Poštovane dame i gospodo, slušao sam u nekoliko poslednjih rasprava i moram da ispravim tu jednu netačnu informaciju. Naime, ovde se govori o šest godina nečije vlasti. Moram da vam kažem, građani će se toga setiti, SNS na vlast je došla tokom leta 2012. godine. Ako uzmemo u obzir i predsedničke izbore, hajde da ih uzmemo u obzir, dakle, tokom leta 2012. godine. To je do ovog trenutka četiri godine i četiri meseca, dakle, ne može čak ni da se kaže četiri i po godine, daleko je od pet, a o šest ne može ni da se govori. Može da se govori o kalendarskim godinama, ali o šest godinu ni blizu ne može da se govori. Dakle, to je jedna informacija koja se plasira kako bi izgledalo, to je, naravno, stari opozicioni manir i to je sasvim u redu, to je legitimno, da izgleda da je to dugo, to je sad šest godina, 16, 666 i to je u redu. Ali, bilo bi dobro da se čuje šta je kritika ovog budžeta.
Dakle, kritika budžeta, izgleda mi kada slušam ovo kao da smo se vratili na onu sednicu o izboru Vlade, čini mi se da su iste primedbe, dakle, kao da se ništa promenilo nije, kao da je neko pomešao sednice. Nekoliko još važnih stvari. Prvo, kako je bilo ljudima koji su se zadužili sa kreditima 2009, 2010, 2011, 2012. godine? Kako je bilo tim ljudima kada su im za noć promenjeni uslovi, kada su dramatično skočili krediti, kada su njihove rate bile takve da su razmišljali hoće li im deca imati egzistenciju ako plate ratu kredita i da li ih je neko na to upozorio, da li im je neko za to vreme to kompenzovao? Da li je pokušao da im reši problem u 2009, 2010, 2011. i 2012. godini? Ja ću vam reći – nije. Nije ih interesovao ne samo onaj vlasnik kredita u švajcarskim francima, nije ih interesovao ni vlasnik kredita u evrima, niti sa klauzulom bilo koje druge valute.
Nikoga tada iz tadašnje Vlade, koju su činili oni koji danas to pokušavaju da spočitavaju ovoj Vladi, ne da ih nije interesovalo, nisu u Mikijevom zabavniku davali izjave o tome. Bežali su od toga kao đavo od krsta. Nikakvog ponašanja prema građanima. Apsolutno nikakvo, ništa. Nula, apsolutna nula. To su građani Srbije od tih vlada dobili.
E, sad da su samo nulu dobili, to bi možda bilo i dobro, nego su dobili ozbiljan minus. Ozbiljan minus pošto je tada abnormalno povećano zapošljavanje u javnom sektoru. Tada se dramatično zapošljavala vojska partijskih poslušnika, upravo tih stranaka i tada se broj zaposlenih u javnom sektoru povećavao do tih razmera da to Srbija više nije mogla da izdrži.
U vreme ove Vlade, za 55.000 ljudi, tačan je broj 55.785 ljudi je smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru, ali se povećavao broj zaposlenih u privatnom sektoru. Ministar Vulin je to dobro objasnio, jer su ti ljudi uplaćivali svoje doprinose. Ti ljudi uplaćuju doprinose i to je konkretan i egzaktan podatak, jer ili neko uplaćuje doprinose zato što radi ili neko hoće da to pokloni Vladi Srbije, a verujem da to niko ne želi, niko ne poklanja svoj novac.
Dakle, više ljudi zaposleno, mnogo više u privatnom sektoru. LJudi u javnom sektoru se sada ne zapošljavaju. Onda u to vreme kada nisu brinuli o kreditima ljudi i 2009. i 2010. i 2011. i 2012. godine, tada se zapošljavala armija stranačkih vojnika, stranka koji su tada činile vladu.
Što se tiče vojnika i policajaca, moram da vam kažem da oni vojnici i policajci koji rade na obezbeđenju državne granice u okviru združenih snaga vojske i policije, imaju posebne dnevnice, posebne nadoknade i ne primaju 75 dinara, oni primaju značajno veću cifru. Značajno veću cifru primaju koja je u rangu oko 1.800 dinara dnevno. Dakle, to je novac koji oni primaju, plus njihova redovna primanja, redovne plate i sve ono što imaju kao dodatak zato što rade duže.
Da li rade lak posao? Ne. Više puta sam to rekao i kao ministar unutrašnjih poslova. Mislim da ljudi u policiji i vojsci rade najteži zadatak. Rade najteže poslove, rade po svim vremenskim uslovima i dok mi svi sedimo ovde u toplim klupama i u parlamentu poslanici uživaju u dobrim uslovima, ljudi iz policije i iz vojske rade u teškim uslovima. Ali, ono što smo mi, za razliku od nekih prethodnih godina, kada su morali da čekaju, da strepe, da vam ne pričam kakve su situacije imali i vojska i policija u mnogim segmentima unazad deset godina, pogledajte kako su došli do toga.
Možemo da uđemo u raspravu o tome u kakvom su stanju bili i avioni i ratna vazduhoplovstva i oklopna vozila i borbeni oklopni transporteri i sve ono što je, da kažem, zatečeno, sve to i u kakvom je stanju danas, to nije ni za poređenje. Bilo je daleko lošije ranije, daleko lošije, daleko više eksploatisano i gotovo bez ulaganja, da smo mi došli dotle da nam ratno vazduhoplovstvo ima jedva nekoliko aviona koji mogu da polete, pa je ogromnim naporima Vlade od 2012. godine do danas to unapređeno na nivo da ratno vazduhoplovstvo može da funkcioniše. Govorim to zato što moj kolega Đorđević nije trenutno ovde. Izvinjavam se nisam ga video. Nisam ga video.
U svakom slučaju, ono što vojska i policija danas rade jeste za pohvalu i država se trudi da im da onoliko koliko može. Uradio sam i analizu povećanja plata ljudi koji rade u policiji, od onih koji imaju najniže plate do onih koji rade u specijalnim i posebnim jedinicama i njihova povećanja plata na godišnjem nivou će biti od 28-29.000 do 50.000 zaključno sa pripadnikom žandarmerije, čija je plata oko 80.000. Nisam uračunao plate nijednog starešine, jer i ti ljudi rade na terenu. To što su starešine ne znači da manje rade od ljudi koji su, da kažem, obični pripadnici policije i vojske. I ti ljudi rade na terenu i u vojsci i u policiji, njihove plate će biti uvaćane već za višegodišnje.
Kada se tome dodaju izdvajanja za PIO, što isto ide njima. NJima će za toliko biti uvećane penzije, za toliko će im biti uvećana socijalna davanja. Dobijete cifre na godišnjem nivou i do 100.000 dinara uvećanje. Dakle, nije ovo malo, ovo je uvećanje, ali je onoliko uvećanje koliko je Vlada mogla da izdvoji, ono što je na realnim osnovama. Ovo je ono što može da se izdvoji jer je država toliko zaradila ozbiljnim i odgovornim radom.
Zato, nadam se da ćemo čuti i neki konkretan predlog, da ćemo čuti i nešto što se tiče budžeta. Sve što sam do sada čuo uglavnom je kritika na koju svaka opoziciona stranka ima pravo, ali uglavnom je kritika koja nema nikakvu suštinu. O budžetu nisam čuo gotovo ništa, a čuo sam puno netačnih podataka i to me nateralo da se javim i javiću se svaki put kad neko bude iznosio podatke koji nemaju veze sa istinom. Hvala vam.

