Pre svega ovo je Vlada, baš koja je poštedela one najsiromašnije i što se penzionera tiče, 61% onih penzionera sa najnižim primanjima, nije im dodirnuto nijedno primanje ni za dinar, samo im je povećano, najnovijem povećanjem penzija. Kako je najavio predsednik Vlade, ako naši pokazatelji budu ovako dobri, kako u januaru očekujem da se nastave, imaćemo još jedno povećanje penzija i plata, ne znam za koliko, ali svakako ćemo imati i ove godine povećanje, ali ovog puta na realnim osnovama, tako da ljudi znaju da će nastaviti da ih primaju, a ne tako što će strahovati da li će ih sledećeg meseca biti ili neće biti.
Tajkuni su, dok ste vi upravljali ovom zemljom, bili u stvari pravi gospodari ove zemlje. Oni su bili ti koji su donosili sve propise, oni su bili ti koji su bili gazde, a građani su bili ti koji su primali onaj drugi deo po leđima.
Dakle, oni su, dok su građani postali siromašniji, oni su postajali bogatiji. Sada vidim nešto se bune tajkuni, oni vode neke proteste, oni plaćaju medije, oni utiču na to da ljudi imaju, da pokušavaju da stvaraju takvu atmosferu u javnosti. Zašto? Izgubili su svoje privilegije. Nemaju više novca.
Što se tiče okupljanja, prijava se podnosi pet dana da bi ljudi imali vremena da urade svoj posao, ne može se za dan ili dva organizovati bezbednosna procena, ne može se obezbediti dovoljno ljudi koji treba da dođu da obezbede skup, ne može se obezbediti adekvatna sudska zaštita. Morate da ostavite dovoljno vremena da se u nekom postupku donese odluka prvostepena, drugostepena, sudska zaštita, kako mislite da to uradimo u pet dana, ili mislite da se ne radi posao, pa da bezbednosne procene pišemo za sat vremena, da ljudima odobravamo, odnosno zabranjujemo skupove u roku od dva sata, pa to je nemoguće. Postoje rokovi koji su propisani ovim zakonom, koji štite građane.
Drugo, svako ko dobro planira, ako to nije spontano okupljanje, naravno, svako ko dobro planira ima sasvim dovoljan rok.

Mi, po sadašnjem zakonu, važećem zakonu, odnosno zakonu koji je suspendovan, imamo rok od osam dana. Mi ga sad smanjujemo na pet dana.
Šta je problem? Evo, recimo, vi prijavite skup 48 sati ranije i za 24 sata vam se obrati organ MUP-a i kaže – nisu se stekli uslovi, zabranjujemo vam skup. Vi ste žalite u narednih nekoliko sati, žalite se sudu i sud vam tek za 48 sati, recimo, donese. Znači, vi ste već 24 sata posle onog roka kada ste hteli, imate mogućnost da vam sud odobri okupljanje. Dakle, vi imate već nemogućnost da ostvarite svoje zakonsko pravo, plus što je prvi stepen je organ unutrašnjih poslova, drugi stepen je ministar i treći stepen sud. Dakle, tu prođe realno tri dana dok ne dobijete odgovore na vaša pitanja, što znači da vi već tim niste zaštitili podnosioca prijave skupa i on, čovek, može da dođe da zbog sudske zaštite, da dođe u situaciju da prijavi skup 48 sati ranije, ali da ne dobije odgovor u tih 48 sati, da ne može da održi skup.
Drugo, zaista, ja molim ljude da razumeju. Ako je to veći skup, vi morate da obezbedite dovoljne policijske snage koje će obezbediti taj skup. Te policijske snage nisu uvek npr. u Beogradu, ako je skup u Beogradu. Treba organizovati prevoz tih ljudi, planove njihovog angažovanja, sve ostalo. Drugo, morate da organizujete javni red i mir, preusmeravanje saobraćaja, sve to, i naravno bezbednosnu procenu koja mora da traje bar 24 sata u nekim izuzetnim slučajevima. Dakle, treba vam vreme da prikupite od BIA, od kriminalističke policije, Policijske uprave za grad Beograd, vojnih službi, sve informacije koje ukazuju na to da li postoji bezbednosna smetnja, teroristički akti i sve ostalo. Dakle, kompleksna je materija i bez obzira što ja razumem vašu dobru nameru, nemoguće je.

