Dame i gospodo, poštovani ministre, svoje izlaganje ću započeti jednim citatom i, verovali ili ne, citiraću deo vašeg zakona o kome, između ostalog, raspravljamo ovde. Slušajte pažljivo: „Umanjeni neto prihod zaposlenog u javnom sektoru predstavlja neto prihod pomnožen koeficijentom za umanjivanje na sledeći način. Neto prihod koji nije veći od 60.000 dinara mesečno množi se koeficijentom jedan. Neto prihod veći od 60.000 dinara mesečno, a koji nije veći od 100.000 dinara mesečno, množi se koeficijentom jedan, koji se primenjuje na iznos koji nije veći od 60.000 dinara mesečno i koeficijentom 0,8, koji se primenjuje na iznos neto prihoda koji je veći od 60.000 dinara od iznosa koji nije veći od 100.000 dinara mesečno.“. Jel vam jasno? Nastavak: „Neto prihod veći od 100.000 dinara mesečno množi se koeficijentom jedan, na iznos koji nije veći od 60.000 dinara mesečno, koeficijentom 0,8, koji se primenjuje na iznos neto prihoda koji je veći od 60.000 dinara do iznosa neto prihoda koji nije veći od 100.000 dinara mesečno, a koeficijentom 0,75 koji se primenjuje na iznos neto prihoda preko 100.000 dinara mesečno.“. I da sam na japanskom pročitao verovatno bi bilo isto.
Zakoni koje donosimo u ovom parlamentu odnose se na sve građane. Osnovni principi u pravu kažu da pravne norme moraju da budu jasne i razumljive svim građanima. Ova norma koju sam pročitao odnosi se na deo građana Srbije i koštaće nas oko 15 milijardi dinara.
Ministre, vi ste mlad čovek i uživate apsolutno simpatije svih narodnih poslanika pa i moje lično i građana Srbije. Trudite se, izuzetno ste vredni, čuo sam o vama sve najbolje i pokazali ste ovde i vašim pristupom da zaslužujete podršku. Ovo je vaš prvi budžet i ja vam na njemu zaista od srca čestitam. Nije lako uhvatiti se ovog posla i vi ste svesni toga i dozvolićete mi da, kao neko ko je stariji od vas, imam ćerku vaših godina, vam kažem, imajući u vidu da niste bili nekoliko godina u Srbiji, to je značajno vreme, u Srbiji se dešavaju mnoge stvari, vi ste u zemlji koja nije spremna da se menja, odnosno nije naučila da se menja. U institucionalnom smislu, Srbija još uvek nije prohodala. Ona puzi, kao što puze bebe i to unazad.
Imamo problem sa mentalitetom. Ovde nije rešen ni jedan ozbiljan društveni problem. Nismo reformisali pravosuđe. Nismo reformisali državnu upravu. Nismo reformisali obrazovanje, zdravstvo, da ne spominjem nauku, kulturu i sve ostalo. Svi mi koji sedimo ovde smo zbog toga odgovorni, sve političke partije koje ovde vidite su bile na vlasti i jedino čime se mi bavimo jeste da jedni druge optužujemo ko je manje, a ko više doprineo takvoj situaciji. Nama upravo treba vaš pogled u budućnost, ne pitanje ko je krivac i da tražimo krivce, nama trebaju rešenja. Dakle, potrebno je da tražimo rešenja.
Još nekoliko stvari koje treba da znate. Nažalost, ovde da biste porasli, da bi se penjali, nekog morate da oborite dole. Mi smo skloni da ljude dignemo u nebo, a da ih onda nemilosrdno bacimo u blato. Imajte to sve u vidu, krajnje dobronamerno govorim, jer vi imate zaista veliku priliku da svima nama pomognete.
Sada se vraćam na temu, na zakone. Set poreskih zakona zapravo meni liči na izgradnju skele, kako bi se ofarbala fasada našeg budžeta, naših javnih finansija. To nije sporno. Sporno je to što će posle nekoliko meseci, možda već u januaru, februaru ili martu početi da izbijaju fleke na toj fasadi, fasada će postati tamna, neće biti svetla i ružičasta kao što je bila. Šta hoću da vam kažem? Učite na našim greškama. Juče ste imali prilike da čujete Mlađana Dinkića, i kolega Đurić je spomenuo to, da ne bude ono – džaba ste krečili, da tu fasadu probamo da očuvamo, ali na način tako što ćemo ojačati te temelje naših javnih finansija.
Šta je sporno? Vaše namere su sasvim na mestu, vaši ciljevi su dobri, sporan je način, sporna je ekonomska politika. Doktrina smanjenja troškova, smanjenja plata nas vuče negativnom spiralom na dole. Nema rasta, građani će da budu žrtvovani, a nećemo postići ciljeve, to čak i sami kažete. Dakle, imaćemo rekordno visok deficit od 7,1%. Nećemo imati privredni rast, odnosno rast društvenog bruto proizvoda, povećaće se zaduženje zemlje i pašće standard građana. Žrtva bi imala smisla samo u slučaju da imamo rast, da smanjujemo zaduženje i da građani budu svesni da će im biti bolje za nekoliko godina. Ovim zakonima im kažemo da nema rasta plata ni naredne godine, ni 2015, ni 2016. Realno, one će biti manje između 12% i 15%. Da li je vredna ta žrtva, a da se ne postignu ključni ciljevi? Nije. Hajde da promenimo doktrinu.