Samo da kažem vezano za obezbeđenje sportskih manifestacija pre svega u Beogradu. Recimo, poslednji derbi kada je rađen, radilo je obezbeđenje posebne jedinice policije Brigada beogradske policije, koja je jedinica iz Beograda. Dakle, ti ljudi žive, rade ovde i obezbeđivali su u sklopu svog radnog vremena, dakle, potpuno normalno. I trudimo se da smanjimo troškove upravo tako što ćemo angažovati jedinice policije teritorijalno i područno. Imamo mogućnost, za razliku od, da kažemo, od procene do procene, za svaku pojedinačno manifestaciju se radi bezbednosna procena i Direkcija policije odlučuje koje će jedinice i na koji način obezbeđivati, ali vidim da smo uspeli da postignemo dobar trend, da smanjimo broj angažovanih ljudi za obezbeđenje svih manifestacija. Dakle, MUP godišnje obezbedi oko 100.000 skupova. Kada bi 100.000 skupova, zavisi, nisu svi veliki, neki su manji, neku su veći, ali 100.000 manifestacija i skupova MUP obezbeđuje godišnje. Da li to uradi sa jednom pozorničkom patrolom ili to uradi sa hiljadu ili dve hiljade policajaca, to zavisi od bezbednosne procene.
Mi želimo da se mnogo više koncentrišemo na nabavku zaštitnih sredstava za pripadnike policije i tu smo poboljšali situaciju u prethodnim godinama. Prvi put nam se sada dešava, posle skoro osam godina, da ne pozajmljujemo ni štitove, ni pancire, ni zaštitnu opremu od drugih okolnih zemalja što smo radili u tim godinama. I mi pozajmljujemo, naravno, kada nam oni traže. Sada mi više to ne moramo da radimo, imamo dovoljno.
Naravno, nastavljamo uz pomoć Vlade i uz veliku podršku, da kažem, čitave Vlade i premijera investicije u zaštitnu opremu, jer hoćemo da policija ima dobru zaštitu, da ono što ljudi nose na sebi da bude i kvalitetna uniforma i dobra zaštita od svih vrsta ugrožavanja njihove bezbednosti.

