Poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, iz dosadašnjih diskusija potpuno je jasno da se radi o jednom vrlo važnom zakonu, odnosno predlogu zakona koji se tiče sigurno najvažnijeg projekta za Srbiju možda u ovom veku, bar do sada i sve što je u vezi "Južnog toka" jeste veliko, jeste mega, uostalom, kao što je to uvek kada se radi o Rusiji.
Brojke koje smo čuli govore da se radi o projektu vrednom više od 16 milijardi evra, projektu koji će omogućiti da preko 30 miliona domaćinstava u Evropi bude snabdeveno gasom i strujom putem "Južnog toka". Dužina gasovoda je 2400 kilometara, od čega 925 kilometara ide ispod površine mora. Gradiće se i osam kompresorskih stanica, od kojih dve u Srbiji. Deo koji se odnosi na Srbiju je vredan 1,7 milijardi evra. Dakle, definitivno je najveća investicija u novijoj istoriji, čini mi se, posle Đerdapa. Deonica je duga 420 kilometara. Naša građevinska operativa će biti u prilici, i naravno svi ostali koji budu učestvovali, da zaposli 2000 ljudi i ostvari zaradu između 600 i 800 miliona evra. Srbija će imati prihode od 200 miliona evra itd.
Sve ovo što sam naveo govori u prilog tome da je projekat od izuzetnog, pre svega ekonomskog, energetskog, geostrateškog, pa samim tim i političkog značaja. Sve to bi moglo da opravda donošenje jednog ovakvog zakona koji jeste lex specialis i koji suspenduje sigurno deo zakona i deo našeg pravnog sistema, skraćuje rokove, ubrzava procedure, zapravo, omogućava realizaciju jednog ovakvog projekta. Ovaj zakon zamišljam kao jednu metlu koja ide ispred gasovoda, raščišćava teren i omogućava da se ovaj projekat realizuje na način i u roku kako je to predviđeno i to je dobro.
Ali, želim ovde da podelim sa vama i jednu zajedničku dilemu, odnosno razmišljanje koje se ne tiče samo "Južnog toka". Šta bi bilo sa "Južnim tokom" da ne donesemo ovakav zakon? U kom bi se roku realizovao da nemamo ovako skraćene i ubrzane procedure? Sigurno da ćemo se složiti da bi to trajalo decenijama ili se možda nikada ne bi realizovalo. To govori o jednom zajedničkom problemu koji imamo svi mi, naročito Vlada, i ove i prethodne, a možda i buduće, da imamo ogromne birokratske barijere, nemamo institucionalne kapacitete. Imamo problema sa korupcijom, sa lokalnim samoupravama, sa katastrom i sa čitavim nizom zakonskih rešenja i procedurama. Ovo je jedna investicija, doduše velika, veoma značajna, ali Srbija očekuje i druge investicije, a druge investicije nemaju ovakav tretman. Još jednom podvlačim, ovaj projekat zavređuje da ima poseban tretman.
Postavljam pitanje – šta ćemo uraditi sa nekim drugim investicijama, investitorima? Hoćemo li i njima dati šansu da na ovakav način prevazilaze objektivne barijere i probleme sa kojima se suočavaju? Podsetimo se "Fijata". Da smo imali ovakav tretman za "Fijat" i ta investicija bi se brže realizovala. Imamo najavu investitora iz Emirata, kompaniju "Al Dahra". Da li ona zavređuje možda sličan tretman? Imamo čitav niz drugih investicija koje se najavljuju i nažalost neke koje se dovode u pitanje, neke investitore koji su otišli iz Srbije u nemogućnosti da razreše naše galimatijase, naše birokrate i naše lavirinte da bi se realizovale investicije.
Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona me je naveo na ovakvo jedno razmišljanje i na ideju da sugerišem Vladi da u saradnji sa pulom stranih investitora pokuša da iznađe rešenje da sa svima onima koji su namerni da investiraju u Srbiju, da zaposle ljude se omogući neka vrsta prioriteta u donošenju rešenja, skraćenju rokova po ovom ili sličnom modelu. Zašto je to važno?
Važno je iz prostog razloga jer smo prošle godine imali rekordno nizak priliv stranih investicija. To je svega oko 135 miliona evra. Neki od investitora su odustali od svojih investicija. Neki su ih odložili za neka bolja vremena. Mnogi su se žalili na probleme kojih smo svi svesni, a to su problemi korupcije i birokratije i složenih procedura, nerazumevanja, bilo na nivou lokalnih samouprava, ministarstava ili nekih drugih institucija.
Zato želim da iskoristim vaše prisustvo kao člana Vlade da podelim razmišljanje sa vama i da vas pitam – kada će početi radovi, da li imamo najavu konkretnog datuma ili perioda u kome očekujemo početak ovih radova? Takođe, ako se sećam, ovaj zakon koji danas usvajamo smo najavili za kraj prošle godine, zašto je on odložen? Ono što je takođe važno je pitanje, i mene posebno interesuje, jeste definisano u članu 15, ali o tome ćemo razgovarati u pojedinostima, formiranje ovog povremenog radnog tela koje će pratiti realizaciju. Čini mi se da nema dovoljno operativnih funkcija, niti mera koje bi eventualno preduzelo u slučaju da nešto bude dovedeno u pitanje. Još jednom želim da iskoristim vaše prisustvo da čujemo ako je poznat rok – kada počinju radovi i ovo vezano za nadležnosti ovog radnog tela, ako možete da mi pojasnite – šta će osim praćenja realizacije ono moći da preduzme u slučaju da neke stvari ne idu u onom pravcu u kome se očekuje?
