Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre, dve ključne stvari su danas tema, a to su: odgovornost i poverenje i to su dve najvažnije reči o kojima ću danas govoriti, a povod je zakon koji je na dnevnom redu.
Zašto poverenje i zašto odgovornost? Poverenje je nešto na čemu se zasniva bankarski sistem svuda u svetu, pa i kod nas. Bez poverenja bankarski sistem ne može da funkcioniše. Ovaj zakon koji do kraja ove sedmice treba da usvojimo jeste nešto što će vratiti poverenje, pre svega ulagača u banku i nešto što će sprečiti i otkloniti svaki rizik da ne dođe do lančane reakcije u bankarskom sistemu, koja je dobro poznata i koja se dešavala i kod nas, a i u drugim mestima u svetu.
Odgovornost, mi kao narodni poslanici danas imamo veliku odgovornost i kada diskutujemo o ovom zakonu, nas sluša javnost Srbije i svaka diskusija u ovom parlamentu može da poljulja poverenje u bankarski sistem, ali može i da ga povrati. S te strane, pozivam sve kolege i koleginice da budemo odgovorni kao poslanici.
Odgovornost ima i Vlada koja predlaže ovaj zakon i Narodna banka, kao institucija ove zemlje. Istu tu odgovornost ima rukovodstvo Narodne banke, koje je propustilo da izvrši dužan nadzor nad bankama i da dovede u pitanje funkcionisanje i stabilnost ukupnog bankarskog sistema. Izostale su u prethodnom periodu i neke odluke koje su morale biti donete.
Situacija koju imamo je sledeća. U problemu su, danas smo to čuli, dve banke sa državnim učešćem. Nije ni malo slučajno, odnosno svi zajedno treba da se zapitamo, zašto se to baš dešava u ovim državnim bankama. Očigledno je da se ne radi o jednom sistemskom problemu. Radi se, naime, o problemu u upravljanju ovim bankama i nadzoru koji je izostao.
Ovim zakonom mi zapravo otklanjamo loše poteze menadžmenta, čuvamo depozite klijenata ovih banaka i kredite koji su plasirani ka privredi.
Ministar je izložio moguće scenarije i moguća rešenja za ovaj problem. Dakle, stvari su vrlo jasne. Jedna opcija je likvidacija, druga dokapitalizacija i treće – donošenje jednog ovakvog zakona.
Mnoge države u svetu su donele slična rešenja, uviđajući opasnost šta znači gubljenje poverenja u bankarski sistem. Podsetiću vas, digresije radi, mada ovo nije slučaj danas sa ovim bankama, da je ekonomska kriza koja je ostavila tako razorne posledice na ukupnu svetsku ekonomiju, zapravo i započela u bankarskom sistemu krizom hipotekarnih kredita, u SAD i prelila se u realni sektor, pa onda drugi povratni talas iz realnog sektora ponovo u finansijski, odnosno bankarski sistem i vlade velikog broja zemalja, EU, SAD su morale da pribegnu i sanaciji svojih banaka, raznim merama ograničenja.
Naš bankarski sistem se upravo u toj ekonomskoj krizi, na njenom samom početku, pokazao vrlo stabilan i vitalan. Srbija nije morala da radi intervencije koje su radile čak one zemlje koje su daleko moćnije i razvijenije od nas. Mi smo politikom koja je bila prisutna u to vreme i relativno visokim obaveznim rezervama u bankarskom sistemu, sačuvali naš bankarski sistem.
Ono što sada ugrožava bankarski sistem nije ta sistemska kriza, nije svetska ekonomska kriza, nego upravo loše postavljanje u ovim bankama. Videli ste iz uvodnog izlaganja o kakvoj se katastrofi radi, o kakvom procepu i o kakvim lošim plasmanima. Osamdeset posto plasmana te tzv. "Nove Agrobanke" su loši plasmani.
Ponovo se vraćam na ono što sam na početku rekao – odgovornosti. Čija je odgovornost? Ovaj parlament mora da zahteva i da traži odgovornost svih onih koji su doveli do toga da se ove banke nađu u ovakvoj poziciji. Čitava afera oko "Agrobanke" zapravo pokazuje šta se tu dešava. Očigledno je da je izostala odgovornost. Izostala je i odgovornost tadašnjeg rukovodstva NBS da reaguje na vreme i upozori i Vladu i ovaj parlament da postoje ozbiljni problemi.
