Hvala, predsedavajući.

Zbog velikog interesovanja javnosti za današnju temu, ja ću izneti kratku analizu efekata reformi katastra od 2018. godine.

Naime, do početka primene zakona, znači do 1. jula 2018. godine trebalo je više vremena za rešavanje predmeta u odnosu na vreme potrebno nakon primene zakona. Na osnovu izvršene analize za prvi i drugi kvartal 2018. godine, utvrđeno je da je u prvom kvartalu rešeno ukupno 163.151 upravni predmet ili 91% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja predmeta iznosilo 7,9 radnih dana. U drugom kvartalu, rešeno je ukupno 129.117 upravnih predmeta ili 84% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja iznosilo 13 radnih dana.

Od početka primene zakona, u trećem kvartalu 2018. godine, rešeno je ukupno 108.866 upravnih predmeta ili 65% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja elektronskih predmeta iznosilo 5,3 radnih dana, a prosečno vreme rešavanja predmeta primljenih preko šaltera službe 11,5 radnih dana.

U četvrtom kvartalu 2018. godine, rešeno je ukupno 121.358 upravni predmeta ili 68% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja elektronskih predmeta iznosilo 4,7 radnih dana, a prosečno vreme rešavanja predmeta primljenih preko šaltera službe 10,6 radnih dana.

U 2019. godini rešeno je ukupno 506.961 upravni predmet ili 73% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja elektronskih predmeta iznosilo 6,7 radnih dana, a prosečno vreme rešavanja predmeta primljenih preko šaltera službe 11,1 radni dan.

U svom uvodnom izlaganju, predlagač izmena i dopuna Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, gospođa Katarina Rakić, ali i moje kolege iz SNS, gospodin Matić i gospodin Savkić, su detaljno govorili, obrazložili predložene izmene i dopune ovog zakona.

Želim da istaknem da u izradi pomenutih izmena i dopuna Zakona je učestvovao veliki broj stručnjaka iz relevantnih institucija i organizacija, kao što su NALED, takođe konsultovani su predstavnici velikog broja ministarstava i drugih državnih organa, uključujući i predstavnike Ministarstva pravde, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva finansija, Republičkog geodetskog zavoda, Poreske uprave, Kancelarije za informacione tehnologije za elektronsku upravu, kao i predstavnike Komora javnih beležnika, advokata i javnih izvršitelja, jedinica lokalne samouprave, posrednika u prometu nepokretnosti i drugih organa i organizacija.

Podsećanja radi, reforme katastra se sprovode od 1. jula 2018. godine, i kao što smo čuli ovo je druga izmena Zakona, prva 2019. godine i druga danas. Postavljamo pitanje, zašto se sprovode ove izmene i dopune Zakona? Zato što mi pratimo efekte i primenu zakona u praksi i zato što želimo da uočene manjkavosti, probleme i nedostatke želimo da u primeni zakona otklonimo, poboljšamo i unapredimo našu zakonsku regulativu, a sve u korist građana Srbije, tako da građani mogu na što jednostavniji, efikasniji i brži način da uknjiže svoje pravo svojine ili neko drugo pravo koje su stekli po različitim osnovama.

Smatram da je potrebno usvojiti ove izmene i dopune Zakona, koje osim stvarne i pravne sigurnosti, stvaraju uslove koji će u mnogome olakšati život i rad i građanima i privredi, pošto će ove izmene i dopune Zakona ubrzati dostavu i poboljšati dostupnost rešenja građanima, tj. klijentima ili strankama i povećaće pravnu sigurnost, u vezi sa konačnošću upisa.

Osim pomenutog, ubrzaće se i pojeftiniće se postupak upisa u katastar, što nikako ne treba zanemariti. Ali, naravno, doći će i do usklađivanja i sa drugim zakonima, tu pre svega mislim na Zakon o planiranju i izgradnji i na Zakon o ozakonjenju.

Na kraju, usvajanjem predloženih zakonskih rešenja, kojima se otklanjaju uočeni problemi u dosadašnjoj praksi i koji će ubrzati proceduru upisa u katastar nepokretnosti, imaćemo i pozitivan efekat na poboljšanje pozicije naše zemlje na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja ili Duing biznis listi budući da se ocenjuje i oblast upisa prava na imovinu, a nadam se da je svima nama to u interesu.

U danu za glasanje podržaćemo, mi iz SNS poslanici, ove izmene i predloge zakona. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Opšte je poznato da je večita dilema da li je ispravnija neposredna ili predstavnička demokratija, ali moderna civilizacija u 99% slučajeva je civilizacija predstavničke demokratije, tako da ne postoji iole ozbiljna zemlja na svetu koja u svoj parlamentarni sistem nije uvela predstavničku demokratiju.

Naravno, ima raznih modela i raznih oblika parlamentarizma i predstavljanja naroda u parlamentu, ali je nesporno da se ustoličila jedna praksa koja se primenjuje u većini zemalja.

U suštini, poenta predstavničke demokratije je da narod bira svoje predstavnike u parlamentu, koji će zastupati interese toga glasača, građana ili biračkog tela koji ga je glasao, ali suština je ista. Poslanik u parlamentu je u suštini glasnika birača koji su ga izabrali, a na drugoj strani, da bi se stvorili uslovi koji bi omogućili ulazak u parlament u svojstvu narodnog poslanika, neophodno je da se pređe određeni cenzus, odnosno da kandidat za narodnog poslanika dobije određeni broj glasova koji se najčešće iskazuje u procentima u odnosu na celokupno glasačko telo.