Ovo je bilo interesantno zapažanje. Mene samo interesuje kako gospodin Milojičić komentariše stanje koje je on ostavio u budžetu. Dakle, to je važna stvar o kojoj treba da se razgovara.
Naime, opština Smederevska Palanka nije velika opština, ne spada ni u red najmanjih, ali nije velika opština.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Koliko ima stanovnika?)
Oko 50.000 stanovnika.
U svakom slučaju, ono što jeste važno, jeste da prosto dobijemo odgovor kako je moguće da je čovek ostavio javnu upravu, kada je voljom građana ove opštine promenjena vlast i kad on tu funkciju više nije obavljao, kako je moguće da je ostavio 820 zaposlenih na budžetu opštine, dakle, 820 zaposlenih u ovoj maloj opštini, i ono što je mnogo važnije, dugove od tri milijarde dinara, od čega je gotovo milijarda samo za struju. To vam je kao da se svakoga dana poslednjih deset godina opština zaduživala milion dinara dnevno. Svakog dana u poslednjih deset godina milion dinara dnevno. Toliki je dug.
Nažalost, jedina pozitivna stvar koju su finansijski stručnjaci mogli da kažu, jeste da je toliko zaduženje bilo da nisu mogli da uzimaju nove kredite, pa je to zaustavilo dalje zaduživanje. To je jedina pozitivna stvar koja je iz tog zaduženja mogla da bude, a ovo sam, nažalost, morao da izgovorim na ovakav način pošto prosto ne znam šta ti ljudi mogu da očekuju. U gradu je osnovano 19 komunalnih preduzeća, koja su uglavnom jedna za drugim išla u stečaj i svi su u blokadi u ovom trenutku. Ogroman rad i ogromne investicije će morati, ogroman posao će morati da se uradi da bi ova opština mogla da se vrati.
Tri milijarde dinara duga u jednoj maloj opštini. Tri milijarde, ljudi. Pa, mi pričamo o nenormalnim ciframa koje su ljudi ostavili. Prosto me to interesuje, zato što neko ko sebi daje za pravo da govori o budžetu Ministarstva odbrane, o budžetu Vlade, ko hoće da razgovara na ozbiljan način i da vodimo raspravu o tome kako država treba da ide dalje, treba to da pokaže svojim primerom. Treba da nam pokaže kako se rukovodilo tamo gde je ta osoba mogla da rukovodi, gde je mogao da pokaže kako se domaćinski, ozbiljno, kako se ulaže novac, da vidimo šta možemo da očekujemo od takvih predloga i kakvi su ti predlozi bili na mestima gde su ljudi koji to predlažu bili na vlasti. Ovi podaci su prosto neverovatni.

