Pre svega vidim da u ovom sporazumu, bez obzira šta je u njemu napisano, svako čita ono što misli, što smatra, bez obzira što tamo ne piše i tumači prema nekim svojim opredeljenjima, željama, nadanjima, kako god to žele da nazovemo.
Naime, ovaj sporazum doprinosi približavanju i boljoj i kvalitetnijoj saradnji između MUP Republike Srbije i Federalne službe obezbeđenja Ruske Federacije koja se ne nalazi u sastavu MUP-a Rusije, već je samostalna služba i zbog toga MUP Republike Srbije potpisuje ovaj sporazum sa ovom službom.
Predmet naše saradnje sa ovom službom je razmena saradnje sa vrhunskim stručnjacima u oblasti bezbednosti, zaštite štićenih lica i objekata, razmeni informacija u ovoj oblasti i zajedničkim obukama, korišćenju materijala, tehničkih i prevoznih sredstava, opreme, oružja, uređaja sredstava za vezu prilikom obavljanja posla bezbednosti zaštite, kao i kada se postavlja pitanje informatičke bezbednosti. Kada štitite lica, ličnosti i državne objekte, kritičnu infrastrukturu zemlje, naravno da su ta lica, može im se uputiti pretnja, informatički, dakle može da im se uputi i pretnja putem interneta, može da im se uputi pretnja na različite načine i može da dođe do ugrožavanja objekata državne infrastrukture sajber napadima i to se dešavalo svuda u svetu i jedna od zemalja sa kojom sarađujemo je Ruska Federacija.
Mi sarađujemo istovremeno i sa SAD, mi sarađujemo istovremeno sa najvećim brojem država EU, što je valjda prirodno.
Širina saradnje i širina mogućnosti komunikacije Republike Srbije omogućava da kvalitetnim i dobrim informacijama o mogućem ugrožavanju naše zemlje imamo sa svih strana.
Nismo mi ta Vlada koja je uselila NATO pakt u sedište svojih ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova. Nismo mi ti koji smo im davali informacije, ne putem sporazuma koji je netransparentan, nego ga dajemo na verifikaciju Narodnoj skupštini. Bile su vlade koje su sa jednog sprata na drugi slale bez ikakvih papira, državne tajne. Prebrojavalo se sve. Mi nikome ne dajemo ništa što može da ugrozi bezbednost Republike Srbije, jer u svakom od ovih sporazuma piše, a sada ću da citiram: „U skladu sa domaćim zakonodavstvom“.
Dakle, svako ko misli da ostvaruje saradnju, mora da se drži državnih zakona koji uređuju oblast i državnih tajni i poverljivih informacija i interesa Republike Srbije.
Dakle, Republika Srbija je suverena zemlja. Mi sarađujemo sa onim zemljama sa kojima mi želimo da sarađujemo. To pravo niko neće moći da nam oduzme, možda neko misli da treba neko da nam diktira sa kim treba i kako da sarađujemo, ali mi to ne mislimo.
Mi mislimo da treba da sarađujemo sa svima. Ova saradnja je veoma transparentna, na kraju krajeva, zato se ovaj zakon nalazi danas pred Narodnom skupštinom, da može da ga vidi javnost, da vidi Narodna skupština, nema ništa ispod žita, nema ništa nevidljivo i ovaj zakon je dobar, jer će obučiti naše ljude iz Jedinice za obezbeđenje, kako se danas zove ta naša celina u okviru MUP, obučiće kao što su već počele te saradnje, da ti ljudi kvalitetnije i profesionalnije obavljaju posao u zaštiti štićenih ličnosti u našoj zemlji, štićenih ličnosti koje dolaze iz inostranstva, ali i objekata državne infrastrukture.
Ovo nije bezbednosna saradnja kategorije da vi razmenjujete neke tajne informacije.
Ovo je bezbednosna saradnja u kojoj razmenjujete informacije koje mogu da zaštite nečiji život, da utvrdite, ukoliko se toj ličnosti preti ili neko pokušava da na bilo koji način ugrozi ili ugrozi objekte naše infrastrukture, da se utvrdi ko to radi i da brzom reakcijom državnih organa dođemo do pravde, da ta lica predamo sudovima. O tome se ovde radi.
Žao mi je što ovaj sporazum pokušava da se ispolitizuje od jednog dela ljudi kojima očigledno saradnja sa Rusijom nije bliska, više bi voleli saradnju sa NATO. Mi to tako ne vidimo, mi mislimo da treba da sarađujemo sa svima.
Dok je politička stranka, SNS kojoj pripada, dok ima mogućnosti da utiče na politiku u ovoj zemlji, za nas će saradnja sa svim zemljama sveta koje mogu da pomognu da Srbija bude bezbednija, biti apsolutni prioritet i tu nema politike.
(Zoran Živković: Replika.)

Apsolutna neistina, uglavnom. Dakle, teško mi je da odgovorim na sve ovo što nikakve veze nema, ali da počnem od jedne zanimljive pojave. Moram da skrenem pažnju i građanima Srbije i narodnim poslanicima.
Imali ste priliku da vidite da jedan broj narodnih poslanika koji kažu i počnu vrlo teatralno, kako nisu imali vremena i nemaju vremena da govore o ovim zakonima, i ono bi mnogo rekli o ovim zakonima, ali nemaju vremena da govore o njima, i onda u svom vremenu ne kažu ni jednu reč o zakonu.
Dakle, ne dodirnu suštinu jednog zakona, i ako su vrlo nevešto to pokušavali, slabo im je išlo. Nije to baš bilo utemeljeno u nekom znanju, vidi se da nije tu bilo ni mnogo truda da se to pročita čak, i ako neki od zakona su od avgusta u parlamentu. Pazite, od avgusta meseca. Ne da je bilo vremena da se pročita, mogli su da imaju okrugle stolove, da učestvuju u javnim raspravama. Niti su se pojavljivali na javnim rasprava, niti su dolazili, ali onda kažu, drže političke lekcije koje nemaju veze sa utemeljenjem u istini.