Upravo smo mi ti koji danas pokušavamo da zaštitimo depozite građana, da ne izazovemo paniku i haos koja može da bude vrlo opasna, ali istovremeno i da pozovemo sve državne organe da do kraja ispitaju odgovornost za propuste u poslovanju kako "Agrobanke" tako i "Razvojne banke Vojvodine" i svih onih banaka sa učešćem države i državnim kapitalom. To je naša obaveza kao parlamenta.
Ovde ste pored ostalog mogla čuti jedna lažna teza, da zapravo neko ovim zakonom hoće da stavi pod kontrolu finansijske tokove, da upravlja finansijama, a zapravo se radi o spasu, o jednom iznuđenom potezu da se spasi u ovom trenutku nešto što je zapravo ulog građana Srbije i privrede Srbije u ovim bankama. Mislim da je ova operacija zaista i delikatna, ali i neizbežna da se to ne bi proširilo i dalje.
Kada sam govorio o poverenju u bankarski sistem i kako bankarski mehanizam funkcioniše svuda, mislio sam i na to, da ukoliko se to danas, sad i odmah ne uradi, to može vrlo lako da se proširi i na one banke koje su zdrave. Imam slučaja da zbog takvih loših poteza i propusta čak i mnogo najstabilniji bankarski sistemi mogu da trpe ozbiljne posledice. I najbolja banka na svetu i najbolji bankarski sistem, ukoliko izostane poverenje i dokumenti zatraže svoje uloge, ne može da izdrži.
Zbog toga pozivam na ozbiljnost sve nas i da o ovoj stvari raspravljamo na način na koji se danas uglavnom i raspravljalo. Bilo je zaista vrlo odgovornih i ozbiljnih diskusija. Zajedno moramo da dođemo do pravog rešenja. Tu je i ministar da bi sve nas saslušao, da bi eventualno ovaj zakon možda i popravio. Zajedno tražimo rešenja, a njih jednostavno nemamo mnogo.
To je ono što smo imali da čujemo, jedan model koji nismo mi izmislili, koji već postoji u svetu, model preuzimanja. Mislim da na taj način ne samo da štitimo uloge građane koji imaju svoju štednju u ovim bankama već štitimo i dobar deo privrede koji koriste kredit kod ovih banaka, jer bi u slučaju likvidacije bi ti krediti dospeli na naplatu odmah, što znači da bi pogoršali i likvidnost same privrede. Mislim da je ovo jedno zaista elegantno rešenje, efikasno rešenje koje i preventivno deluje na taj lančani tok koji bi eventualno mogao da nastupi u slučaju da se ne preduzmu ovakve mere.
Opet se vraćam na odgovornost i poverenje. Zaista tražim i insistiram kao narodni poslanik da se do kraja ispita poslovanje i "Agrobanke", i "Nove Agrobanke", i "Razvojne banke Vojvodine" i da NBS vodi glavnu i vodeću ulogu u tome, naravno, i drugi državni organi koji će ispitivati odgovornost pojedinaca. Prosto je neverovatno da 300 miliona evra, možda i više kolika je dubioza, "Agrobanke", da te pare jednostavno iščeznu i da od toga nema ništa. Tužno će biti ako se sva ova priča završi na tome da država ponovo pokrije te minuse, da niko ne odgovara, ili da se taj novac koji je na volšeban način iz ovih banaka izvučen nestane. Na tome svi zajedno moramo da insistiramo, da ovakve propuste ne bi plaćali svi građani.
Još jedna stvar mi lično smeta i kao građaninu i kao poslaniku, a opet se vraćam i na "Agrobanku" – potpuno sam razočaran time kada sam pronikao u model kako se poslovalo, između ostalog, u toj banci. Neki ljudi koji su u privatizaciji kupili firme u kojima je bilo na stotine zaposlenih, najpre su sa tim istim kreditima kupili firmu pa su onda iz njih prodali ono što je najvrednije, otpustili radnike, zaradili novac i u finalu, onu ljušturu od preduzeća koja je ostala, založili u ove banke i opet izvukli veliki novac. To je ono što mene kao poslanika pogađa i zbog toga insistiram upravo na odgovornosti. Koristim te dve reči – odgovornost i poverenje.
Dakle, ne može to da prođe nekažnjeno. Ova transakcija i ova operacija će spasti i stabilizovati finansijski sistem ove zemlje, ali to nije dovoljno. Svi zajedno moramo da insistiramo da se ispita ko je doveo do toga da ove banke naprave tolike dubioze? Radi se o stotinama miliona evra.