Ponovo vam kažem, učite na našim greškama. Ne smemo da smanjujemo zarade, jer to dovodi do ove negativne spirale. Sužavamo tržište, smanjuje se potrošnja, imaćete manje prihoda u budžetu i ta žrtva će postati besmislena.
Ono što treba uraditi jeste agresivno smanjenje javnog duga. Kamata je 115 milijardi. Milijarda evra je tako veliki teret da ni jedna žrtva neće moći da smanji te efekte. Tih 115 milijardi je veće tri puta od agrarnog budžeta, veće od svih socijalnih davanja u zemlji, tri puta od transfera lokalnih samouprava i da ne nabrajam dalje. Dakle, to je toliko veliki teret da praktično obesmišljava sve ove napore da se uštedi.
Dakle, promena ekonomske politike, agresivno razduživanje, naravno zamenom loših kredita sa kreditima pod povoljnijim uslovima. Ne sporim, zaduženje je neminovno, i moramo se odreći dela državne imovine kao bi konsolidovali javne finansije jer je to rak rana.
A sada konkretno o zakonima koji su na dnevnom redu. Svaki od ovih zakona daje po neku poruku. Evo, Zakon o budžetskom sistemu, već sam to spomenuo. Kaže – nema povećanja plata ni 2014, 2015, 2016. godine, odnosno svega po 1% 2015. i 2016. godine. Dakle, neće se poštovati fiskalna pravila. Nema zapošljavanja u javnom sektoru. Dakle, to je poruka, o tome je dosta bilo reči, ali odmah ste probušili zakon jer ste predvideli da to famozno telo, na predlog ministra, ili obrnuto, može. Ne znam da li to iko ovde sumnja da će to biti probrani partijski kadrovi, kao što je to bilo u prethodnom periodu.
Spomenuo sam i moju ćerku vaših godina, ona je profesor književnosti. Diplomirala je, bez posla je, udala se prošlog meseca, i tako ja treba da glasam da ona ne može da bude profesor književnosti, jer neće moći da se zaposli u školama.
Objedinjeni program primanja vršiće se tek od 2015. godine. Ne znam zašto čekate sa tim. Mislim da je realno moguće već početkom godine.
Poruke zakona o izmenama Zakona o PDV-u. Dakle, povećanje se neće efektuirati stope sa 8% na 10% koliko ste predvideli. Šta će se desiti? Ponovo ćemo na buvljacima imati prehrambene proizvode i lekove, jedan deo će otići u sivu zonu. Vi znate odlično, da ne opterećujem Skupštinu, šta su efekti prevaljivanja supstitucije, šta je Leferova kriva, ko plaća porez u slučaju njegovog povećanja. U slučaju povećanja poreza na neelastične proizvode, odnosno životne namirnice, sav poreski teret se prevaljuje na potrošače, odnosno na građane Srbije. Vi to dobro znate i mislim da je ta mera nešto što će dovesti do novog smanjenja prometa u trgovinama i pada prihoda zato što će se supstituisati ovi proizvodi, odnosno, neki proizvodi široke potrošnje u višoj stopi biće manje trošeni na račun ovih nužnih proizvoda.
Jedan takođe loš signal, porez na dobit pravnih lica. Poručili ste tim zakonom malim i srednjim preduzećima da nećete podsticati investicije u tom sektoru. Molim vas da taj zakon povučete ili da uvažite amandmane koje ćemo podneti, jer nakon poruke ministra privrede da su strane investicije kapitalna budalaština i da se ukidaju subvencije za dovođenje stranih investitora i otvaranje nekih radnih mesta, vi sada poručujete i domaćim investitorima da od stimulansa za njihove investicije nema ništa.
Zakon o duvanu, mislim da je to samo dodatno administriranje, da ipak moramo da upodobimo opterećenja sa okruženjem i to će dati mnogo više efekata nego ova jedna administrativna mera.
Na kraju, da ne dužim više, ovaj Predlog zakona o umanjenju neto prihoda sa kojim sam počeo izlaganje i citat, mislim da smo doveli ljude do toga da im smanjujemo zarade, oni će morati da plaćaju kredite za stanove koje su uzeli, komunalne usluge, struju i sve ostalo sa tako smanjenim prihodima dovodimo opet u rizik sve te infrastrukturne sisteme i zapravo vrtimo se u začaranom krugu.
Zato vas još jednom pozivam da razmotrite koncept, dakle, namere su vam dobre, ali koncept ekonomske politike moramo drastično i jednokratno da smanjimo spoljno zaduženje kako bi mogli da se razvijamo, bez toga, vidite da ćemo promašiti gotovo sve ciljeve.
I na kraju, nema citata, zaista želim vam puno sreće, i želim vam da ostvarite vaše ideje. Hvala.