Jedan od razloga zašto je aktuelni zakon, odnosno prethodni zakon bio proglašen neustavnim bio je jer su u njemu bile norme koje predviđaju mesta na kojima je dozvoljeno okupljanje. Ustav, odnosno Ustavni sud je veoma jasan u svojoj izreci gde kaže da se zakonom može samo ograničiti mesto okupljanja, nikako propisivati gde je dozvoljeno okupljanje. Mesta koja su dozvoljena za okupljanje može eventualno da, u skladu sa zakonom, definiše organ lokalne samouprave, odnosno da i on definiše mesta na kojima nije dozvoljeno okupljanje. Znači, zakon ne može da tretira materiju gde je dozvoljeno okupljanje, jer ako imamo slobodno okupljanje onda je okupljanje dozvoljeno svuda.
Što se tiče prijave. Dakle, mi bismo neke građane onda doveli u neravnopravan položaj. Ne možemo ostaviti u Novom Sadu da se svuda prijavljuju, u Beogradu se ne prijavljuje, u Nišu, u Leskovcu, u Subotici, itd. Dakle, moramo imati jedinstven zakon. Imamo nešto što je potpuno jednako, važi. Shvatam vašu nameru, ali to bi onda bio prostor i za različite zloupotrebe, onda bi osim sindikalnih aktivista to koristili svi, a ako ne mora da se prijavi, a organizujete skup neke druge vrste, posle će pitati zašto niste, šta jeste. Ako policija nije reagovala, zašto nije reagovala. Naprosto zbog toga.

Ali, po zakonu svako rešenje ima dva sastavna elementa. To su izreka i obrazloženje. To mora po zakonu. Nije važno koji organ donosi rešenje. Rešenje to ima kao sastavni deo. Nema potrebe da to pišemo ovde. Naravno, da ne postoji rešenje u kome nema obrazloženja. Nemate takvu vrstu rešenja. Rešenje i imate izreku rešenje i potpis. To ne postoji. Nijedan državni organ ne može da ga izda po zakonu. Obrazloženje je sastavni deo rešenja. Ono mora da ga ima.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Po kom zakonu?)
Po Zakonu o opštem upravnom postupku, prosto je tako.

Sve bi to bilo dobro da nema onog dovitljivog duha našeg naroda, pa onda organizator nestane i ne možete više da ga nađete nigde, nikako, ni po koju cenu i on kaže – ja nisam primio nikakvo rešenje, meni ništa nije uručeno i on čovek nestane i nema mogućnosti. Time bismo malo izvrdali rešenje o zakonu.
Drago mi je da ste primetili da postoji ogroman demokratski duh ove Vlade, koja dozvoljava i prihvata amandmane narodnih poslanika koji deluju sa pozicije opozicije i takva vrsta delovanja prihvaćena od strane većine, koja to može da podrži. Tako nešto ranije nije bilo. Hvala vam na tome.

