Dame i gospodo narodni poslanici, ne vidim zašto Vlada nije usvojila amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović gde se traži da se iza reči "turističkih" doda reč "asocijacija".
Da bi građanima Srbije bilo jasno o čemu se radi ja ću pročitati prvi stav člana 26: "Upravni odbor ima predsednika i deset članova. U upravni odbor imenuju se, pored predstavnika ministarstva, predstavnici turističkih preduzeća i drugih organizacija, afirmisani naučni radnici u oblasti turizma i predstavnici zaposlenih."
Suština amandmana je da, recimo, JUTA, kao najveća i najozbiljnija asocijacija svih turističkih organizacija u Srbiji, ima svog predstavnika u upravnom odboru Turističke organizacije Srbije. Ovako kako Vlada predlaže onemogućavamo da JUTA ima svog predstavnika, uskraćujemo mogućnost drugim malim turističkim organizacijama koje su u sastavu JUTE da njihov predstavnik uđe u upravni odbor.
Mislim da se usvajanjem ovog amandmana samo dobija na kvalitetu i predlažem da u danu za glasanje poslanici vladajuće koalicije, zajedno sa poslanicima SRS-a, podrže ovaj amandman i da tako ovaj zakon bar malo poboljšamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao konstruktivna parlamentarna stranka, kao stranka koja hoće da pomogne Vladi, ovim amandmanom pokušavamo da direktno pomognemo ministru. Zamislite, ako se ovaj amandman slučajno ne usvoji u danu za glasanje, onda mora ministar da kupi paletu i četkicu i da crta i određuje kakva će signalizacija da bude. Bukvalno on propisuje, samo da pročitam član 35. u tom delu – ministar propisuje sadržinu i način isticanja turističke signalizacije. Hoćete li, ministre, morati da napišete da to bude na betonskom stubu, da bude na metalnom stubu, da bude trouglasta? Hoćete li vi lično da crtate?
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Arsić je pokušao da Vladi objasni da je ministarstvo organ, a da je ministar šef tog organa. Ako ste napisali u zakonu da organ donosi, odnosno u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman, onda mislim da tu nešto nije u redu; kaže – amandman se ne prihvata, jer je odredbom člana 71. stav 1. Zakona o državnoj upravi propisano da pravilnike, naredbe i uputstva donosi organ koji rukovodi državnom upravom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svojevremeno je država Srbija formirala Fond za razvoj nedovoljno razvijenih područja na teritoriji Srbije, pa je 90% tih sredstava odlazilo na Kosovo, ali ne podjednako svima, nego su te pare uglavnom završavale u džepovima Šiptara, koji su, nešto prinudom, nešto novcem, kupovali srpsku zemlju i polako Srbe istiskivali sa tog područja.
Fond za obnovu i razvoj, ili kako se već zvao, formiran je 1994-1995. godine; tu su velika sredstva uložena, građani su ulagali i kapom i šakom, a pojedini, bliski centrima odlučivanja, dobijali su ta sredstva.
Konkretno, danas jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji dobio je sredstva da napravi 50 fabrika na Kosovu i Metohiji i 25 fabrika od onih sredstava koja su odvojena za Fond nedovoljno razvijenih područja. Napravio je 75 kamen-temeljaca i jednu jedinu fabriku za proizvodnju poštanskih sandučića u Vitomirici kod Peći. Ta je radila godinu dana, zapošljavala dvadesetak ljudi, posle toga je ugašena i dan-danas stoji 75 kamen-temeljaca na Kosovu i Metohiji.
Pare su usmerene u neke druge projekte, pa se danas ne zna koliko je on uložio u Telekom, a koliko je uložila država Srbija. Od 290 miliona evra (to je onaj što nas savetuje sada kako da sadimo salatu) pet miliona evra ide Republici Srbiji, a 285 miliona, preko ″Astra simita″ i raznih drugih firmi, odlazi na druge strane, puni neke druge džepove i tim novcem se kupuje ova osiromašena privreda koju danas rasprodajemo.
S obzirom na to da je sudbina svih tih fondova takva da se ko je bliže vatri malo više ogreje, bojim se da i ovaj fond ne doživi istu sudbinu, tim pre što razloga za formiranje ovog fonda nema. Imamo potencijale, oni koji bi ulagali imaju sredstva, rado bi se mnogi ogledali u tome; u prethodnom izlaganju spomenuo sam italijanske investitore zainteresovane za marinu na dunavskom keju u Zemunu, ulaganja na ostrvu Lido, mnoga ulaganja u oblasti turizma. Donesimo zakon koji će omogućiti investitorima da ulože sredstva i da država tim zakonom garantuje sudbinu uloženih sredstava, da bude na neki način zagarantovana.
Ne trebaju nama nikakvi fondovi, jer će se desiti možda baš da se ovaj Ilić koji je kupio "Putnik" i upropastio ga sad pojavi kao interesent za korišćenje sredstava iz ovakvog fonda. Srpska radikalna stranka smatra da ovaj član zakona i naslov iznad člana treba brisati i da fond ne treba formirati.