Do sada smo imali predviđenih 5%, ali smatram da je inicijativa predsednika države gospodina Aleksandra Vučića i SNS, da se smanji izborni cenzus sa 5% na 3%, i više nego razumna i poželjna, s obzirom na brojnost političkih subjekata u Srbiji, tj. brojnost političkih partija, snižavanjem cenzusa sa 5% na 3%, samo će se omogućiti ulazak u parlament što većem broj poslaničkih grupa, ali i predstavnika nacionalnih manjina, koji do sada možda i nisu bili predstavljeni na pravi način.

Snižavanje cenzusa će doprineti tome da u parlament uđe više ljudi sa različitim mišljenjima i idejama, kao i predlozima koji će, nadam se, biti na dobrobit svih nas.

U prilici smo da usvajanjem ovog predloga zakona omogućimo velikom broju političkih subjekata da se za svoje ideje i političke ciljeve i stavove bore i zalažu kroz parlament, a ne na ulici i tome sl. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Ja sam imala neke podatke koje želim da podelim sa vama i sa građanima, a ticali su prethodnog amandmana, tako da ću iskoristiti vreme da kažem nešto o licencama i o podacima vezanim za to.

Stupanjem na snagu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, 6. novembra 2018. godine, izdavanje licenci za odgovornog projektanta, odgovornog urbanistu, odgovornog prostornog planera i odgovornog izvođača radova, prešlo je kao što znamo u nadležnost Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Od preuzimanja nadležnosti i izdavanja ličnih licenci do 17. januara 2020. godine, Ministarstvu je predato 1.523 zahteva za izdavanje ličnih licenci za 13 stručnih oblasti. Doneto je rešenje o obrazovanju stručnih komisija za izdavanje licenci po stručnim oblastima, a 14. aprila 2019. godine je izmena rešenja.

Organizovan je rad stručnih komisija od polovine decembra 2018. godine, do sada je održano 98 sednica, stručnih komisija za 13 stručnih oblasti.

Broj zahteva za koja su doneta rešenja, iznosi 1.197. Za podnete zahteve za izdavanje licenci redovno se na nedeljnom nivou organizuju zasedanja stručnih komisija, tako da svi zahtevi koji pristižu se raspoređuju za preglede od strane komisija po stručnim oblastima, prema redosledu zasedanja i u dogovoru sa članovima Komisije.

Što se tiče velikih licenci, 2018. godine je izvršena vanredna provera važenja licenci za 101 privredni subjekat, koje su izdate u periodu od 2009. do 2015. godine, za 14 je utvrđeno da rešenja ostaju na snazi, a za 32 su izdata nova rešenja, a 54 privredna subjekta više ne ispunjavaju uslove za izradu tehničke dokumentacije i građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo.

Od januara 2018. do januara 2020. godine Ministarstvu građevinarstva je predato 339 zahteva. Ukupno je održano 25 sednica Komisije. Broj zahteva za koja su doneta rešenja iznosi 320.

Zahvaljujem.

Hvala.

Pošto već govorimo o amandmanima na izmenu i dopunu Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, želim da istaknem i neke podatke da je Dunavom i Savom u 2015. godini prevezeno 7.500.000 tona robe, u 2019. godini prevezeno je oko 14.000.000 tona, a 15.000.000 tona robe očekuje se do 2021. godine.

Što se tiče projektnih aktivnosti, posle 30 godina Republika Srbija ima značajne investicije u oblasti vodnog saobraćaja. Ukupna vrednost tekućih i planiranih projekata je 518,8 miliona evra. U fazi realizacije su sledeći projekti: hidrotehnički i bagerski radovi na kritičnim sektorima na reci Dunav u Srbiji između Bačke Palanke i Beograda. Očekuje se završetak radova 2020. godine u ukupnoj vrednosti od 9,3 miliona evra i sve to doprineće unapređenju uslova i bezbednosti plovidbe. Zatim, adaptacije brodske prevodnice u sastavu HE „Đerdap 1“, zatim, proširenje kapaciteta terminala za rasute i generalne terete luke Smederevo. Zatim, izgradnja nove pruge od pruge Mala Krsna-Smederevo do nove luke Smederevo. Zatim, privatizacija lučkog operatera luka Novi Sad. Zatim, vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata, međunarodno putničko pristanište u Zemunu.

Što se tiče planiranih projekata razvoja luka, u planu je izgradnja nove luke u Beogradu u vrednosti od 190 miliona evra, a rok za realizaciju je 2023. godina. U toku je izrada generalnog projekta i prethodne studije opravdanosti luke Beograd. Zatim, proširenje kapaciteta luke Sremska Mitrovica, zatim, proširivanje kapaciteta luka Bugojno i proširivanje kapaciteta luke Prahovo. Zahvaljujem.

Hvala.

Novina u našem zakonodavstvu je upravo ovaj zakon o hidrografskoj delatnosti, kojim se prvi put detaljno uređuju uslovi i način merenja vodotokova, potrebne kvalifikacije i kadrovski potencijal pravnih lica koja će se baviti merenjem, ali i prilika da se na pravi način utvrdi čime sve raspolažemo kada je u pitanju hidropotencijal naše zemlje.

Prosto je neverovatno da niko pre nas do sada nije to uradio. Tako da, predložena zakonska rešenja predviđaju da se izvrše detaljna merenja svih vodotokova, kao i rečnih i jezerskih dna, pristup obalama, mogućnost plovidbe i još mnogo, mnogo detalja koji nam u budućnosti mogu i te kako koristiti.

Takođe, činjenica je da pojedini vodotokovi često menjaju pravac kretanja. Reke se izlivaju, plave domaćinstva i poljoprivredno zemljište i nanose veliku štetu i državi i građanima.

S obzirom da se poslednjih godina intenzivno radi na izgradnji infrastrukture kroz Srbiju, mislim tu, pre svega, na autoputeve koje smo izgradili, koje ćemo tek da gradimo, potrebno je da precizno poznajemo teren sa svim pojedinostima vezanim za gradnju i precizni podaci koji se tiču upravo gradnje pored vodotokova pored kojih prolaze te saobraćajnice.