Po Zakonu o opštem upravno postupku mi smo u obavezi da imamo drugostepeno odlučivanje. Dakle, dvostepeno odlučivanje i vi faktički morate prvo da se žalite organu koji je doneo odluku, a onda imate pravo na žalbu sudu. Mi ne možemo da odlučujemo. Dakle, ovim zakonom ne možemo da definišemo, uređujemo rad sudova, odnosno vreme u kojem će oni donositi odluku, jer bi time faktički rušili njihovu nezavisnost. Oni imaju zakone po kojima rade i sud i u tom slučaju potpuno je samostalan u svom nezavisnom odlučivanju.
Mi imamo ovaj ovde model koji smo predvideli, jedini pravno moguć. Mogli smo da tražimo da su sudovi naravno reaguju, ali to onda ne bi bilo u skladu sa zakonom. Hoću da kažem, ovo je jedini mogući način da obezbedimo ustavnost i zakonitost i zaštitu.
Mi smo imali više rešenja koja su predviđali i različiti amandmani i zato sad vidite koliko recimo, kad se insistira ili javnoj raspravi nekim amandmanima da se skraćuje rok, rokovi se skraćuju, rokovi da se skraćuju rokovi prijavljivanja onda imate posebne mogućnosti da sve ispuni.
Mi smo stavili zakonski minimum i ovo će biti, vi ste u pravu, biti nategnuto, ali ovaj zakon o kome je potreban dogovor. Dogovor između policije, podnosioca prijave i svih ostalih učesnika, da ljudi shvate. Svakom je u interesu, a verujte policiji pre svih da svaki skup prođe mirno, bez stresa, bez trzavica. Taj skup je jedini uspešan skup.
Skup na kome dođe do upotrebe policije, do potrebe da se policija angažuje u sprečavanju sukoba je propao skup, ko god da ga organizuje. Mi moramo da imamo skupove na kojima vlada potpuni javni red i mir, jer to su skupovi u kome onda građani slušaju poruku, a ne gledaju te neke bočne manifestacije, da li je neko razbio nešto, da li se tukao, to nije dobra poruka za celu našu zemlju, ni za policiju, a ni za organizatore skupa.

Pa hajde kada govorimo o tom konkretnom skupu, to je bila direkta zloupotreba zakona, direktna i ako je grupa građana Beograda za sve prijavila skup nekoliko dana ranije, jedno 10 dana ranije pre održavanja skupa, uredna prijava skupa, uredna …
(Zoran Živković, s mesta: Nije tačno.)
Jedino ako vi imate neke moći predviđanja, viđanja itd.
Znači, uredna prijava skupa. To su se ljudi setili na vreme zato što su hteli da podrže to što se dešava. Na kraju krajeva, nisu oni koji su organizovali kontra skup mogli imati informaciju kada će biti polaganje kamena temeljca. To je mogao da ima samo neko ko je blizak organizatoru. Oni nisu mogli da znaju, pošto je cilj ovih koji su organizovali drugi skup bio da to bude u istom danu, oni svakako nisu odlučivali kada će taj dan biti, nego organizator, kompanija koja to radila, Vlada. To su bili ljudi koji su mogli imati saznanja kada će skup da bude. Samo oni su mogli imati ta saznanja. Apsolutno.
To što su se oni pojavili bez mogućnost, neko prijavi skup u određeno vreme na određenom mestu, ali vi hoćete po svaku cenu da na tom mestu i u to isto vreme organizujete skup, policija nije htela da ulazi u te političke igre i da pravi haos, dozvolili smo održavanje skupa, predvideli dovoljan broj ljudi da ne bude sukoba i oba skupa su održana.
Nadam se da više to nećemo imati kada se neko doseti i prvi organizuje i prvi prijavi, izvinite, svi ostali će morati to da poštuju. Više sreće u sledećem izvlačenju. Morate da poštujete ono što se neko dosetio. Setio se, prijavio skup, ostali mogu nakon održavanja tog skupa, narednog dana, prethodnog dana. U to vreme i na tom mestu neće moći dve iste grupe da organizuju.

