… reformiše, kada treba da se inovira dom za decu ometanu u razvoju, tada se uzimaju pare od građana Srbije, milion evra se uzme od građana Srbije i nema više ni para ni doma. Deca niti imaju gde da odu, niti koga interesuje, a ovde se drže tirade – hajde da uzmemo neki fond za neku decu, da pomognemo bolesnoj deci, pa ovde se uzelo milion evra od dece ometene u razvoju i uzeli su i stavili u džepove. Zato su podignute krivične prijave, zato su u toku sudski procesu, zato sud u ovoj zemlji odlučuje. Koliko god ja bio ljut, besan, koliko god mi ovo bilo teško da vidim, ovde sud odlučuje o tome.
To su bile reforme koje su dovele do toga da imamo 26% nezaposlenih, da niko u Srbiji nije razumeo da li ima budućnost u ovoj zemlji. Danas ljudi imaju budućnost, danas su ljudi u Srbiji normalni i pristojni ljudi koji hoće da rade i zato se zapošljavaju, zato otvaraju fabrike, zato danas stranci prepoznaju Srbiju, za razliku od tih vremena, kao mesto u kome postoji ekonomska i politička stabilnost, gde mogu da donesu svoj novac, da otvore fabrike i da građani Srbije imaju nešto od toga. Tako je to radila Vlada Aleksandra Vučića i tako to nastavlja da radi ova Vlada. Hvala vam.

Ovo što se medija tiče, to ste nas pomešali sa Đilasom. To je tako bilo onda. Devetnaest milijardi dinara od kako je čovek bio na vlasti, 19 milijardi dinara prometa firme, svaka čast. To je teško porušiti. Ne znam da li može prvih pet firmi u Srbiji da se meri sa tim. Firme, RTS, sekunde, puna kontrola. Znači, kontrola 100%. To je stvarno bilo teško ostvariti.
Ono što je druga stvar, samo molim ljude da nauče, istrage vodi tužilaštvo. Policija ne vodi istragu, to radi tužilaštvo i oni mogu dati informaciju, ukoliko to žele, dokle je neka istraga stigla, ko su osumnjičeni, kada se podnosi krivična prijava, jer je to posao nadležnog tužilaštva. Hvala.

Hvala.
Mogu da vam odgovorim jednim delom vezano za saradnju koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova imalo sa projektima i programima vojne industrije, odnosno namenske industrije, naravno i Ministarstvo odbrane.
Mislim da ministar Đorđević isto može, pošto je on do nedavno bio ministar odbrane, može dati više informacija o nekim pitanjima koje ste vi postavili.
Hoću da kažem da je bilo veoma važno, da kažem, i kada je naš današnji predsednik bio ministar odbrane i kada su započete suštinske reforme i kasnije nastavile, da kažemo kada je postao premijer, suštinske reforme vojne industrije. Imali smo dosta široke rasprave gde uložiti novac, jer je država sada uspela da stvori novac, uspela da stvori višak vrednosti, uspela da stvori suficit u budžetu. Mi smo pre nekoliko meseci, odlukom tada predsednika Vlade, danas predsednika gospodina Vučića, imali ulaganje od preko 50 miliona evra u različite fabrike namenske industrije.
Pre svega, bila je ideja da se poveća kapacitet proizvodnje u ovim kompanijama, jer mi imamo danas potražnju na tržištu. Postoji mogućnost da se proizvede i proda više pešadijskog naoružanja, više municije pre svega, minobacačkih i artiljerijskih granata, minobacačkih mina.
Naravno, ono što je veoma značajno i što je MUP u saradnji sa „Jugoimportom SDPR“ uradila, a to je modernizacija našeg postojećeg naoružanja.
Mi nažalost, tek danas posle mnogo godina, imamo mogućnost modernizacije oklopnih transportera našeg artiljerijskog oruđa i drugih sistema koji se koriste, naravno, delimično i u MUP, pa mogu da govorim o tome kada se govori o transporterima M11 i M15, koji su domaće proizvodnje. Oni su danas modernizovani, oni su danas klimatizovani i oni imaju dub sisteme spregnute vatre kojima se upravlja iz unutrašnjosti vozila gde strelac nije izložen vatri.
Novi sistemi, dakle, novi mitraljezi koji su montirani na njih 12, sedam milimetara , koji pružaju maksimalnu vatrenu moć u borbi protiv terorizma. Dakle, to je ono što koriste jedinice žandarmerije, naravno i jedinice vojske, ali žandarmerija koja je prva krenula u sistem ispitivanja novih vozila. Zatim, to je nakon razvijanja vozila „Lazar“, „Lazar modifikacija 3“ koji su isto ušli u sastav naoružanja MUP. I poslednje vozilo „Miloš“, koje je faktički u fazi razvoja i koje ćemo, takođe, iskoristiti za specijalne jedinice policije. To su veliki koraci koji su napravljeni.
Ministar Đorđević može mnogo više da govori, naravno i o „Nori“ i o „Alasu“ i drugim sistemima o kojima je on upoznat, koji nisu u naoružanju MUP. Ali, vidim kad razgovaram sa tim ljudima, i kada govorimo o zajedničkoj kontroli granica i kada danas proizvodimo bespilotne letilice, kada proizvodimo dronove, kada imamo mogućnost da našim sredstvima napravimo nešto što se koristi u vojnoj industriji, odnosno i u policiji i vojsci, to zaista čini da možemo da budemo aktivni u odgovoru na sva ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije.
Bilo da se radi o redovnim mirnodopskim aktivnostima u očuvanju bezbednosti na državnoj granici, bilo da se radi o sredstvima koja služe za odvraćanje od potencijalnog napada ili zaptivno bezbednosno delovanje u odvraćanju od bilo kakvog terorističkog napada, kakve smo nažalost imali u okolnim zemljama.
Danas, vojna industrija ima mogućnost da se razvija. Mislim da ovi momci i devojke koji rade tamo i koji daju ogromne rezultate u sistemu, mogu da pomognu u modernizaciji daljoj i vojske i policije i da budu jedno od privrednih oslonaca naše zemlje.
Na osnovu svega toga i na osnovu svega onoga što je Vlada učinila, mi danas imamo prostora i za to se zahvaljujem premijerki i predsedniku sa kojima smo razgovarali i koji su nam dali ogromnu podršku, danas imamo prostora za povećanje plata u bezbednosnom sektoru. Zbog toga će u narednoj godini pripadnicima policije i vojske imati 10% plata koje će biti veće.
To nije jedina stvar, zahvaljujući tome možemo da uložimo više sredstava u modernizaciju, možemo da poboljšamo i položaj ljudi koji rade u uniformi, koji rade danas najsloženije poslove, ne bih tu izostavio one ljude koje rade u civilu, a koji rade isti posao, mislio sam na istu stvar.