Dame i gospodo narodni poslanici, razlog zbog čega je podnet amandman i na član 48. upravo se nalazi u ovom članu 49. i u članu 50, ali o tome ćemo posle.
Fond se finansira iz budžeta Republike Srbije. To znači direktno zavlačenje ruke u džep građana Srbije. Recite građanima Srbije – jeste, formiramo fond i zbog toga će vam takse, porezi, prirezi i ostala davanja koja dajete državi morati da budu malo veća, jer, zaboga, naše Ministarstvo za turizam nema fond. Sva ostala ministarstva su uspela do sada da naprave sebi fond, a ono nema. Doduše, Ministarstvo nema ni agenciju, ali o tome ćemo posle.
Tačka 2) – 20% prihoda od turističke naknade. Onda recite građanima Srbije – ako slučajno imate para pa odete na letovanje u neku našu banju, onda će vam cena biti 20% veća, jer tih 20% mora da ide u ovaj fond, moramo od nečega da punimo fond, jer šta će Ministarstvu prazan fond.
Dalje – od donacija; hajde to, ako nekoga prevarite da vam da donaciju, u redu, ali – zajmova i kredita iz zemlje i inostranstva. To znači da se omogućava Ministarstvu, odnosno Vladi, da se uzajmi, da podigne kredit, da zaduži ovu zemlju i da sredstva koja će otići u fond, jer, bože, svi imaju zajmove, do sada su sva ministarstva obezbedila, a eto, Ministarstvo za turizam nije. To što će vraćati generacije i generacije ove zajmove, to nikoga ne treba da zanima. Treba da zanima građane Srbije.
I onda – i drugi izvori. Pitam se koji su to drugi izvori. Koji su to drugi izvori, ministre, iz kojih ćete vi ovaj fond puniti? Hoće li to biti neka dobrovoljna davanja, a da ne mogu da budu donacije? Hoće li da budu ti drugi izvori opet štrpnuto od nekih drugih para, pa opet posredno od građana Srbije?
Zato smatramo da ovaj amandman treba usvojiti i član 49. brisati.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je jasno što Mlađan Dinkić, kao ovlašćeni predstavnik Vlade, nije došao danas, čujem da je otišao na neka Devičanska ostrva, nešto mu sa računom nije u redu. Imam razumevanja i za potpredsednika Labusa, jer čujem da i on sa Eriksonom ima nekakve sastanke, tako da ni on nije mogao da prisustvuje, ali je mogao bar neki zamenik pomoćnika, ili kako se već zvao ovaj koji je do pre dva-tri dana bio ovde, dakle, evo kažu mi, zamenik zamenikovog pomoćnika koji je već tu bio, a sada ga nema.
U svakom slučaju, podnoseći ovaj amandman hteo sam da Vladi Srbije pružim častan izlaz iz projekta u koji je brzopleto i apsolutno nepripremljeno uletela donoseći Predlog zakona koji nema ama baš nikakvu svrhu. Hteo sam da usvajanjem ovog amandmana Vlada Srbije na bezbolan i nečujan način odustane od ovoga.
Podneo sam amandman na član 11. koji kaže da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Tražio sam da se taj član briše. Očigledno da konsultacije u Vladi (bar onog dela Vlade koji je tu u Srbiji i koji nije u obilasku svojih računa) nisu završene, tako da stava Vlade o ovom mom amandmanu, osim onog stava koji su mi rekli tamo u onom predlogu, nema; dakle, Vlada i dalje insistira na donošenju jednog zakona koji ne znači ama baš ništa.
Govorio sam nekoliko puta sa ove govornice – ako su hteli evidenciju oduzete imovine, imaju je u Arhivu Srbije, u arhivama lokalnih samouprava, imaju je bar na 10-15 mesta. Hteli su da unesu zabunu u narod da će se ovim zakonom, tobož, nešto nekome vratiti; mislim da je ta namera pročitana, jer stajali su ovde vlasnici oduzete imovine i ako ste imali prilike da pročitate parole jasno vam je o čemu se radi.
Smatram da u danu za glasanje Skupština treba da usvoji ovaj amandman i to će biti najbezbolniji način da se Vlada Republike Srbije izvuče iz ovoga.
Mislim da se evidentiranjem te nekada oduzete imovine, a posebno članom 10. gde ste rekli – crkvu ćemo posebno da evidentiramo, pa ćemo onda posebno da razmišljamo, eventualno, ako nekada bude predložen zakon, čini nepravda pre svega Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Dame i gospodo narodni poslanici, znate da je Metohija izvedenica iz reči ″metoh″, što znači manastirsko imanje, manastirska zemlja, manastirina itd. To znači da ste vi spremni da dve trećine zemlje na Kosovu i Metohiji koja pripada crkvi bukvalno otpišete i pripišete onima koji je sada koriste, a koji su usput isterali gotovo celokupan srpski živalj sa Kosova i Metohije.
Ako ste već hteli da ovakav zakon predložite, zašto onda niste rekli – o evidenciji i povraćaju? Pojedini ljudi sreću narodne poslanike Srpske radikalne stranke i pitaju zašto smo protiv povraćaja.