Ko je hteo da izazove haos videli smo tog dana i to su građani Srbije dobro videli, a na kraju krajeva, vide dobro i građani Beograda.
Ja sam u ovom gradu rođen i živim 40 godina. Dobro sam prolazio pored tog smetlišta na kome se nalazi sadašnji „Beograd na vodi“, đubrište, pacovi, otpad, polupani neki vagoni, haos, katastrofa svih 40 godina. Moji roditelji pre toga su gledali. Znači, katastrofa.
Danas pošto to nije smetalo hiljadu godina, sada smeta što je neko to uzeo i lepo očistio, sredio, uveo u red i hoće nešto da gradi na tom delu i sada kada imamo konačno način da zaposlimo 13 hiljada ljudi u celoj Srbiji jer će toliko građevinske operative biti uključeno u to, ne samo u Beogradu, u celoj Srbiji, i kada ćemo dobiti nešto zbog čega će ljudi dodatno dolaziti u Beograd da vide i to nije nikakva fantazmagorija, pošto smo to imali u prvoj fazi – to se nikad neće desiti, u Srbiji nikada neće biti to izgrađeno, u Beogradu, ma kakvi, katastrofa.
Kada je počelo da se zida i kada su radnici tamo dan, noć i noću pod reflektorima rade, e, onda sada više to ne valja zbog onog ili ovog.
Međutim, neće niko zaustaviti progres u ovoj zemlji. Napredak, koliko god se opirali, žele građani Srbije, žele građani Beograda. Kao građanin Beograda, želim da ne bude više smetlišta u Beogradu, da bude lepih zgrada, da bude parkova, da bude asfalta i to je posao vlasti.

Naravno da su ovo sve potpune neistine i nikakvo arbitrarno ovde odlučivanja nema, nego kako se približava termin izbora, a mora da bude negde na proleće, raste i stepen nervoze.
Razumem to. Ima ljudi koji Narodnu skupštinu će moći da vide samo u onom slobodnom danu za posetu Narodnoj skupštini, kada se obilazi, a navikli su na određene privilegije, na dobre plate i na sve ostalo i onda ta nervoza se povećava.
Međutim, šta kaže član zakona o kome govorimo? Kaže da se javna okupljanja, šta kaže član 8. – okupljanje nije dozvoljeno kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih i bezbednost Republike Srbije, kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske i druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti, kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda i mira u većem obimu.
Dakle, policija je inače dužna da to radi. Ne mislite valjda da je normalno da vidimo skup na kome neko poziva na nasilje, na rušenje države, na lomljenje izloga, na paljenje zastava, na prebijanje ljudi, na drugačije mišljenje i da to policija sa strane stoji i posmatra. Naravno da neće da stoji i da posmatra.
Što se gospodina Vučića tiče, radio je mnogo toga u svom životu. Reći ću vam šta nije radio – nije krao i nije otimao, nije postao milijarder za vreme svoje vlasti, nije otimao od hendikepirane dece, nije uzimao ovoj zemlji za sebe, nego se trudio da radi svakoga dana da bi ovoj zemlji i njenim građanima bilo bolje. E, to je radio, a šta će građani o tome reći videćemo na izborima.

Pre svega, hoću da kažem da se ovde često manipuliše u Narodnoj skupštini netačnim podacima i podacima koji nisu utemeljeni u bilo kojoj statistici, niti u bilo kom realnom pokazatelju. Šta su realni pokazatelji? Realni pokazatelj je, recimo, broj ljudi, novoprijavljeni, koji su počeli da plaćaju penziono i socijalno osiguranje. To ne može da pobije bilo kakva politika, političar, ko god želi da omalovaži mora da kaže da neko ko sad plaća penziono i socijalno je novoprijavljeni čovek u sistemu osiguranja, odnosno novozaposleni radnik. I vi takvih imate u Srbiji, u poslednje tri godine, oko 90 hiljada. Da li su svi oni apsolutno novozaposleni? Sigurno da nisu, ima sigurno 10-ak ili 20 ili 30 hiljada ljudi koji su iz sive zone, a radili su negde na crno, nisu imali nikakvo zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje, nisu imali bilo kakvu zaštitu, niti je to tada nekoga zanimalo što oni to nemaju. Danas imaju uslove i danas boljom i ozbiljnijom organizacijom države su ti ljudi prijavljeni i oni sada imaju svoje plate, socijalno i penziono osiguranje.