Na kraju, želim da kažem da neću iskoristiti svo vreme. Poslanička grupa URS podržava donošenje ovakvog predloga zakona i smatra ga opravdanim, uz konstataciju da on zapravo pokazuje svima nama da imamo institucionalnih problema kada su u pitanju kapaciteti za realizaciju ovako velikih projekata i investiranja uopšte i da moramo da učinimo dodatni napor da i drugim investitorima omogućimo lakšu prohodnost i lakšu realizaciju investicija. Svakako da ćemo u Danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog i dati svoj doprinos da se ovako važna investicija realizuje u Srbiji. Hvala.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas šaljemo jasnu i važnu poruku ne samo domaćoj i međunarodnoj javnosti već i strani sa kojom smo spremni da razgovaramo o ovom političkom procesu, a u interesu svih građana KiM. Rezolucija koju ćemo danas usvojiti mora pre svega biti odraz nacionalnog jedinstva stava velike većine građana Srbije i svih relevantnih institucija ove zemlje. Danas nije dobar dan za takmičenje u patriotizmu, plasiranje zavodljivih parola i stranačka prepucavanja, a još manje je dobar dan za busanje u grudi, pretnje, nerealne obećanja i zaklinjanja. Danas je dan za realno sagledavanje činjenica, mudrost, taktičnost i dostojanstvo.
Stvarnost kaže da se kriza na KiM produbljuje, da Srbi tamo sve teže žive, da nema povratka interno raseljenih, da politika već godinama promašuje svoje ciljeve. Takvo stanje najviše pogađa obične ljude koji žive na KiM, a primer porodice Stanišić iz Prištine koja je dva puta proterana 1999. i 2008. godine to ubedljivo potvrđuje. Potpuno je jasno da Srbija konačno mora da preuzme odgovornost za političke procese u svojoj južnoj pokrajini i krene u produktivan dijalog sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.
Predlog rezolucije smatram izuzetno hrabrim i odlučnim iskorakom u pravcu počinjanja istinskog i svrsishodnog dijaloga oko budućnosti KiM. Apsurdna situacija i postojanje paralelnih institucija kako u Prištini tako i na severu KiM dovela je do paralize političkih procesa. Srbija ne priznaje privremene institucije samouprave u Prištini, a Priština ne priznaje institucije RS na severu KiM. To stanje se mora prevazići putem pregovaranja i doći do rešenja koje će omogućiti legitimitet organima vlasti na području pokrajine i srpskoj i albanskoj strani.
Rezolucija utvrđuje osnovne principe za političke razgovore sa predstavnicima privremenih institucija u Prištini, gde se kao ključni princip ističe da Srbija ne priznaje niti će ikada priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Pregovori će biti usmeravani u pravcu stvaranja preduslova da srpska zajednica i druge nealbanske zajednice imaju uslove za održivost i razvoj u budućnosti. To podrazumeva da se već postignuti dogovori primene, a da se nastavak pregovora odvija u okvirima ove rezolucije uz stalni dijalog sa predstavnicima Srba sa KiM.
Dalje, rezolucijom je predviđeno da svi dogovori koji se postignu doprinesu evropskim integracijama Republike Srbije, kao i opredeljenju da se ide ka sveobuhvatnom i trajnom rešenju za Kosovo i Metohiju, a radi izgradnje trajnog mira i stabilnosti u regionu.
Spremnost Srbije na dodatne ustupke, koji ne smeju ugroziti naše nacionalne interese, i preuzimanje inicijative u pravcu predlaganja konkretnih rešenja daje nam prostora za optimizam i izlazak iz defanzive u kojoj smo bili od početka krize na Kosovu i Metohiji. Ovom rezolucijom je dat okvir i definisan pravac državne politike svih državnih organa, a pre svega Vlade koja će biti u obavezi da o razvoju događaja u toku pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini redovno izveštava ovu Skupštinu.
Širina okvira koja se ovom rezolucijom daje Vladi predstavlja meru odgovornosti Vlade za ishode tog dijaloga. Može se diskutovati o tome koliko je manevarskog prostora prepušteno Vladi ovim okvirom za pregovore.
Stav URS jeste da Vlada ima dovoljno prostora za produktivan dijalog i sledstveno tome nosi veliku odgovornost za sudbinu ovih pregovora.
Smisao pregovaranja leži u kompromisu i spremnosti svake strane da žrtvuje ostvarenje nekih ciljeva zarad realizacije onih koje smatra prioritetom. Jasno je da u procesu koji sledi nije moguće ostvariti sve planirane ciljeve. Nešto se mora i žrtvovati kako bi dogovor bio održiv.
Uspeh pregovora je moguć samo ako je postignuta ravnoteža u dobicima i gubicima obeju strana. Toga moramo biti svesni i mi i Albanci. Rešenja u kojima jedan dobija sve, a drugi gubi sve, nisu moguća, niti održiva. Ono što se pokušava nametnuti Srbiji od strane privremenih institucija samouprave u Prištini i značajnog dela međunarodne zajednice, kao trajno rešenje, jeste upravo to da Kosovo dobije nezavisnost, a da Srbija, protivno međunarodnom pravu, Povelji UN i Rezoluciji 1244, izgubi deo svoje teritorije i suverenitet na Kosovu i Metohiji. Takvo rešenje je potpuno neodrživo i ne može biti trajno, niti bi doprinelo stabilnosti i miru u regionu.