Naime, ovde mora da se shvati, nadam se da će Narodna skupština, bar poslanici koji su ovde, shvatiti i prihvatiti, da od oktobra 2013. godine, policija može nekog da uhapsi po nalogu tužioca. Ne može samostalno nekoga da uhapsi, osim ako ga ne zatekne u izvršenju krivičnog dela. Dakle, prvo to ljudi moraju da shvate.
Ja sam sebi, donoseći zakon 2016. godine, kao ministar unutrašnjih poslova, propisao u zakonu da ministar unutrašnjih poslova ne može da vodi predkrivični postupak, niti da može da da nalog policiji da nekog uhapsi. To radi tužilac.
Dok su ta gospoda bila na vlasti, oni su politički odlučivali. Znam, to je psihologija. Znate, ljudi razmišljaju kako bi oni, i kako su oni radili, pa pokušavaju da to preslikaju na neke druge. Oni su hapsili, 10 hiljada ljudi, 500, ovde. To je sve bilo divno, demokratija cveta, milina, to je bilo super, i onda, naravno, Republika Srbija će sledećih 100 godina da plaća štete tim ljudima koji su sudski oslobođeni. Dakle, hapšeni bez dokaza.
Izvinite, evo, ja vam dajem priliku, proverite od 28. aprila 2014. godine kada sam postao ministar unutrašnjih poslova, iako kažem – policija hapsi kada Tužilaštvo proceni da treba da se hapsi, od 28. aprila 2014. godine do danas, koliko ima pravosnažno oslobođenih za krupna krivična dela koji su hapšeni u policijskim akcijama. Hajde da vidimo ko su ti ljudi, ko je to bio pravosnažno oslobođen, pošto se mnogo priča, hajde da vidimo ko je oslobođen, koga je sud oslobodio i rekao - Ovaj čovek je oslobođen, nije kriv? Da li je možda bilo i takvih slučajeva? Možda par.
(Zoran Živković: Karić. Mišković.)
Oni koji su uhapšeni od 28. aprila 2014. godine do danas. Ja ne mogu da odgovaram za period pre toga, nisam bio ministar unutrašnjih poslova.
Dakle, ono što je interesantno, takođe, u borbi protiv korupcije. U prethodnom periodu mi smo imali Kariće, Miškoviće, razne ljude koji su bili na različite načine umešani u sudske postupke za koje nije bilo jasno gde su ti sudski postupci, da li uopšte ima optužbi. Šta je bilo sa Miškovićem? Šta se dogodilo sa njim? Gde je on bio u vreme prethodnih vlasti? Šta je on radio? On je postavljao vlade. On je uticao ko će da budu premijeri, ministri, koje poslove će koja firma da dobije. Šta se tu dogodilo? Nije bilo te borbe protiv korupcije do 2012. godine, ni jedna.
Znači, ništa ozbiljno nisu radili, samo su te tajkune pothranjivali i dok je narod postajao siromašniji, ti tajkuni su postajali bogatiji. Između ostalog, i Dragan Đilas, naravno.
Što se tiče presuda za pranje novca, pa mi danas imamo samo u prethodnoj godini 12 konačnih, pravosnažnih presuda za pranje novca uz oduzetu imovinu. Kad ste, bre, vi ljudi imali tu jednu presudu za pranje novca? Ko? Kako se zovu ti ljudi? Dvanaest presuda u prethodnoj godini, od čega je jedna uz predikarno krivično delo, počinjeno kriminalom u Italiji, ali ne čitate to. Ja znam da vas to ne zanima. Ne zanima vas, zato što ako vas zanima suština neko će da se pozabavi, da pogleda, da ozbiljno analizira. Ne. Ovde treba politički paušalno.
U Boru potpuna izmišljotina, ali potpuna izmišljotina. Ja sam tražio izveštaj kada sam čuo. Policija je izlazila 10 puta. Znate, to što neko prijavi, ne znači da je to tako. LJudi izađu na teren, mogu da zaključe ovo ili ono. Napisali izveštaje, prosledili tužiocu, ali to je najlakše, to je ta floskula koja postoji – Videli smo crni džip kako se kreće. Da li je zabranjeno inače da se kreće neko džipom gradom?
Ako taj džip nema tablice, u redu, zaustaviće ga saobraćajna policija, da vidimo, da utvrdimo, da vidimo zašto nema tablice, pisaće mu kaznu.
(Aleksandar Martinović: Živković ima takav džip.)
(Zoran Živković: Čibe.)
Razni imaju takve džipove, video sam ja, razni imaju takve džipove, ali što se tiče policije, bar u vremenu kada sam na čelu MUP, policija zaustavlja svako vozilo. Nema više onog prevoženja da ne sme niko da zaustavi, saobraćajci stali u strahu da li će neko da spusti prozor Audija ili Mercedesa, da im psuje majku i da ih pita onu čuvenu rečenicu – Znate li vi ko sam ja? Toga više nema. Sada se zaustavlja i mercedes i audi i džip. Ima da pokažu poštovanje prema saobraćajnom policajcu.
Mediji. Meni je žao što je prethodni govornik najavio gašenje medija, gašenje slobode javne reči. To je direktna najava da će oni odlučivati šta mediji mogu ili ne mogu da napišu. Ja sam šokiran ovom izjavom, zaista, iskreno vam kažem. Ako se borimo za društvo koje treba da ide ka Evropskoj uniji, da vi određujete medijima šta će da napišu, to je skandalozno. Da budete, ja znam da su oni navikli na cenzuru, ali ovo da vi određujete šta će mediji i mogu ili ne mogu da napišu, to ne postoji nigde u svetu.
Drugo da vam kažem, pokažite mi medij koji je u poslednje tri godine znao za neko hapšenje unapred? Da mi pokažete naslovnu stranu ili tekst u novinama gde kaže – Biće uhapšen taj i taj. To što su najavljivali – Biće hapšenja; evo ja vam kažem, biće dok sam ministar, biće hapšenja svaki dan. To nije stvar da li ja najavljujem, to je stvar posla policije. Tužilaštvo da nalog, policija uhapsi, to nije nikakva naročita pamet, samo se radi na ozbiljan način i danas policija hapsi kriminalce bilo gde da se nalaze.