Ali, otiđite u Krupanj, grad koji je bio zaista u jednom teškom i nezavidnom položaju i pre poplava, a posle poplava naročito. Imate kompaniju „Džinsi“ koja je došla i napravila fabriku sa 400 radnih mesta. Otiđite u „Džonson elektrik“, otiđite u „Svarovski“, otiđite tamo gde smo povećali brojeve zaposlenih, mogli su da ih povećaju i ranije, ali nisu hteli jer nisu imali dobre uslove od države, danas imaju, otiđite i vidite gde te fabrike rade, kako rade? Otiđite i vidite kako rade novi pogoni, otiđite i pogledajte kako se ti ljudi zapošljavaju.

Vi danas imate situaciju da imamo mnogo više ljudi koji su prijavljeni, imate situaciju da mi sa 26,5% padamo na 17,2% u smislu stope nezaposlenosti, što su ozbiljni pokazatelji po istoj metodologiji po kojoj su izračunavani u to vreme. Dakle, ova država ozbiljno radi na tome da poveća uposlenost u Srbiji, što se i te kako vidi.

U slučaju da neko pozove na nasilje, na urušavanje ljudskih i manjinskih prava, na paljenje grada, rušenje, znam da nekim poslanicima koji nisu iz Beograda prosto ništa ne znači što se nešto gradi u Beogradu ili ih ništa ne boli, ako se u Beogradu nešto pali, ali nas koji smo iz Beograda boli i raduje kada se gradi u našem gradu… U ovom gradu živi preko dva miliona ljudi, građana Srbije i mi se radujemo kada se nešto u ovom gradu radi, pošto i mi plaćamo poreze i želimo da se gradi u našem gradu, a što isto želimo i drugim gradovima.
Kada je naša Vlada sposobna da taj novac obezbedi i iz drugih izvora, a ne samo iz budžeta, pošto je lako bilo trošiti iz budžeta, pa imate deficit od 20%, onda je to pohvalno za našu Vladu koja to uspe bez deficita.
Što se tiče ovoga kada pozivate na nasilje, naravno da će vam policija zabraniti skup. Ne mislite valjda da je normalno, pošto član 8. striktno definiše pod kojim uslovima se može obustaviti okupljanje. Ne mislite da je normalno da pravite haos, da palite, da lomite, da pozivate na ubijanje drugih ljudi, a onda policajac izađe sa pisaćom mašinom, lagano vam skucka, i to vam preda. To je iživljavanje nad Srbijom.
Drugo, na vlasti smo već neko vreme, ja sam ministar preko godinu i po dana, koji smo to skup tako zabranili, gde smo to nekom onemogućili da se okupi, gde smo to građanima, koji su na miran način protestvovali, zabranili da to rade? Tamo gde to bude nasilno, tamo gde se bude tokom održavanja skupa pozivalo na ubijanje, na paljenje, na rušenje, na haos, na nestabilnost u našoj zemlji, to policija neće dozvoliti.
Još jedna stvar, to što se neko bavi politikom, pa je u opoziciji, ne može da mu bude zaštita od toga ako je bio korumpiran, ako je kriminalac i ako je tražio rušenje i paljenje.

