Dame i gospodo narodni poslanici, ovo počinje da liči na parlament i dopada mi se. Gospodin Jovanović je zamerio na manjku energije, slažem se sa tom konstatacijom. Mislim da smo dobili malo više energije nakon diskusije mog uvaženog kolege Stefanovića.
Ali, moram da primetim da ste nastupili izuzetno hrabro, imajući u vidu sve ono što znamo o DS, o tome kako ste upravljali i Beogradom i Republikom. Pitam se – odakle vam hrabrosti da takve stvari govorite? Podsetiću vas šta ste rekli – da neko zavlači građanima ruku u džep. Hajde da pitamo građane ko im je zavlačio ruku u džep kada je u pitanju Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, kada su u pitanju malverzacije sa pomoći Kraljevu, kada su u pitanju Leskovac i mnoge druge stvari. Da li se pitate gde su vaše kolege iz DS, iz vrha stranke? Jedni su u zatvoru, jedni su pod optužbama, protiv nekih se vode ozbiljne istrage i to za zloupotrebe upravo budžeta Republike Srbije i upravo za zavlačenje ruku u džep.
Meni je žao, spremio sam diskusiju za danas u potpuno drugačijem tonu, ali nakon ovoga što je gospodin Stefanović izneo, moja diskusija će biti nešto drugačija.
Tema jeste ozbiljna. Složili smo se oko toga da je situacija u Srbiji teška i to niko ne spori. Ono oko čega nećemo da se složimo, to je sigurno – ko je odgovoran i ko je kriv zbog ove situacije. Jedni će da kažu – to je prethodna Vlada ili prethodne vlade, drugi će da kažu – to je ova Vlada, nećemo se složiti ni oko toga na koji način da se izađe iz krize.
Izneli ste jedan veoma interesantan predlog. Uslovno bih se složio sa njim. Spomenuli ste ostavku ministra finansija i predložili ste zamenika, Dragana Đilasa. Mislim da je to dobar predlog, ali pod jednim uslovom, pod uslovom da nam vi i Dragan Đilas obećate da će on da uveća prihode budžeta Republike Srbije na isti način kao što je uvećao prihode svojih kompanija "Dajrekt Medija", "Multikom group" i evo ovde spisak petnaestak firmi, ako bude trebalo, pročitaću ih, za 1.000 posto.
Prihodi njegovih kompanija su porasli 983% od momenta kad je stupio na političku scenu do danas. Vi ste spominjali te procente - 600, 700, 800, 900, 1000 puta će se uvećati nameti građanima. To je klasična zamena teza. To nema veze sa istinom. Usput, bavio sam se time pa znam. Porezi na imovinu u svim prihodima budžeta, svih nivoa vlasti, učestvuju sa manje od 1%, tačnije 0,7%. Dakle, to što pričate o nametima na građane, to nema nikakvog smisla, to je čista besmislica.
Pitajte se zašto je Beograd u problemu kada ga vodi tako sposoban menadžer? Zašto je Beograd zadužen za više od 60% od svojih prihoda na godišnjem nivou? Zašto duguje 458 miliona evra? Na drugoj strani, 15 kompanija gospodina Đilasa beleže neverovatne rezultate u poslovanju, uvećavaju svoje prihode za više stotina posto. Zašto bežite od toga? On je uspešan čovek. To ga i kvalifikuje i ako garantujete vi i on da će na isti način uvećati prihode budžeta, nemam ništa protiv da on bude novi ministar finansija. Ali, bojim se da se on na taj način ponaša samo u svojim kompanijama, jer, da je drugačije, i grad Beograd bi imao daleko veće prihode.
Sada da se vratimo na zakone koji su možda i najmanja tema danas. Niko ne beži od toga da je situacija teška. Fiskalni savet je dao mišljenje i o ovom setu zakona i o ekonomskoj situaciji u zemlji. Koje su ključne izmene zakona danas? Prva izmena jeste povećanje obaveznih doprinosa na penzije za 2%, smanjenje poreza na zarade sa 12% na 10% i povećanje neoporezivog dela zarade sa 8.700 na 11.000 dinara.