Nije uopšte reč o povraćaju, reč je o tome da od tih ljudi ponovo uzmete debele takse, pa će opet Mlađan Dinkić da se hvali kako su mu budžeti puni, kako više nema manjak sredstava u budžetu koji je imao, sada je pokrio fiskalizacijom, nametima, otimačinom i evo sada će i ovim da pokrije.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem vam da u danu za glasanje usvojite samo ovaj amandman i onda ćemo rešiti sve.

Gospodin Krasić je tražio repliku pre mene i ja bih molio da sada izađe gospodin Krasić, a ja ću posle.

Osnovna svrha, dame i gospodo narodni poslanici, donošenja jednog zakona je uređenje određene oblasti društvenog života. Sa druge strane, amandmani imaju cilj da poprave zakon ili da se predlagač dovede u situaciju da takav zakon povuče iz opticaja.
Ovaj zakon nema nikakvu svrhu. Evidentirati nešto što je nekada nekome oduzeto, pri tom evidencija u državnim institucijama odavno postoji. Idite u Arhiv Srbije i proverite, idite u svaku lokalnu samoupravu sa čije je teritorije oduzimana imovina, i ima evidencija.
Neverovatno je da sve vreme, potrošili smo već nedelju dana, pokušavate da kroz ovaj zakon, koji baš ništa ne znači, osim što unosi dodatne zabune, građanima Srbije pokazujete kako imate nameru da jednom donesete neki zakon kojim ćete regulisati pitanje denacionalizacije, konfiskacije itd. Sa ovim, to je ništa.
Ima još jedna stvar. Govorio sam prošli put o datumima, zašto 9. mart, zašto ne 7. mart, zašto ne 9. mart 1921. godine, zašto ne 9. mart 1890. godine, zašto ne unazad, jer i tu ste građane u debelu zabludu doveli.
Da ponovim, 7. marta je Josip Broz Tito dekretom zabranio Srbima i Crnogorcima da se vraćaju na Kosovo, a vi nećete čak ni da evidentirate, ni ovim zakonom koji vam služi za evidenciju, da su pre 9. marta, tačnije 7. marta, građani Srbije izgubili određena prava, imovinska prava koja su imali.
Isterao ih je Musolini, odnosno njegove trupe, isterali ih Balisti, Tito im zabranio, a što se mene tiče, neke drastične razlike između njih i njega nema, ali hteo bih da povučem paralelu i da vidim razliku između sadašnje vlasti i Josipa Broza Tita.
Sa druge strane, obrazloženje zašto se amandman ne prihvata istovremeno otkriva pravu suštinu i ovog zakona i stava Vlade o ovom pitanju. Kaže, amandman se ne prihvata iz razloga što se ovim članom ne prejudicira ni jedno rešenje vezano za denacionalizaciju. Zakon to ne treba da prejudicira, već on treba striktno da odredi.
Prema tome, ovaj zakon ništa ne rešava.
Dalje kaže, s obzirom na to da se izričito naglašava da podneta prijava ne predstavlja i zahtev za ostvarivanje prava za povraćaj oduzete imovine; a zašto će vam onda prijava, zašto čovek da popunjava tu prijavu kada ona ne predstavlja ništa, ni zahtev da eventualno ako se smilujete, odnosno to nećete moći, jer će vas demokratski izbori uskoro zbrisati sa pozicija na kojima se nalazite, pa će onda verovatno neki drugi morati o tome da raspravljaju.
Evidencija dakle – dođem, popunim prijavu, platim taksu, opišem šta mi je nekada neko oduzeo dok je bio na vlasti – ništa ne predstavlja. A zašto onda da popunjavam, zašto onaj rok 30. juni 2006. godine? Dakle, isto će ostvariti i oni koji podnesu i oni koji ne podnesu, drugim rečima neće ostvariti ništa.
Kaže dalje, već je ona samo uslov da se takav zahtev podnese po odredbama posebnog zakona. Tu dolazimo do suštine. Znači, pored svih uslova koji postoje, vi stavljate još jedan dodatni uslov, koji je prijava za evidenciju oduzete imovine.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je stvarno žao što nije Dinkić tu, i pored ovoga što bi trebalo da mu kažem o ovom zakonu, imao bih puno štošta da mu kažem, jer sam njegovo ime ovde pročitao, žao mi je, što kaže narodni poslanik Nataša Jovanović, što nije i rezervni ministar tu, dakle, gospodin Parivodić, pa da on lepo izađe ovde i da nam objasni stvarnu svrhu ovog zakona.
Ovo ovako ne znači ništa i predlažem vama, gospodo iz Ministarstva, zamolite predsedavajućeg da napravi pauzu od 15 minuta, konsultujte se sa Ministarstvom, pa povucite ovo čudo od zakona, jer ono ništa ne znači, oduzima i vreme i novac narodnim poslanicima, a sutradan kada se eventualno usvoji, može tog trenutka da se baci u korpu za otpatke.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa tek obrazloženje Vlade zašto se ne prihvata ovaj amandman pokazuje samu suštinu i zakona i vaših budućih namera i planova.
Član 9. kaže: "Pravni osnov i prava u pogledu vraćanja imovine ili obeštećenja po osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, urediće se posebnim zakonom."
