Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri Vlade, drage kolege narodni poslanici, svoju diskusiju ću ograničiti na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Imajući u vidu da sam lično operativno primenjivao na neki način ovaj zakon kao direktor Poreske uprave i želim odmah da izrazim slaganje sa onim što je rekla ministarka finansija, da je nama potreban novi zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, imajući u vidu da je ovaj sadašnji u velikoj meri na neki način i ograničenje same poreske administracije, ali često zbunjuje i poreske obveznike i strane investitore, procedure su dosta složene i taj postupak traje vrlo dugo.
Međutim, bilo kako bilo, danas predložene izmene i dopune ovog zakona, u svakom slučaju, podržavam iz prostog razloga što se one kreću u tri pravca. Prvi je već rekla gospođa ministarka, dakle, usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima, Zakonom o uređenju sudova. Drugi jeste pooštravanje poreske discipline i treći, čini mi se, onaj što je po mom mišljenju i najbolji deo, jeste deo koji se odnosi na podsticaj, relaksiranje poreskih obveznika.
Naravno da je dobro da nadležnost za vođenje prekršajnog postupka pređe sa Poreske uprave na prekršajne sudove, jer se sećam i sam često primedbi koje smo dobijali od strane obveznika po onoj narodnoj, kadija te tuži, kadija ti sudi, sama poreska administracija je sprovodila čitav postupak. Oni koji su bili nezadovoljni mogli su da idu na Vrhovni sud da ostvare svoja prava.
Ovaj model je daleko bolji, logičniji. Međutim, ono što će se možda postaviti kao problem jeste kapacitet i dovoljna obučenost prekršajnih sudova za vođenje ove vrste prekršaja, imajući u vidu specifičnost materije i jednu paralelu vezano za naša tužilaštva, gde u postupcima kod onih krivičnih dela koje se vode pred tužilaštvima imamo veliku neefikasnost, nekad iz razloga nepoznavanja u dovoljnoj meri poreskih propisa od strane tužilaštava i sudova, i procesi traju dugo i često se okončavaju oslobađajućim presudama zbog zastarelosti.
Dakle, ovde je samo pitanje u kojoj meri su spremni prekršajni sudovi i da li imaju kapaciteta da ovaj postupak rade efikasno. Dobro je i to da su izjednačeni poreski inspektori i lokalne poreske administracije sa centralnom administracijom, i to će doprineti boljoj motivisanosti i efikasnosti lokalnih poreskih administracija, koje će sada biti u poziciji da zajedno sa lokalnim vlastima donose odluke i o odlaganju plaćanja obaveza koje se tiču lokalnih prihoda.
Ono što bih izdvojio kao posebno dobro u ovim izmenama jeste promena redosleda rasporeda uplaćenog duga, gde se sad prvo namiruje osnovni dug, pa kamate, pa tek onda troškovi postupka, dok je u sadašnjem rešenju bilo obrnuto. Mislim da je ovo rešenje i bolje i logičnije.
Takođe, pozdravljam i smanjenje kamatne stope. Naime, visina kamatnih stopa, koliko se sećam, preračunato u procentima danas iznosi oko 24 ili 25 procenta na godišnjem nivou, što je neprimereno veliko opterećenje za one koji kasne sa uplatama ili duguju za poreze. Čini mi se da će po sadašnjem rešenju to biti oko 17 i 18 procenta godišnje, što je veliko rasterećenje za poreske dužnike.
Uvođenje jedinstvenog roka zastarelosti je dobra stvar, pet godina je jedinstveni rok. To je dobro rešenje. Po meni, možda najvažnije za one obveznike koji se nalaze u procesu reorganizacije jeste mogućnosti odlaganja plaćanja poreskog duga za 60 meseci, što je u uslovima ekonomske krize i stanja naše privrede dobrodošlo kod većine onih koji imaju problema u poslovanju i plus taj period odloženog plaćanja od 12 meseci koji će svakako relaksirati one koji su u problemima.
Svakako da ćemo podržati izmene ovog zakona i slažem se s ministarkom da je potrebno i očekujem da Ministarstvo finansija počne izradu potpuno novog zakona.
Sad bih iskoristio ovu priliku, pošto sam dobio reč, da zajedno s vama podelim i neka razmišljanja o perspektivi daljeg razvoja možda i poreskog sistema i pravca delovanja. Čini mi se da jedan od ključnih problema koje imamo danas u našem poreskom sistemu jeste njegova struktura koja bitno odudara od strukture poreskih sistema zemalja OECD i EU.