Ja ću samo veoma kratko.
Mislim da tri milijarde dinara novca građana Srbije uvek jesu tema i jesu tema jer su oni sastavni deo budžeta. Te dugove mora neko da plati. Te dugove mora neko da nadoknadi da bi građani Smederevske Palanke imali struju i vodu, da bi ti zaposleni u opštini primali platu, da bi se gradili putevi, da bi se asfaltirali atarski putevi, da bi se ispunjavale one funkcije koje opština ima, svaka opština, a ne samo ova.
Kada napravite tri milijarde dinara duga, to je nešto što je zaista za većinu predsednika opština nedostižna cifra u mnogim mandatima, ne samo u jednom. Mi smo ogromnim radom sveli na 650 zaposlenih, da kažemo da ti ljudi ipak nastave da žive i da funkcionišu normalno njihove porodice. Broj zaposlenih mora da se smanji za duplo od onog što nam je ostavljeno, a vi znate i sami kako se zapošljava u javnim preduzećima, u komunalnim preduzećima, u lokalnim samoupravama. Očigledno baš onako kako nam se spočitava, a mi pokušavamo da pokažemo da se radi potpuno suprotno.
Međutim, tri milijarde dinara jeste važno i tri miliona dinara je važno, a pogotovo kada govorimo o cifri koja izgleda kao da ste se deset godina zaduživali milion dinara dnevno. To je zaista, zaista neverovatno.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Ova odredba doneta je da bi se sprečile pre svega zloupotrebe koje su građani mogli da vide u prethodnom periodu, kad smo imali prilike da vidimo ljude koji su prikupljali sredstva na različite načine i na takav način dolazili do protivpravne koristi.
Ovaj zakon samo usmerava na način prikupljanja. Međutim, ono što je bilo karakteristično da nijednim drugim propisom ova materija do sada u poslednjih 50 godina nije uređena, nego ovim ovde. Kada bismo ovo izbrisali iz Zakona o javnom redu i miru, što mislim da možda nije najsrećnije rešenje, mi time ne bismo imali uređenu ovu materiju u smislu prikupljanja dobrovoljnih priloga.
Dakle, nemam ništa protiv da se donese novi zakon, ali smo mislili da ne bi bilo dobro da ostavimo državu bez uređene materije, makar kroz ovaj zakon kojim je bilo uređeno u poslednjih iks godina, od jula 1992. godine kada je ovaj zakon donet i nikome to nije smetalo od jula 1992. godine do danas.
Kada budemo uspeli da napravimo novi zakon kojim se posebno rešava materija, nemam ništa protiv da bude izbrisan iz ovog zakona u tom smislu.

Nažalost, to sa sadržajem amandmana i tekstom Predloga zakona nema apsolutno nikakve veze.
Da odgovorim onda na one stvari koje građani trebaju da znaju. U svakom slučaju, težimo onom uređenju zemlje koje neću dozvoliti korupciju i kriminal. Ja znam da je nekima odgovaralo takvo uređenje zemlje da može da se krade. U ovoj zemlji se više neće krasti i nećemo dozvoliti da razni mešetari koji prikupljaju ovo ili ono, da Bog zna sveti samo šta radi i da niko drugi ne zna kako prikupljaju taj novac i da ta deca kojoj je taj novac potreban, a prikuplja se pomoć za decu koja su obolela i u Britaniji, u Americi, u Francuskoj i u Nemačkoj, samo što se tamo zna kome to ide. U Srbiji se nije znalo.
Znaće se i kome ide novac i da li ga neko stavlja u svoje džepove i šta je posledica toga i kroz ovaj, ali i kroz druge zakone. Za razliku od onih koji su za kratko vreme ostavili Srbiju bez 400 hiljada radnih mesta, ova Vlada vraća radna mesta Srbiji. Konkretno, na ozbiljan način i nećemo više dozvoliti da zemlja živi od pozajmice, od milostinje, već od zdrave ekonomije, koja će omogućiti da se javni red i mir poštuju u Srbiji na način kako je to predviđeno. Hvala.