To što su mnogi mislili da kada se bave kriminalom, pa uđu u politiku pa posle toga kaže – Nemojte ovog da hapsite, on je političar, to je politički progon. Ne, ne hapsimo ga što je političar, hapsimo ga što je krao i zato što je tužilaštvo tako reklo. Tužilaštvo kaže policiji – Uhapsite ovog čoveka, mi mislimo da ima dovoljno dokaza.
Da li je kriv, odlučiće sud. Sud će reći da li je kriv ili nije, ali imamo već dosta prvostepenih presuda osuđujućih već, veliki broj svih onih koji su zavlačili ruku u džep naroda, imamo dosta presuda. Već su se pojavile protiv onih, e, svi nevini pohapšeni, ali sud ipak odlučuje da su krivi. Nisu baš nevini. Pošto je sud odlučio, moraće za to da odgovaraju i stavićemo, ja ću vam pribaviti spisak svih onih koji su osuđeni za dela koja im se stavljaju na teret od 2014. godine pa na ovamo, pa ću vam doneti da vidite za koja dela, sledeći put ću vam doneti, za koja dela su osuđeni, pa da vidite šta je sud našao za šta su krivi. Jer, kad sud kaže da je neko kriv, onda je kriv. To može da vam se svidi ili da vam se ne svidi.
Dakle, zabrinut sam, dame i gospodo narodni poslanici, zbog ovih najava gušenja slobode medija. Molim vas da to nikada ne dozvolite. Mediji mogu da nam se sviđaju ili da nam se ne sviđaju, može da nam sviđa ili ne sviđa šta će da napišu, ali ne smemo da im diktiramo šta će da pišu. Tu nema slobode. Srbija je demokratska zemlja u kojoj niko neće diktirati medijima šta pišu. Na kraju krajeva, to možete da vidite, otiđite na bilo koji kiosk, pročitajte 20 novina koje se tamo nalaze, pogledajte 10 televizija, videćete šta sve izgovore o svakome od nas. To je demokratija. Imaju pravo da to urade. Naravno, kome se nešto ne sviđa ili smatra da je nepravedno optužen, ima pravo sudske zaštite i to je normalno, isto demokratska tekovina koja vredi u Evropi, koja vredi u Americi, vredi svuda u svetu. Hvala vam na strpljenju.

Hvala gospodine Stevanoviću, u ime tima MUP koji je radio na ovim zakonima, i hvala vam na kritičkom osvrtu na delove zakona koji mogu da budu bolji i svakako ćemo se truditi da u narednom periodu radimo na tome da se i ono o čemu je gospodin Jovanović u prethodnom izlaganju rekao i ono što ste vi rekli, da se te stvari otklone, jer je ovo zaista živa stvar.
Slažem se sa vama da recimo ovaj deo koji se vezuje za migracije, imali smo od 2014. godine do danas 586 zahteva za azil od kojih mnogi nikada nisu stigli da budu obrađeni do kraja, jer su ti ljudi napustili našu zemlju.
Razgovarali smo sa jednim brojem ljudi koji su prošli kroz našu zemlju, koji su bili visoko obrazovani, koji su mogli da se uklope u naše društvo, čak su neki od njih bili hrišćani koji su došli sa područja Sirije, kažem hrišćani, potpuno su nam jednako bili prihvatljivi i oni koji nisu bili hrišćani, koji su muslimanske ili bilo koje druge veroispovesti, ali su oni više želeli da spoje svoje porodice i da nađu svoje utočište u Nemačkoj. Naravno da je ekonomski faktor bio najznačajniji faktor i mi smo razgovarali sa njima da vidimo da li bi neko od njih ostao u našoj zemlji, jer jedan broj ljudi je nameravao da zatraži azil. Morali smo da radimo i projekcije, naravno, da vidimo kako ćemo te ljude da smestimo, kako ćemo da obezbedimo za njih sve što je potrebno.
Međutim, mi danas na teritoriji Srbije imamo negde oko 3.500 migranata koji jedva čekaju da odu. Oni ne žele da ostanu ni u Mađarskoj, ne žele ni u Grčkoj, ne žele ni u Italiji, ne žele da budu ni u mnogo razvijenijim zemljama od naše. Oni imaju targete Švedska, Nemačka, Švajcarska, bukvalno tako kažu, neki od njih i Francuska i to je ono što je tako.
Naravno, mi moramo da radimo na tome da podignemo standarde, da popravimo ekonomsku situaciju zbog naših državljana naravno, zbog naših građana, ali da time obezbedimo i da naša zemlja bude konkurentnija, jer u smislu, na tržištu radne snage privlačenje kapitala, privlačenje ljudi, privlačenje svega onoga što čini zemlju naprednijom će biti svakako sve važnija stvar u takmičenju u čitavoj Evropi. Mi treba da se trudimo da privučemo ljude jednako iz Poljske i Mađarske, kao i Sirije ili bilo koje druge zemlje Bliskog Istoka koji imaju znanje. Nama su potrebni ljudi koji imaju znanje, zašto bi se odrekli toga? Ako je neko kompjuterski genije, bila mi je divna ona porodica sa desetogodišnjim dečakom koji je bio neverovatno talentovan za slikanje, to je zaista jedan od malog broja ljudi. Srećom da takvi ljudi mogu da ostaju u našoj zemlji, to bi obogatilo našu zemlju. Mislim da je to poruka koju svi treba da razumemo.
Vama hvala na dobroj analizi onoga što smo mi uradili i hvala vam na tome što ste rekli, u ime tima ljudi koji je ovo radio. Hvala.

Pre svega, hteo bih samo da se osvrnem na nekoliko stvari koje ste vi rekli, odnose se na važne stvari u našem društvu, a mislim da i vi i ja znamo zbog čega su važne, pogotovo za ove momke i žene, naravno, ali pre svega momke, pošto ih je neuporedivo veći broj, koji su bili pripadnici specijalnih jedinica i za koje smo predvideli prevremen odlazak u penziju.