Šta, dame i gospodo narodni poslanici, ako vi usvojite, pošto ćete imati većinu, pa usvojite ovaj zakon o evidenciji, a zakon o povraćaju neka nova skupština ili ova, samo u izmenjenom sastavu, ne usvoji?
Šta će se desiti sa svima onima koji su podnosili dokumentaciju za evidenciju i izlagali se troškovima i tako dalje?
"Zahtev za ostvarivanje prava po posebnom zakonu iz stava 1. ovog člana može se podneti samo ako je prijava oduzete imovine podneta u roku iz člana 6. ovog zakona." Rekli ste: rok 30. juni 2006. godine.
Šta će biti 1. jula 2006, šta sa onima do kojih ovaj zakon eventualno ne stigne, oni su naslednici, a nalaze se negde od Kanade do Australije? Stavljanje u neravnopravan položaj; čak i po pitanju evidentiranja imovine stavljate u neravnopravan položaj građane Srbije.
Ima još jedna stvar. Mnogo bi pametnije Vlada Srbije postupila da je evidentirala svu imovinu Srba prognanih sa Kosova i Metohije. Mašete Studijom izvodljivosti, a činjenica je da Kosova i Metohije u toj studiji nema. Znači li to da ono što je rekao Goran Svilanović, onaj izdajnik, misle i mnogi članovi Vlade, samo što ne smeju da kažu?
Znači li to da ćete sutra da prećutno prihvatite da nam se otrgne deo srpske nacionalne teritorije, deo srpske kolevke, jer ćete dobiti potvrdu o nekoj studiji?
Znači li to da sam bio u pravu kada sam prvi put rekao da ste trampili Kosovo za jedan papir?
Nego da se vratimo. Vlada Republike Srbije bi mnogo uradila za srpsku naciju da je tražila popis imovine Srba oteranih sa vekovnih ognjišta iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, ne bih da pričam o tome, imamo narodnog poslanika gospodina Buhu, pretpostavljam da će on o tome da priča, ali mnogo biste više uradili da ste o tome pisali.
Unikum je odgovor zašto se amandman na član 9. ne usvaja, ali se odnosi na sve članove zakona, pa i na sve amandmane. "Amandman se ne prihvata iz razloga što se ovim predlogom zakona samo evidentira oduzeta imovina, što znači da isti ne predviđa ni jedan akt usmeren na raspolaganje tom imovinom." Koji to akt uopšte planirate da donesete kojim će se urediti raspolaganje imovinom, kojim će se urediti povraćaj imovine?
Ovo je jedna velika magla koju ste pustili pred srpski narod, pokušavajući da izigravate majku Terezu, a ništa uraditi ne možete, ništa pomoći ne možete i stvarno mislim da je krajnje vreme da se uzmete u pamet, da ovaj predlog zakona povučete sa dnevnog reda, da ne zamajavate više ni javnost Srbije, ni nas narodne poslanike. A kada budete imali vremena da razmišljate o tome, jer izbori se osećaju u vazduhu, ako nekada budete imali nameru da nekome nešto vratite, onda donesite predlog zakona za koji ćemo glasati.
Još nešto, pošto je Vlada Srbije svojim uredbama odredila da se blokira maltene imovina svih onih haških optuženika koji se dobrovoljno ne predaju, pa onako u papučama, pidžami i bez naočara odu u Hag, da li će moći onda i ovi haški optuženici koji evidentno imaju imovinu da se prijave da evidentiraju da im je ova država pod vašom vlašću oduzela pravo na raspolaganje i pravo na imovinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na ovaj amandman, moram sa nekoliko reči da se osvrnem na raspravu o prethodnom amandmanu i moram da konstatujem da su u pravu i gospodin Cvetković i gospodin Milan Marković.
Gospodin Milan Marković je rekao da ova vlast ne valja, da ova vlast nema nameru da vrati nikome ništa, da je ovo prevara i samo evidencija. I gospodin Cvetković je u pravu kada je rekao da i ona prethodna vlast ne valja, da je i ona prethodna vlast varala građane Srbije, da ni ona prethodna vlast nije ništa uradila. U pravu ste, gospodo, i jedan i drugi.
Što se tiče amandmana na član 10, moram pročitati i obrazloženje koje je Vlada Srbije dala. Taj član glasi: "Vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se posebnim zakonom". Narodni poslanik Milovan Radovanović je tražio da se amandmanom briše ovaj član 10, a obrazloženje zašto se amandman ne prihvata kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je Vlada Republike Srbije obrazovala komisiju za evidenciju imovine crkava i verskih zajednica, koja je već evidentirala najveći deo te imovine, te je procenjeno da nije celishodno ovim predlogom zakona ponovo prijavljivati i evidentirati istu."
Gospodin Milovan Radovanović je rekao da je Pećkoj patrijaršiji vraćena imovina. Gospodin Milovan Radovanović nije rekao, a sada ja da vam kažem, i crkvi Presvete Bogorodice u Zemunu je vraćena zgrada u vreme one prethodne vlasti do 2000. godine, u kojoj se sada nalazi Bogoslovija. Da ste hteli, gospodo, i vi od 2000. do 2003. ili od 2003. do sada mogli ste, postojećim zakonskim aktima je regulisano, da vratite što ste hteli. Nije bilo dobre volje i nije bilo namere da se vrati.