Zato smo mi podržali otvaranje „Džonson elektrika“, i proširenje njihovih kapaciteta baš u Nišu, gde će i plate biti bolje, gde se školuju inžinjeri. Pa onda saradnja između osnovnovnih, u stvari srednjih škola, univerziteta i „Džonson elektrika“ da se mladi ljudi, koji završavaju te škole već upućuju na praksu u „Džonson elektrik“ i da već mogu unapred da obezbede zapošljavanje u tim firmama. To su prestižne, ozbiljne firme. Toga ranije nije bilo, to je tada bilo vrlo tanko. To je tada vrlo tanko bilo i onda je logično da Niš mora da naravno, bude i više zastupljen i ja se nadam da će i biti.
Što se tiče „Beograda na vodi“ to je mnogo više investicija stranog investitora. Jeste napravljen „leks specijalis“ ali koji će omogućiti prevazilaženje različitih birokratskih i administrativnih problema, da ljudi u Beogradu ne budu taoci toga što su sve vlasti pre toga bežale kao đavo od krsta za rešavanje bilo čega. Mi smo vlast koja je spremna da se uhvati u koštac i sa teškim problemima, koja je spremna da uđe u rešavanje i imovinskih problema i donošenje dozvola da se dozvole rešavaju mnogo brže i da građani ne čekaju i da imaju policiju koja je ozbiljna, koja je adekvatna, koja ima nove uniforme, e to su zadaci svake dobre vlasti.
One vlasti koje to nisu mogle, nisu umele ili nisu htele, meni je žao zbog toga, ali kada „Beograd na vodi“ bude i u drugim fazama rada, sada ćemo videti već prve zgrade koje izlaze iz temelja i to je dobra stvar. Imaćete priliku da vidite koliko će to uticati na porast BDP čitave zemlje, koliko će više turista dolaziti, makar iz ovog regiona da vide nešto što u njihovim gradovima ne postoji. I to će ostaviti, neki novac će ostaviti i u restoranima i u hotelima, u nekoj turističkoj industriji. To je dobra vest. Da ne pričam o građevinskoj industriji i bar 17.000 ljudi u ovoj zemlji koji će od izgradnje tog „Beograda na vodi“ moći da žive. Jer, ne dolaze tu neki stranci da grade, grade ljudi iz ove zemlje, grade firme iz naše zemlje. Novac je samo strani i to je dobra vest.

Ne znam kakve vam se zmije priviđaju, ja ih nisam pominjao, ali ono što hoću da vam kažem, sramota je što toliko energije ulažete u napade na „Beograd na vodi“, zato što je to dobra stvar za sve Beograđane i za sve građane Srbije.
To je dobra stvar za ekonomiju ove zemlje. Žao mi je što to ne razumete. Možda kada grad bude više poodmakao u izgradnji, kada budete videli koliki su konkretni benefiti, koliko se vraća, onda ćete shvatiti zašto je bilo dobro da Er Srbija počne da funkcioniše na boljim osnovama, a ne na onim na kakvim je recimo funkcionisao JAT, gde smo svake godine davali 20 do 30 miliona evra iz budžeta, svake godine, godinama, pa za 10 godina vam je to 200, 300 miliona evra, koji su bačeni u vodu i nisu donosili ništa. Pa vam je tada procenjena vrednost aerodroma bila ispod 100 miliona evra, jer niko nije sletao kod nas.
E, kad povećate kapacitet npr. Er Srbije, pa imate da vam se sada aerodrom procenjuje na minimalno 500 miliona evra, to je vrednost našeg aerodroma, pa imate mogućnost da ta Er Srbija postane, koja je u većinskom državnom vlasništvu, da vam nešto donosi a ne da ubacujete u nju, tako ćete videti i „Beograd na vodi“.
Što se tiče ove tačke zakona, sud odlučuje kolika je kazna, ne policija. Sud će odlučiti i ovo je usaglašeno sa Zakonom o prekršajima.
Druga stvar, neće policija zabraniti majkama, nikada, niti je ikada zabranjivala bilo kakvo okupljanje, niti nam pada na pamet, ali ako neko dođe i hoće da pali ovu zgradu Skupštine, ako hoće da pali porodilište, ako hoće tamo gde bebe rastu da baci molotovljev koktel na bebe, ne samo da će da mu zabrani skup, nego ima i da ih pohapsi. E to nećemo da dozvolimo, haos, nasilje, ljude na ulicama koji hoće nestabilnost ove zemlje. I to je smisao ovog zakona.