Zašto smo se opredelili? Morali smo u jednom trenutku da donesemo neki, bez obzira što je to naravno, dvojni ključ, ja ne mogu da penzionišem nekog bez njegove saglasnosti, niti on može samo svojom željom da bude penzionisan, ako ne ispunjava opšte uslove za penzionisanje, bez moje saglasnosti, dakle, čak i po ovom zakonu. Dakle, dvojni ključ i pripadnik mora biti saglasan i ministar.
Zašto smo to uveli? Uveli smo zato što uvek postoji nešto što se zove potreba službe. Ne mogu da dovedem do toga da policija izgubi sve iskusne ljude i da svi oni koji imaj iskustvo koje bi mogli da upotrebe u obavljanju tih složenih poslova, da odu svi u penziju, ili da odu, recimo, na poslove koji će za njih biti, iako će oni koji nemaju dovoljan broj godina staža imati određeno umanjenje penzije, onima kojima fali par godina njima je to značajno, i ako odu tako mladi, oni će svakako naći neki dopunski posao koji će posle toga raditi, koji za njih uz penziju dopunski prihod za njih i njihove porodice, što je potpuno razumljivo.
Ali, mi nekad imamo potrebu da neke od tih ljudi zadržimo u našim jedinicama, jer su prosto, kičma, stub, sistema tih jedinica, i dok god ispunjavaju uslove koji su propisani za prijem u te jedince, i da faktički ispunjavaju sve psihofizičke testove koji omogućavaju njihov ostanak u tim jedinicama, oni nama trebaju. Dakle, pored finansijskih efekata, pored toga da mi je bilo malo čudno, ja sam se sreo sa nekim momcima koji imaju 40, 41 godinu, da kažu da li mogu u penziju? Malo je bilo rano, pravo da vam kažem, da momci sa 40 godina idu u penziju, ali nije veliki broj tih ljudi. Međutim, oni sa 40 godina su dovoljno iskusni da nam pomažu da ove mlađe pripadnike koji dolaze u naše redove obučavaju i da budu sa nama, da kažem, u tom smislu vrlo korisni MUP. Zbog toga smo se opredelili da to bude ipak 45 godina, smatrali smo da neko pre 45 godine treba da ostane da radi za svoju državu. Svakako ću se truditi, a imajući u vidu i ovo što ste rekli i ono što ja znam, a razgovarao sam ove četiri godine sa ogromnim brojem pripadnika specijalnih i posebnih jedinica, lično, dakle, neposredno sa njima. Trudiću se da ne postoji nijedan pripadnik koji je na bilo koji način oštećen, upravo zato što cenim ono što su radili za Srbiju i ono što su radili i za MUP.
Što se tiče nespojivih poslova, mi smo u postupku donošenja pravilnika o poslovima koje pripadnik može da obavlja i mimo službe, postupka da završi svoje radno vreme, šta je to što može da radi, a da ne narušava ugled službe, jer se slažemo da smo u prethodnim godinama imali slučajeve da su radili sa raznim kriminalcima, da su bili njihovo obezbeđenje. Razumem i te ljude, oni to rade iz finansijskih razloga, ali prosto, oni moraju da razumeju da to nije u interesu građana naše zemlje i nije u interesu MUP i mi ćemo se truditi da pronađemo one poslove koji, naravno, i uz saznanje starešina mogu da obavljaju. Na kraju krajeva, u interesu je MUP da policajci rade određene poslove jer time prikupljaju, oni su 24 sata policajci, njihova je dužnost da prikupljaju podatke koji mogu dovesti do rešavanja određenih krivičnih dela. Dakle, mi smo sada nespojive poslove definisali u zakonu. Definisaćemo i podzakonskim aktima kako će se to preciznije sprovoditi. Mislim da ovo nije loše rešenje.
Što se tiče direktora policije, direktor policije izabran je gospodin Rebić na konkursu. Što se mene tiče, ono što ste mogli da vidite i u ovom zakonu u prethodnom, dakle, ovim izmenama i dopunama, vrlo je jasna jedna stvar koja kaže, Direkcijom policije rukovodi direktor policije, rukovođenje i odgovornost su Direkcije policije, zasniva se na načelu starešinstva i subordinacije. Dakle, sve policijske jedinice potčinjene su direktoru policije. Dužni su da ga izveštavaju o svom radu, da slušaju njegove naloge i tu nema preskakanja ni na koji način. Jedini, da kažem, oni koji mogu da se obrate direktno, Kabinetu ministra ili ministru su oni koji ne pripadaju policiji, dakle, to su sektori unutar Ministarstva koji nemaju veze sa policijom, vatrogasno-spasilačke jedinice, sektor za finansije, sektor ljudskih resursa, oni koji nisu policajci. Oni koji su unutar sistema Direkcije policije, njihov šef, da tako kažem, kolokvijalno je direktor policije i oni se obraćaju direktoru, a direktor meni ukoliko su to poslovi koji zahtevaju sistemsku podršku Ministarstva, ukoliko ne, on to obavlja samostalno.
Dakle, verujte mi da nema nikakvog preskakanja u tom smislu niti bismo to dozvolili jer naprosto kada se jednom veliki sistem naruši kada jednom dozvolite, to često ljudi bez iskustva prave grešku, a vi to niste, ljudi koji su bez iskustva naprave grešku i razgovarao sam sa mnogima.
Kad se jednom napravi greška pa nekog preskoče, vi ste sledeći ko je preskočen, nije bitna stvar sujete ko je preskočen, nego što onda sistem nema puno saznanja šta se dešava i ne odvija se posao onako kako je propisan i uvek je greška. Uvek treba da se radi po pravilima, po zakonu, onako kako treba. Ima ko se kome obraća. Na kraju krajeva, čemu služi potporučnik ako se vi obratite direktno kapetanu? Čemu služi kapetan, ako idemo kod generala? Onda taj sistem ne funkcioniše.
U MUP-u, ja sam zadovoljan što sistem funkcioniše. Imamo dobru saradnju, rekao bih, ja imam dobru saradnju i sa direktorom i sa, naravno, svim pomoćnicima, državnim sekretarima, a znam da on ima dobru saradnju sa načelnicima policijskih uprava i u sedištu i na teritoriji i mislim da u tom smislu policijski sistem funkcioniše bolje nego ranije.
