U velikom broju lokalnih samouprava je već uređeno. Znam konkretno za primer grada Beograda. Dakle, potpuno je definisano mesto na kojem je moguće javno izvođenje, podnesete prijavu organu lokalne samouprave, da li se radi o gradskoj opštini ili gradu Beogradu, oni vam odobre izvođenje i vi nemate nikakvu opasnost u tom smislu, ali onda se obaveste i građani.
Kada kažete – može da se desi da neko kaže, pa, nije taj neko marsovac, i to je građanin i to neko ko živi u ovom gradu i ko živi u bilo kom gradu, ko ima neka ljudska prava. Ne možemo mi određivati ko će da ima prava, a ko neće da ima prava. Izvinite, možda ima osmoro beba u kući. Da li biste vodili javnu kampanju kao političar protiv nekog ko ima osmoro dece i ko se požali na to ili biste odustali jer nije baš popularno napasti, recimo, roditelje osmoro dece? Ja vas pitam za konkretan slučaj.
Ako vi kažete da biste vodili kampanju protiv njih, da im se bude deca, a da neko ispred njihove kuće, ko nema nikakve veze sa filharmonijom, nego je juče uzeo neki instrument, stavio šešir i odlučio da prikupi neki novac, ali isto tvrdi za sebe da je umetnik. Dakle, samo hoću plastično da vam dočaram, ne može policija sve da reši. Nije policija ta koja odlučuje ko je umetnik, ko nije umetnik, ko svira na ovaj način, ko svira na onaj način. Zato smo napravili zakone u ovoj zemlji, da svi građani imaju pravo da se požale na buku, jer mi moramo da ograničimo ljudima koji misle da treba da stoje ispred vašeg prozora svaki dan i tako 24 sata i tako 365 dana u godini. I vi u jednom trenutku kažete – i ja imam valjda neka prava, imam prava da se odmorim, imam prava da nemam tu buku, imam prava da moja deca normalno žive. Ali, to ništa nije materija ovog zakona.
Mi smo ovim zakonom samo utvrdili kada neko dođe i prijavi uznemiravanje i da je došlo do ugrožavanja javnog reda i mira, tada se na njega odnose odredbe ovog zakona. Sve ostalo, baš ovo vezano za umetničke sadržaje definiše lokalna samouprava, a naravno da ćemo svi da se trudimo, i to je dobra stvar, to pozdravljam, svi treba da se trudimo da imamo više kulturnih sadržaja, naravno, ne samo na ulicama, već i u svim određenim prostorima koji su za to namenjeni.

Zato nam trebaju lokalne samouprave koje to mogu, i to je još jedan od način da pozovemo građane da kad biraju ljude koji odlučuju o njihovim lokalnim samoupravama razmisle o tome i uopšte nije važno iz koje stranke dolaze ti ljudi.
Kao ministru unutrašnjih poslova važno mi je da se sprovodi zakon. Kada lokalna samouprava odredi određeno mesto i na njemu dozvoli izvođenje, dozvoli održavanje skupova u tom i tom vremenu, kada bilo šta slično definiše, tu onda nema uslova za narušavanje javnog reda i mira. Na tom skupu se okupljaju ljudi koji su pozvani ili koji neograničeno mogu da se kreću na tom skupu, ako se radi o javnom mestu, i na tom mestu se odvija određena aktivnost koja ne uznemirava građane.
Naravno, vi ste u pravu. Mi smo takva zemlja. Nikad nije dobro svima i uvek će se neko i za najlepšu stvar na svetu buniti, ali to je pravo tog ko se buni i mi ne možemo da ugrozimo njegova prava, ali policija neće postupati, jer tada nije došlo do narušavanja. To što neko smatra, ne znači da su se stvorili uslovi. Naravno, uvek može da se konsultuje tužilac, da se proveri da li je došlo do ugrožavanja javnog reda i mira, ali kako smo mi definisali uz odredbe lokalnih samouprava… Mislim da je važno da se lokalne samouprave zovu da definišu ovo, kao što smo ih pozvali da definišu one odbore za bezbednost u kojima zajedno rade sa policijom. Kad sam postao ministar, možda je šaka opština imala definisane te odbore, a posle se bune što nemaju bolju komunikaciju da policijom. Napravite odbore, pa komunicirajte.