Takođe ćemo, između ostalog, preduprediti npr. i izmene projekata i izvođenje dodatnih radova, tako da, nadam se da usvajanjem ovog predloga zakona ćemo izbeći i ove moguće probleme u praksi.

Imajući u vidu činjenicu da je ovaj zakon i ovakav zakon novina u našem pravnom sistemu, ovo je dobar početak i ova Vlada i Ministarstvo pokazuju da se zalažu i za kreativnost, ali i za iznalaženje najboljih rešenja. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Ovde smo mogli čuti o deponijama šljunka i peska na našim rekama i htela sam da kažem, prema procenama Ministarstva građevinarstva, po osnovu pretovara robe na nelegalnim mestima, na godišnjem nivou gubitak je oko dva miliona evra, od čega 30% ili 600.000 evra ovog iznosa je gubitak budžeta, a 70% milion i 400.000 evra gubitak lučkih operatera samo po osnovu neplaćenih lučkih taksi i naknada od pretovara robe.

Ministarstvo građevinarstva je preduzelo sledeće mere. Izvršilo je identifikaciju svih nelegalnih lokacija na rekama gde se odvijala siva trgovina, ukupno identifikovano 147 nelegalnih deponija šljunka i pesma na obalama Dunava, Save i Tise. Zatvoreno je 30 nelegalnih pretovarnih mesta.

Osim toga, u saradnji Ministarstva građevinarstva i grada Beograda, doneta je gradska odluka o postavljanju privremenih deponija šljunka i peska na teritoriji grada Beograda, koja predviđa da se na 14 lokacija omogući rad privremenih deponija šljunka i peska, umesto sadašnjih 54.

Po isteku prelaznog perioda od šest godina i ovih 14 lokacija će morati da se relocira na…(Isključen mikrofon)

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, da podsetim, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, kao i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu u članu 3. odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope za projekat izgradnje Univerzitetske dečije klinike Tiršova u iznosu od 54 miliona evra.

Kao što smo imali prilike da čujemo, Univerzitetska klinika Tiršova je objekat od pre Drugog svetskog rata i namenjena je za lečenje i negu dece. Do sada je renovirana dva puta 60-ih i 90-ih godina prošloga veka.

Jedan od osnovnih problema za funkcionisanje sadašnje bolnice je nedostatak prostornih kapaciteta, zastareli i neefikasni sistemi za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, slabija zaštita od požara, zastarelo i neefikasno grejanje, previše pacijenata i roditelja ili staratelja smešteno u neodgovarajućim prostorima i premalim sobama, tako da je sve to doprinelo da dođe do zahteva za izgradnju nove zgrade i do otklanjanja pomenutih nedostataka.

Nova dečija klinika Tiršova 2 biće izgrađena u Deligradskoj ulici. Biće to potpuno novi objekat izgrađen po ugledu na najsavremenije bolnice u Evropi i svetu. Bolnica će imati preko 30.000 m2, sobe će biti jednokrevetne i dvokrevetne. Klinika će biti kompletno opremljena i zadovoljiće sve najmodernije standarde lečenja i nege sa najsavremenijom opremom.

Naime, ideja o novoj Tiršovoj 2 dečijoj klinici započeta je pre četiri godine i na njenoj realizaciji su zajednički radili predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, Vlada Republike Srbije, gradonačelnik Beograda dr Radojičić, kao i lekari i osoblje Tiršove, tako da ćemo imati zaista vrhunsku bolnicu za generacije koje dolaze.

Kroz zdravstvo se ogleda stanje u jednoj državi. Hoćemo bolje uslove za našu decu. Rok za Tiršovu 2 je kraj 2022. godina. Imaćemo potpuno novu bolnicu izjavio je jednom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Upravo mi danas govorimo o Nacrtu zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za izgradnju nove univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu. Na taj način smo i korak bliže realizaciji ovog kompleksnog projekta od nemerljivog značaja za sve nas, za naše mališane, za naše građane.

Izgradnja dečije Univerzitetske klinike Tiršova 2, ali i sve do sada što je urađeno u sistemu zdravstva, dramatično menja sliku srpskog zdravstva. To menja životni standard ljudi, svih naših građana kojima je pomoć, lečenje i zdravstvena nega potrebna i neophodna.

Od zemlje koja je 2014. godine imala ubedljivo najgore ocene po rezultatima Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa ENCI, 2012. godine naš zdravstveni sistem nije ni ispunjavao kriterijume za ocenjivanje u sklopu ENCI-ja, a danas smo po rezultatima ispred 14 zemalja EU pod istim uslovima. Ali, mi želimo da budemo još bolji, da idemo napred i da za par godina uđemo u prvih 10 u Evropi. To bi mnogo značilo za dalji napredak životnog standarda građana, za lakšu starost i za bezbrižno detinjstvo.

O tome kako vidimo naše zdravstvo u budućnosti, ministar Lončar je rekao, citiram: „Naša vizija zdravstvenog sistema je kristalno jasna. Želimo stabilan, efikasan i održivi zdravstveni sistem, sistem čije su usluge kvalitetne i dostupne svim građanima“. Kraj citata.

Ja kao dugogodišnji zdravstveni radnik srpskog zdravstva podržavam ovakvu viziju ministra Lončara.

U 2020. godini srpsko zdravstvo beležiće unapređenje rada domova zdravlja koji prelaze u nadležnost države, nastavak osavremenjivanja zdravstvene infrastrukture i opreme i zapošljavanje najboljih zdravstvenih radnika. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ja bih po amandmanu.

Naime, niški Istorijski arhiv datira još iz 1948. godine i smešten je u zgradi u Niškoj tvrđavi, a zgrada je izgrađena 1890. godine za potrebe kartografskog odeljenja srpske vojske u to vreme. Zgrada je 1959. godine proglašena spomenikom kulture.