O tome smo čuli u uvodu od samog ministra - šta su direktne posledice ovih mera? Direktne posledice su stabilizacija Penzionog fonda, uvećanje na godišnjem nivou od 26 milijardi, odnosno u toku ove godine za nekih 15 milijardi, na drugoj strani rasterećenje privrede, ne tako značajno, tu se slažem, ali ipak rasterećenje od 1,7% milijardu po ovom osnovu i sa preostalim delom paketa nekih četiri ili pet milijardi dinara će biti manji teret za privredu, kao i smanjenje budžeta lokalnih samouprava. To niko ne spori i niko nije srećan zbog toga. Oko toga je danas bila polemika, čak u pravcu da je to poništenje fiskalne decentralizacije i da je to upereno protiv gradova i opština.
Situacija je takva da smo svi prinuđeni da radimo određene uštede, i Republika i lokal i svi podjednako moraju da podnesu teret ove krize. Ako biram, na jednoj strani, između smanjenja prihoda Republici i lokalu, a na drugoj strani mogućnosti bankrota, uvek ću izabrati prvo. Na kraju krajeva, svi mi ovde, pa i opštine i gradovi, zalažemo se za smanjenje poreza i doprinosa na zarade. Sada kada se tako nešto radi, sada se svi bune. Znam da nije popularno ništa kada su u pitanju porezi, nijedan narod, niko ne voli da plaća poreze, ali su porezi nešto što obezbeđuje da svi zajedno živimo u jednoj uređenoj zemlji. Ako očekujemo i redovnost plata i redovnost penzija, socijalna davanja, infrastrukturu, zdravstvo i prosvetu, onda moramo da budemo spremni da podnesemo taj teret.
Dosta je bilo reči o porezu na imovinu. Već sam na početku rekao, zaista mislim da neko pokušava da zastraši građane da će im biti naplaćen porez na okućnicu, na svinjac, na obor, na štalu, ali to su besmislice. Istini za volju, time sam se bavio pa znam možda malo više od ostalih. Porez na imovinu u Srbiji je jedan od najnižih poreza u čitavoj Evropi, što sam već spomenuo. Dakle, 0,7% svih prihoda svih nivoa vlasti potiče od tog poreza. Normalno opterećenje ovim porezom za ostale države se kreće između 5 i 7%. Ono što je posebno važno i što treba reći, ovim porezom je obuhvaćeno ispod 50% svih objekata u Srbiji, zgrada, kuća i stanova.
Naše lokalne samouprave jednostavno niti imaju hrabrosti, niti imaju volju, a to je samo pitanje želje i ambicije da se nešto uradi, da naplate ovaj porez. Lakše im je da dobiju od Republike sredstva bez truda, da se ne zamere građanima, jer, tobože, većina gradonačelnika ili predsednika opština se žali da će izgubiti izbore ukoliko naplati ovaj porez.
Na kraju, želim da kažem da ćemo podržati ovaj set zakona, iz prostog razloga što su ovi svi zakoni reformski, deo su Fiskalne strategije koja je usvojena i naravno da će doprineti stabilizaciji javnih finansija. Ocenu o ovim zakonima dao je Fiskalni savet i pozitivno se izjasnio o svakom pojedinačnom zakonu. To je nešto što treba da bude i garancija da će zakoni imati sigurno efekta.
Hoćemo li prevazići sve probleme ovim zakonima? Naravno da nećemo, ali treba podržati Vladu i treba doneti hrabre odluke. Očekujem od Vlade da u narednom periodu uđe ozbiljno u strukturne reforme, da ide ka smanjenju javne potrošnje, da uvede red u javna preduzeća i da na taj način doprinese ukupnoj stabilizaciji. Ne sumnjam da će Ministarstvo finansija i privrede, zajedno sa čitavom Vladom, istrajati na ovome. Zahvaljujem se.