Naravno, ono što je veoma značajno to je da smo uspeli i mislim da je to sledeći dobar potez, da se razgovora o mogućnosti izgradnje stanova za pripadnike vojske, policije, BIA, mislim da je važno da tim ljudima rešimo stambeno pitanje jer je to dobro za sistem, za sve.
Iskoristio bih priliku da pohvalim i rad Ministarstva odbrane u Sektoru vojnog zdravstva. Veliki broj pripadnika MUP je imao prilike da vidi kakvo je lečenje na VMA. Imali smo prilike da budemo tamo u okruženju najboljih stručnjaka, da se našim ljudima pruži najbolja moguća nega i hoću da se zahvalim svim ljudima koji su radili, svim lekarima i profesoru Vukosavljeviću i celom timu VMA koji su pomagali da ovi momci i devojke dobiju najbolju moguću zdravstvenu zaštitu. Sve ovo govori koliko je napora uloženo u prethodnom periodu, da ono što je bila posrnula grana, nažalost, naše industrije, danas postaje budućnost našeg razvoja. Hvala.

Pre svega, kada se govori o bezbednosti koja se tiče i najviših državnih funkcionera, ali naravno i drugih ljudi u Srbiji uvek sam smatrao da je pogrešno kada se tako lako relativizuje i kada se tako lako to posmatra i pokušava o javnosti da predstavi, sve, kao neka šala, farsa i nešto slično.
Sećam se jednom prilikom dok je Boris Tadić bio predsednik Republike, bio je jedan incident sa njegovim vozilom kada je vozač, mislim da se prezivao Cimpl iz Američke ambasade, imao presecanje te kolone vozila. To je danima bilo, pokušaj ubistva. Taj čovek je proveo na robiji, u pritvoru je proveo, ne znam koliko, nekoliko meseci itd. Vrlo ozbiljna istraga da je država sprovodila, jer nije želela da dozvoli mogućnost da je tako nešto to stvarno bilo neki pokušaj.
Kada nađemo mesto kod kuće, porodične kuće, predsednika Republike, veću količinu naoružanja. To svakako nije šala i to svakako nešto što je ozbiljno i za bezbednosne službe i za, naravno, Ministarstva koja se bave i zaštitom predsednika, ali uopšte zaštitom bezbednosti.
I, čuo sam više puta tu medijsku konstrukciju, jer to treba da služi i ponavlja se ta mantra, o tome kada kažete vi ste šest godina na vlasti, mi smo pet godina na vlasti. Sada kažete, stalno ste pominjali državni udar. Nikada u životu nismo pomenuli državni udar. Nismo izgovorili državne udare, ali to služi dobro i onda će nam neko reći, ali to je pisalo u novinama. Pa, znate šta je sve pisalo u raznim novinama. Kada bih sada počeo da citiram šta je pisalo u raznim novinama, tako bih mogli do jutra da razgovaramo ako mislite da je to ozbiljan način razgovora. Hoću, evo, da vam pokažem šta sve pišu novine. Ali, ono što jeste važno da se svakom ovakvom slučaju poklanja maksimalno pažnju i bezbednosne službe rade istragu u onom konkretnom slučaju saslušano više stotina lica.
Šta je sve urađeno? Dokle je sve stiglo? Ja ne mogu da vam govorim svaki detalj, ali mi već godinama za razliku od nekih prošlih vremena kada su, nisam siguran da su bezbednosne službe u punom obimu i kapacitetu uopšte razumele, pošto mora da se sagledava regionalno, postojanje organizovanih kriminalnih grupa, njihov nastanak, koordinaciju i organizaciju i ulogu njihovih pripadnika sa naših prostora i u transportu droge iz Južne Amerike do Španije i distribucije u centralnoj Evropi, puteve tog novca, kao i naravno distribuciju tog novca u legalne tokove i pranja novca, pa i u našoj zemlji. I, to se događalo mnogo godina bez ozbiljnog odgovora države, i uopšte pitanje, nisam siguran, ne mogu da kažem, jer ne želim da kažem ništa loše o mnogim profesionalcima u policiji, ali mi se čini da mnogi nisu bili uopšte svesni dubine te organizacije i nisu imali uopšte jasnu ideju, bar sam to ja zaključio kada sam postao ministar, nije bilo jasne ideje kako da se tom sistemu suprostavi. Danas je u tom smislu situacija promenjena.
Mi danas u saradnji sa mnogim službama, da kažem regionu i u Evropi, pa i naravno Sjedinjenim državama. Mi imao dobru komunikaciju sa tim bezbednosnim službama upravo zato što ti pojedinci putuju u te zemlje, ostvaruju bezbednost interesantne kontakte, rade na svemu onome, da sada ne bih uzimao vreme.
Mi danas kao država imamo jasnu sliku ko su pripadnici pojedinih organizovanih kriminalnih grupa. Oni danas nisu takva vrsta bezbednosnog rizika po građane Republike Srbije, jer mi to ne dozvoljavamo. Oni ovde ne mogu mirno da šetaju. Mi im ne dozvoljavamo ni pet minuta odmora u kafani. Ne dozvoljavamo im. Policija ih hapsi, pretresa, ide na njihove kuće, ide tamo gde se kreću, zaustavlja njihove automobile, otvara ih, pretresa svaki milimetar. Ne želimo da im pokažemo da oni u Srbiji kao što su nekada mogli da voze crne džipove, niko nije smeo da ih zaustavi. Danas ih i te kako pritiskamo. E, danas ih i hapsimo.
Pogledajte broj, ali pričamo o ozbiljnim pripadnicima i ono što mi danas nazivamo kavačkim i škaljarskim klanom. Pogledajte ozbiljnim pripadnicima koji su poslednjih godinu ili dve dana, koji su privedeni i jednog i drugog klana i oni za koje se smatra da su ozbiljniji pucači. Ne mogu da uhapsim čoveka za koga nema trenutno dokaza, ne može policija, ne može tužilaštvo, prosto to ljudi ne mogu da urade, ne bi bilo zakonito. Mislim mogu da se privedu zbog nečega, ali ti ljudi bi bili oslobođeni, to bi samo nanelo štetu Republici Srbiji.
Kao što znate neki od slučajeva koje ozbiljno pratimo moraju da se prate i po šest meseci i po godinu dan, ako treba i pet godina da se dođe do onih koji su nalogodavci izvršioci. Ja sam i tada rekao, ako se sećate kada smo predstavili taj slučaj, kada smo u javnosti dali osnovne podatke da nije moguće, u svakom slučaju, da je ovo vrlo složen slučaj, jer smo očekivali da će biti veoma teško pronaći nekog ko je to oružje tamo ostavio.