U niškom Istorijskom arhivu u 907 fondova čuva se oko četiri hiljade dužnih metara arhivske građe, koja se ubraja u kulturna dobra. Ona obuhvata sve oblasti društvenog života – upravu, javne službe, pravosuđe, prosvetu, privredu, bankarstvo, društveno-političke organizacije, verske ustanove i organizacije, kao i značajne porodične i lične arhivske fondove.

U Arhivu se čuvaju i zbirke pozivnica, razglednica, čestitki, plakata, fotografija i zbirka varia. Najstariji dokument koji se čuva u niškom Istorijskom arhivu datira iz 1737. godine i radi se o bakrotisku.

Zašto je ovaj zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti značajan? Pa, značajan je zato ukoliko imamo u vidu značaj arhivske građe ne samo za istoriju, nauku i kulturu, već i za zadovoljenje potreba pojedinaca, odnosno građana koji na osnovu podataka iz arhivske građe ostvaruju i neka određena svoja prava. Naravno, neophodno je uređivanje ove materije u cilju očuvanja ovog kulturnog dobra.

Još nešto želim da kažem. Ministre Vukosavljeviću, vi ste jednom prilikom posetili grad Niš i rekli ste i izjavili da je Niš veoma agilna lokalna samouprava koja kvalitetno radi u oblasti kulture. Rekli ste da grad Niš ima svoju kulturnu atmosferu, bogatu tradiciju i brojne talentovane ljude u oblasti kulture. Ja želim da kažem da je to zaista tako. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju zadržati na Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji.

Naime, poštovani, iako nam je svima poznat nastanak i istorijat Miroslavljevog jevanđelja, iskoristiću priliku da kažem par reči o njemu. Naime, jevanđelje je rukopis koji datira iz oko 1180. godine, sa minijaturama izuzetne lepote i predstavnik je grupe iluminiranih rukopisa sa specifičnim stilskim ikonografskim odlikama koje su rezultat spajanja elemenata sa zapada, tu pre svega mislim na Italiju, i istoka, na Vizantiju.

Ovaj srpski rukopis sa konceptom dekoracije koji je zajednički kulturnom modelu pravoslavnih Slovena i sa stilom minijatura koji potiče iz srednjevekovnih centara prepisivačke delatnosti, zapravo je jedno od najvažnijih svedočanstava umetničkih uticajnih puteva koji su išli od zapada ka istoku i obratno.

Prvi je sačuvan srpski ilustrovani rukopis iz 12. veka pisan ćirilicom na staroslovenskom jeziku, ima status, kao što smo čuli, nacionalne relikvije i proglašeno je za nacionalno kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Miroslavljevo jevanđelje je ujedno jedna od najlepših rukopisnih knjiga sveta čiji je značaj verifikovan na globalnom nivou činjenicom da je od 2005. godine uvršteno u Unesko listu „Pamćenje sveta“ na kojoj je za sada samo 120 dokumenata od izuzetnog i globalnog, odnosno univerzalnog značaja. Ime je steklo po svom ktitoru knezu Miroslavu, bratu velikog župana Stefana Nemanje, pretpostavlja se da je pisano i ukrašeno u crkvi Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju, u njegovoj zadužbini, po svom sastavu jevanđelistar – bogoslužbena knjiga u kojoj su tekstovi raspoređeni prema čitanjima u toku crkvene godine. Tekst Miroslavljevog jevanđelja je pisan perom u dve kolumne, crnom bojom, a većina naslova crvenom. Knjiga sadrži, kao što smo čuli, 296 minijatura koje su crtane perom, a zatim bojane četkicom, crvenom, zelenom, žutom, belom bojom i ukrašene zlatom.

Posle skoro vek i po otkako je jedan list, i to broj 166, odnet u Kijev, a jevanđelje kao celina poklonjeno kralju Aleksandru Obrenoviću i sa Svete gore preneto u Srbiju, u prilici smo, odnosno pripala nam je čast da kao narodni poslanici izglasamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika umetnika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Ruskoj Federaciji. Sporazumom se predviđa da se taj list broj 166, otrgnut od celine, konačno vrati u otadžbinu.

Smatram da je ovaj sporazum od ogromnog i nemerljivog značaja, kako za našu kulturu, tako i za naš nacionalni identitet u celini. Nažalost, relikvije i umetnički predmeti koji su nastali u vreme, kada je Srbija bila srednjovekovna zemlja, su otimani, kradeni, preprodavani u bescenje i danas krase evropske i svetske muzeje, ili zbirke pojedinaca, kolekcionara, dok je nama ostalo predanja o tim i takvim predmetima i relikvijama, koje nismo bilo, ili nismo mogli, umeli da sačuvamo za sebe i za svoje potomstvo.

Nadam se da je prošlo vreme rastakanja svega što je vredno za našu kulturu, za našu istoriju i za naš nacion. Nadam se, takođe da dolazi vreme sabiranja i vreme povratka, svih relikvija i umetničkih predmeta u Srbiju. Neka ovaj sporazum bude prvi, ali želim i vama i svima nama, i svim budućim skupštinskim sazivima, što više ovakvih sporazuma i šta više relikvija i umetničkih predmeta vraćenih našoj zemlji Srbiji.

Na kraju, želim da dam i komentar u vezi skandaloznog tvita Vesne Pešić. To što je dotična uradila je, zaista moram upotrebiti ove reči, oprostićete mi, zaista je i grozno i odvratno i nedopustivo.

Ovaj tvit je jasan poziv na ubistvo predsednika jedne države, bez obzira šta ona misli privatno, njeni javni nastup se kosi sa zakonom. Niko nema prava da svoju političku nemoć i nesposobnost izražava na ovakav način i da želi da smeni legitimno izabranog predsednika države, pozivanjem na ubistvo.