Ovo je ono o čemu smo raspravljali malopre, ali mi nije teško da ponovim. Dakle, lokalne samouprave su te koje definišu gde, na koji način i kako može da se izvodi bilo šta, pa izvođenje, da kažem, te neke vrste muzičkih performansa, ulični svirači koji sviraju na bilo kom mestu itd.
Ali, mi moramo definisati, ne smemo da ostavimo građane bez mogućnosti da zloupotrebu toga prijave, jer nema narušavanje javnog reda i mira ako niko nije uznemiren i ako to niko nije prijavio.
Zamislite da uzme neko 20 bubnjara i da krene uz vašu ulicu gore i dole i kaže - izvinite ovo je muzički performans, vi bi ste posle sat vremena, verovatno bi cela ulica zvala policiju i rekla - šta se ovo dešava dođite da intervenišete, a mi kažemo - nemojte, čekajte, pa ovo ne može da se tretira, kao narušavanje javnog reda i mira. Znači, vi ne smete da ostavite državu bez mogućnosti da reaguje na poziv građana. Građani su ti koji nas sve plaćaju, oni mogu da pozovu i da kažu- izvinite mi osećamo uznemirenje, narušavanje javnog reda i mira i država onda nema instrument.
Nikada niko nije došao da sklanja ulične svirače, pa imate i u Knez Mihajlovoj danas, bar jedno 20 takvih, niti ih ko sklanja, niti ima ko nameru da ih maltretira. Ali, znate da uzmu, baš ovakav primer kakav sam dao i da krenu da marširaju kroz ulicu, gde recimo imamo bolnicu, gde imamo školu, gde imamo pozorište, državi onda treba instrument, ne možemo mi onda da izmislimo instrument i da kažemo - evo sada nam se svidelo, intervenišemo.
Onda mi kažemo - član taj i taj zakona, gospodo molim vas napustite ovu zonu, ne možete ovde to da radite i to je to. Osim, ako nemaju urednu dozvolu, lokalne samouprave, koja kaže, izvolite ovde možete da izvodite šta god hoćete i onda nek rade šta god hoće.

Moram da kažem zbog istine, gospodin Vujović nije nikog uvredio, zato što se gospodin Vujović kao ministar finansija ove Vlade ponaša na način da obezbedi normalno funkcionisanje državnih finansija i da obezbedi da mi živimo od onog što zaradimo, da novac trošimo na odgovoran i na ozbiljan način. Mislim da to nema nikakve veze sa bilo kakvom uvredom, uvrede su bile ponašanje onih ministara koje su dovodile do toga da 400.000 ljudi ostane bez posla, da živimo od milostinje ili kredita preko 8-9%.
Ne možemo naravno brisati ovaj član. Naprosto je nepristojno, drsko ili bezobzirno ponašanje ili ponašanje kojim se narušava javni red i mir i ugrožava imovinu ili vređa moral građana. Odnosi se na ljudi koji recimo sada uzmu bezjbol palicu i krenu ulicom da lupaju vaše automobile. Ili ljudi koji se skinu, potpuno bez odeće hodaju ulicom. To su ljudi koji moraju biti sankcionisani, jer vređaju ili moral ili uništavaju imovinu ili krše javni red i mir u smislu odredbi ovog člana. Zbog toga bi bilo veoma štetno za građane Srbije da nemaju odbranu od takvih napada, već moraju imati instrument kojim se ovakva vrsta kršenja zakona sankcioniše.

