto je onaj sporazum toliko bitan, čiji se delovi moraju inkorporirati i ugraditi u ovaj zakon i da time dobiju legalitet. U okviru predmeta i uslova ovog sporazuma, i bez prejudiciranja relevantnih propisa koji su navedeni u aneksu 1. ovog sporazuma, ne postoje ograničenja slobode osnivanja preduzeća od strane državljana države članice EZ i partnera SAA na teritoriji bilo koje od njih.
Sloboda osnivanja preduzeća obuhvata pravo da se preduzimaju ili obavljaju aktivnosti lica koja rade samostalno i da se osnivaju i vode preduzeća, naročito kompanije i firme, prema uslovima itd. Ovo se odnosi na osnivanje agencija, filijala ili podružnica od strane državljana bilo koje države članice EZ ili partnera SAA osnovanih na teritoriji bilo koje države od njih.
Ovo će, gospodine ministre, s obzirom da mi još nismo članovi EU, biti kao ono što kažu u onoj seriji "Đekna nije umrla, a kad će ne znamo"; ne znamo ni kad ćemo postati ni da li ćemo postati. Inače sam govorio, dok mi stasamo i dok nas prime tamo, svi će otuda otići, pa ćemo opet biti sami tamo.
Ovo će ugušiti domaću vazduhoplovnu privredu. Maločas smo govorili o lou-kost firmama za avio prevoz. Tačno je, dolaze lou-kost kompanije i ugušiće našu vazduhoplovnu privredu i domaće avio kompanije, a onda će, gospodine ministre, podići cenu do te mere da nijedan ili gotovo nijedan, osim nekih koji rade u kontroli leta i eventualno u Direktoratu, neće moći da plati avionsku kartu. Da ne bi bila prazna priča, podsetiću vas vezano za primanja u kontroli leta.
Podsetiću vas na novinski članak koji je objavljen 9.4.2010. godine gde je kontrolor leta prijavio platu od 247 miliona za 2009. godinu i prvi je na listi ostao najvećih poreskih obveznika. Prevedeno na mesec, to je 20.250.000,00 dinara, a prevedeno na dan, to je 675.000 dinara dnevno.
Mene zanima, poslanike SRS zanima, pretpostavljam da i sve poslanike zanima, građane države Srbije posebno zanima, koji je taj stručnjak koji zarađuje 675.000 dnevno, a koji zarađuje 246 miliona dinara godišnje. Ako je on pošteno zaradio, odmah da smenimo Mirka Cvetkovića i njega da postavimo, kad može da zaradi za sebe, zaradiće i za državu.
Ako je nepošteno zaradio, a sve su prilike da su korišćene rupe u raznim zakonima ili se mimo zakona prolazilo, onda da gospodin Ivica Dačić radi jedno sat vremena prekovremeno, pa da ovog čoveka smesti, ako je ovoliko dobar, na neko hladno i mračno mesto, da se čovek ne iskvari.
Članom 8. i 9. pomenutog sporazuma dozvoljava se stranim privatnicima da osnivaju aviokompanije u Srbiji bez ograničenja. Mi smo krenuli od onog SSP-a kad smo otvorili naše tržište, otvorili smo neki stomak države Srbije i mogli su da dolaze svi kad hoće i koliko hoće, i sa kakvim god hoće kapitalom, i da ulažu u Srbiju i uglavnom su ulagali u trgovinu. Sad imamo situaciju da ovde rade marketi neki čiji su vlasnici u zatvoru u njihovim matičnim zemljama.
Otvaranjem ovakvih kompanija iz oblasti vazduhoplovstva ne samo da ćemo uništiti naše aviokompanije, nego dolazimo u još jednu opasnost koju direktno diktira NATO. Kako? Sada ćete videti.
Svaki stranac u EU može doći i osnovati aviokompaniju u Srbiji, iako za to deklarativno postoji mogućnost i u obrnutom smeru. Baš bih voleo da vidim koji će to Srbin otići u Brisel da otvori svoju aviokompaniju. To je prosto neizvodljivo.
Mi smo imali jedan primer, ovde je očito kako je NATO umešao prste, EU je u Bugarskoj kada je primljena u EU zatvorila transportni deo kompanije "ER Sofija". Tada je taj deo kompanije sa velikim ruskim transportnim avionima AN12 preregistrovan i počeo da radi u Beogradu kao srpska kompanija pod nazivom "United international airlines". Naš Direktorat, da bude malo veći katolik od Pape, Direktorat civilnog vazduhoplovstava, iako nismo u EU, pre Bugarske je ušao u evropski program bezbednosne procene na stranim vazduhoplovima, tzv. "Safa" i zauzvrat kompanija je zatvorena u Srbiji.