Dakle, oni su to uradili svesno. Ja ne mogu da tvrdim da li je to bilo upozorenje, da li je to bilo ostavljeno sa namerom da se sačeka ili Aleksandar Vučić ili neko od članova njegove porodice. Dakle, dosta špekulacija u tom smislu koji ćemo moći da razrešimo tek kada budemo imali celu mrežu u rukama i da faktički saznamo. Pitanje, da li ćemo to moći? Ja ne tvrdim da mi imamo sva rešenja i da imamo odgovore na sva pitanja. Ali, vam kažem potpuno odgovorno. Ni u jednom trenutku, voleo bih da se tako nešto nikada nije desilo, kao ministar unutrašnjih poslova, kao prijatelj Aleksandra Vučića, voleo bih da se tako nešto nikada nije desilo, da uopšte ne razmišljam o tome. Ne njemu, nikome, nijednom čoveku u Srbiji.
Kada bih vam pokazao, ovde imam spisak bar pedeset prijava, različitih prijava ljudi, novinara i ljudi iz javnog života koje smo razotkrili, procesuirali, pronašli počinioce, podneli krivične prijave za mnoge su sudski postupci u toku. Nikada ne iznosim u javnost tu vrstu podataka o ljudima koji su trenutno bezbednosno ugroženi jer time razmišljam i o narušavanju njihove bezbednosti. Hoću da vam kažem, radi policija, intenzivno radi i rešavaju se mnogi slučajevi. Da li se reši sve? Ne reši se sve. Ne rasvetle se sva krivična dela, ali se razreši i rasvetli mnogo više nego ranije.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, pred vama se danas nalaze tri međunarodna sporazuma iz domena rada MUP. U suštini, to je jedan novi sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti, koji je potpisan 22. marta 2016. godine, jedna izmena sporazuma u policijskoj saradnji sa Bugarskom i ratifikacija Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala.
U našem sporazumu sa Vladom Savezne Republike Nemačke jača se saradnja sa ovom državom u oblasti bezbednosti, pogotovo u oblasti efikasnog sprečavanja i suzbijanja krivičnih dela, organizovanog i teškog kriminala, terorizma, kriminala u vezi sa opojnim drogama, ilegalne trgovine oružjem, kao i ilegalne migracije i krijumčarenja ljudi preko državne granice.
Potvrđivanjem ovog sporazuma mi suštinski uvodimo u instituciju saradnju koju ostvaruju nadležni organi navedeni u sporazumu, u kome su bliže definisane sve oblasti i ciljevi naše saradnje, precizirani oblici i organi nadležne saradnje.
Istovremeno, potvrđivanje ovog sporazuma omogućiće još jače, intenzivnije saradnju na putu evropskih integracija, odnosno dalju koordinaciju sa MUP Savezne Republike Nemačke, pogotovo kada se radi o poglavljima 23 i 24, imajući u vidu koliko je Nemačka uticala, da kažem, na metodologiju postavljanja pregovora vezano za ova dva poglavlja.
Primena ovog sporazuma uticaće na podizanje nivoa bezbednosti građana po ugledu na razvijenije države članice EU, doprineće većem osećaju sigurnosti kod građana zbog smanjenja broja krivičnih dela u oblasti terorizma, organizovanog i teškog kriminala, kao i krivičnih dela u vezi sa opojnim drogama.
Hoću da kažem da MUP dve zemlje imaju značajnu saradnju u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala. Imali smo nekoliko dobrih zajedničkih aktivnosti, zajednički istražni timovi radili su na više krivičnih dela i razbijanju organizovanih kriminalnih grupa koje su delovale na teritoriji obe države.
Podsetiću samo na septembar 2016. godine kada je razbijena jedna veća organizovana kriminalna grupa koja je trgovala različitim vrstama opojnih sredstava, što je naravno doprinelo značajnom povećanju bezbednosti građana i u Republici Srbiji i u regionu kada je zaplenjeno oko 300 kg kokaina i uhapšeno više lica među kojima su i organizatori ove kriminalne grupe koji su se nalazili na teritoriji Republike Srbije, pre svega u Zemunu.
Pored ovoga, Nemačka je jedan od najvećih donatora iz EU vezano za rad MUP i mogu da kažem da je ta donacija u periodu od 2008. do 2016. godine iznosila oko 435.000 evra. Tokom 2016. godine realizovana je donacija u vrednosti od oko 58.000 evra za MUP.
Takođe, realizovali smo više zajedničkih aktivnosti koje su uključivale mere podrške u obezbeđivanju zelene granice u suzbijanju ilegalnih migracija, prepoznavanje falsifikovanih dokumenata, podrška u oblasti obezbeđenja državne granice, borba protiv krijumčarenja ljudi, što je naravno doprinelo do stvaranja stabilne klime u obezbeđenju naše državne granice, ali obezbeđenju da nema incidenata tokom trajanja intenzivnog talasa migracija dok je kroz našu zemlju prolazilo nekad i po 15.000 ljudi u toku jednog dana.
Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske u policijskoj saradnji, originalni sporazum potpisan je 20. maja 2010. godine. Međutim, mi smo odlučili da pristupimo izmeni na inicijativu obe strane zato što smo tokom razgovora shvatili da je Sporazum predvideo da policijski službenici, koji rade na obezbeđenju državne granice, mogu da pređu državnu granicu samo na zvaničnim prelazima. S obzirom da su rute patrola nekada i po 50 km, to bi izazivalo dodatne troškove, manju efikasnost policijskih službenika u suzbijanju ilegalnih migracija i veće probleme na terenu u radu ljudi koji se bave ovim teškim poslom. Zbog toga smo pristupili, odnosno predlažemo izmene ovog Sporazuma koja predviđa da policijski službenici obe policije mogu preći državnu granicu Republike Srbije i Republike Bugarske i mimo državnih, zvaničnih prelaza, na zelenom pojasu u zajedničkim patrolama, dakle, radi se o zajedničkim patrolama, kada mogu efikasnije da se uključe u suzbijanje ilegalnih migracija, jer kao što znate, ne računajući bivšu jugoslovensku Republiku Makedoniju, preko Bugarske najveći broj migranata ilegalno prelazi u Republiku Srbiju.
Što se tiče saradnje, mogu da kažem da je saradnja sa bugarskom policijom izuzetno dobra. Preko 1.000 operativnih informacija se razmeni godišnje, što je dobar broj i pokušavamo da intenziviramo tu saradnju. Veoma dobro sarađujemo i u oblasti readmisije migranata koji ilegalno ulaze u našu zemlju, a koji nemaju pravo da zatraže azil na teritoriji naše zemlje ili u EU. Naravno, dobru saradnju imamo u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala, pre svega, šverca nezakonite robe, krijumčarenja ljudi i naravno narkotika.
Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske u saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, ovaj Sporazum potpisan je 7. novembra 2011. godine u Varšavi i omogućuje da se stvori osnov za efikasniju operativnu saradnju dve zemlje na suzbijanju organizovanog i drugih vidova kriminala. Ovaj Sporazum faktički ima poseban naglasak na krivična dela vezana za terorizam i njegovo finansiranje, ilegalnu proizvodnju i ilegalni promet oružja, trgovinu ljudima, seksualnu eksploataciju, protivpravno lišavanje slobode, ilegalno prelaženje granica i organizovanje ilegalnih migracija, kao i krijumčarenje robe.