Moram da kažem da ovo ima veze i sa drugim delima – ko izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj narušava javni red i mir kazniće se novčanom kaznom itd, ko vređanjem drugog ili vršenjem nasilja nad drugim i pretnjom narušava javni red i mir itd.
Ovo su dela koja u sebi sadrže i element nasilja i zato je važno da ih imamo. Zato je važno da imamo oštru sankciju i predviđeno je da se državni organi sa tim oštro obračunavaju.
Kada govorimo o ministru Vujoviću, ministar Vujović takve stvari nije govorio. Ministar Vujović je govorio stvari kako da uspostavimo sistem kako svako ko radi može da od toga što zaradi prima platu. Najlepše su lepe želje, jer vi ljudima kažete – ono kada smo bili na vlasti vam nismo obezbedili i sada ćemo u opoziciji da vam obećavamo i to nije racionalno i građani Srbije moraju da znaju da žive na realnoj politici, da ona vlast koja im nešto obeća to može da ispuni. Najlakše je sada u predizbornom periodu davati lažna obećanja, a onda kada prođu izbori reći – malo smo se šalili. To vreme smo imali da vidimo. Nismo se u njemu dobro provodili i sada moramo da radimo neuporedivo odgovornije i ozbiljnije i to ova Vlada radi.

Prvo, plate i penzije ste uzeli vi. Vi ste uzeli plate i penzije neodgovornom politikom kojom ste povećavali te plate i penzije u javnom sektoru abnormalnim javnim zapošljavanjem partijskog partijskog kadra, svim tim ljudima dali ogromne plate i onda se trudili da nam to predstavite kao najveće dostignuće, samo što niste uspeli da obezbedite da to održava privreda, nego su to podržavali krediti, to je održavalo ono malo privrede privatnih kompanije koje su propadale i zato je 400.000 ljudi ostalo na ulici, a onda je došlo dotle da više ni te plate i penzije ne možete da isplaćujete, pa smo zamalo ušli u bankrot.
Vi ste oteli građanima Srbije plate i penzije. Vi ste ti koji ste doveli do njihovog ekonomskog posrtanja.
Imali smo situaciju da ljudi na semaforima nisu mogli da stanu koliko im se ljudi hvatalo za kvake i brave i mole za neki dinar. Tako je to izgledalo nekad. Danas smo uredili da oni ljudi kao i u svakoj zemlji Evrope i u zemlji sveta, i u najrazvijenijim zemljama ima ljudi koji ne mogu za sebe da zarade dovoljno, da imaju čak i osnovno, ima u svim zemljama sveta, ali danas smo osposobili prihvatilišta, obezbedili socijalnu pomoć, obezbedili „Crveni krst“. Te institucije mogu da pruže ljudima dovoljno da imaju od čega da jedu, a ne da oni koji uzimaju i zloupotrebljavaju decu, žao mi je što vi ovde sa jednom potpunom lakoćom neodgovornosti govorite, nerazumevajući šta se sve dešava na ulici.
Ljudi zloupotrebljavaju decu, bebe, iznose ih na hladnoću. Da li mislite da oni to rade da bi zaradili neki dinar da nahrane tu decu? To rade zato da bi odneli nekom kriminalcu taj novac. Zato to rade i tada deca i te žene i svi ti ljudi koji se time bave. Čak 99% njih ne vidi ništa od toga. To je organizovano prosjačenje, kriminal koji ćemo morati da sprečimo na našim ulicima.

Hvala lepo.
Dakle, nije, kao što je to gospođa Stojiljković lepo rekla, nije zabranjeno prosjačenje, nego samo kršenje javnog reda i mira obavljajući prosjačenje, kao što je i potpuno normalno.
Važno mi je da kažem da iako su različite stvari izrečene, penzije za 61% penzionera nisu smanjene ni za dinar, a povećane su sada, prvi put, povećane za te ljude. Nedovoljno.
Možda će ljudi reći – treba nam još. Svakako da da, ali su prvi put posle dužeg vremena za 61% ljudima povećane penzije. Naravno, za onaj deo ljudi, za novih 20% kojima su minimalno smanjene, jedan deo toga je nadoknađen i za onaj deo ljudi kojima su nešto više smanjene vraća se jedan deo.
Takođe, kada MMF, Svetska banka, EU, Ruska Federacija, Kina i druge ozbiljne svetske institucije, države, sile i organizacije kažu da ova Vlada dobro radi, svakako ne mislim da, uzevši u obzir njihovu toliku različitost, kažu to zato što smo im mi nešto naročito simpatični, već zato što vide rezultate. Nažalost, rezultata u prošlosti, u pljačkaškoj politici, mogli su da vide i da osete građani Srbije. Sada vide kako se vodi politika na jedan odgovoran i ozbiljan način.