Između dva suprotstavljena rešenja koje nude strane u pregovorima na jednoj strani je nezavisnost Kosova, a na drugoj Kosovo i Metohija u sastavu Srbije sa visokim stepenom autonomije ima sasvim dovoljno prostora za pregovaranje i pronalaženje optimalnog i trajnog rešenja.
Iako je realnost na terenu bliža prvom rešenju i posledica je velikog pritiska na Srbiju, ratnog sukoba i kršenja međunarodnog prava, Srbija mora da učini sve da kroz nastavak dijaloga sačuva minimum svojih nacionalnih interesa i dostojanstva u međunarodnoj zajednici.
Proaktivan stav Srbije, eksplicitno sadržan u rezoluciji, predlaganje konkretnih rešenja za uređenje odnosa u južnoj srpskoj pokrajini, insistiranje na dijalogu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, izvodi nas iz defanzive u kojoj smo čitavu deceniju. Spremnost na kompromis i dodatne ustupke nije stvar slabosti, već demonstracija konstruktivnosti i jasno izražena volja da se postigne trajno i održivo rešenje.
Rezolucija obavezuje Vladu da svi dogovori koji budu postignuti daju doprinos evropskim integracijama Srbije. To podrazumeva da od EU dobijemo garancije da Srbija neće biti uslovljavana novim zahtevima koji nikada nisu postavljani nijednoj zemlji kandidatu za EU. Od Srbije nije moguće tražiti priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, jer na takav uslov nikada ne bi pristala nijedna ozbiljna država.
Svakako da se ovom rezolucijom obavezujemo na dosledno sprovođenje i poštovanje svih dogovora koje postignemo sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini.
Srbija će se u ovim pregovorima zalagati za decentralizaciju i regionalizaciju Kosova i Metohije i uspostavljanje autonomne zajednice opština na Kosovu i Metohiji koje bi činile teritorijalnu autonomiju četiri opštine severa Kosova i Metohije i druge opštine sa većinskim srpskim stanovništvom.
Nadležnosti koje bi Srbija ovim pregovorima i zakonom prepustila autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija na isti način bi od privremenih institucija samouprave u Prištini tražila da budu definisane i ustupljene autonomnoj zajednici opština na Kosovu i Metohiji. Izvorne nadležnosti buduće autonomne zajednice opština bi se realizovale u oblasti prosvete, zdravstva, sporta, kulture, javnog informisanja, zaštite životne sredine, prostornog planiranja, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, pravosuđa, rudarstva i energetike, finansija i u drugim oblastima.
Dogovor bi definisao i organe autonomne zajednice, a koji bi sprovodili definisane nadležnosti u izgradnji mehanizama, a kojima bi se zaštitile manjinske zajednice od majorizacije Albanaca.
Osim toga, dogovor mora da obezbedi i ugovorni odnos između SPC i privremenih institucija samouprave u Prištini analogno statusu Rimokatoličke crkve u Italiji čime bi se međunarodnom garancijom obezbedilo očuvanje srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji.
U fokusu političkog dijaloga, na srpskoj strani moraju biti naši nacionalni interesi i zaštita Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. Stalni dijalog Vlade sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije i konsultacije oko budućih dogovora će na najbolji način zaštiti njihove interese.
Ujedinjeni regioni Srbije će podržati ovaj Nacrt rezolucije sa dubokim uverenjem da je dijalog jedini izlaz iz ćorsokaka u kome smo se našli i jedini put za pronalaženje trajnog rešenja za krizu na Kosovu i Metohiji.
Na kraju želim da kažem i to da je vrlo važno danas u kakvoj ćemo atmosferi usvojiti ovu rezoluciju. To je jednako važno koliko i sam tekst rezolucije. Čini mi se da atmosfera koju smo imali u prepodnevnom toku sednice nije bila na nivou i na neki način je vređala dostojanstvo ove Skupštine. Zato apelujem u ime URS da nastavak sednice i sam čin glasanja bude na daleko višem nivou, imajući u vidu važnost odluke koju danas donosimo. Hvala.

Lično nemam ništa protiv amandmana. Mislim da namera možda i nije loša, ali je ključni problem što je zaista nesprovodiv. Mislim da je i predlagač svestan da je apsolutno nesprovodiv taj deo koji se odnosi na članstvo u političkoj partiji. Kao što je i moj kolega Milenić diskutovao, jednostavno evidencija članova političke partije nije javna isprava. Ko će biti ta institucija i ko će utvrditi da li jeste neko ili nije član partije? To je prvo.
Mi objektivno imamo, prema nekim procenama, više od milion članova, odnosno milion građana Srbije je u članstvu partija, a po nekim izvorima gotovo dva miliona. Zaista ne mogu da kažem šta je tačno od ta dva, ali definitivno je to veliki broj ljudi. Na ovaj način bi sve te ljude potpuno diskriminisali, ne bi bili u poziciji da uđu u nadzorni odbor. Smatram da je apsolutno nesprovodiv ovakav jedan amandman i prosto mi nije logično da se tako insistira na njemu, iako mislim da iza toga stoji ipak dobra namera.