Da li ima mesta da se još nešto unapredi? Da. Unapredićemo ga još i koristićemo sve više savremene komunikacione tehnologije, jer prosto nemate vremena da svakoga dana vidite veliki broj ljudi korišćenjem tih savremenih tehnologija, poboljšava se brzina komunikacije sa ljudima u policiji, ali naravno i sa građanima. Hvala vam na korisnim komentarima.

Svakako da je pitanje migracije bilo ključno pitanje Evrope od 2015. godine i u smislu bezbednosti, ali naravno i u smislu poštovanja ljudskih prava, obezbeđivanjem dovoljnih kapaciteta zabrinutosti zbog tržišta rada, zbog svega onoga što se dešavala u manjim državama.
Jasno je da je Zapadno-balkanska ruta bila izazov, ne samo za Republiku Srbiju, već i za zemlje, jer nama migranti faktički dolaze iz EU i to je bio jedan specifičan proces gde migranti iz Grčke ili Bugarske, preko Makedonije naravno iz Grčke, iz Bugarske direktno, pošto imaju direktnu kopnenu granicu sa Turskom, nama migranti dolaze iz država koji imaju po propisima EU dužnost da te migrante pre svega prihvate na svojoj teritoriji.
Mi smo imali, kao Srbija, ja sam 2015. godine imao predlog da se na teritoriji bilo koje od ovih država Grčke, Makedonije, pa čak i Srbije, uz međunarodnu pomoć, napravi neka vrste mobilne stanice gde bi se izdavali posebni biometrijski dokumenti za sve one koji uđu na teritoriju Evrope i da bi ti biometrijski dokumenti faktički pomogli da ti migranti, sa tim dokumentima imaju besplatno putovanje, smeštaj, ishranu, dakle, na teritorijama zemalja koje prolaze, ali da bismo mogli da kontrolišemo do njihove finalne destinacije u zemlji gde finalno stignu, da bi mogli da kontrolišemo i zbog pitanja bezbednosti kretanje svih i da utvrđujemo ko su ti ljudi.
Ja sam bio lično prisutan kada su, videli ste verovatno to da su se svi prijavljivali jednim imenom i prezimenom ili sličnim imenom i svi su bili rođeni 1.1.1980. godine. Čak sam imao jednu situaciju da je jedna starija gospođa, recimo, značajno starija od moje majke, napisala da je rođena 1. januara 1980. godine. Ja sam rekao - Dajte samo malo godinu štelujte, malo da je pomerimo, prosto nije realno.
Ali, neko ih je to poučio, jer mislili su u strahu da će biti vraćeni, pokušavali su da prikriju svoj identitet i naravno onda kada uzmete biometrijske podatke, kada uzmete otiske dlanova, prstiju, fotografišete, dakle biometrijske crte lica, onda je to, kao što smo mi radili i to prvi na Zapadnobalkanskoj ruti, tada smo obezbedili da ipak imamo jednu bazu podataka o ljudima koji prolaze kroz našu zemlju.
S druge strane, naravno, nije Evropa donela dovoljno jasne kriterijume i merila za to. Mi danas imamo propise da za tražioce azila, dakle, onih koji zatraže azil, oni imaju ličnu kartu na teritoriji naše zemlje i sa tom ličnom kartom, posebnim dokumentom uživaju određena prava dok su u statusu tražioca azila.
Lica koja izraze nameru da zatraže azil, ali ga nikada ne zatraže, jer je to bio samo način da faktički ulaskom na našu teritoriju kupe sebi vreme da je napuste i 99,9% tih ljudi je otišlo iz naše zemlje, nisu imali takav podatak, niti je Evropa tražila da oni poseduju takvu ispravu, što mislim da je bila greška, jer da smo tu ispravu imali 2015. godine ne bi moglo da se desi da neko kroz migrantski tok, a da ima neku lošu nameru, dospe do bilo koje evropske države ili bilo koje druge države, a da mi suštinski ne znamo gde je, gde je boravio, koliko dugo, sa kim je ostvarivao kontakte, jer bi to i bezbednosno bilo bolje.
Što se tiče ovoga, mogu pouzdano da vam kažem da nikada niko ko nije državljanin Republike Srbije nije mogao da glasa na izborima. Znači, nema šanse da se to dogodi.
Ja ne bih da iznosim svoje spekulacije zašto mislim da su ta lica pomešali sa nekim ko je migrant, ali ono što mogu da vam kažem je da smo mi zabeležili na ovim izborima oko 14 hiljada glasača manje, nego na prethodnim izborima koji su se održali 2017. godine, a negde oko četiri hiljade glasača manje nego na izborima od 2016. godine, čak i kada ubrojite ona lica koja su imala pravo da glasaju, da kažem, a da su trenutno raseljena na primer sa Kosova i Metohije ili slično.
Dakle, mi beležimo jedan značajan trend pada stanovništva u celoj zemlji, i to nije nažalost moglo da mimoiđe ni Beograd. Voleo bih da imamo više ljudi koji žive u našoj zemlji i da nam je zemlja moćna, ali to je sledeća faza, o tome moramo da razgovaramo naravno kao društvo kako da podignemo natalitet različitim merama. Mnoge zemlje, bogatije od nas, Švedska to nije uspela, koja je mnogo bogatija od Srbije, mnoge zemlje iz našeg okruženja, moramo da tražimo mehanizme.
Mislim da je Mađarska napravila jedan korak napred. Razgovarao sam sa kolegama iz Mađarske Vlade. Mislim da je vredno pažnje da se razgovara sa kolegama iz Mađarske. Oni su u prethodnih pet godina ostvarili napredak, zaustavili su bar i napravili rast, dakle određeni rast u odnosu na prethodni period i mislim da metode koje su preduzeli očigledno daju neke rezultate. Treba ih razmotriti, ali to nije, da kažem ova tema.