Kako je bilo dok su se neki brčkali, a na vlasti odmarali, spavali, otimali i krali od hendikepirane dece, to smo imali prilike da vidimo. Na žalost, to je proizvelo takve tektonske poremećaje za građane Srbije da će nam trebati još vremena da se od toga oporavimo.
Šta kažu građani Srbije i šta oni misle o svemu tome imaće prilike da kažu na izborima. Ti građani Srbije i njihov glas na izborima će pokazati kome veruju, ko su ljudi kojima žele da pruže šansu da vode Srbiju napred u budućnost, u izgradnju, u više radnih mesta i kome će da poruče da ne žele takvu politiku, to ćemo videti tada.
Ono što mogu da vam kažem u ime Vlade i u ime predsednika Vlade jeste da nećemo plaćati reket nikome. Ne nameravamo da se bilo kome dodvoravamo, da izdvajamo novac od građana Srbije i našu imovinu, da neko ne bi loše pisao o nama pa makar i izmišljotine, nećemo popuštati, borićemo se za građane, a ne za tajkune.
Ovom zemljom tajkuni više nikada neće vladati i dok je Aleksandar Vučić predsednik Vlade tako će biti.

Ovde se radi o širem tumačenju javnog reda i mira. Većina narodnih poslanika misli na situaciju kada je došlo do grubog narušavanja javnog reda i mira i potrebno ga je uspostaviti sredstvima prinude.
Dakle, to može da uradi samo policija, odnosno Komunalna policija u skladu sa zakonom i njihovim nadležnostima. Međutim, onde gde govorimo o prodaji alkohola licima pred sportske manifestacije ili prodaje maloletnim licima ili nadležnostima koje ima npr. poreska policija, ne radi se o primeni fizičke sile, nego o primeni mera i radnji koje mogu da dovedu do otklanjanja opasnosti od narušavanja javnog reda i mira. Zato se stavlja ova odrednica. Dakle, ne radi se o mogućnosti da neki drugi organi preuzmu ulogu policije, jer je to definisano i drugim zakonima, između ostalog i Zakonom o policiji.
Ne može se dozvoliti da bilo koji drugi organ učestvuje u merama fizičke prinude, jer je to jasno definisano drugim zakonima, ali mogu sprečavati i otklanjati moguće narušavanje javnog reda i mira kroz druge mere i radnje koje primenjujući dovode do toga.

Ovde imamo sada jednu situaciju da bi priroda ovog amandmana, odnosno ovog predloga mogla možda pre da se nađe u Zakonu o mirnom okupljanju. Ali, pošto ćemo doći u raspravi o tom zakonu do toga, imamo dve situacije.
Prvo, mi sada zbog postavke, zbog odluke Ustavnog suda i zbog toga što je to ustavno, naravno, imamo da, recimo, okupljanje građana u zatvorenom prostoru ne podleže prijavljivanju. Vi imate situaciju da se, recimo, može okupiti 50 ili 100 građana u nekom zatvorenom prostoru i da oni to ne moraju da prijave policiji. Kada bi policija bila jedina nadležan za održavanje javnog reda i mira, ona to u tim slučajevima ne bi mogla da uradi, jer prosto mi ne bismo znali da se taj skup održava, jer ti građani nisu ni dužni da ga prijave. Možete pozvati ljude u salu nekog bioskopa i napraviti tribinu, tu dođe do tuče i oni kažu – e, gde je policija da održava javni red i mir? Policija i ne zna i po zakonu više nije ni dužna da zna da se taj skup održava.
Međutim, imamo i situacije nekih sportskih manifestacija, gde postoji zakonom utvrđena redarska služba. Mi moramo imati i druge organe koji se bave time, jer naprosto ne može odgovornost biti samo na policiji, jer nema dovoljno policije da bude na svakom događaju, da bude na svakom mestu. Policija interveniše onda kada dođe do narušavanja javnog reda i mira i to je naša ustavna i zakonska obaveza, ali zbog toga smo predvideli da održavanje javnog reda i mira mogu raditi u različitim zakonom predviđenim okvirima i drugi državni organi koji su za to nadležni.