Obavešteni smo od strane Ministarstva spoljnih poslova Poljske da su oni krajem 2015. godine završili sve procedure, unutrašnje procedure koje omogućavaju da se u postupak readmisije puste ovi sporazumi, tako da je danas pred nama naš deo posla, gde mi faktički ratifikovanjem sporazuma omogućujemo da sve ove zajedničke mere mogu da stupe na snagu.
Imamo dosta dobru saradnju sa Republikom Poljskom, pre svega putem Interpola. Razmeni se godišnje oko 280 informacija i naravno da će ova saradnja i u budućnosti, imajući u vidu koliko je, čini mi se, na teritoriji Evrope prepoznato, zajednička saradnja u oblasti unutrašnjih poslova, pre svega u borbi protiv organizovanog kriminala, prevencije terorizma i šverca narkotika, ali i kroz finansijske istrage koje su suštinski značajne, jer novac za finansiranje organizovanog kriminala najviše dolazi od droge, kao i mogućnosti saradnje sa nadležnim tužilaštvom kroz zajedničke istražne timove. Takva vrsta saradnje nastaviće se i sa Republikom Poljskom. Zbog toga mislim da će usvajanje sva tri sporazuma omogućiti da Republika Srbija bude efikasnija u suzbijanju svih vidova kriminaliteta, ali i međunarodne saradnje u kojoj ćemo pomoći i drugim zemljama. Hvala.

Gospodine predsedavajući, teško je odgovoriti kada nažalost imate toliko dezinformacija, toliko stvari koje su potpuno van istine, koje su potpuno van dnevnog reda, kao što ste imali priliku da vidite da kad god nema argumenta onda se pominje ime ili brat premijer Vučića, bez ikakvog dokaza, samo kao pokušaj kriminalizacije tog čoveka, a da se pri tom ne pruži nijedan dokaz, da se ne kaže nijedna stvar, nego se kaže – onda ćemo to videti.
Zamislite kada bih ja za nekoga u ovoj sali rekao – znate, možda on diluje drogu, ali videćemo. Na šta bi to ličilo? Zar na takav način ozbiljan može da se vodi rasprava u ovom domu?
Druga stvar, govorilo se o izborima. Šta je problem, izvinite, sa izborima koje je opozicija tražila toliko puta? Toliko puta zahtevi – hajde da proverimo narodnu volju, hajde da idemo na izbore. Valjda se u demokratskom sistemu izbori cene. Provera narodne volje nikada nije pogrešna. Narod kaže šta misli.
Ja znam šta je problem sa izborima. Problem je kada neki kandidati dobiju od 0,32%, 1,12%, 1,15%, 1,04%, 2,29%, 4,48%, 5,56% i onda kada najviše rangirani opozicioni kandidat dobije 16,36% a Aleksandar Vučić dobije 56%. Onda je to problem i onda su valjda krivi izbori, ili još bolje, kriv je narod, narod je kriv zašto narod glasa na takav način, ko je uopšte dozvolio narodu da tako glasa. Onda treba da idemo na nove izbore. Kaže – hajde da idemo na nove izbore. Onda dođemo u parlament a oni kažu – pa vi se bavite izborima. LJudi, vi ih tražite non stop. Vi tražite izbore non stop i mi uporno izlazimo na izbore, uporno izlazimo na te izbore.
Što se tiče sporazuma moram da kažem narodnom poslaniku da sporazum nije stupio na snagu pre nego što ga usvoji Narodna skupština. U tome je suština, da su sporazumi stupili na snagu ne bi bili danas pred nama. Oni su pred Narodnom skupštinom da Narodna skupština odluči hoće li stupiti na snagu. To je suština.
Ne možete nazivati sporazume onako kako ste ih vi nazvali i maltene rekli da su oni bespotrebni, da ne treba ni da raspravljamo o tome kada ovi sporazumi u velikoj meri utiču na živote građane Republike Srbije. Sporazumi koji su pred nama iz oblasti unutrašnjih poslova regulišu saradnji policija u suzbijanju ilegalnih migracija, čineći da policija postane efikasnija u borbi protiv organizovanog kriminala, u borbi protiv narkotrafikinga. Pa da li to treba da bacimo u vodu? Zar ne treba da radimo na tome? Jasno mi je zašto nekima to ne bi odgovaralo. To mi je potpuno jasno. To razumem.
Ovde sam imao prilike da vidim da protesti koji se odvijaju nisu protesti studenata ili studentskih organizacija, jer su se same studentske organizacije izjasnile da one ne učestvuju u tome. Ovde učestvuju ljudi koji su poraženi predstavnici političkih stranaka, štabova itd. politički kandidati. I većina tih ljudi daje intervjue u medijima. Oni se pojavljuju u medijima. Daju svoje procene protesta, intervjue, a onda kada se pojave u nekim novinama kaže se – što objavljujete njihove slike. Pa oni ljudi žele, pa oni sami daju intervjue, pojavljuju se kao nosioci toga. Mislim da su valjda ponosni na to što rade. Valjda se ne stide toga što učestvuju u tome. Ja bih se stideo, a oni se valjda ne stide.
Takođe, ovde imamo situaciju da je najveći odliv mladih ljudi, upravo iz ove zemlje, bio od 2008. do 2012. godine, a reći ću vam i zašto. U tom periodu su ljudi gubili poslove u minuti, 400.000 radnih mesta je izgubljeno u Srbiji. Pa, od čega da žive ti mladi ljudi? Ne mogu da žive od toga što će samo hodati ulicom. Moraju nešto da rade, a kada izgubite 400.000 radnih mesta, onda je potpuno nemoguće da te ljude zadržite u Srbiji i zato je najveći odliv bio od 2008. do 2012. godine. Baš u godinama kada su najveći dileri droge u ovoj zemlji bili ugledni investitori, pa im se investicije iz droge računale u rast BDP, narko dileri koje niko nije smeo da takne, bili na listi uglednih građana. Nije smeo niko da ih pogleda malo oštrije, nije smeo da ih pogleda dok su kupovali zgrade, investirali u njive, gradili i zidali. Niko nije smeo da ih pogleda, pa je ova Vlada ušla u oštru borbu protiv njih, pa ih je ova Vlada uhapsila, pa je ova Vlada odlučila da se obračuna sa narko drafiking. Imali smo u akciji protiv korupcije, pošto se pričalo o tome, u akciji protiv korupcije samo u 2016. godini uhapšen je predsednik Privrednog suda u Zaječaru, zatim predsednik Višeg suda u Šapcu, predsednik Osnovnog suda u Loznici, sudija Osnovnog suda u Loznici, načelnik policijske uprave u Šapcu.