Često postavljamo pitanja i pitamo se zašto nemamo puteve, zašto se ne grade vrtići? Imamo problem da rešimo stvari koje koštaju pet ili 10 hiljada evra u mnogim lokalnim samoupravama, a tek tako da se odreknemo ovih silnih miliona koji su nestali kroz ovaj mehanizam.
Čuli smo ovde različite priče, spominjali su i četiri velike državne banke koje je navodno upropastio i zatvorio Mlađan Dinkić itd. Hajdemo otvoreno da pričamo o tome. To je potpuno ista priča kao i ova priča.
Znate šta, lako je manipulisati ljudima i reći – to su bile super, sjajne banke, a onda je došao neko i pogasio te banke. Hajde da pričamo o činjenicama. Mnogima od nas je u sećanju i razumem neke ljude koji kažu – da to su bile dobre banke. I ja mislim da su to bile dobre banke, ali su loše vođene. U njima su donošene političke odluke. Bile su dobre za jedan deo građana Srbije.
Sećam se primera ljudi koji su u ovim bankama dobijali kredite koje nikada nisu vraćali, ili ih je inflacija pojela. To je ljudima odgovarala. Uzmeš kredit za stan, za prvu ratu daš celu platu, za drugu daš pola, a već treća, četvrta i ostale rate se kupuju za manje od pakle cigareta.
To je možda bilo dobro, ali je dovelo do epiloga koji smo imali posle 2000. godine. mnoge firme su imale plate, razvijale se, kupovale opremu iz takvih kredita koje nikada nisu vraćale. Ceh na kraju čitave te priče je bio sledeći – banke su napravile dubiozu od četiri milijarde evra. Čuli ste da je to bilo tada većina društvenog bruto proizvoda. Sparivanje tih banaka je dovelo državu u bankrot. Izgleda da smo zaboravili, mnogi od nas da je nestala devizna štednja građana u tim bankama, da niko više nije štedeo u njima. Tada, i danas to tvrdim, da nisu likvidirane ove banke da najveći teret toga nisu podneli građani, oni su dobili svoje uloge zahvaljujući tadašnjoj odluci guvernera i tadašnje Vlade, poverioci iz inostranstva su platili najveći ceh. Sećate se i Pariskog i Londonskog kluba. Zato nemojmo da upadamo u istu grešku i da pokušavamo da spašavamo nešto na način koji je naopak, i što se spasti ne može.
Ovo je zakon koji će omogućiti da se ovaj negativni proces i trend zaustavi. Odgovorni smo kao poslanici, kao predstavnici građana Srbije, da zaštitimo i njihove uloge i uloge privrede. Da ne dovedemo u pitanje stabilnost finansijskog i bankarskog sistema. Ovom merom to upravo postižemo. Sve one priče koje smo imali prilike da čujem tokom rasprave, da li je zakon ustavan, da li nije ustavan, jesu pravna pitanja, ali kada se dese okolnosti koje su se ovde desile niko nije imao predstave o razmerama katastrofe i o provalijama banaka, onda morate da reagujete hitno. Nekada ćete biti odgovorni zato što niste reagovali. Nekada ćete biti odgovorni zato što ste loše reagovali. Očigledno u poslovanju ovih banaka i u reakciji prethodne Vlade i Narodne banke bilo je mnogo ne blagovremenih reakcija i mnogo propusta.
Zato vas pozivam da tokom diskusije koja će se nastaviti i kroz amandmane i kroz diskusiju sada da probamo da ovo rešenje učinimo najbolje mogućim i da zaustavimo nešto što može da ima zaista dalekosežne i nesagledive posledice.
Poslanička grupa URS će podržati ovaj zakon jer smo uvereni da na ovaj način zapravo spašavamo finansijski sistem Srbije, ohrabrujemo i ulagače i štediše i investitore, smirujemo sve one koji se nalaze na bankarskom i finansijskom tržištu ove zemlje. I građani mogu da budu spokojni, i bankari, i naravno oni privrednici koji imaju svoja sredstva ili koriste kredite ovih banaka da neće imati štetne posledice.
Nadam se da ćemo iz svega ovoga svi zajedno izvući pouke za ubuduće, da ukoliko jesmo predstavnici države moramo biti daleko više odgovorni za sredstva države koja se nalaze ne samo u bankama i drugim institucijama i privrednim društvima, javnim preduzećima, i da ukoliko propustimo u određenom trenutku da uradimo prave stvari možemo imati daleko, ozbiljnije posledice. Hvala.