Suština je u tome da ćete ovu imovinu koja je oduzeta, pa ovaj zakon treba da reguliše, evidentirati ovako, a ovo će neka komisija evidentirati, i ni crkvi, ni građanima Srbije neće biti vraćeno ništa, jer vi nemate nameru da vratiti, vi imate nameru da evidentirate.

Dame i gospodo narodni poslanici, velika je šteta što danas ne prisustvuje ovoj skupštini i ovlašćeni predstavnik Vlade Mlađan Dinkić, jer bih imao mnoga pitanja da mu postavim, a vezana su, otprilike, za ovaj zakon. Da ga pitam zašto ovim zakonom nije predviđeno da se vrate one umetničke slike koje su bile u NBJ pre njegovog dolaska, posle toga nisu bile, i gde se nalaze; da ga pitam da li će građanima Srbije da vrati one četiri banke, a od toga su bar dve i sada mogle, posle svih tovarenja, da budu solventne i da na tržištu konkurišu i Nacionalnoj štedionici i mnogim bankama, pri tom mislim na "Beogradsku banku", "Beobanku" itd; da ga pitam da li je ovim zakonom predviđeno da vrati i one četiri milijardi koje je našao na Kipru, kako on reče "Slobodanovih para", pa te pare završile na Devičanskim ostrvima.
Gospodo narodni poslanici, da vas danas podsetim, ponovo, da je ovo zakon o evidentiranju, a ne zakon o povraćaju imovine, o evidentiranju koje je bar tri-četiri puta, od onda kada je imovina oduzeta do današnjeg dana, izvršeno. Evidencija o kompletnoj oduzetoj imovini postoji, od lokalne samouprave do Arhiva Srbije, i sigurno možete da nađete sve.
Ono što je mene donekle zbunjivalo – zašto 9. mart 1945. godine? Listajući dokumentaciju došao sam do informacije da je 7. marta 1945. godine zakonom zabranjen povratak prognanih Srba i Crnogoraca na Kosovo i Metohiju. Gospodo, zato deveti, a ne sedmi, ne šesti. Znači, jasno stavljate do znanja da nemate nameru da vratite svima imovinu, čak i kada budete donosili zakon o povraćaju imovine.
Nemate nameru ni da evidentirate onim Srbima i Crnogorcima koji su živeli na Kosovu i Metohiji, pa su ih balisti proterali sa Kosova i Metohije, a Tito im je zabranio da se vrate. Prema tome, ovaj datum – 9. mart, bar što se SRS tiče, uopšte nije sporan.
Narodni poslanik Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazić je tražila da se član 2. briše. U obrazloženju Vlade Srbije zašto se amandman ne prihvata kaže se: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se članom 2. predloženog zakona ništa ne prejudicira, već se samo definiše pojam imovine u smislu ovog zakona". Definiše se nešto što će se evidentirati i onda će na onih četiri, pet ili 15 evidencija koje o toj istoj imovini već postoje ova doći kao šesnaesta.
Dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam zašto Vlada pravi ovolika lutanja. Oči mi je otvorio visoki funkcioner DSS-a Bakarec, kada je rekao da mu je idol (a pretpostavljam, ako je visoki funkcioner, da je idol i onim nižim funkcionerima i svim članovima DSS-a) Robin Hud. Razlike i sličnosti između ove vlade i Robina Huda, odnosno robinhudovštine su sledeće. Sličnosti su: razbojništvo je i jedno i drugo. Razlike su drastične: Robin Hud je otišao u šumu, a kada ćete vi u šumu, to ćemo da vidimo. Robin Hud je bio svojevrsna opozicija. Da ste pročitali tog Robina Huda shvatili biste da je Robin Hud otimao bogatima i vraćao siromašnima, vi otimate sirotinji i vraćate bogatima. Kada ćete jednom prestati?

Ovo jeste svojevrsna uvreda narodnog poslanika. Možda ličim na Robina Huda, na Paju Patka sigurno ne ličim. Kad sam već izašao, da vam kažem, dame i gospodo evropejci, maločas se hvali vaš šef poslaničke grupe kako su mu stavljali pelene, za razliku od onih. Nije nesreća što su mu stavljali pelene, nego što ih još nisu skinuli.

Dame i gospodo narodni poslanici, šteta što je narodni poslanik Vjerica Radeta odsutna, jer mi se čini da bi ona najbolje odbranila ovaj amandman, međutim, pokušaću da i ja pripomognem ne biste li shvatili, a mislim na vladajuću koaliciju, koliko je ovaj zakon bespredmetan, pa da zajedno donesemo odluku na kraju rasprave o amandmanima da se ovaj zakon povuče, jer nikakve koristi od njega, čak i da ga usvojite, neće biti.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, a on glasi – SRS dosledno zastupa stav da je protiv denacionalizacije. Republička direkcija za imovinu Srbije ima jasno propisanu nadležnost Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije. Kada smo formirali Direkciju za imovinu Republike Srbije jasno smo joj zakonom propisali šta ona treba da radi, kao pomoćno telo Vlade.