Prihvatam amandman.

To ste nas, gospodine Veselinoviću, pomešali sa sobom. To su bili maniri i ponašanje kako se to radilo nekad u prošlosti, pa to nisu mogli da urade na velikim stadionima gde se skupi pod 100 hiljada ljudi, pošto toliko sve te stranke zajedno nisu imali ni članova ni simpatizera, jedva su glasova toliko mogli da prikupe, pa se onda skandiralo na tim stadionima užasno nešto svima. To je užasno bilo pripadnicima te vlasti. Uglavnom, nisu smeli da se pojavljuju na javnim manifestacijama, pošto se nije čulo šta se dešava na stadionu od toga koliko su njima zviždali i šta su im izgovarali. Ne mislim da je to dobro i da je to pozitivno, samo tada su ti ljudi nazivani, to su bili dnevnici, naslovi, mediji, to su bili dnevnici kako se organizovalo, kakve su to horde, kakvi su to ovakvi, kakvi su to onakvi kriminalci koji se usuđuju da to izgovore. E, sada je to bogougodno.
Međutim, ta kampanja laži koja se vodi protiv SNS i ove Vlade očigledno ne daje rezultate i zato tolika nervoza. Naime, kada se kaže – podeljeno 16.000 karata stranačkim funkcionerima, prvacima, ljudima iz SNS-a, onda to služi kao kampanja do te utakmice i o tome se onda trubi 15 dana. Onda se jave neki ljudi, gledao sam, po društvenim mrežama i kažu – znate, nije tačno, ja sam kupio, bio sam tamo, kupio sam, nije to baš tako, a nisam simpatizer SNS-a. Onda kažu – jedan kontigent su pustili, većina je ipak tako. Onda dođu i vode slavodobitnu kampanju – evo, zvižde im u Areni. Pa, čekajte, jeste li lagali onda kada ste rekli da smo podelili svojima, ili kada?
Uglavnom, ta kampanja laži neće proći. Niti ćemo da plaćamo reket onim medijima koji protiv nas vode takvu kampanju, niti ćemo da popustimo, niti ćemo da se pokorimo. Vodićemo onakvu politiku kakvu smatramo da građani Srbije zaslužuju i zato ćemo da pobedimo, zbog građana Srbije i zbog budućnosti.

Ne znam ko se prepoznao, možda neko ko je tražio ukidanje ovog člana. Ali, što se tiče aktivnosti koje preduzima Vlada Republike Srbije i MUP, biće usmerene na način da zaštite građane od svakog lica koje se na ovaj način bavi uzimanjem njihovog novca, njihove imovine, koji se bave time da dođu do toga da ostanu bez radnih mesta, koji se bave time da ostanu bez svojih fabrika, koji se bave time da im se obećavaju kule i gradovi i da na kraju računaju koliko stotina ljudi dnevno ostaje bez posla, danas se mere ipak ljudi koji dolaze do posla.
Meni je drago, kao ministru, da vidim da se promenio standard kod građana Srbije i da oni danas traže više. Od prethodnih vlada nisu očekivali ništa. Bili su srećni kada su se tog dana vratili kući sa radnim mestom. Bili su srećni, danas nisam izgubio posao - nije loše, pošto su mnogi oko njih gubili posao. Danas ljudi ipak imaju viši standard i traže nova radna mesta, meni je drago.
Naravno, što se tiče aktivnosti koje sprovode ljudi u skladu sa zakonom, prikupljajući podršku za izbore u aktivnostima „siguran glas“, naravno, to mogu da rade one stranke koje su dobro organizovane, koje imaju dovoljno ljudi i koje nije sramota da se pojave ljudima na vratima. Znate, kada imate obraz, kada ste nešto uradili u toj lokalnoj samoupravi ili u državi ili bilo gde, odete kod ljudi na vrata i ne plašite se mišljenja ljudi šta će da vam kažu.
Ima onih koji ne smeju da odu na vrata, ne smeju da odu kod građana i zato im ne odgovaraju ni zakoni, ni bilo šta. Najbolje bi bilo kada bi mogao neko na neki drugi način da ih dovede na vlast, ali ne može, moraju građani. Zato svi koji su tražili, ne znam, vidim jedan deo histerije oko izbora, svi su tražili nove izbore. Sada imamo nove izbore, odnosno imaćemo ih. Na tim izborima građani će biti sudija. Jedva čekam dan posle, da vidim šta će mnogi da kažu.