Uostalom, ona i njeni saborci pokazali su prošlost, pokazali su da su jedino sposobni da upropaste državu, da ojade narod, sebi da naprave ugodu, pa kada im se to oduzme onda ne biraju sredstva da se vrate u fotelje i nastave tamo gde su stali. Zaista, skandalozno i bolesno.

Direktan poziv na ubistvo mogu da opišem samo tim rečima, mogu da se prenemažu i da sada glume žrtve, koliko hoće. Uzalud je, jer smo svi mi videli, svojim očima, kako pozivaju da se uperi cev u glavu gospodinu Aleksandru Vučiću. Nemam šta dalje da pričam o tome, sve je potpuno svima jasno.

U danu za glasanje podržaćemo sve predloge zakona, moje kolege iz poslaničke grupe SNS i ja zajedno sa njima u danu za glasanje. Zahvaljujem.

: Hvala.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene predstavnice Zaštitnika građana, želim da istaknem da Zaštitnik građana postupa u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata, kao i ratifikovanih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava. Zaštitnik građana ustanovljen je Zakonom o Zaštitniku građana, koji je donet još 2005. godine i upravo izborom svog prvog Zaštitnika građana, Republika Srbija se opredelila za razvoj demokratskih odnosa svih građana i vlasti, a krajnji cilj institucije Zaštitnika građana jeste da doprinese ostvarivanju sloboda i prava, principa jednakosti i očuvanja dostojanstva svih građana.

Zaštitnik građana i njegov tim posebnu pažnju posvećuju i zaštiti i unapređenju prava deteta, zaštiti i unapređenju rodne ravnopravnosti, zaštiti i unapređenju socijalnih i kulturnih prava, zaštiti i unapređenju prava osoba sa invaliditetom i starih lica, zaštiti i unapređenju ekonomskih i imovinskih prava, zaštiti i unapređenju prava na zdravu životnu sredinu, zaštiti i unapređenju prava pripadnika nacionalnih manjina, zaštiti i unapređenju prava lica lišenih slobode, zaštiti i unapređenju građanskih i političkih prava. Za dobar i kvalitetan rad Zaštitnika građana, naravno, potreban je i dobar tim saradnika.

Kada govorimo o političkim pravima, predsedavajući, dozvolićete mi da prokomentarišem i sledeće. Naime, svi smo upoznati sa činjenicom da je OEBS preko svojih komisija i analitičara izvršio analizu izbornih zakona i procedura u Republici Srbiji počev od 2003. pa do 2017. godine i izdao odgovarajuće preporuke po kojima ćemo postupiti jer nemamo nikakav problem sa time, a sve u cilju unapređenja izbornog procesa.

Svima nam je poznato da nam se bliže izbori na svim nivoima, na lokalnom, na republičkom i pokrajinskom nivou i mi želimo da dodatno učesnici izbora imaju najbolje uslove u izbornom postupku. Želimo da unapredimo sve zakonske i podzakonske akte koji se tiču izbornog procesa, ali i da upotpunimo zakone koji se tiču ponašanja i delovanja političkih funkcionera.

Sva četiri zakonska predloga koja su juče bila u plenumu imaju isti cilj, a to je unapređenje izbornog zakonodavstva i predstavlja jednu celinu. Takođe, želim da podsetim javnost da sistemski izborni zakoni nisu menjani i onakvi su kakvi su i bili i na izborima 2008. godine i 2012. i 2016. i 2017. godine i mi smo spremni da ispravimo slabosti koje su nasleđene. U svakom slučaju, nama je cilj i u interesu nam je da našem izbornom procesu ne može niko da prigovori ni u zemlji, ni van nje, jer nećemo dozvoliti da na predstojeću pobedu SNS i politiku našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića bilo ko baci i najmanju senku, neki nedorečeni zakonski tekst koji je usvojila bivša vlast, odnosno bivši režim ili izjava nekog opozicionara koji sanja cenzus.

Da se ne lažemo, svi mi to odlično znamo, pa čak i vrapci na grani da su sve ove preporuke izmena i dopuna zakonskih predloga usmerene samo protiv jedne osobe, a to je predsednik države gospodin Aleksandar Vučić. Zamislite apsurd, čovek sa svojim timom radi svakodnevno, danonoćno, radi na oporavku i preporodu naše zemlje koja je do 2012. godine bila jedna beznadežna, sumorna, besperspektivna zemlja i još da mu se zabrani da govori o rezultatima rada, što je dužnost i obaveza prema građanima. Zaista ne čuveno.

Želim još nešto da kažem. Pokušaj Boška Obradovića i njegovih malobrojnih sledbenika da nasilno provali u Narodnu skupštinu, koristeći zastavu Republike Srbije, je divljački čin nedostojno normalnog čoveka i pokazatelj kakvu Srbiju oni nude građanima i kako i na koji način ovi iz Saveza za Srbiju žele da dođu na vlast, a žele da dođu na vlast nasiljem, nudeći građanima vešala, silovanja, prebijanja, motorne testere, linčovanje, laži, nerede, krvoproliće, a ne normalnu i prosperitetnu Srbiju i ne normalan i prosperitetan život građana. Zaboravili su samo jedno – da je volja građana zakon i da će se na izborima građani izjasniti kakvu zemlju žele, a ja sam duboko sigurna u to da građani žele pristojnu, uspešnu, naprednu, modernu, prosperitetnu Srbiju, što svakim danom, delima dokazuje i radi predsednik Srbije gospodin Aleksandar Vučić i SNS.

U skladu sa svojom strukturom ličnosti, Boško Obradović na necivilizovan i agresivan način zloupotrebljava državnu zastavu što se graniči sa ozbiljnim poremećajem koji bi trebalo da bude adekvatno sagledan i sankcionisan, a izdaje se tobože za nekakvog ozbiljnog političara sa namerama da vodi državu. Da vam kažem kao lekar, neuračunljiv čovek ne može ni sebe da vodi, ni da brine o sebi, a kamoli da vodi državu i da brine o njoj.