Biću jasniji, gde u strukturi poreskih prihoda, ne računajući doprinose, direktni porezi, a to su porez na dohodak građana, porez na dobit i porez na imovinu, učestvuju sa svega 22% u poreskim prihodima, dok na drugoj strani porezi na potrošnju, pre svih PDV i akcize, učestvuju sa 75%, što samo po sebi zvuči dosta i nepravedno i paradoksalno, i naravno nije to situacija danas, takva situacija je već godinama unazad.
I u vreme dok sam bio u poreskoj upravi, primera radi, direktni porezi u zemljama OECD iznose 53%, a porezi na potrošnju posredni 41%. Dakle, gotovo dvostruko više ili bezmalo dvostruko više se oporezuje potrošnja u Srbiji, odnosno ti prihodi učestvuju u našoj strukturi poreskog sistema više nego u zemljama OECD i zemljama EU.
Ovo govorim samo u prilog činjenici da mislim da svako povećanje poreza na potrošnju ne bi bilo možda dobro, jer će dalje produbiti ovu nesrazmeru u poreskom opterećenju, ali svakako da vidim mesta u povećanju direktnog oporezivanja, pre svega, mesta u povećanju poreza na dohodak građana, posebno velikih bogatstava, što je svakako naše zajedničko opredeljenje i mislim da i ministarka razmišlja o sintetičkom porezu i o progresivnom oporezivanju.
Oporezivanje potrošnje po svojoj prirodi ne ceni ekonomsku snagu onih koji plaćaju poreze. Dakle, svi građani plaćaju porez na potrošnju. U tom smislu je takva vrsta oporezivanja, koja ne uvažava u potpunosti ekonomsku snagu obveznika, manje pravedna naspram oporezivanja visokih dohodaka visokim stopama i posebno poreza na imovinu koji je kao poreski oblik prilično potcenjen.
Dakle, u Srbiji ima sasvim dovoljno bogatih koje treba oporezovati, njihovo bogatstvo je vidljivo i transparentno i čini mi se da je potreban zajednički napor parlamenta, a naravno i Ministarstva finansija, da ovo oporezivanje krene u punijem obimu.
Osim toga, iz ličnog iskustva jedan apel za ministarku da maksimalno učini napor da popravi materijalno stanje poreske uprave, posebno u smislu zarada i ostalih uslova mogućnosti za edukaciju. Verujem da ste svesni da je to neophodno. Zaista znam uslove u kojima rade ljudi.
To je potrebno naravno i u drugim mestima u administraciji, ali čini mi se da je poreska administracija po svojoj prirodi, po poslu koji obavlja, možda jedan od najbitnijih delova te administracije. U tom smislu svako poboljšanje njihovog materijalnog položaja i nivoa edukacije će doprineti i efikasnosti samog poreskog postupka.
Na kraju još i sugestija koja se tiče poreza i doprinosa na zarade. Mislim da je došlo vreme i da u narednom periodu svi zajedno takođe moramo da učinimo napor da dođemo do principa – nema isplate zarada bez doprinosa. Dok ne uspostavimo taj model nećemo imati disciplinu. Kad ga uspostavimo, imaćemo prilike da razmišljamo i o eventualnom smanjenju doprinosa i poreza na zarade.
Ukoliko to ne uradimo, zaista ćemo i dalje ostavljati ljude bez adekvatne zdravstvene zaštite i mogućnosti da im se overe knjižice, na jednoj strani, i neke koji će čekati na penzionisanje više meseci.
Siguran sam da vi o tome razmišljate, kao i čitava Vlada, i da polako izlazimo iz perioda kada je bilo potrebno biti možda blag prema velikim obveznicima, prema velikim društvenim sistemima koji su svakako u problemima, koje je na taj način možda i trebalo relaksirati, ali ono što mora da važi za sve, to je princip jednak odnosa prema svima. U tom smislu, ne treba favorizovati one koji ne plaćaju poreze na račun onih koji redovno izmiruju poreze, jer na taj način ih dovodimo u neravnopravan položaj.
Toliko sam imao da kažem o Zakonu o poreskom postupku i svakako da će naša poslanička grupa podržati predložene zakone.