Svakako mislim da imamo prostora da unapredimo i naš sistem prihvata migranata, iako je on, kao što ste rekli, bio prilično human i mnogo bolji nego i druge zemlje Evropske unije, po ocenama Evropske komisije. Mi ćemo nastaviti da se na takav način odnosimo prema migrantima. Nadam se da će se naći neko sveobuhvatnije rešenje, jer i dalje nema onog ključnog odgovora – A šta ćemo ako jednog dana iz Indije, iz Pakistana, danas je to vrlo mali broj ljudi, iz mnogoljudnijih zemalja krene stotine hiljada ljudi ka Evropi.
Ne idu oni u Srbiju. Nemaju potrebe građani Srbije da imaju strah, oni ne žele da žive u Srbiji, ali generalno, ako prolaze kroz našu zemlju mi moramo da budemo spremni i moramo da sagledamo kao Evropa, dakle kao deo evropskog kontinenta, bez obzira da li smo danas članica Evropske unije ili nismo, moramo da sagledamo ukupan i ekonomski aspekt i bezbednosni aspekt. To je svakako stvar, s obzirom da Nemačka još nije našla rešenje, mislim kao najveća i najmoćnija država Evropske unije, moraćemo da se potrudimo svi zajedno da pronađemo, jer lako je onim zemljama koje nisu na migrantskoj ruti, oni kažu – Nas to ne interesuje i to je kao poplava u kući, pa onog na tavanu u prvom momentu ne interesuje ga šta se dešava u podrumu, ali kada se temelji pokvase onda i ovog na tavanu na kraju zaboli glava.
Tako da, svi moramo danas da damo svoj doprinos, Srbija to radi. Na našoj teritoriji se nalazi oko 3.600 migranata već neko vreme. Mi imamo kapacitete bez problema da primimo oko šest hiljada ljudi, ti kapaciteti nisu popunjeni i ti ljudi u ovom trenutku ne žele da ostanu na teritoriji naše zemlje, ali tu je potrebna i evropska solidarnost.
Ja znam da mi ne možemo sa zemljom koja ima između šest i sedam miliona stanovnika, ne može da se meri po ekonomskoj snazi sa Nemačkom koja ima 82-3 miliona i koja ima neuporedivo veću ekonomsku moć, ali svakako da smo se potrudili da pokažemo da iako nismo punopravna članica Evropske unije, već zemlja u procesu pridruživanja, da mi svoj deo tereta preuzimamo već sad.
Hvala svima na razumevanju za ovo i hvala svim ljudima koji su ovom procesu od 2015. godine, dali zaista veliki doprinos. Naravno, kolegama iz ministarstva i graničnoj policiji i momcima i devojkama iz Kriminalističko-policijske akademije, koji su radili kao volonteri i Žandarmeriji i redovnim jedinicama policije, svi su stvarno dali ozbiljan doprinos da to građani Srbije što manje osete kao bezbednosni izazov.

Dosta stvari koje ste rekli mi smo zaista primenili, i kroz ovaj zakon i kroz operativne procedure u Ministarstvu. Danas je, osim na političku funkciju u Ministarstvu, dakle u kabinetu i na ona mesta koja su predviđena, izabrana od strane ministra, ali ne u policiji, moguće dovesti nekoga ko je politički funkcioner.
U redovima policije, zbog zakona koji predviđa karijerno napredovanje, način konkursnog primanja, danas više ne možete da postavite nekoga sa ulice, da tako kažem, ili iz nekog drugog zanimanja, u redove policije. Jer, po karijernom napredovanju, svako ko se zaposli, mora da počne od prve lestvice. Dakle, mora da se penje, kao što ste vi rekli, mora da postane prvo vođa smene, šef sektora, pomoćnik načelnika, zamenik, načelnik, pa onda da se penje lestvicama više.
Što se tiče opreme, dobro je što sada više nemamo policajce koji idu pocepani. Svi imaju nove uniforme. Mi smo i sada nabavili kompletnu uniformu za interventne jedinice policije, gde ima nekih, grubo rečeno, četiri i po hiljada ljudi, kompletnu žandarmeriju, kompletnu saobraćajnu policiju, graničnu policiju. Naravno, pošto su ove uniforme koje smo nabavljali u prethodne dve godine i dalje u resursu, mi procenjujemo i u dogovoru sa Direkcijom policije, dogovorili smo način da faktički nikad više ne dođemo u situaciju da se one pocepaju pa da tek onda razmišljamo o zanavljanju. Ima tu više modela. Naša dobra saradnja je sa kompanijom „Jumko“, kao državnom, domaćom kompanijom, koja šije i za vojsku i do sada se kvalitet tih uniformi pokazao kao odgovarajući. Naravno, postoji posebna, kvalitativna komisija, i u Ministarstvu i u Direkciji, koje sagledavaju sve. To se odnosi i na obuću. Trudimo se da pripadnicima policije obezbedimo dovoljno kvalitetne uniforme koje ih štite od svih vremenskih uslova.
Da je još uvek idealno, nije. Trudimo se, naravno, poštujući tendersku proceduru, da uvek izaberemo sve one koji su najpovoljniji, ali i da poštujemo kvalitet, jer meni je važno da ljudi nose cipele koje ne propuštaju vodu i koje će im poslužiti. Bolje da kupimo dobre cipele koje će koristiti više godina, nego da svake dve godine imamo problem sa njima.
Što se tiče plata, plata pozornika danas, bez minulog rada, je negde oko 49.000 dinara. Dakle, to je minimalna plata pozornika i to je danas već pristojna plata. Ne kažem da je to sve divno, ne kažem da ta plata ne bi mogla da bude i veća, ali 49 hiljada dinara, bez minulog rada, tako da suštinski ta plata dođe negde oko 50 hiljada dinara najmanje mesečno za svakog pripadnika koji radi kao pozornik, kao policajac.