Izvinite, kada je to bilo urađeno u jednoj godini? Koje godine je neko krenuo u ozbiljan rad sa visokom korupcijom? Tužilaštvo za organizovani kriminal i policija, tako se radi, kada idete da privodite one koji mogu da odlučuju, one koji mogu da utiču na korupciju. Kada se to radilo? Ko je to bio uhapšen u prethodnom periodu? Koji krupniji narko diler? Koja je ozbiljnija zaplena? Mi zaplenjujemo četiri tone droge prošle godine. Koliko je zaplenjivano ranije? Gde su ti rezultati divni borbe protiv korupcije i kriminala? Nije ih bilo, jer nije bilo odlučnosti te vlasti. Nije interesovalo narod ni kad su prodavali deci drogu u školama, ni kada su trgovali, ni kada su tajkuni postali vlasnici ove zemlje. Nije ih interesovalo, sve one koji su činili vlast, nije ih zanimalo. Ovu Vladu zanima, ovu Vladu to zanima.
Što se presuda tiče, presude su počele. Presude su počele, neću da vršim pritisak na sudove, sudovi neka rade brzinom kojom misle da treba. Imamo presudu o Bori Novakoviću, prva ozbiljna presuda za korupciju u Novom Sadu, prva ozbiljna presuda, zatvorska kazna za ono što je sud presudio da je korupcija i kriminal. Sud je presudio i počele su presude. Nema tih priča - samo se hapse nema presude, i te kako ima i optužnica i optužnih akata i presuda i to je krenulo i dobro je da su oni koji su stavili ruke u džepove građana Srbije počeli da dobijaju zaslužene kazne. LJudi su se plašili da to nikada neće doći dok su neki bili na vlasti, sada toga ima.
Što se tiče nekih, pominjani su neki centri ovde, koji su vršili neke analize, pa ti ljudi učestvuju u protestima, neki podržavaju političkim izjavama neke kandidate predsedničke opozicije, pa naravno da će oni to da kažu. Tu nema „o“ od objektivnog, ali i to je u redu. Nemamo ništa protiv, samo nemojte to da navodite kao ozbiljan argument, tu ozbiljnog argumenta nema. Čitao sam te tekstove, analize. To su analize na nivou osnovne škole. Tu ništa ozbiljno nema, ali ni jedan konkretan primer, ništa ozbiljno.
Što se tiče sporazuma, ovi sporazumi, rekao bih, da su omogućili da Srbija bude još efikasnija. Mi smo otvorili 130.000 novih radnih mesta, otvaramo fabrike, činimo da zemlja bude bezbedna i mislim da je to najveći doprinos koji Vlada daje da Srbija ide napred. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, vezano za nadležne državne organe naša i Nemačkog saveza i MUP koje postupaju najčešće u zajedničkim operativnim obradama zašto se formiraju u skladu sa zakonom, zajednički istražni timovi, nadležnih tužilaštava i policijskih organa koji sprovode te istrage. Nekada je potrebno prisustvo jednih ili drugih organa na teritoriji druge zemlje u smislu sprovođenja istrage.
Nažalost, moram da kažem da je mnogo više građana naše zemlje koji na teritoriji Nemačke čine neko krivično delo, nego što ima građana Nemačke koji na teritoriji naše zemlje čine neko krivično delo. I u zajedničkim operativnim obradama, u kojima su godine lišila slobode, uglavnom su lišavani naši državljani na teritoriji Republike Nemačke, nešto po našim zamolnicima, a nešto po zamolnicama Savezne Republike Nemačke.
Što se tiče oficira za vezu, dakle, oni ne mogu sprovoditi samostalno, operativne policijske poslove, oni služe samo da lakše omoguće komunikaciju. Vi to znate, vi ste bili ambasador u Rimu, mi i tamo imamo policijskog oficira za vezu. Dakle, znate šta je suštinski njihov posao, međutim, i ovi koji dođu na našu teritoriju, koji učestvuju u zajedničkim istražnim timovima ili po nekom drugom poslu u skladu sa našim zakonodavstvom mogu da rade i da preduzimaju samo one radnje sa kojima se mi saglasimo i koje mi odobrimo.
Dakle, to može da uradi samo Republika Srbija. U principu i današnje vreme je nemoguća saradnja u obradi ozbiljnih kriminalnih grupa bez saradnje na teritoriji čitave Evrope. Bez informacija koje poseduju, da kažem, policije u više država u kojima te operativne i kriminalne, organizovane kriminalne grupe deluju, nemoguće je sagledati samo iz vizure jedne zemlje. Zato je Nemačka i od nas nekada tražila pomoć i saradnju, nekada i naši ljudi idu u Nemačku da pomognu u tim timovima. Nekada nemačke kolege budu ovde. Jedno vreme su bili, čak smo imali, to smo javno radili, pokazali smo ih na granici, pomagali su u vreme najvećih migrantskih kriza, pomagali su u identifikaciji dokumenata. Bilo je sumnje i da se određeni deo dokumenata falsifikuje prilikom izlaska iz naše zemlje, ulaska u EU, njihovi eksperti za, da kažem, za dokumenta, za originalne papire, pre svega nemačke radne dozvole i pasoše su pomagali i vršili obuke naših ljudi iz granične policije u uočavanju tih falsifikata.
Mislim da je to bio primer dobre saradnje. Imamo i obrnute primere. Mi po sporazumu imamo, recimo, deset pripadnika policije koji se nalaze na teritoriji Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, na granici sa Grčkom. Naših deset graničnih policajaca se nalazi u drugoj državi i rade na obezbeđivanju državne granice druge zemlje, upravo jer je to interes Republike Srbije. Dakle, mi se isto tako sporazumom obezbeđujemo da osiguramo bezbednost građana Republike Srbije. Želim da vas uverim da ovde nema apsolutno ništa sporno, ništa problematično. Zavisi sa kako kojom zemljom, zavisi šta je trenutni interes. Tamo gde imamo više, nažalost, organizovanih kriminalnih grupa tu se uspostavlja intenzivnija saradnja, sa zemljama u kojima nije bilo slučajeva, da njihovi državljani čine krivične dela na teritoriji te zemlje, nije ni bilo toliko intenzivne saradnje. Naprosto, takav je policijski posao, nije bilo potrebe za razmenom te vrste informacija, odnosno nije bilo šta da se razmeni.
Gospodine predsedavajući, samo hoću vama da kažem, s obzirom da je se pominjao slučaj Dragoslava Kosmajca, slučaj Dragoslava Kosmajca se danas nalazi u postupku pred Višim sudom u Beogradu. Žao mi je što nije vođen možda nekih ranijih godina, možda bi bilo prikupljeno više dokaza, jer ta krivična dela nisu počinjena 2013/2014. godine nego mnogo ranije, ali očigledno da tada nije bilo politički ili neke druge spremnosti da se goni. Sada se goni i Al Kapone je uhapšen, za utaju poraza nije uhapšen za sve ono što je radio zato što su za to mogli da se obezbede dokazi. Mi u Republici Srbiji možemo da postupamo samo tamo gde postoji dovoljno dokaza i tako ćemo nastaviti da radimo. Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, vidim da ovde ima dosta žuči, dosta pitanja koja, naravno, nemaju mnogo veze sa temom dnevnog reda, ali očigledno da određene političke stranke imaju problem sa legitimitetom, i taj legitimitet je uvek ugrožen kada dobijete 1% na izborima, ili 2%, onda je to ozbiljno pitanje tog narušenog legitimiteta i naravno predstavljanje naroda u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ostaviću to Narodnoj skupštini, to nije ono što je moja tema.