Ovim zakonom proširujemo nadležnosti i ingerencije Direkcije za imovinu. Dovodimo je na nivo katastra. Dovodimo je na nivo drugih institucija koje u ovoj državi inače postoje i ne zna se kako je to Vlada zamislila da njen punomoćnik – Direkcija vodi evidenciju o licima i imovini eventualnih budućih vlasnika, pa još i o imovini fizičkih lica, koja su danas vlasnici te iste imovine.
U obrazloženju zašto se amandman ne prihvata Vlada kaže – amandman se ne prihvata zbog toga što se članom 3. predloženog zakona ne prejudicira nijedno pitanje vezano za denacionalizaciju, već se u stavu 1. ovog člana navodi ko ima pravo da podnese prijavu po ovom predlogu zakona, što ne znači da se time iscrpljuje krug lica koja će imati pravo na povraćaj oduzete imovine itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da smo u raspravi u načelu i u raspravi o pojedinostima sada bar u ova tri amandmana jasno stavili do znanja i vama i srpskoj javnosti koliko je ovaj zakon apsolutno nepotreban.
Kada je jutros gospodin Aleksandar Vučić izašao i rekao vam je da je sada goruće pitanje za Srbiju pitanje Kosova, maltene ste se ovde smejali, pojedini. Donosimo ovakve zakone dok nam Kosovo i Metohija polako klizi u samostalnost. Sada je i po članu 2. i po ovom članu 3. jasno zašto je 9. mart, zašto ne 7. mart i zašto ne dalje.

Dame i gospodo narodni poslanici, od nas poslanika se očekuje da budemo bar ovde za ovom govornicom ozbiljni. Čovek koji čak ni geografiju ne zna raspravlja o ovim stvarima.
Sećam se, pre jedno mesec i po dana je taj isti, jedan poslanik, da mu ne pomenem ime, rekao da će i Mongolija pre ući u Evropsku uniju od nas. Zaboravio je da je Mongolija u Aziji, a nije u Evropi.
Ne osećam nedostatak što Mlađan Dinkić kao izvestilac Vlade ne sedi ovde, otišao čovek u Vašington i nije problem što je otišao u Vašington, problem za Srbiju, veliki problem za Srbiju što će on otuda da se vrati.
Ovaj zakon, koji je danas na dnevnom redu, jeste zakon o namerama. Mi ćemo, ukoliko usvojimo ovaj zakon, da odlučimo da ćemo odlučiti nekim novim zakonom da nekima vratimo nešto, i da li ćemo odlučiti sada, ako usvojimo ovaj zakon, ili nećemo odlučiti onda kada onaj zakon ne usvojimo. Ovo je bukvalno, što je rekao jedan prethodnik, bogojavljenska vodica, ne koristi, ali brate i ne šteti.
Problem 9. mart 1945. godine. Zašto baš 9. mart. Zašto nije 9. mart 1941. godine, pa da u tu količinu vraćene imovine uđe i ono što su Nemci uzeli od građana Srbije, pa partizani uzeli od Nemaca posle kada su došli 1945. godine, a onda kada dođemo do 9. marta 1941. godine, onda da se pitamo zašto ne i 1921. Kralj Aleksandar Karađorđević ujedinitelj je mnoge zavio u crno oduzimajući im zemlju.
Da li ste ovde predvideli da namirite, odnosno da im vratite Banat, da im vratite pola Bačke, dve trećine Bačke, da im vratite trećinu Srema, da li ste predvideli i one ustaše koje su živele u Sremu, pa su prebegle posle, da li ćete i njima pravično da nadoknadite, kako kažete. Zašto i 1921. recimo ne uzmemo kao graničnu godinu, zašto se ne vratimo u 1890, i možda malo nazad, pa da agama i begovima koji su bili u Srbiji vratimo zemlju, i da Srbe vratite među kmetove. Jer to je politika otprilike koju vi dalje vodite: evropska kmetovska Srbija, baš bi lepo zvučalo.
Da li ovaj zakon koji donesete o evidentiranju, jer nemojte zamajavati građane Srbije, ovo nije zakon o vraćanju imovine, nego zakon o evidentiranju, pa ako ste vlast, država ima kompletnu evidenciju kome je šta, kada i kako uzela. Prema tome, nemojte da evidentirate da je nekome nešto uzeto. Kako ćete vratiti, recimo, imovinu nekom nasledniku kome su uzeli imovinu i ubili oca ili dedu. Kako ćete dedu da mu vratite? Kako ćete da vratite život?
Šteta što nije prisutan onaj izdajnik Goran Svilanović, pa da i njega nešto priupitam, jer sam u jučerašnjoj "Politici" pročitao, on je, znate, gospodo, sada član one evropske komisije koja će odlučivati, koja je već prekjuče odlučivala, a juče izašla u "Politici", šta sa Kosovom. Svi su se složili, a prema tome i on, da Kosovo u naredne četiri godine polako se prepušta, odnosno da pređe u nezavisno.