Što se tiče štićenih ličnosti, sa tim problemom sam se i sam suočio kad sam postao ministar unutrašnjih poslova, bar u onom delu koliko je bilo sagledavanje finansijskih efekata toga. Procenu da li je neko štićena ličnost donose službe, dakle, i Direkcija policije ali i druge službe bezbednosti, koje na zahtev, ili Direkcije policije, ili Kriminalističke policije, ili tužilaštva, ili nadležnog državnog organa, donose bezbednosnu procenu, sagledavaju sve nivoe ugroženosti. Mi generalno ne pričamo, to je naša politika i praksa i nastavićemo tako, o pojedinačnim ličnostima, da li su trenutno štićene ličnosti ili nisu i kolike su mere obezbeđenja, jer smatramo da bi time potencijalno ugrozili njihovu bezbednost dalje. Nekada smo nekim ljudima ukinuli obezbeđenje a da to niko nije saznao, jer ne želimo da to oglašavamo u novinama – e, ukinuli smo mu obezbeđenje, super,ako je neko i odustao, pa bi sad mogao da se seti da nekom ugrozi bezbednost, to neće onda činiti.
Slažem se da je bilo slučajeva kod kojih smo ukinuli obezbeđenje, direktor policije i ja. Nešto sam mogao i ja, svojom odlukom, po zakonu, nešto je direktor policije, na osnovu procena, naravno. Ukinuli smo obezbeđenje za neke ljude koji su imali formalno obezbeđenje koje im je uvedeno, recimo, pre 15 godina, 10, 12 ili 14. Imali su obezbeđenje zbog nekih bezbednosnih smetnji koje su imali tada. Procena je urađena, službe bezbednosti su rekle da nema više ugrožavanja njihove bezbednosti – nema potrebe da ima obezbeđenje.
U Srbiji postoji ta fama o statusnom simbolu i obezbeđenju. Naravno, postoji i interes nekoga ko ima obezbeđenje, ima i automobil Ministarstva unutrašnjih poslova, ima i nekog ko ga vozi, koristi državno gorivo. Naravno da vrlo odgovorno moramo da se odnosimo prema tome i baš smo se trudili da restriktivno raspoređujemo obezbeđenje, pre svega jer hoćemo da te ljude držimo na mestima gde su nam potrebni u policiji, ali da, naravno, racionalno u skladu sa zakonom planiramo i raspoređujemo ljude koji se bave ovim poslom. Ne da nekome budu modni detalj, već da budu tamo gde su stvarno te ličnosti ugrožene i gde postoji rizik da im se nešto dogodi jer posao naše zemlje je da obezbedi svima sigurnost, bez obzira na to ko su ti ljudi.
Što se tiče ovih kazni, razmišljali smo o tome, pogotovo oko Zakona o bezbednosti saobraćaja, naravno da nam je jedan od elemenata o kojima razmišljamo i ekonomski element, odnosno platežna moć građana. Ali, vrlo je jednostavno, ništa vas ne košta da vežete pojas. Onda je nula kazni. Nema potrebe da se plati ni dinara. Vozite po ograničenju, vežete pojas, ne pijete alkohol, držite se zakona, nema smrti, nema pogibija.
Mi smo ovde u holu Skupštine, nadam se da ste imali prilike da vidite, napravili jednu malu izložbu slika užasnih fotografija koje su tokom godina načinjene, naravno, zaštitili smo sve podatke koji mogu dovesti do otkrivanja podataka o ličnosti, neodgovorna vožnja može dovesti do takvih posledica, smrskani automobili i izgubljeni životi.
Dakle, trudili smo se da istaknemo i naglasimo kažnjavanje onih pojava koje najviše dovode do gubitka života. Nažalost, nevezivanje pojasa, koliko god delovalo banalno, užasno utiče na to, užasno. Brzina, alkohol, pojas – tri stvari koje su neverovatno kompleksne, a deluju tako prosto. Ionako imamo odredbu kroz Zakon o prekršajima koja omogućava da ako se kazna plati u roku od osam dana, ona se plaća u jednoj polovini njenog iznosa.
Trudili smo se da ukažemo ljudima koliko je važno da ne treba da vezuju pojas zato što će platiti pet hiljada ili deset hiljada dinara, nego treba da vežu pojas i sebi i svom detetu i svima koji se voze u vozilu da bi ostali živi. Nije to uvek do vas. Vi vozite odgovorno, vozite u skladu sa zakonom, ima neko ko to ne čini, prođe kroz crveno, udari vas i vi, umesto da se zadržite, proletite kroz staklo, izgubite život, a da ste vezali pojas možda bi ta posledica bila daleko blaža. Onda smo hteli malo da skrenemo pažnju ljudima.
Vi se sećate kada je ova mera prvi put uvedena, nije prvi put, ali kada je pre nekoliko godina bilo oštrije kažnjavanje vezano za vezivanje pojasa, cela Srbija se vezivala. Kazna ide 5.000,00 dinara, svi vezuju pojas, i to je dalo efekte. Međutim, onda su ljudi polako prestajali, mic po mic, opet smo došli do nivoa da mali broj ljudi vezuje sigurnosni pojas i time se pogoršala statistika. Upravo kada smo analizirali uzroke smrtnosti i, naravno, povređivanja ljudi, jedan od značajnih uzroka bio je nevezivanje sigurnosnog pojasa. Tako da smo se odlučili da, bez obzira na to što meni sigurno neće popularnost skočiti zbog te mere, odlučili smo se da povučemo ovaj potez da bi pokušali da spasemo što više života.
Prosto, nadam se da ćemo, kada budemo sagledavali, i slažem se sa poslanicima koji su juče u diskusiji to istakli, da je potrebno da sa vremena na vreme sagledavamo efekte zakona koji donosimo, njihove rezultate. Kada budemo sagledavali efekte ovog, moći ćemo da izađemo pred vas, nadam se možda već za godinu dana, sa analizom, da li na Odboru ili u plenumu, šta je ova mera donela i da li smo spasili više života.
Ako se to tako ispostavi, onda, naravno, treba dalje da radimo. Mi to radimo kroz škole i edukacijom. Treba da sagledamo kako drugim načinima da preventivno delujemo, odnosno da edukujemo od dece do njihovih roditelja da taj pojas nije bauk, da to nije ništa strašno, da se vezuje i na prednjem i na zadnjem sedištu, ali da može da spase život, kao što smo, naravno, predvideli sedište ili podmetače za decu, u zavisnosti od njihovog uzrasta i visine.