Na kraju, čestitam predsedniku Vučiću, čestitam svima nama, čestitam građanima Srbije na zlatnoj medalji za zasluge od strane grada Atine koju je primio naš predsednik od gradonačelnika Atine, od naših grčkih prijatelja koji na taj način iskazuju svoje dugogodišnje prijateljstvo prema našem predsedniku i prema našem narodu. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Ja bih po amandmanu gospodina Marijana Rističevića. Tačno je da se država Srbija i svi to mi znamo suočava sa problemom sive ekonomije i sa problemom neformalnog zapošljavanja.

Naime, neregistrovane aktivnosti u značajnoj meri nanose štetu svim zainteresovanim akterima, pre svega zaposlenima, poslodavcima i samoj državi Srbiji. Sa jedne strane, neprijavljeni radnici su uskraćeni što se tiče osnovnih prava. Tu pre svega mislim na zdravstveno i penziono osiguranje, dok sa druge strane država nije u mogućnosti i u prilici da naplati poreze i doprinose.

Takođe, kompanije koje se drže slova zakona, tj. posluju legalno imaju znatno veće troškove poslovanja u odnosu na svoje konkurente i sive zone, tako da smatram da donošenje i usvajanje ovog Predloga zakona doprineće suzbijanju sive ekonomije, odnosno smanjivanju rada na crno ili će ga svesti na najmanju moguću meru, jer su do sada agencijski radnici bili neprepoznati i nevidljivi u sistemu radno-pravnih odnosa, tako da su bili podložni svim oblicima narušavanja i ustavnih i zakonskih prava iz rada i socijalnog osiguranja, jer su spadali u oblik rada na crno.

Na kraju, smatram da je u suštini donošenje i usvajanje ovakvog zakona jedini i najbolji način za rešavanje pomenutih problema. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege.

Postojeći Zakon o radu ne prepoznaje agencijsko zapošljavanje, već se bavi isključivo regulisanjem radno-pravnog statusa između poslodavca i zaposlenog. Iako Zakon o radu to ne reguliše činjenica je da agencijsko zapošljavanje postoji dugi niz godina u Srbiji, pa je i te kako potrebno da i ta vrsta radnog odnosa bude posebnim zakonom regulisana. Brojni su razlozi zašto imamo takvu potrebu, počev od toga naše zakonodavstvo želimo i hoćemo da uskladimo sa konvencijama koje je usvojila međunarodna organizacija rada, pa do toga da se spreči siva ekonomija, ali brojne zloupotrebe i eksploatacija zaposlenih, jer postoje i takvi primeri nejednakosti, diskriminacije i nelojalne konkurencije.

Naime, radi se o sledećem. Poslodavac kome je potrebna radna snaga i to ne za privremeno-povremene poslove već i za poslove koji se obavljaju neprekidno u okviru njegove delatnosti zaključuje ugovor sa agencijom i dogovara nadoknadu po zaposlenom koga će mu obezbediti agencija. Agencija angažuje radnike, ali ti radnici dobijaju samo minimalnu zaradu, tako da na taj način prihodiju i agencija i poslodavac. Poslodavac, tako što dobija jeftinu radnu snagu i jeftiniju od one koju sam zapošljava, a agencija zadržava proviziju. Onaj ko radi vrlo često i prekovremeno, znači radnik, zarađuje samo minimalac.

Česti su i slučajevi da i radnik kod poslodavca i agencijski rade isti posao u istim uslovima rada, a da je razlika u zaradi i prihodima višestruka u korist radnika koji je stalno zaposlen kod poslodavca. Tako je to iako Zakon o radu propisuje da za isti posao zaposleni moraju da budu isto plaćeni. Upravo zbog svega toga pomenutog, znači zbog nepravilnosti i zloupotreba koje su pričinjavane agencijskim radnicima, nadležni organi mnogo puta nisu bili u prilici da blagovremeno i na pravi način reaguju.

Donošenjem ovog zakona navedenim zloupotrebama se staje na put, pa će tako i agencijski radnici imati ista prava i uslove za rad kod poslodavca kao i jednaku zaradu, kao i radnici koji su direktno u ugovornom odnosu sa poslodavcem. Osim toga, donošenje ovog zakona doprineće i zaštiti i unapređenju uslova rada radnika zaposlenih posredstvom agencije, bolje uslove za bezbednost radu i zdravlje na radu, i primena ovog zakona doprineću suzbijanju sive ekonomije, odnosno smanjivanju rada na crno. Agencijski radnici imaće jednake zarade kao i radnici stalno zaposleni kod poslodavca neće više dolaziti do toga rada na crno, ili će svesti na najmanju moguću meru. Osim toga, agencijskim radnicima, budući da će imati izjednačene uslove, povećaće se životni standard i smanjiće se stopa siromaštva.

Na kraju, želim da osudim crtanje mete na čelo predsednika Srbije i nišanjenje puškom, kao monstruozni čin i pozivam sve državne organe, ali i novinarska udruženja da reaguju na ovakve bolesne manifestacije Đilasa i njegovih pajtosa. Zaista, ovakvu jezivu mržnju svaki normalan čovek će da osudi. Meta na predsednikovim grudima je u suštini meta u svakoga od nas, a mi to nećemo dozvoliti. Zahvaljujem.

Hvala predsednice, ja ću po amandmanu.