Prvo će biti, kako oni to kažu, ograničena nezavisnost. (Iz sale: Tema.) Vrlo je tema, ali ne shvatate, to je odraz inteligencije, nije vam kriv niko. Ograničena nezavisnost, a posle četiri godine neograničena nezavisnost. Vas gospodo iz vlasti pitam sada, pošto je paralelno sa ovim izašao još jedan članak, gde se pominje i premijer, i predsednik i svi ostali, pa vas pitam, nije li ova studija o izvodljivosti trampa za nezavisno Kosovo. Šta ćete dati za ulazak u Evropsku zajednicu, hoće li to biti Raška i Vojvodina zajedno ili će se zadovoljiti samo Vojvodinom itd.
SRS sigurno neće glasati za ovaj zakon, a što se tiče apsolutnog roka zastarelosti, pa i kada ubije neko, pa se 20 godina krije, 20 godina i prvi dana se pojavi u javnosti, ne možete ga uhapsiti, apsolutno je zastarelo; a pogotovo za ovo, apsolutna zastarelost, rok zastarelosti od 20 godina je sasvim dovoljan.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je priznala da ovim zakonom ništa ne rešava i da ovim zakonom bukvalno ništa neće biti vraćeno građanima Srbije i ne treba građani Srbije da očekuju, da se raduju ili da se nadaju da će im ijedan kvadratni metar zemlje, jedan kvadratni metar poslovnog prostora ili jedan kvadratni metar stana biti vraćen.
Moram da pročitam zadnji stav obrazloženja amandmana koji kaže: "Zato što se članom 1. prejudiciraju mnoga pitanja denacionalizacije amandmanom se traži brisanje navedenog člana." Odgovor Vlade kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se članom 1. predloženog zakona ništa ne prejudicira, a pogotovo se ne prejudiciraju kasnija materijalna rešenja, već se ovim zakonom predviđa samo prijavljivanje i evidentiranje imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta po raznim osnovama posle 9. marta 1945. godine, a u cilju sagledavanja vrednosti i obima te imovine."
Dakle, mislim da je posle ovog obrazloženja sve jasno. Nemate vi nameru da vratite ništa. Vi samo donosite zakon radi sagledavanja šta je oduzeto. Narodni poslanik Krasić je u obrazloženju svog amandmana jasno rekao da je oduzeta imovina odavno evidentirana i da se nalazi, ako ne nigde drugde, onda u Arhivu Srbije, pa onda idite tamo, pronađite i nemojte da terate ljude da godinu dana prijavljuju nešto što ionako ne mislite vratiti.
Jedino će ovaj zakon imati opravdanje i onda će srpski radikali glasati za njega ako dokažete da je u Saveznoj skupštini, koju ste spalili u buldožer revoluciji, tu stajala ta dokumentacija, pa izgorela zajedno sa onim glasačkim listićima i onda stvarno država nema evidenciju šta je sve, kada i kako oduzeto.
Doduše, gospodin Dinkić je trebalo da dođe ovde i da nam kaže, pošto je on stajao na onom buldožeru i ako je to tako onda da razgovaramo malo sa drugačijih osnova, a ne ovako zaluđivati one ljude kojima je oduzeto, evidentirano onda, evidentirano bar još jednom, jer niste vi prva vlast koja je bila nenarodna.
Evidentirate vi i ostavljate tu evidenciju za neka buduća vremena. Narodni poslanik Nemanja Šarović vam je rekao da to što spremate da vratite vredi otprilike 60 milijardi dolara ili evra. Razmislite koliko i od koje materijalne vrednosti mislite to da vratite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što smo danas počeli ovu sednicu u zgradi Skupštine Srbije je nestalo struje. To je jasna poruka ministru – ili Skupština nije platila struju, ili Hamović i Lazarević kažnjavaju poslanike ili je energetska mafija uputila poruku ministru da zna ko je gazda u Srbiji što se energetike tiče.
Doduše, lopovluk je u energetici, a lopovluk je uopšte nemoguće odvojiti po segmentima. Nemoguće je odvojiti lopovluk u EPS-u od lopovluka u NIS-u, a ovaj od lopovluka u finansijama, jer je to usko povezano, ″Evroaksis banka″, Hamović, Lazarević, Dinkić, Popović u NIS-u, i to se vrti u krug. Akteri su uglavnom isti. Ipak, danas je najveći kriminal u Naftnoj industriji Srbije.
Juče ste čuli kada je gospodin Aleksandar Vučić pročitao da je 7 miliona bilo odobreno, a 57 plus 34 miliona potrošeno, uglavnom nenamenski, i šta se dešava uopšte u Naftnoj industriji Srbije, odnosno u energetici. Scenario koji je dobro poznat, uhodan i u JAT-u oproban sada je u NIS-u, verovatno će vrlo brzo biti i u EPS-u. Suština je da se javna preduzeća rasparčaju, da bi ih veliki bosovi i finansijeri pojedinih političkih stranaka lakše mogli progutati.
U JAT-u su prvo izazvali nezadovoljstvo aviomehaničara, pa štrajk, pa su onda odvojili tu tehničku operativu i sada će gospodin Velja Ilić, ili neko njegov ili on iza tog nekog njegovog tu tehničku operativu progutati. Sada su krenuli i flajt inženjeri da štrajkuju, opet je neko bacio oko na taj segment JAT-a; onda će ostati samo letačka operativa, koju će da proguta Mišković ili neko njegov, ili Mišković sa još nekim njegovim itd.