Moram da se osvrnem na prvi deo diskusije gospodina Đelića, za koji mislim da je potpuno konstruktivan i na mestu. Mislim da je to nešto što priliči ovom parlamentu i to pozdravljam, uz par otrovnih strelica u tom delu usmerenih tamo gde obično idu, pa mi nije jasno to kako se mi samo bavimo DS. Valjda je obrnuto, oni se uporno bave nama, a pri tom se ne bave sami sobom, što im preporučujem, jer sama slika i u ovom parlamentu o stanju u toj stranci govori više nego bilo koja reč.
Ne znam odakle vam hrabrost da pričate o nekim stvarima ovde kad znate šta ste ostavili u Srbiji. Možda je božija pravda da to stanje koje ste ostavili u Srbiji se preselilo u vašu stranku. Bilo bi dobro i mislim da je to dobro za sve građane, da vide šta se ovde zapravo dešava. Stalna zamena teza, stalna podmetanja, poturanja. Zar treba da spominjem kako su se delila sredstva u Ministarstvu poljoprivrede? Evo, pune su i novine. Rade na tome istražni organi, ko je sve dobijao subvencije, koji su to mehanizmi.
Vi ste tablirali partijsku državu. Demonstrirali ste sistem koji sada pokušavamo da demontiramo. Videćemo koliko ćemo biti uspešni. U tom smislu vas molim da se zadržite tamo gde ste u prvom delu diskusije bili, na jednoj konstruktivnosti. Mislim da ste dobro diskutovali, da ste dali dobre primedbe, ali ovaj drugi deo zaista nije u skladu sa tim. Hvala.

Zaista ne vidim u čemu je problem to što smo mi u vlasti. Mislim da sve političke stranke u Srbiji i u svetu se bore da budu na vlasti i to je pokazatelj da smo uspešni u tome. Ako vi imate problem sa tim, ako je to zavist ili ljubomora, ja to mogu da razumem. Danas smo pozvani da izađemo iz koalicije od strane vaše poslaničke grupe, pretpostavljam da ste se ponudili opet našim partnerima, ali vas oni neće, koliko sam ja razumeo.
Nemojte da nam zamerate na tome što smo uspešni, to je dobro i za Srbiju i za nas, a meni je žao što ste vi u stanju u kome jeste. Razmislite o tome.
Rekao sam vam prošli put, vlast i pelene se menjaju iz istog razloga.

Poštovane kolege, pažljivo sam pratio diskusiju o budžetu RS i moj utisak, nisam planirao da se javljam, prepustio sam mojim kolegama iz Pokrajine, koji sam nakon ove diskusije stekao, i za nekog ko bi bio neupućen prosto je moglo da se zaključi da se danas raspravlja o budžetu AP Vojvodine i da je ovo zapravo skupštinska rasprava Skupštine AP Vojvodine.
Šta sam hteo da kažem? Jedan deo kolega iz političkih partija očigledno ima potrebu da se ovde predstavi kao autentični predstavnik građana Vojvodine, da zastupa interese. Razumem to. Razumem i frustaciju i želju koja se pri tom javlja, ali ovde je danas neophodno da govorimo o činjenicama. Još jednom ću ponoviti te činjenice i ako smo ih čuli više puta. Budžet AP Vojvodine je veći nego prethodne godine za 15 milijardi. Računajte ga po kakvoj god hoćete metodologiji, ali je on 70,5 milijardi dinara, koje su namenjene za potrebe AP Vojvodine, šta god uzeli za osnovicu to je tih 7%. To je najmanji problem.
Ovde se očigledno radi o problemu koji je daleko širi. Ovde se radi o zakasneloj pameti mnogih koji su diskutovali, kao da do juče nisu bili u vlasti u Republici, kao da nisu bili u prilici da sve to na šta se žale isprave za sve ove godine, da donesu zakon o finansiranju AP Vojvodine oko koga smo se svi složili da je neophodan i zbog ove rasprave, a i zbog budućnosti same Pokrajine.
Imali smo tokom rasprave prilike da čujemo da u mnogim opštinama u Vojvodini nema vode, da su neuređene škole, a opet na drugoj strani, da se Pokrajinska Vlada hvali izvanrednim rezultatima. Sve i da su ovi amandmani prihvaćeni, evo jednostavnog pitanja za sve nas – da se sav novac koji se traži opredeli AP Vojvodini prosto ne znam šta bi oni sa njim uradili, jer zapravo ne postoje ni takve nadležnosti koje bi se ispunile tim novcem. Drugi je problem što se tokom prethodnih godina silan novac potrošio na promašene projekte, od kojih su mnogi nezavršeni do dana današnjeg, o čemu smo imali prilike da čujemo od kolega, što je ta administracija nabujala, što je taj Fond za kapitalne investicije nemilice trošio novac, što nikome nikada nije podneo izveštaj o tome pa ni ovoj skupštini. To nije samo primedba AP Vojvodini. To je primedba i republičkoj Vladi koja nije našla za shodno da nadležnosti koje je nekom poverila i kontroliše i proverava. Dakle, obaveza je višeg nivoa vlasti kada preda nadležnosti da te nadležnosti i kontroliše. Mislim da će to biti ispravljeno i u narednom periodu.