Ono što hoću da kažem, da sam zabrinut zbog jedne stvari. Ovde se priča o teranju stranih investitora. Čujem, ne trebaju strane fabrike, hajde da ih zatvaramo, hajde da teramo ljude koji donose novac. Kakav je naš interes da dođu drugi ljudi i ovde investiraju novac? Takav interes što tako zapošljavamo ljude, tako ljudi žive, tako zarađuju plate. Morate da razgovarate sa ljudima koje su neki terali u stečaj, koji su privatizovali fabrike koje su uništavali sve što je bilo, kao termiti da su prošli, ništa nije ostalo, ništa.
Onda dođu neki ljudi koji ovde otvore fabriku. To je naša fabrika. To što je vlasnik stranac, ovde ti ljudi plaćaju ovde porez, ovde ljudima plaćaju plate. Neke porodice od toga izdržavaju svoju decu.
Da li je to dovoljno? Nažalost, kada izgubite od 2008. do 2012. godine 400.000 novih radnih mesta, onda 130.000 nije dovoljno, ali je mnogo bolje nego što je bilo i samo politikom kojom garantujete mir i stabilnost, u kojima želite da zemlja živi, da napreduje, možete da garantujete da će i drugi ljudi doći da otvaraju ovde radna mesta, da otvaraju fabriku. Pa valjda ste se za to borimo. Borimo se da mladi ljudi imaju posla, da stariji ljudi imaju posla, da svako ima posao. To nam je zajednička borba.
Što se tiče zaplene duvana, pošto ste govorili o tome, zaplenili smo preko 400.000 boksova cigareta. To nije rezani duvan. To su 400.000 boksova cigareta koji su zaplenjeni na teritoriji Republike Srbije u akcijama tužilaštva i policije. Zato što smo ozbiljno radili na tome, jer je to novac koji ide iz naših škola. Kada neko švercuje tu vrstu duvana to uzima od naše dece, uzima od škola, od bolnica, od asfalta, umesto da ide u budžet odakle bismo dali nekoj lokalnoj samoupravi, nekoj školi, nekom domu zdravlja.
Kolega Lončar je u poslednjih godinu dana učestvovao u otvaranju toliko zdravstvenih centara, novi gama nož, nova odeljenja u Kliničkom centru. On će više o tome govoriti, možda bolja, ali mislim da ova Vlada veoma dobro radi. Tako se investira novac kada ga imate, kada ga ne razbacujete, kada ne odlazi, kada se ne baca.
Drugi ministri učestvovali u odličnim aktivnostima u Vladi.
Što se tiče kopnene zone bezbednosti moram da vam kažem da policija nema angažovanje kopnene zone bezbednosti osim redovnog angažovanja. Dakle, jedinice Žandarmerije su napravile rotaciju sa vojnim jedinicama i jedinice Žandarmerije više ne učestvuju u kopnenoj zoni bezbednosti.
Što se tiče posebnih angažovanja, specijalnih posebnih jedinica policije njihova dnevnica je 1.800 dinara na teritorijama koje su zahvaćene, da kažem, nekom vrstom elementarne nepogode ili imaju posebnu ugroženost od preteranih izuzetnih imigracija ili bilo koja druga stvar.
Napravili smo neki kompromis. Ima još uvek ljudi koji imaju na nekom redovnom angažovanju male dnevnice. Ja to razumem. Ali, smo napravili kompromise zato što kada ste nasledili budžet koji je razvaljen, koji je uništen i gde nema novca, prosto moramo da se opredelimo za to da napravimo osnov na kome ćemo moći na zdravim načinima da ljudima isplaćujemo plate i da isplaćujemo penzije da kupujemo novu opremu.
Modernizovali smo jedan veći broj oklopnih vozila. Kupili smo jedan veći broj patrolnih vozila. Nabavili novu uniformu posle dugo godina, počeli da isplaćujemo sve ono što se nekada dugovalo po godinu dana u policiji. Po godinu dana su bili dugovi. Sve se to vama vodi kao isplaćivano, a oni ne isplaćuju. Vodi vam se da to imate, pa su ti ljudi bili prinuđeni. Danas se isplaćuje mesec za mesec. Čak i kada napravimo kašnjenje, to je kašnjenje od mesec ili dva. Dakle, isplaćuje se redovno.
Nije tačno da je policija u štrajku. Čak nijedan policijski sindikat nije u štrajku. Postoji protest jednog manjeg broja policajaca. Videćete kada sami protestvuju, kada ne dovode sve političke stranke na svoje skupove i učestvuju u političkim manifestacijama, jer to su ljudi koji su sada odlučili da se bave politikom, i imaju pravo na to. Sasvim u redu. Mislim da bi bilo čestitije da se uključe u neku političku stranku, pa izađu kao politička stranka, pa vide šta ljudi misle o tome, jer lako je ogrnuti se sindikalnim plaštom, a onda se baviti politikom.
Dakle, prosto ti ljudi kada na takav način rade ne misle o policijskim zahtevima, misle o političkim, ali ni oni čak nisu u štrajku. Oni su pozvali na protest i protestvuju subotom i nedeljom kada se radi na način koji je dozvoljen zakonom. Ništa nemamo protiv. Nemamo protiv protiv bilo kog čoveka koji protestvuje na ulicama. Kao što ste videli policije nema. Nikoga ne ometamo. Ništa ne radimo da usporimo, da ometamo, da sklonimo, da zabranimo. Sve, čak i kada nisu prijavljeni, što otežava saobraćaj mnogim ljudima u gradu.
Dakle, svako može da prisustvuje. Jedino crvene linije koje jesu a to je da nema nasilja. Svako ko razmišlja o nasilju to bolje da ne pokušava. To u Srbiji nikome neće da bude dozvoljeno, apsolutno nikome. Nasilje je stvar koja se neće tolerisati. Svako može da ima, kao što ste vi rekli, i hvala vam na tome što ste rekli, opozicioni bunt, da ovo je opozicioni bunt, ovo što vidimo, apsolutno. To je opozicioni bunt. LJudi žele da demonstriraju. Apsolutno imaju pravo na to i meni je jasno i zašto.