Ja ću vam pročitati, naravno pošto se ovde možda zbog ovih ili onih razloga stalno mešaju više stvari. Mi smo ovi zakonom dozvolili javna okupljanja tačka. Ovo je zemlja u kojoj su javna okupljanja moguća maltene na svakoj tački, osim ispred nekih strateških objekata, škole i obdaništa gde smo se, nadam se svi složili, da je nemoguće organizovati na normalan način. Oni koji se ne slažu mogu da glasaju drugačije naravno.
Ali, što se tiče prekida, odnosno ograničavanja slobode okupljanja koja je definisana u stavu 8, ja ću zbog javnosti to pročitati još jednom. Kada može da dođe do prekidanja skupa – kada postoji ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije, kada su ciljevi okupljanja usmereni na pozivanje i podsticanje na oružani sukob ili upotrebu nasilja, na kršenje ljudskih i manjinskih prava i prava drugih, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje, netrpeljivosti, kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanje imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda i mira u većem obimu.
Dakle, svi koji se negde okupe, nemojte kršiti zakon, nemojte nasilje, nemojte rušenje, nemojte paljenje, nemojte podsticanje na mržnju rasnu, nacionalnu i versku netrpeljivost i ne preti vam bilo kakva opasnost zabrane skupa, nikakva.
Ovim članom je dodatno zaštićen i organizator, jer čak i ako je organizator racionalan čovek koji sarađuje sa policijom, naravno ne na onaj način kako bi se moglo tumačiti, i pozove okupljene da se raziđu i oni kažu – nećemo da te poslušamo. Tada zakon mora da ima, država mora da ima meru kojom štiti građane od mogućeg narušavanja javnog reda i mira, nasilja, pretnji, paljenja i svega ostalog.

Te stvari u kojima vi imate iskustva, nadam se da ga neću steći. Što se tiče ovog, ne pravimo zakon ni prema vlasti ni prema opoziciji. Pravimo zakon za građane Srbije, zakoni su tu da se poštuju. Biće tako i kada SNS, taman da ja to u životu ne dočekam, ode u opoziciju ili da se to dogodi sada na prvim izborima. To će se dogoditi onda kada to građani Srbije budu želeli a ne bilo ko drugi.
Što se tiče odredbi zakona, još jednom kažem, tada o skupu o kome vi pričate nije doneta bilo kakva zabrana. Da je doneta zabrana i da je došao akt u kome se skup u ovom trenutku obustavlja i naređuje razilaženje svako nepoštovanje toga bi bilo protivzakonito. S obzirom da niko nije doneo tu zabranu u tom trenutku, mi nismo bili u bilo kakvom prekršaju, jer da bi se nešto prekinulo mora da postoji naredba. S obzirom da te naredbe nije bilo, nije bilo ni posledica.
Da li bi se desilo ovo ili ono, sad, šta bi bilo kad bi bilo. Što se tiče ovoga, mi upravo uređujemo situaciju da kada organizator pozove na razilazak, jer ovo je norma kada je organizator obavešten i on je pozvao na razilaženje. Dakle, organizator smatra da su se zaista stekli uslovi koji su predviđeni u članu osam da postoji bezbednosni rizik bilo kakve vrste i kaže – molim vas da se raziđete, neko iz skupa ko je došao, jer organizator ne mora kontrolisati svakog čoveka na skupu niti je to realno moguće i on kaže – ja neću da se sklonim, evo stajaćemo nas deset na raskrsnici i baš nas briga. Tada imate mogućnost da primenite određene zakonske sankcije.
U čemu je svrha svega? Ako svako može da radi šta god hoće, pa onda nam ne trebaju zakoni. Onda, ko je jači, ko je veći, ko je krupniji, ko može više, pa onda nema države, onda je anarhija. Mi uređujemo sistem, vas neko iz državnog organa obavesti u skladu sa zakonom da se skup obustavlja, organizator pozove, svi su dužni da postupe.