Suština je da se sve vrti u krug. Postoji jedna grupa onih koji su se obogatili od 1990. godine naovamo raznim malverzacijama i pogotovo onih koji su se obogatili od 2000. godine naovamo prenošenjem para sa Kipra na Devičanska ostrva, pa je bilo mnogo dobrovoljaca da idu i traže one pare i svi su ih našli, ali sada Srbija od toga nema vajde jer Srbiji te pare nikada neće da se vrate.
Kako je u stvari krenulo? Vlada Republike Srbije je, iako joj to nije posao, na sednici 31. marta imenovala za direktora NIS-a Željka Popovića; bio je vršilac dužnosti generalnog direktora. Direktore javnih preduzeća postavlja Skupština Srbije, Vlada je preuzela na sebe to veliko breme i postavila direktora. Taj nakrivo postavljeni ili greškom postavljeni ili, što se zakona tiče, uopšte nepostavljeni direktor danas vedri i oblači.
Uostalom, svi segmenti društva su obuhvaćeni kriminalom. Jutros je poslanička grupa SRS, tačnije pet poslanika koji su članovi Odbora za kulturu i informisanje podneli su krivičnu prijavu protiv direktora Muzeja istorije Jugoslavije, jer i tamo je neviđen kriminal, ali o tome drugom prilikom.
Danas stvaraju nestašice, nema evro-dizela već dva-tri dana na privatnim pumpama, tu i tamo na državnim pumpama se našlo. Novine pune naslova, nestašice se pripremaju, priprema se, u stvari, javno mnjenje u Srbiji da kaže – dosta nam je da nas maltretiraju na ovaj način i kažnjavaju, radite sa NIS-om šta hoćete. Time se otvara mogućnost za lopovluk.
Zašto je danas nestašica evro-dizela kada je, recimo, u petak 8.aprila 2005. godine i u ponedeljak 11. aprila 2005. godine izvezeno 900 tona evro-dizela? Na pumpama ga nema, a izvezen je, i to preko firme Gorana Novakovića, bivšeg ministra. Željko Popović, samozvani direktor, jer ga mi narodni poslanici nismo postavili, nismo ga imenovali, naredio je, pod pretnjom otkaza, da se iz tzv. nulte rezerve izvuče 900 tona evro-dizela i da se proda, da se izveze.
Šta mislite da li je to zbog ljubavi prema Novakoviću ili zbog ljubavi prema novcu?
Najveći lopovluk je, dame i gospodo narodni poslanici, cena domaće nafte.
Domaća nafta pod imenom ″turija″, koja inače ne zaostaje za uvoznom uralskom naftom, jedna je od kvalitetnijih; 650.000 tona prozvodi NIS i cena te nafte ponderiše se sa cenom uvozne, a cena te nafte je 22,5 dolara po barelu, a cena uvozne ″ural″ nafte je 50 dolara po barelu. Možda bi tu bilo sve u redu da je to što proizvedemo malo jeftinije, pa ćemo sniziti cenu energenata i cena na benzinskoj pumpi će biti malo manja.
Međutim, Popović, Vučurović i drugi direktori, imam ovde zapisnik sa sastanka stalne komisije za izvoz naftnih derivata, održanog 4. aprila 2005. godine u Novom Sadu, gde su pobrojani Zoran Nikodinović, Tomislav Rabotić, Nataša Nedeljković, Boško Vučurović itd, njih ukupno 10 (dakle, Ali Baba i 40 razbojnika, deset je ovde, a 30 verovatno na drugoj strani) dogovaraju da izvezu bitumen jer su rezervoari puni, skladišta bitumena su puna. Možda bi to bilo u redu, bez obzira na to što nama treba bitumen i što uvek uvozimo bitumen, jer su nam putevi u katastrofalnom stanju, da ne traže da izvezu bitumen po ceni domaće nafte, dakle po domaćoj ceni. Imate pravo tri puta da pogađate ko će da strpa u džepove razliku između domaće cene i uvozne cene.
Ministar ima dve mogućnosti. Jedna je da zaustavi ovaj lopovluk, da podnese zahtev za smenu kompletnog rukovodstva NIS-a, jer su kumovske veze i tu su mu Hamović, Lazarević i svi ostali, i da pokrene krivične prijave protiv lopuža, a druga je da podnese ostavku da ga ne bismo sutra strpali u isti koš, jer, koliko znam, za ovim ministrom se do sada repovi nisu vukli.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo samo vrh ledenog brega; ako bi bilo mogućnosti i malo dublje se zakopalo u sferu energetike, takve bi se kriminalne rabote otkrile da bi to bilo neverovatno. Zato znam da poslanici Srpske radikalne stranke sigurno neće glasati za ove zakone. Mi smo podneli deo amandmana i mislim da ćemo amandmanima pokušati... Pardon, nismo podneli amandmane na ove zakone i sigurno nećemo glasati za ove zakone.