Kad god je tema novac, podela novca uvek su problemi. Narod kaže kada beda uđe na vrata ljubav izađe kroz prozor. Potpuno mi je jasno da ova diskusija za koju sam očekivao da bude mnogo kvalitetnija, sveobuhvatnija, jer se ovde raspravlja o budžetu RS nama donese jedan kvalitet da probamo da ovaj budžet, za koji tvrdim da je možda najkompleksniji, najtemeljitiji budžet koji je urađen u poslednjih nekoliko godina, imajući u vidu ne samo tekst budžeta i stavke u njemu, već čitav paket pratećih zakona koji mu daju ključni kvalitet, da ta diskusija doprinese da dobijemo još bolja rešenja. Sve se svelo na to dali AP Vojvodina ima 7% ili manje ili više od toga.
Mislim da je ključna stvar o kojoj treba da diskutujemo – kako ćemo taj ograničeni budžet da na najefikasniji način potrošimo, kako ćemo da kontrolišemo tokove novca. Da li danas neko u Srbiji, građani Srbije treba da se zapitaju, da traže odgovornost zašto je pet milijardi dinara iz republičke kase otišlo na sanaciju Razvojne banke Vojvodine? Da li je za to neko pitao građane Srbije? Da li neko danas shvata da i ministar finansija i ova vlada pokušava da pomogne na jedan način AP Vojvodini i ostalom delu Srbije? Ako se neko zalaže za regionalizaciju, decentralizaciju, onda su to URS. Ako je neko nešto konkretno uradio na tom polju u smislu finansiranja lokalnih samouprava onda su to URS. Sve opštine u Srbiji, uključujući i opštine na teritoriji AP Vojvodine su dobile u svojim budžetima više novca. Drugo je pitanje da li je taj novac efikasno i adekvatno potrošen. Stvorene su pretpostavke, sve lokalne samouprave u svojim budžetima već drugu čini mi se godinu, ili treću za redom imaju od 25 do 70% veće budžete. To jeste zasluga pre svega URS.
Svi oni koji kažu da zbog toga nastaju problemi u budžetu greše, jer danas usvajamo budžet koji ima deficit od svega 3,6%. Moguće je kao što vidite. Čuli smo svakojake argumente, priče koje su pričane godinama u nazad i o Nacionalnoj štedionici, o hiljadu evra akcija…
(Predsedavajuća: Gospodine Iliću, vratite se na temu.)
Izvinjavam se. Vratiću se na temu.
Hoću da kažem da ova rasprava treba da se fokusira u pravcu rasprave o budžetu RS. Mislim da je dosta bilo priče da su i građani Srbije i AP Vojvodine shvatili o čemu je ovde reč, da se zapravo jedan deo naših kolega i političkih partija želi da predstavi ovde kao autentični predstavnik građana Vojvodine, kao da drugi ne postoje. Čuli smo ovde i drugačija mišljenja i verujem da niko, ni jedne ni druge kolege koje nisam pomenuo ovde, nisu diskutovale protiv interesa niti Vojvodine niti Srbije već sa željom da se donese kvalitetan budžet. Ali, ne mogu da se složim i prihvatim zamenu teza koje smo ovde čuli da neko u ovom budžetu želi na bilo koji način da uskrati niti građane Vojvodine niti budžet Pokrajine Vojvodine. Hvala.

Sve je to sjajno što ste rekli, ali ono što smo svi primetili ovde jeste zašto to niste pričali u prethodne četiri godine. Ko je branio prethodnoj Vladi da donese zakon o finansiranju. Čuli ste ovde da se budžet AP Vojvodine i budžet Republike Srbije rade po potpuno istoj metodologiji već 10 godina. Ovakve komentare i ovakve primedbe nismo imali prilike da čujemo. Kakva je to zakasnela pamet? Šta se to promenilo? To je ključni problem. Vaši zahtevi su potpuno legitimni i ja bih tražio više novca za svoj Požarevac i svako ovde bi vukao za svoj kraj i to nije problem. Problem je odakle ta zakasnela pamet. Zašto to niste pričali svih ovih godina unazad? Nismo imali prilike to da čujemo sa izuzetkom par političkih stranaka koje su i tada komentarisale metodologiju vezanu za budžet Vojvodine. Vi to niste radili, ni vi lično, niti vaša politička partija.

Potpuno razumem kada neko siđe s vlasti i ode u opoziciju, nije to lako, ali to me je i podsetilo na nešto što mislim da je poučno za sve nas. Tokom jedne edukacije imao sam prilike da vidim jedan bilbord iz političke kampanje, čini mi se Argentine ili Brazila. Na bilbordu je pisalo da je zajedničko za vlast i pelene što se uglavnom menjaju iz istog razloga. Mislim da je to poučno i za vlast i za opoziciju, da neki treba da shvate zašto su tu gde jesu, a ovi drugi da shvate od čega treba da strahuju. Hvala.

Po amandmanu.

Naravno da niko ne može da ospori jedan ovakav predlog niti da ga pobija i on je nesporan, ali svako od nas može desetine sličnih predloga da i ministru finansija i Vladi i da dâ argumentaciju za to i zašto ne bismo udvostručili plate svim zaposlenima u prosveti, jer mislim da bi oni to potpuno podržali, u zdravstvu itd. Mi moramo da budemo odgovorni.
Mi moramo da budemo svesni jedne činjenice da budžet nije rupa bez dna, da ne može diskusija da ide samo u pravcu šta će iz tog budžeta da se finansira, a da ne postoji diskusija o tome iz čega se taj budžet stvara. Šta hoću da kažem? U ovom budžetu je predviđeno osam milijardi dinara više za socijalne potrebe u odnosu na prethodnu godinu i to je najveće povećanje, što se tiče pojedinačnih stavki.