Kada govorimo o budžetu Ministarstva zdravlja ono se finansira kroz šest programa i to uređenje i nadzor u oblasti zdravstva. Procenat učešća programa u ukupnom budžetu Ministarstva zdravlja je 35,20%. Zatim, podrška ostvarenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja sa 32,68%, zatim sledi razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova sa 24,30% i nakon toga idu preventivna zdravstvena zaštita, razvoj kvaliteta i dostupnost zdravstvene zaštite kao i prevencija i kontrola vodećih hroničnih, nezaraznih bolesti.

U ukupnom budžetu Ministarstva zdravlja transferi RFZO čine 32,68% i povećani su u odnosu na 2019. godinu za milijardu i 250 miliona dinara i obuhvataju sledeće. Zdravstvena zaštita lica koja se smatraju osiguranicima po članu 16. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju, a to su lica za koje niko ne uplaćuje doprinose pa država uplaćuje, zatim, naknada zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Zatim, zdravstvena zaštita lica obolelih od retkih bolesti, sredstva u 2019. godini za ovu stavku su bili dve milijarde i 150 miliona dinara, a za 2020. godinu dve milijarde i 400 miliona dinara. Znači, biće veća za 250 miliona dinara. Podrška aktivnostima banke reproduktivnih ćelija u 2019. godini, nismo imali opredeljena sredstva, za 2020. godinu su planirana u iznosu od 100 miliona dinara.

Ministarstvo zdravlja pored izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih zdravstvenih objekata nabavke nove medicinske opreme i aparata intenzivno radi i na kadrovskom osnaživanju zdravstvenog sistema i na usavršavanju, odnosno odobravanju specijalizacija tako da je u poslednje četiri godine zaposleno u zdravstvenom sistemu Srbije, 12 000 zdravstvenih radnika je odobreno više od osam hiljada specijalizacija. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predloženi budžet za 2020. godinu nije samo razvojni, već je i socijalno odgovoran što je garant daljem privrednom i ekonomskom razvoju naše zemlje.

Imajući u vidu nasleđeno stanje u državi od prethodne vlasti, tu pre svega mislim na žuto preduzeće, posebno u zdravstvu, nasledili smo ekonomiju koja je bila pred samim bankrotstvom, zaduživanje krajnje nepovoljnim kreditima, kao i totalni haos u svim oblastima.

Trebalo je srediti stanje u finansijama, doći do pozitivne nule u svim oblastima, a onda krenuti napred. Od zemlje koja je bila na korak od bankrotstva, stigli smo do najuspešnije, najpoželjnije i najrazvijenije države na Balkanu.

Zahvaljujući teškim reformama provedenim od 2014. godine kada je predsednik Vlade bio sadašnji predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, koji je imao viziju, koji je imao hrabrost i koji nije krio od građana kakva je situacija u državnoj kasi, govorio je otvoreno, iskreno i dobio je ogromnu podršku građana da se sprovedu teške mere fiskalne konsolidacije, teške mere, vrlo nepopularne, kako bismo uspeli da izvučemo Srbiju iz ambisa i da svim našim građanima obezbedimo sigurnu budućnost.

Penzije, a i plate, čija je isplata bila ugrožena sada su redovne i rastu. Pretpostavljam da mnogi ljudi koji su moja generacija i stariji, pamte period kada, recimo, primite isplatu zarade a onda čekate po dva-tri meseca, neki i duže, da biste dobili novu isplatu zarade, pa onda užurbano zovu telefonima po Beogradu ali para nema. Hvala Bogu, pa to sada pripada prošlosti.

Beležimo kontinuirani ekonomski rast. Podignut je kreditni rejting Srbije i imamo bolji životni standard građana. Inflacija je najniža u poslednjih 50 godina. Srbija ima najstabilniji kurs dinara svih vremena i povećane devizne rezerve. Prepolovljena je nezaposlenost, Srbija je sada lider u stranim ulaganjima, otvoreno je veliki broj novih fabrika širom Srbije gde je zaposlen ogroman broj građana Srbije, a ne pamtim, recimo, da je i jedan predsednik toliko puta podsetio moj rodni grad Niš. Investicije su otvorene i u najmanje razvijenim opštinama. U Srbiji su posle 50 godina počeli da se grade autoputevi i u poslednje četiri godine izgrađeno je preko 300km autoputeva.

Što se tiče zdravstva, citiraću gospodina Aleksandra Vučića, ovo je iz njegovog ekspozea iz 2016. godine kada je rekao, citiram: „Zdravlje je na prvom mestu, novi plan za zdravstvenu zaštitu za vas i vašu porodicu. Naše zdravstvo pratile su brojne reforme, nerealizovani projekti, neiskorišćeni krediti i donacije, što je sve zajedno doprinelo da do 2014. godine srpsko zdravstvo bude smatrano najgorim u Evropi, sa najlošijim ocenama kvaliteta. Izazov je bio u proteklom periodu zaustaviti propadanje zdravstva u Srbiji. Ne samo da smo to postigli, već smo stvorili bazu za razvoj i napredak uslova lečenja kod nas. Stvorili smo uslove da naše zdravstvo bude brže, efikasnije i kvalitetnije“, kraj citata. To je zaista tako.

Srbija izdvaja velika sredstva za zdravstvo zato što želimo da naš zdravstveni sistem bude efikasan, lako i brzo dostupan svim građanima Srbije. Lečenje uz korišćenje najmodernijih procedura je naš strateški cilj. U tom pravcu pored izgradnje i rekonstrukcije postojećih zdravstvenih objekata, nabavke nove medicinske opreme i aparata, Vlada i Ministarstvo zdravlja intenzivno sprovode i politiku kadrovskog osnaživanja zdravstvenog sistema zapošljavanjem mladih medicinskih radnika i odobravanjem stručnog usavršavanja, odnosno specijalizacija.

Napraviću kratku komparaciju pošto radim 32 godine u zdravstvu kakva je plata nekada bila, a kakva je sada. Tako npr. u zdravstvenom sistemu Srbije 2009. i 2010. godine plata medicinske sestre na Klinici je bila 29.137 dinara, a sestre na intenzivnoj nezi je bila 30.159 dinara.