Jedan deo ljudi prosto ne može da prihvati činjenicu da većina u Srbiji ima drugačije viđenje Srbije od njih. Samo što moraju da shvate da je i to demokratija, da i drugi ljudi imaju pravo da ne vide situaciju kao oni. Naprosto, to je demokratija u Srbiji da izađe apsolutna većina građana, u ovom slučaju 56% i kaže – da, želimo Aleksandra Vučića za predsednika Srbije i to ljudi moraju da prihvate i kada dobiju 2,29%, koliko ste vi dobili na izborima, i kada dobiju manje od toga, moraju da prihvate da je to narodna volja.
Može da vam se sviđa. Može da vam se ne sviđa, ali to je narodna volja u tom trenutku. Kada dođu neki drugi izbori vi ćete pokušati ponovo ili ćete imati pravo da pokušate ponovo, pa kako tada prođete, kako narod bude procenjivao vaš rad, tako ćete i dobiti. Kao i mi, kao i svi ostali, ali ono što je jedino važno, nasilja ne sme da bude.
Ono što ste rekli, ova Vlada ne da ne prodaje EPS. Ovde EPS kupuje kapacitete drugih zemalja. Ulazimo u pregovore za kupovinu elektromreža drugih kompanija, drugih država u našem okruženju i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj. Ulazimo u projekte. Negde smo već kupili. Negde smo započeli pregovore. Mi pojačavamo državne kapacitete i državnu imovinu EPS, EMS, ostalih drugih kapaciteta.
Naprosto, ova država se domaćinski odnosi prema imovini. Ne rasprodajemo imovinu, ne rasprodajemo ništa i tamo gde smo ušli u određene nivoe privatizacija zadržali smo većinsko vlasništvo države i država ima većinski paket akcija i upravlja tim kompanijama.
Mi vodimo državu na ozbiljan i odgovoran način. Nismo sekli tenkove i bacali u peći. Mi naša oklopna vozila modernizujemo. Stavljamo nove oklope, nove motore, nove savremene sisteme. Kupujemo nove pancirne prsluke. Kupujemo nove puške. Kupujemo novo naoružanje. Modernizujemo i našu vojsku i našu policiju. Radimo na tome da ljudi imaju posao.
Otvaramo 55 fabrika za kratko vreme. Trebalo je to uraditi. Lako je kritikovati. Ovo treba uraditi.
(Boško Obradović: Replika.)
(Balša Božović: Povreda Poslovnika.)

Pokušaću samo koncizno da vam odgovorim.
Dakle, uključeno je sa naše strane Ministarstvo finansija i zdravlja, zato što se faktički radi o međudržavnom sporazumu koji u najširem obliku obuhvata borbu protiv prekograničnog kriminala, protiv narko-trafikinga i tu su kroz Ministarstvo finansija i carine, a naravno kroz Ministarstvo zdravlja sa kojim imamo zajedničke timove koji se bave uništavanjem droga, načinu skladištenja i obezbeđivanju prekursora i svega onoga što se radi u tim nekim oblastima. Zato su oni uključeni.
Što se tiče finansiranja, mi nismo znali koje će tačno godine stupiti na snagu, jer to nije zavisilo od ministarstva. Nismo predvideli jer su sredstva inače, ako i budu potrebna, ona će se obezbediti iz tekućih aproprijacija MUP i biće zaista minimalna. Zbog toga nismo predviđali bilo kakvu konkretnu cifru. Videli ste da su 2016. godine to bila relativno skromna sredstva, tako da na taj način možemo da rešimo ova pitanja.

Istini za volju, u MUP postoji 26 sindikata. I, znači, u zavisnosti kako kojem sindikatu odgovara, kako kojoj političkoj stranci odgovara, kako odgovara onima koji sarađuju sa kojim od sindikata, to se u medijima predstavalja ovaj sindikat jer rekao ovo, ovaj sindikat je rekao ono. Nisu svi ni jednaki po broju članova koje imaju u MUP, ali nijedna od 26 uključujući i dva reprezentativna sindikata nije najavio štrajk. Nijedan od sindikata. Najavili su protest u nedelju koji će se održati.
Nisam razumeo najbolje zbog čega u trenutku kada smo povećali plate pripadnicima policije od 5% i kada će oni na godišnjem nivou dobiti bruto od 50 do 100 dinara. Dakle, jedan veliki broj ljudi će dobiti jednu celu platu na godišnjem nivou u odnosu na ono što primaju. Jedan deo ljudi je dobio nove uniforme posle više godina da nisu dobijali nove uniforme. Modernizovana, oklopna vozila koja su bila u zaista teškom stanju, lošem stanju. Dobiće jedan deo novih patrolnih vozila, jedan deo već sledeće nedelje, jedan deo u narednom periodu i radimo na tome da podižemo standard ljudi koji rade u policiji. Naravno, u skladu sa ekonomskim moćima zemlje.
Da li bismo svi voleli da povećavamo sve mnogo više, mnogo više. Naravno, ali u periodu kada smo se zaduživali da bismo nekome povećali platu, pa smo onda za par godina dolazili u minuse u milijardama evra, danas to radimo iz realnih izvora. Razgovarao sam sa svim ljudima iz policije, mislim da je važno da razumeju da ono što sada radimo, radimo na duge staze. Oni su tražili jednokratnu isplatu. Mi smo ponudili povećanje plate. Mnogo je veće povećanje plate za te ljude nego jednokratna isplata, za Vladu bi bilo lakše da 20 hiljada dinara. Mnogo više dobijaju ovde od 50 do 100 hiljada godišnjem nivou i mislim da je to važno da to ljudi znaju.

Kad govorimo o kreditu koji je podizala Er Srbija, mi imamo kredite koje je ona nastavila da otplaćuje iz prethodnog perioda, dok je to bio još uvek JAT i ovde se radi o jednoj od rata bivšeg kredita. Možete da pogledate. Uvek ljudi zaborave da pogledaju kad je kredit originalno povučen i kad je počeo da se otplaćuje, a vi morate u nekom trenutku da servisirate one dugove koji su vam ostali.
Sećate se da je za JAT u svojim vremenima Vlada godišnje izdvajala 20-30 miliona evra i to se svake godine subvencionisao JAT, koji ne da nije napredovao, on je propadao. Ni jedan novi avion nije kupljen, pa da se kaže da je povećana vrednost, unapređen rad kompanije, kupljena nova imovina, povećava se broj linija, ostvaruje se veći profit, ne, JAT je funkcionisao sve lošije. Avioni su bili prosečne starosti, mislim da je poslednji Boing kupljen 1986. godine. Ništa novo nije bilo. Padao je broj slotova, nijedna nova destinacija, nikakav nov profit. Sve je više novca upumpavano, rezultat veoma loš i naravno da je došlo do takve situacije da je JAT morao da se transformiše, da uzima kredite da bi se isplaćivale čak i osnovne stvari koje su bile vezane za funkcionisanje ovog preduzeća.