Ova vlada je brinula o socijalnim potrebama. Ako postavljamo pitanje, nemam ništa protiv da zaposlene trudnice dobijaju 100% od plate, a u većini opština gde su URS na vlasti, gotovo u svima, bez izuzetka, se jedna takva odluka sprovodi. Mi imamo 650.000 ljudi u Srbiji ispod linije siromaštva, a socijalnu pomoć dobija samo 125.000 ljudi. Zašto ne postavimo pitanje, šta je sa nezaposlenim trudnicama, da li i one treba da dobiju nešto koje su u još težem položaju.
Uopšte nije teško nabrajati socijalne grupe, društvene grupe, građane Srbije koji su u stanju socijalne potrebe, ali postoje jasna ograničenja i imali ste priliku da čujete od ministra, on ovaj zahtev neosporava, ali u budžetu za 2013. godinu zaista nema mesta u ovom trenutku.
Dakle, od 2014. godine će i to biti moguće, zato moramo svi da pokažemo, pre svega i strpljenje i odgovornost. Lako je deliti, lako je obećavati, lako je ukazivati ko sve ima problem u Srbiji. Gotovo da nema toga koga nema problem i kome ne treba pomoć. Zaista, na takav način skupljati neke političke poene, mislim da je neozbiljno i neodgovorno.

Naravno, kada sam govorio od odgovornosti, nisam mislio na vašu odgovornost, nego na odgovornost svih nas.
Budžet se odnosi na sve građane Republike Srbije, iako biste danas pitali jednu nezaposlenu trudnicu, da li vi smatrate da ste vi neko ko treba da dobije socijalnu pomoć od ove države u odnosu na trudnicu koja radi, koja prima 65% zarade, pa znate šta? Ona bi rekla – pa naravno da sam ja prioritet.
Ovde se radi, kada pominjemo odgovornost, samo o prioritetima i redosledu dešavanja određenih problema u društvu. Zaista mislim da je potpuno nesporno, mogu da dam predlog ministru koji bi pozdravilo najmanje dva miliona ljudi u ovoj zemlji, da udvostruči penzije, najlakše je to reći. Zaista imam argumentaciju, jer penzioneri žive zaista teško u ovoj zemlji, nedovoljno je da plate lekove, ali da li bi taj moj predlog bio realan i da li je on odgovoran da udvostruči plate i pripadnicima MUP, vojsci, zdravstvu? Zaista, ja to mogu da kažem i mogu da potkrepim, argumentujem, u potpunosti da je to opravdano, da je čak i to dvostruko uvećanje plate nedovoljno za život. To uopšte nije teško da se kaže.
Zaista, ako imamo iole odgovornosti u odnosu na situaciju koja je u zemlji, na prezaduženost, na potrebu da smanjimo budžetski deficit u tom smislu, govorim o odgovornosti. Najlakše je prebaciti te dugove, pa iz čega da se isplaćuju te stvari? Na buduće generacije. Pa ako dobro mislimo toj deci, hajde da prestanemo da ih opterećujemo danas, kada oni budu dospeli u poziciju da rade i otplaćuju te dugove. Hajde da im smanjimo taj teret.

Predsedavajući, javljam se po članu 105. Poslovnika. Hajde da vratimo diskusiju na tačku dnevnog reda i na član o kome se raspravlja, molim vas.

Narod kaže, kako kaže gospodin Đelić, nije majka klela sina što se kocka nego što se vadi, a vi se, drage demokrate, čitav dan vadite. Bežite od odgovornosti koju imate za sve ono što je urađeno u prethodnom periodu.

Ovde se radi o klasičnoj zameni teza, o bežanju od odgovornosti. Stranka koja je imala punu vlast u ovoj zemlji, odgovornost za sprovođenje politike, imala je sve instrumente u rukama, danas pokušava da se izgovori na najpre ekonomsku krizu, a zatim na političku stranku URS. To nije u skladu sa onim što smo imali prilike da čujemo i na vašoj skupštini. Kao da niste bili na Skupštini. Vaš novi lider je pozvao sve vas da se izvinite građanima Srbije za stanje koje ste ostavili u zemlji, ali se vi očigledno ne ponašate danas u skladu sa tim. Očigledno je da će i on imati glavobolju u budućnosti oko toga.
Nemojte bežati od odgovornosti. Vaša odgovornost jeste i objektivna. Sve ovo što smo slušali o katastrofalnom stanju u zemlji, visoka stopa nezaposlenosti, prezaduženost, to je najbolji izveštaj o vašem radu koji ste sami dali. Svi ste u diskusijama pomenuli i zaduženost i nezaposlenost i katastrofalno stanje i privredi i katastrofalno stanje u pravosuđu. Za sve to ste vi najodgovorniji. Nemojte da nam držite više lekcije, pogotovo ne lekcije o stanju u zemlji. Hvala.

Poštovani poslanici, uvaženi ministre, žao mi je što sala nije još dovoljno puna, ali je svejedno.
Budžet je najvažniji dokument koji se usvaja u jednom parlamentu i on nije samo ekonomsko-finansijski dokument, nije prost plan i raspored prihoda i rashoda jedne države, on je politički dokument. On je finansijski izraz politike Vlade Republike Srbije u ovom trenutku.