U smislu ovog zakona Narodna skupština nije javno mesto, pošto se ovde zna ko može da dođe i u tom slučaju nema odredbi o narušavanju javnog reda i mira.
Međutim, ono što je važno da bi ljudi shvatili, prva stvar, ne utvrđuje, kako kaže prethodni govornik, država tumačenje, utvrđuje ga Narodna skupština glasanjem o pojedinim zakonima i Narodna skupština je ta koja donosi zakon, a to što je napisano u zakonu dužni su da poštuju svi građani Srbije, bilo da pripadaju državnim organima ili da ne pripadaju nijednom organu pojedinačno.
Takođe, druga stvar je vezana za ove odredbe koje su definisane u članu 3. Vi imate, recimo, uznemiravanje javnosti vikom. Ne može doći do narušavanja javnog reda i mira ako neko nije uznemiren tom vikom. Može gospodin poslanik da stane na terasu i da viče koliko god želi, svaki dan da viče šta god želi, ako niko time nije uznemiren. Prođu ljudi i uopšte ih to ne dotiče. Prođu dalje i kažu – nije to za nas, mi nismo stručni da se bavimo time, niti možemo da izmerimo nivo, niti bilo šta slično, nismo uznemireni i nema narušavanja javnog reda i mira.
Dakle, ako neko viče, mora biti neko ko je uznemiren da bi došlo do narušavanja zakona u smislu definicije ovde. Ali, mi smo veoma pažljivo sedeli sa ljudima iz sudova i definisali kako da olakšamo da radi država, kako da olakšamo postupanje i svih drugih državnih organa, jer naprosto bez precizne definicije uvek je moguće da imate zloupotrebu. Na kraju krajeva, kada imate zakon koji nešto jasno govori, ljudi ne treba da se brinu, već treba samo da ga poštuju.

Zakon o javnom redu i miru ne definiše sve oblike koje definišu neki drugi zakoni. Vi za krivično delo uvrede imate poseban propis u Krivičnom zakonu, koji je u Glavi XVII krivično delo protiv časti i ugleda. Tu je definisano šta je uvreda.
Međutim, ono što je važno da ljudi znaju, ne definiše policajac to, policajac samo podnosi određeni izveštaj tužiocu koji kvalifikuje delo. Tužilac je taj koji kaže – na određenoj lokaciji dogodilo se to i to, pronalazim biće takvog i takvog dela ili ne pronalazim i nalaže dalje mere i radnje. Policajac to ne radi. On samo dokumentuje šta se dogodilo ili reaguje po prijavi određenog građanina, grupe građana ili neke organizacije i to predaje tužiocu. Tužilac određuje šta dalje sa tim, da li se desilo na ovom prostoru, da li je to krivično delo po jednom zakonu ili prekršaj po drugom, kvalifikaciju daje tužilac.
Mi samo definišemo ovaj zakon, kao Zakon o javnom redu i miru, da je, recimo, u ovom slučaju vika vezana za uznemiravanje građana, odnosno uznemiravanje u smislu javnog reda i mira, a ne u smislu, recimo, porodičnog zakona, gde se to može definisati kao krivično delo. U svakom slučaju, to je kvalifikacija koju će nam dati tužilac, a sud na kraju presuditi šta je od toga ili nije.