U 2019. godini plata je povećana u rasponu do 15%, od 8% do 15%, tako da će sada plata iznositi 50.000 dinara. Plata lekara opšte medicine, bez specijalizacije, 2009. i 2010. iznosila je 50.117 dinara, a 2019. godine 69.884 dinara. Specijalisti, lekari specijalisti su pre 10 godina imali platu 62.000 dinara, a u 2019. godini 87.776 dinara. Tako da se intenzivno radi i na finansijskom osnaživanju zdravstvenih radnika.

Po rezultatima, naš zdravstveni sistem sada je ispred 14 zemalja EU, pod istim uslovima. Izuzetno je važno da naši građani imaju dobre uslove za lečenje, da vide da je država odgovorna prema njima i da vodi računa o njima, ali da naš zdravstveni sistem i naši zdravstveni radnici rade u najboljim mogućim uslovima.

Što se tiče brojki, konkretno vezano za budžet Ministarstva zdravlja, o tome su detaljno govorile moje kolege i dr Laketić i dr Barišić. Ja ću sada samo zbog javnosti ponoviti – ukupan budžet Ministarstva zdravlja za 2020. godinu veći je za 73,38% u odnosu na budžet Ministarstva zdravlja u 2019. godini posle rebalansa.

Od ukupnog povećanja, Ministarstvo zdravlja, bez fondova i biomedicine, povećan je za 76,43%. Trebalo bi mi jedno dva sata sada da obrazlažem za šta je sve predviđen novac u budžetu Ministarstva zdravlja, ali o tome ćemo u raspravi u pojedinostima.

Srpska napredna stranka i ja zajedno sa mojim kolegama podržaćemo Predlog budžeta za 2020. godinu. Hvala.

Hvala predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, želim da kažem da su nadležnosti NBS brojne. Kada govorimo o NBS, želim da istaknem da ona učestvuje u izradi relevantnih zakona i propisa, koji između ostalog, imaju za cilj da smanje mogućnost pranja novca i finansiranja terorizma putem finansijskih institucija koje kontroliše.

U oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, Narodna banka Srbije ima dvostruku ulogu - kao regulator i kao supervizor.

Kada se saseku izvori finansiranja teroristima, onda im se suštinski umanjuje kapacitet za nasilno delovanje, odnosno za regrutovanje, obuku, nabavku naoružanja, eksploziva, dronova, najsavremenije opreme.

Zato je sprečavanje pranja novca temeljni stub uspešne borbe protiv svakog terorizma i ekstremizma. Zato je bitno da svaka država ima precizne, detaljne zakone, kojima se onemogućava dotok prljavog, tj. opranog novca teroristima.

Srbija je kao aktivni učesnik globalne borbe protiv terorizma u potpunosti posvećena tome da snažnim zakonima i njihovom primenom i realizacijom da svoj doprinos međunarodnoj borbi protiv terorizma. U tome je i uloga Narodne banke Srbije nezaobilazna i izuzetno, izuzetno važna.

Zašto govorim o terorizmu? Želim da podsetim još na par stvari.

Naime, ne prođe ni dan a da preko mas-medija ne dobijamo informacije o aktivnostima raznih grupa, pokreta ili pojedinaca koji preuzimaju odgovornost za žrtve koje se često broje desetinama, pa i stotinama. Jako je bolesno, drage kolege, da nazivi tih grupa često u sebi sadrže "oslobodilački" ili tome slično, tobože afirmativno, ali je činjenica da se radi o teškim i ogoljenim zločincima, koji pod raznim izgovorima, objašnjenjima i opravdanjima ubijaju nedužne ljude i predstavljaju rak-ranu moderne civilizacije.

Pod geslom da cilj opravdava sredstva, ali i da su im ljudske žrtve nebitne prilikom ostvarivanja viših političkih ciljeva.

Moderno društvo je primorano da strepi i očekuje napade, uglavnom u urbanim sredinama, na javnim mestima, u tržnim centrima, školama, verskim objektima, velikim autobuskim i železničkim stanicama, uglavnom pred velike praznike kada ima puno civila i uglavnom tamo gde nema onih koji bi na napad odgovorili protiv napadom. Znači, terorizam.

Posledice njihovih aktivnosti su vidljive i svima nama dobro poznate, posebno nama na ovom delu Balkana, nažalost. Setimo se samo brojnih pripadnika vojske i policije, koji su mučno ubijani na dužnosti širom Kosova i Metohije. Setimo se diskoteke „Pande“ u Peći 1998. godine, kada je stradalo pet srpskih mladića od zlikovaca. Setimo se brojnih civilnih žrtava i dece koja su stradali na kućnom pragu na žetvi i na ulici. Bez obzira koliko država ulagala sredstva i napore da se adekvatno suprotstavi ovom zlu činjenica je da je terorizam postao panplanetarni problem, tako da država kao pojedinac često nije u mogućnosti da se suprotstavi na pravi način. Zato je neophodna saradnja među državama i to dobro svakodnevna, sveobuhvatna saradnja.

Svi dobro znamo da teroristi međusobno se solidarišu, pomažu, shodno tome Vlade država moraju međusobno da sarađuju kako bi se uspešno borili protiv ovog zla. Naravno, to je nužnost i neophodnost.

Razmena podataka o kretanju pojedinaca i kretanju novca, praćenja aktivnosti grupa i pokreta i razmena podataka, kao i preventivno delovanje su neophodni kako bi se ovom zlu stalo na put i u tom kontekstu Narodna banka Srbije daje veliki, veliki značaj.

U danu za glasanje, poslanici SNS podržaće sve predloge zakona, sve predloge sporazuma, kao i reizbor za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.