Mi zapravo ovde raspravljamo o politici Vlade za 2013. godinu. U tome jeste važnost i značaj ove rasprave i ja želim da govorim upravo o tome i da dam svoje mišljenje, mišljenje moje poslaničke grupe vezano za ovaj dokument, odnosno za politiku Vlade koja se ovim budžetom najavljuje.
Postoji jedna suštinska razlika i nešto je potpuno očigledno u odnosu na budžete koje smo donosili prethodnih pet ili šest godina.
Kao prvo, ovaj budžet je u Skupštinu stigao na vreme, danas je 23.novembar, a mi raspravljamo o budžetu i to se dugo u ovoj skupštini nije desilo i to je nešto što je dobro i na taj način Vlada uvažava i ovaj parlament, pre sveg, građane Srbije kojima je stalo da vide šta nas sve zajedno očekuje u narednoj godini.
Budžetom Srbije se preraspodeljuje jedan značajan deo našeg društvenog bruto proizvoda Srbije i to je razlog zbog čega je on važan. U čemu je još ovaj budžet drugačiji od nekih prethodnih? On ima potpuno jasnu viziju i jasan cilj koji danas niko nije osporio u ovoj Skupštini. On je i realan i konzistentan, odnosno, on je održiv.
Probaću da iznesem nekoliko argumenata u prilog ovome što sam rekao. Siguran sam da svako ko danas bude govorio o ovom budžetu i kaže da nema dovoljno sredstava, za zdravstvo u ovom budžetu ili za poljoprivredu i za socijalnu zaštitu i kulturu, siguran sam da će biti u pravu. Verovatno će i javnost takvo jedno mišljenje da podrži.
Međutim, budžet ne može da bude spisak želja, pa čak ni realnih potreba, on se donosi u uslovima ozbiljnih ograničenja koja mi kao država imamo.
Želim da podsetim i na stanje javnih finansija zatečene tokom ove godine, naime, slikovito, taj naš državni brod se u finansijskom smislu ozbiljno nasukao tokom ove godine, ostao u mestu, ni napred ni nazad, nagnuo se sa pretnjom da bude potopljen. Šta je trebalo uraditi? Trebalo ga je najpre došlepati do luke, učiniti neophodne prepravke i omogućiti mu da plovi dalje. To je i urađeno setom mera finansijske konsolidacije i tokom rebalansa i sada ovim budžetom. Šta je kvalitet ovog budžeta?
Pre svega kvalitet vidim upravo u pratećim zakonima i prilikom donošenja rebalansa i onim zakonima o kojima će rasprava uslediti nakon rasprave o budžetu.
Naime, ovim zakonima su stvorene pretpostavke da imamo stabilne i predvidive javne finansije i održive, što je najvažnije u narednom periodu.
Prvi set mera finansijske konsolidacije prilikom donošenja rebalansa podsetiću, omogućio je da danas ovu godinu završimo sa manjim deficitom nego što je to predviđeno. Naime, imaćemo manji deficit za oko 20 milijardi dinara i ukupan deficit na kraju ove godine biće 6,1% nešto više od 6%.
Tokom usvajanja rebalansa, doneti su i zakoni kojima je ukinuto 138 para fiskalnih nameta, ukinute su brojne takse, naknade, ukinuti su sopstveni prihodi različitim institucijama i ministarstvima, malim i srednjim preduzećima je omogućeno da plaćaju PDV po naplati robe, upumpani su krediti za likvidnost privrede, izmenjeni su različiti zakoni u oblasti akciza, PDV i sve u svemu, obezbeđeno je stabilno finansiranje do kraja godine i rasterećenje privrede.
Obično u ovim diskusijama se najčešće postavlja pitanje da li je budžet razvojni, socijalni, održiv, da li je stabilizacioni i ko su dobitnici i ko su gubitnici kod ovog budžeta.
Verujem da ni jedan od ministara u Vladi nije u potpunosti zadovoljan svojim razdelom u budžetu, što je prirodno i što je možda pokazatelj da je budžet dobro koncipiran.
Po mom dubokom uverenju, mislim da će najveći dobitnik ovog budžeta biti privreda Srbije, uključujući i poljoprivredu, i naravno građani.
Kada se govori o budžetu, uglavnom se govori kako ćemo pare podeliti, ko će koliko dobiti, a vrlo malo, kako će se taj budžet puniti i ko je taj ko puni budžet. To je, pre svega, privreda Srbije i sami građani.
Set pratećih zakona koji idu uz ovaj budžet i koji idu uz rebalans upravo doneti na inicijativu i predlog privrednika i stručne javnosti, ako se sećate, brojne javne rasprave i skupovi i razgovori sa privredom su se desili tokom nekoliko poslednjih meseci.
Ključni zahtev koji je bio usmeren prema Vladi, odnosio se na popravljanje uslova privređivanja, stvaranja jedne bolje atmosfere i omogućavanje bolje likvidnosti. Gde vidim taj ključni zaokret u ovom budžetu u pravcu rasterećenja privrede i stvaranja boljih uslova?
Naime, plan fiskalne konsolidacije Vlade, zapravo omogućava jednu finansijsku disciplinu, stabilnost, izvesnost i predvidivost. Zakoni o kojima ćemo diskutovati narednih dana, zakon o ograničenju rokova plaćanja je vrlo važan i možda, po mom mišljenju, jedan od najvažnijih u ovom paketu. Zakon o poreskoj amnestiji, takođe će omogućiti da imamo jedan normalan tok, pre svega u smislu rokova plaćanja, jer država je do sada bila ključni generator nelikvidnosti privrede. Ako hoćete i šire posmatrano, i generator korupcije.