Suštinski nema ograničenje u prikupljanju, mi samo definišemo prijavu. Dakle, mi prijavljujemo, vi možete nastaviti prikupljanje sa novom prijavom na novih 60 dana. Naprosto postoje neke akcije koje traju toliko dugo da niko nije više siguran da li je potrebno za te ljude prikupljati novac, sa kojim osnovom, da li će se time narušiti javni red i mir, na kojim lokacijama, da li dolazi do organizacije ljudi.
Naprosto, ljudi pošalju samo mejlom još jednom papir, to je 20 sekundi posla na ovih 60 dana. Mislim da tu nema, pogotovo za ozbiljne i moćne organizacije koje toliko dugo postoje ne vidim da je njima problem da pošalju jedan mejl. To traje 20 sekundi, ali se time uvodi red.

Prihvatam ovaj amandman pošto preciznije definiše ono o čemu smo malo pre govorili i potpuno sam saglasan.
Kolege mi kažu da inače Crveni krst ima svoj zakon po kome deluje i oni rade u okvirima tog zakona, tako da se na njih to ne odnosi.
Definisaćemo, videćemo kako se definiše ovo vezano za dobrovoljno davanje, pošto je to potpuno naravno besmisleno da se to definiše i tretira na ovakav način.
Mislim da se ovaj zakon na to ne odnosi. Mislim da se ovaj zakon na to apsolutno ne odnosi jer se krv ne vadi nikada na javnom mestu na takav način da može, ali u svakom slučaju proverićemo i doći ćemo do najboljeg mogućeg rešenja, a vaš amandman prihvatamo.

Što se tiče tuče, mi ovim zakonom definišemo šta je to tuča. Tuča nije definisana ni jednim drugim zakonom. Drugim zakonima definisano je učestvovanje u tuči u kome je neko izgubio život ili su mu nanete teške telesne posledice i to je član 123. Krivičnog zakona, koji kaže – ko učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda, kazniće se za samo učestvovanje novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Dakle, ima i ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi, što je član 124. – ko se pri tuči ili svađi maši oružja, opasnog oružja ili drugog sredstva podobnog da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, kazniće se, itd.
Dakle, to su dela koja se definišu Krivičnim zakonom,. Zakonom o javnom redu i miru se definiše šta je to tuča i ovo je jedini zakon koji to na takav način definiše.

Mi srećom živimo u zemlji u kojoj više nemamo situaciju da ljudi ne mogu da se leče u svojoj zemlji, a da ministri odlaze van zemlje da se leče, pošto toliko imaju poverenja u zdravstveni sistem i toliko imaju poverenja u to što pričaju i obezbeđuju. Te vlade su tako radile. To se sada više ne dešava.
Ono što je dobro je da mi ne govorimo o ljudima koji pozivaju, dakle, ljudima koji dele na društvenim mrežama pozive da se pomogne u jednom humanom činu, već upravo govorimo o organizatorima. Dakle, organizatori prikupljanja pomoći, ne obaveštenja o pomoći, nego o pomoći.
Da bismo sprečili da neko ko šalje SMS-ove, pa se onda jave ti isti građani posle i dođu i kažu – izvinite, dali smo 100 dinara, 500 dinara ili već koliko su mogli da daju, gde je taj novac otišao, vidimo u novinama prevara, ovi uzeli, prikupili novac, nestali i niko više ne zna gde je to i kako je to prikupljeno.
Da bismo to sprečili imaćemo ona lica, dakle, mi smo ovde definisali da ona lica koja neposredno vrše prikupljanje, daju upravo da policija ne bi, ako je to u skladu sa zakonom, policija ne bi nosila prijave protiv onih lica koji u skladu sa zakonom to rade i imamo ona lica koja organizuju, što je logično da neko ko hoće da prikuplja humanitarnu pomoć, a da kasnije ne završavaju po naslovnim stranama medija, kako su tu pomoć stavili u svoje džepove, a ne za decu koja su obolela od različitih bolesti. Bolje da znamo ko su ti ljudi kad već hoćete da prikupljate novac, dajte ličnu kartu. Šta je tu strašno?