Danas Er Srbija funkcioniše neuporedivo bolje nego što je funkcionisao JAT u svakom periodu u poslednjih 10 godina i imamo situaciju da ova firma sada ostvaruje pozitivne rezultate. Imamo situaciju da imate direktne letove na najznačajnije svetske destinacije i imate situaciju da u nju Vlada više ne upumpava 30, 40, 50 evra godišnje. Da je bilo u prošloj godini i 10, to je 40 miliona evra, bolje nego u prethodnom periodu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno naš Sektor za vanredne situacije, ne može u skladu sa svojim nadležnostima delovati kao, recimo, Direkcija za vode, preventivno. Dakle, Sektor za vanredne situacije je tu da deluje u trenucima kada se vanredna situacija dogodi.
Što se tiče konkretnog amandmana, vi predlažete da se sa nabavke patrolnih vozila, dakle, ovo su vozila koja se nabavljaju za potrebe Ministarstva, za povećanje bezbednosti građana Republike Srbije, jačanja policije, dakle, sa te eksproprijacije skidate 200 miliona, što znači da ne možemo da nabavimo toliko patrolnih vozila i time faktički utičemo na bezbednost zemlje, prebacujete na deo kapitalnog projekta koji se inače razvija do tri godine i koji u prvoj godini ima 100 miliona dinara, u drugoj 250 i u poslednjoj godini 500 miliona dinara. Dakle, nećemo postići efekat, a faktički uticaćemo na smanjenje broja patrolnih vozila, odnosno na ukupnu bezbednost građana Srbije.

Novac kojim ste ovim predvideli stavili na pogrešan razdeo. Vi ga dajete npr. za nabavku vatrogasnih vozila, u smislu kako ćemo da sprečimo poplave negde, kupujući vatrogasna vozila. Neće valjda oni ljudi da otvore vodu iz cisterni da dodaju.
Dakle, ovaj novac koji se inače namenjuje za Sektor za vanredne situacije, služi za nabavku vatrogasnih vozila, uniformi za vatrogasce, protivpožarna zaštita, spasavanje i traganje u vanrednim situacija, borba protiv zemljotresa. Dakle, to su sredstva koja služe da Sektor za vanredne situacije reaguje u trenutku kada vanredna situacija nastane.
Razumem i naravno da Republika Srbija vodi računa o tome da utičemo da građani Republike Srbije budu bezbedniji. Meni je drago da smo ove godine imali naravno i manje zemljotresa, i manje poplava i manje požara nego u prethodnim godinama, ne utiče to uvek naravno zemlja, ima i nešto na šta utiče i priroda, i nažalost podaci svetski relevantnih institucija pokazuju da na našem terenu, na našem području u narednim godinama možemo očekivati samo oštrije vremenske razlike i oštrije vremenske promene, i da ćemo imati i više poplava i više požara. To su stvari na koje utiče vreme.
Naš posao je i na tome možemo da radimo zajedno, potpuno se slažem, naš posao jeste i mi jednim delom to nadoknađujemo kroz donacije, a jednim delom Vlada Republike Srbije i da kažem, ne direktno kroz budžet MUP, utiče na nabavku određene opreme koja služi za ovo. Međutim, za preventivu će pre moći da kaže gospodin Nedimović, dakle kroz vodoprivredna preduzeća koja se time bave.

Poslovni partneri Vlada bili su oni tajkuni u prethodnom periodu koji su formirali vlade, koji su odlučivali, od Miroslava Miškovića, pa na dalje, koji su formirali vlade, diktiraju ko će biti ministri, koji će se poslovi obavljati u tim vladama, ko će od ministara postati milijarder sa privatnim firmama koje su imali u toku obavljanja funkcije ministara i različitih drugih funkcija, i u tim vladama znalo se kako se stoji mirno kada ti tajkini pozovu telefonom.
To je prestalo od 2012. godine. I to mnogima smeta, jer su tada ponižavali građane Srbije, ne malom platom, nego time što su bili nezaposleni. Prvo su ih ostavili bez posla, uništili kompanije, preduzeća, imali one lopovske privatizacije kojima nije bilo kraja, zaduživali i opštine i firme i državu milionima evra, a da to nije otišlo ni u jednu novu stvar. Nikakvu novu vrednost nisu stvorili. Stotine hiljada ljudi ostalo bez posla, bili na biroima rada. To je bilo poniženje građana koji nisu imali posao, budili se ujutru nisu znali da li uopšte treba da se probude to jutro, jer nisu imali gde ni da odu.
Ova Vlada uspela je da 150.000 ljudi više u poslednje četiri godine uposli. Ti ljudi imaju budućnost, imaju nadu. Da li su te plate previsoke, da li su divne i bajne? Nisu. Ali, imaju plate, imaju nadu da će to moći da bude i bolje, imaju šta da odnesu svojoj deci, za razliku od vremena kada je samo Miroslav Mišković nosio svojoj deci i kada su najveće investicije je bile od Šarića. To su bili prihodi koje je država imala. E, nećemo u takvu Srbiju nikada više.

Ja, nažalost, govorim i o vremenu od pre četiri godine i pet meseci pošto je naša koalicija na vlasti četiri godine i četiri meseca. Dakle, ono što je bilo i pre pet godina i šest godina, nažalost, bilo je u vreme nekih drugih vlada. I, nažalost, toj vladi u kojoj je učestvovao bivši režim, njima je Mišković bio idol, to je bila ikona. Vidite, oni i danas ne mogu da ga se reše. Kad čuju da neko napadne Miškovića, moraju bar 20 puta da pomenu njegovo ime i da pitaju što napadate Miškovića, pa on je bio divan čovek, toliko smo lepo sarađivali sa njima i toliko nam je super bilo i vi nam sad kvarite posao. I to i jeste razlog zašto napadaju ovu Vladu. Sa Miškovićima je bilo super i sa svim Miškovićima koji su punili njihove džepove, a ne džepove građana, i to i jeste problem.
Ova politika kojom teraju strane investitore, izvinite, pa ovi ljudi pokušavaju, pre svega ljudi koji rade u privredi pokušavaju, na čelu sa premijerom, da zaposle neke ljude i u našoj zemlji, da se borimo sa konkurentskim državama i sa Bugarskom, i sa Rumunijom i sa Makedonijom, koje nude subvencije da bi se ljudi zapošljavali. Vi morate da uložite novac da biste privukli te fabrike. Imamo 150 hiljada ljudi po PIO fondu više zaposlenih u Srbiji, zahvaljujući dobroj politici, a taj novac se vraća. Taj novac se vraća kroz poreze koje oni plaćaju u našoj zemlji, kroz porez na kapitalnu dobit, kroz plate tih radnika.
Izvinite, kako možemo da govorimo, kaže – gde dajete 11 milijardi dinara, ne znamo ni o kojoj cifri se radi. Radi se o 11 milijardi, pobogu, ili se radi o 11 milijardi ili se radi o cifri koju ne znate. Dakle, ili je transparentno ili nije. Fiskalni savet nigde ne pominje da je netransparentno, nigde ne pominje. Pronađite rečenicu gde piše da se netransparetno troši novac. Nema te rečenice.