Ovaj zakon nije samo u pravcu, mislim na zakon o ograničenju rokova plaćanja, nije samo u pravcu da se omogući bolja likvidnost, već i da se spreče neke pojave koje su bile, da kažem loše navike iz prethodnog perioda. Naime, o čemu se radi? Država je svojim neplaćanjima i kvazifiskalnim deficitom, o kome smo imali prilike da čujemo od ministra, mislim pre svega na neplaćanje u zdravstvu, putnoj privredi i drugim oblastima, dovodila firme u vrlo nezavidan položaj, nisu mogle da ispunjavaju elementarne obaveze, da jedni drugima plaćaju, da plaćaju poreze, da plaćaju struju, vodu, komunalije i napravljen je jedan lanac nelikvidnosti.
U tom smislu, te iste firme bili su prinuđene da uzimaju vrlo nepovoljne kredite za održavanje likvidnosti, što je uticalo i na rast inflacije, a država je pri tom ostajala nema na njihove zahteve, da se upumpa likvidnost ili da se makar te obaveze koje je država prema njima imala, izvršavaju na vreme. Znate da se u praksi vrlo često dešavalo da bi neko dobio od države plaćanja, bio je prinuđen ili da veliki diskont, ili još gore, da nekog potplati da bi mu bilo plaćeno. Mislim da će ovim setom mera takva jedna pojava biti svedena na minimum.
Šta nam još ovaj budžet, između ostalog donosi? Ključni cilj, koji je još jednom ponavljam, niko nije osporio, jeste smanjenje deficita ne 3,6% u odnosu na sadašnjih više od 6%, jeste ključna stvar u ovom budžetu. To podrazumeva i smanjenje enormnog zaduživanja države, koje će se desiti u narednom periodu. Dakle, očekujemo da izbegnemo i da odemo sa one ivice finansijske provalije na kojoj smo bili nekoliko meseci unazad. Svakako da u narednom periodu imamo nešto što je izvesno, stabilno. Čuli smo od ministra da su obezbeđena dovoljna finansijska sredstva za likvidnost države do maja sledeće godine, sredstva po kojima se, odnosno uslovi po kojima se država danas zadužuje su daleko povoljniji, što je dobro i doprineće smanjenju opterećenja građana i privrede.
U ovom budžetu je predviđeno više sredstava za poljoprivredu. Agrarni budžet će iznositi 4,5% budžeta i očekujemo da već 2014. godine to bude onih 5% o kojima smo razgovarali u prethodnom periodu. Takođe socijalna davanja su uvećana za oko osam milijardi, dok na drugoj strani imamo smanjenja troškova, pre svega na strani roba i usluga i samim tim to će doprineti ostvarenju ovog ključnog cilja ekonomske i fiskalne politike Vlade za narednu godinu.
Moram da kažem da sam potpuni optimista, kada je u pitanju realizacija ovog budžeta i to vam govorim, ne samo iz iskustva nekog vezanog za finansije, već iz prvih pokazatelja i odlučnosti, pre svega i spremnosti Vlade da istraje na svojim opredeljenjima. Mi već po ovim prvim pokazateljima koje sam spomenuo imamo značajnu uštedu u budžetu za ovu godinu, mislim da će se time nastaviti u sledećoj. Upravo sam primio Predlog zakona o javnim nabavkama koji će se takođe naći na dnevnom redu ove skupštine vrlo brzo, i taj zakon sa svim ostalim zakonima će svakako omogućiti da idemo ka ostvarenju ciljeva oko kojih smo se dogovorili.
Iz tog razloga želim da kažem da će poslanička grupa URS apsolutno podržati jedan ovakav budžet, za koji smatramo da je zaista, potpuno realan u ovim okolnostima, da je održiv, da ima jasnu viziju i da ima jasno definisana pravila igre za sve. Dakle, ja verujem da će i naredna godina biti teška, znam da će biti teška. Imali smo prilike da čujemo i određene primedbe koje idu u pravcu da nema ozbiljnih reformi, a ja kažem – šta će vam više od ovoga što je ponuđeno u ovom budžetu. Ne pamtim da je ikada uz jedan zakon, pogotovo u Zakonu o budžetu, bilo ovoliko reformskih iskoraka i poteza Vlade, izmena zakona koje idu, pre svega, u prilog jednoj ekonomskoj stabilizaciji, stvaranju uslova da privreda nesmetano radi, jednoj boljoj investicionoj klimi. Zaista je poslednja šansa da svi zajedno učinimo taj napor, koji čini u ovom trenutku i Vlada i da mi kao parlament podržimo, zaista, čini mi se, ova realna i iskrena opredeljenja.
Ono što želim jeste da istrajemo u tome i da pružimo podršku i da damo šansu na kraju krajeva, ovoj vladi i da pravu debatu o ovom budžetu za 2013. godinu, zapravo imamo na kraju te godine, jer ćemo tada svi zajedno biti u prilici da damo pravu ocenu, da li je taj budžet bio realan, da li se ostvario ili ne. Ovako možemo da spekulišemo, da nagađamo, da predviđamo, ali ja verujem da će nam 2013. godina potvrditi da je ovaj budžet bio upravo onaj koji je jedino moguć u ovom trenutku. Zahvaljujem se.