Žao mi je što niste predložili veću kaznu, ja bih to prihvatio, ali nije predloženo.
Što se tiče amandmana koji ste vi predložili, mislio sam da je prethodni amandman naše koleginice Stefane Miladinović, bio precizniji, ajde da kažem jezički bolji, ali suština je ista. Dakle, mi sada kažnjavamo sve one koji učestvuju u tom procesu.
Naravno, mi smo pričali i Stefana je to dobro iznela, moramo da razmišljamo kada bude prošlo nekoliko meseci ili neko vreme, moramo da analiziramo rezultate ovoga, iz razloga što se nekada dešava da učinilac, korisnik i pružalac usluge se dogovore, ako znaju da će oboje da odgovaraju pred zakonom, onda će se lakše dogovoriti i teško ćemo naći svedoka koji će u postupku svedočiti i doći do neke krivične presude, odnosno prekršajne presude, zavisi šta je delo. U svakom slučaju mislim da nije loše da pokušamo, da pokušamo da pokažemo da se kao društvo tome suprotstavljamo.
Što se tiče svega ostalog, mi smo imali situaciju i dok ste vi bili ministar odbrane, da ste penzionisali jedan veliki broj ljudi, koji su veoma mladi otišli u penziju. Jedan od njih je i u ovoj sali, nije tu u ovom trenutku, ali jedan od njih je general Moma Stojanović, koji je sa 45 godina otišao u penziju.
Znate, ako me ubedite da je neko sa 45 godina života kao general otišao u penziju, a učesnik je rata i da ste time hteli da podignete borbenu gotovost vojske, ja u to ne verujem. Pogotovu što znam da od onoga što je napravljeno kao dogovor, pa su oni ljudi koji su prešli iz Ministarstva odbrane u MUP, ali Vojska je odbijala godinama da nam preda objekte, opremu i ono što im treba za rešavanje vanrednih situacija, tu vidim potpuno licemeran odnos i vidim da nikakve želje nije bilo da se to, gospodin Vukić je bio isto državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, pa i on može da kaže nešto o tome.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)

  Ovaj član zakona postoji od jula 1992. godine, s tim što je čak u prethodnom, odnosno važećem zakonu, predviđena kazna i za onoga ko ne upozori lica koja se nalaze u ugostiteljskom objektu da vrše narušavanje javnog reda i mira.
Mi smo to izbrisali, jer naravno, smatramo da to i po ovom zakonu koji predlažemo, ali naravno i logično, nije posao ugostitelja da on sprovodi zakon, odnosno da uspostavlja javni red i mir, on će pozvati policiju, ali kada dođe do narušavanja javnog reda i mira u ugostiteljskom objektu koji je zatvoren prostor i koji ne podleže prijavljivanju bilo kakvog skupa i po Zakonu o mirnom okupljanju, dužan je da, pošto nije javni prostor, obavesti policiju o narušavanju javnog reda i mira, jer, naprosto ako se onda dogode neke stvari, kršenje zakona, izvršenje krivičnih prekršajnih dela, a policija za to ne zna, onda naravno imamo veću društvenu opasnost i onda imamo kasnije i neželjene posledice po mnoge građane. Pogotovu što je to mesto okupljanja većeg broja ljudi.
Zbog toga smatramo da ovakva vrsta teksta, odnosno ovakva vrsta člana zakona treba da postoji da bismo stimulisali one ljude koji su vlasnici ugostiteljskih objekata, da kažu da je to njihova zakonska obaveza i da oni moraju da prijave takvu vrstu prekršaja.

Naravno, ne može se govoriti o privatnom obezbeđenju, već se može raditi samo o državnim organima koji su po zakonu nadležni za uspostavljanje javnog reda i mira.

Ono što je druga važna stvar je to što je do sada to bilo predviđeno Krivičnim zakonom. Dakle, vi ste do sada ovakvu vrstu prekršaja, odnosno krivičnog dela sankcionisali obaveznom krivičnom prijavom. Ja ću vam reći, 2010. godine je bilo 1094 ovakve krivične prijave. Godine 2011. je bilo 1009. Godine 2012. je bilo 918. Godine 2013. je bilo 890, itd.

Dakle, pada broj tih krivičnih prijava, ali i dalje su visok broj. Mi smo i smatrali da ovo ne treba da bude krivično delo. Nije smetalo ni vašoj vlasti ni onima pre vas, nije važno, nije to vaša lična stvar, ali nije smetalo ni vašoj vlasti da to bude krivično delo. Tada to nije bilo neustavno, tada je to bilo normalno da neko ko kaže nešto pripadniku komunalne policije, koja je uspostavljena u vreme vaše vlasti, ova u Beogradu, beogradska i najveći broj izvršilaca je uspostavljeno u vreme vaše vlasti, dakle od tih ljudi i nije smetalo da to budu krivična dela i danje ti ljudi gone krivično. I gonili su se krivično.

Mi sada predlažemo da se ne gone krivično, da to bude prekršajno, ali ne radi se to o uvredi, ovde se radi o potpuno jasnom, ne radi se to o političkom delu da vi kažete ministru. Vi ministru kažete šta god hoćete i to je praksa unazad od kako sam ja ministar, znam šta su sve ljudi izgovarali, pa nikome dlaka sa glave nije falila zbog toga.

Ali, ono što jeste, da moramo da omogućimo da ljudi, pre svega ja zastupam interese pripadnika MUP, ti ljudi u izvršenju svojih redovnih poslova u skladu sa zakonom, a veoma su striktno ograničeni zakonima šta mogu i kako da rade, da ti ljudi ne mogu da budu predmet uvreda, da ne mogu ljudi da ih na bilo koji način ometaju u izvršenju službenih radnji, zato što to i jeste želja države da imamo normalno društvo, a ne ono u kome policajcu možete da kažete šta god hoćete jer je to valjda dozvoljeno.

Ovde bi se radilo samo o prenormiranju. Zbog toga nismo, da kažem, definisali na ovakav način kako vi predlažete, zato što se Zakonom o prekršajima članom 231. definiše postupanje, odnosno privremeno oduzimanje predmeta i šta se sa njima dešava kasnije. A, Zakonom o policiji i ovim koji mi sada predlažemo, odnosno koji je u proceduri i onim koji je bio pre toga, se definiše način.
Dakle, mi smo kroz ta dva zakona definisali sve radnje vezane za privremeno oduzimanje predmeta, tako da kroz ovaj zakon nema potrebe da se to posebno definiše.

Meni se čini da je u predlogu zakona pojam socijalni dat kao širi pojam, kao nešto što bolje objašnjava i daje veću slobodu građanima, mada je ovaj zakon toliko širok i on kaže u svakom svom stavu – i drugih sloboda i pravo u demokratskom društvu. Dakle, data vam je mogućnost da se okupite zbog čega god želite, uopšte ne morate da definišete. Možete i bez povoda, bez razloga. Ali, mislim u ovom smislu socijalnih da je bolje, jer vi ste dali u drugom delu – socijalno-ekonomskih.
Ne mora biti usko vezano sve što je vezano za socijalni razlog okupljanja. Ne mora striktno i usko biti vezano za ostvarenje ekonomskih ciljeva. Može biti i za ostvarenje drugih socijalnih ciljeva.
U tom smislu mislim da je naš predlog bolji, da daje veću širinu i pravo, čak i u ovom veoma liberalnom zakonu i zbog toga nismo hteli da prihvatimo vaš predlog, ali mislim da se potpuno razumemo, suština je potpuno ista.