Mi već imamo nove generacije tih najmlađih koji više neće da se voze ako im pojasevi nisu vezani. Oni već znaju da je to nešto važno za njih. Možda danas ne sagledavaju zašto je to tako, u punom kapacitetu, ali znaju da je to standardna procedura, uđu, sednu, vežu se. Kada nam to bude automatizam svima, verujem da ćemo imati mnogo više sigurnosti na putevima.
U svakom slučaju, hvala vam na nekim stvarima koje sam čuo od vas danas i znam šta ste vi radili u svojoj karijeri, hvala vam na korektnim savetima i mislim da ćemo neke od ovih stvari svakako moći da iskoristimo.
(Petar Jojić: Replika. Molim vas samo nešto da dodam.)

Želim samo kratko da kažem vezano za Zakon o bezbednosti saobraćaja. Iako smo mi u prvom momentu, čak smo i odbili neke od amandmana vezane za polaganje ispita na svakih pet godina, vezano za tehničke preglede i auto škole, nakon konsultacija sa kolegama, ipak smo odlučili da prihvatimo te amandmane i ja ću tokom rasprave, bez obzira što ih je Vlada u načelu odbila, prihvatiću te amandmane, zato što smatramo da je to možda previše regulacije za ove kategorije i da ćemo na taj način ipak olakšati njima rad, pa ćemo videti, ako bude problema i ako to bude stvaralo neke nove probleme, koje sada ne vidimo, ja ću se opet obratiti Narodnoj skupštini sa izmenama, ali mislim da u ovom trenutku možemo da prihvatimo i uvažimo taj amandman da su odlazak na seminar, stručna usavršavanja, da bude dovoljna kategorija, a ne da se na svakih pet godina ide na ponovno polaganje ispita za instruktora, za ove ljude koji to rade, za tehničke preglede.
Uvažiću za obe kategorije. Mislim da postoji amandman za obe kategorije, nadam se, pošto ne bih voleo da samo jednu kategoriju obuhvatimo, a ako nemamo za tehničke, onda bih zamolio Narodnu skupštinu da nadležni odbor, odnosno da li postoji tehnička mogućnost da nadležni odbor u ovom periodu uloži amandman kojim se faktički pravno-tehnički reguliše i ovaj deo teksta, tako da u tom smislu, mislim da možemo zajednički da to uradimo.
Hvala na sugestiji.

Na žalost, nikada nemam dovoljno dobar odgovor za produženje rokova, to je uvek stvar koja ne treba da se dešava. Mi smo započeli izradu podzakonskih akata za prethodni zakon i nismo uspeli ni sve da završimo. Istina je, veći deo jesmo, ali jedan deo nismo.
Međutim, pošto smo ušli u proces izmene postoje ovog zakona, onda smo predvideli produženje rokova za godinu dana da bi se faktički i podzakonski akti i za ovaj zakon uvrstili u to.
Trudićemo se naravno da to bude u kraćem roku. Imali smo određene izmene sistemske vezane za to, tako da se nadam da će to doprineti bržem radu svih u sekretarijatu i u drugim, da kažem organima, koji zajedno sa direkcijom policije donose ove podzakonske akte, ali nadam se da ćemo ovog puta to uraditi za kraće vreme i da ćemo opravdati ovaj zahtev.
Što se tiče, mi smo i u prethodnom Zakonu o snimanju policijskih službenika, mi smo i u prethodnom zakonu imali u članu 52. koji definiše snimanje na javnim mestima, predviđali radi primene policijskih ovlašćenja, otkrivanja prekršaja i krivičnih dela, kontrole i analize obavljanja policijskih poslova, policija može vršiti snimanje policijskih službenika.
U ovim izmenama mi samo uvodimo termine audio i vizuelno, dakle audio i video snimanje zato što je u smislu Zakonika o krivičnom postupku ovo bilo potrebno definisanje da bi bili u potpunosti u skladu sa zakonom, da niko ne bi dovodio u sumnju da li smo policijsko ovlašćenje primenili potpuno.
Naravno da moramo da budemo oprezni u tome i nije nam cilj naravno da se igramo velikog brata niti da bilo ko misli da sada neko snima policijske službenike iz svog ćefa, niti naravno policija kapacitete da to radi, jer relativno mali broj ljudi uopšte može da primenjuje specijalne istražne metode, ali svakako to ne može da se radi mimo propisa o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, na kraju krajeva, koji sada donosimo. Tako da, policijski službenici imaju i potpunu zaštitu u tom smislu da niko nekontrolisano ne može da vrši obradu podataka o njima, niti prekomerno.
Što se tiče, mi smo doneli etički kodeks policijskih službenika, koji predviđa šta policijski službenici, kako ponašanje u javnosti moraju da ispolje, da li se, da kažem, izbegava bilo kakav devijantni oblik socijalnog ponašanja koji bi mogao da naškodi njihovom ugledu i vršenju funkcije, vršenju ove profesije i trudićemo se da na takav način, da kažem, utičemo na sve policijske službenike da budu maksimalno posvećeni vršenju ovih zadataka.
Smatramo da, naravno pored onoga što je bezbednosna smetnja koju smo predvideli zakonom, da je potrebna za obavljanje, odnosno pre svega ulazak u MUP i obavljanje poslova unutar ministarstva, da su faktički ove kompetencije psihološke, fizička sposobnost i sve ostalo što je predviđeno, da je važno, zato što su faktički zahtevi poslova MUP veoma visoki kriterijumi i zbog toga smatramo da je to bitno da policijski službenici ne samo na prijemu, već i tokom čitave karijere ispoljavaju te osobine, odnosno da se klone bavljenja poslova koji bi mogli da ih kompromituju na bilo koji način. Nadam se da smo uspeli bar jedan deo ovih pitanja da razjasnimo.
Još jedna stvar vezana, bilo je pitanja oko disciplinskog postupka. Više puta se to pominjalo u raspravi, dakle javnost disciplinskog postupka je garantovana, osim u slučajevima kada se radi o postupcima gde može biti u pitanju državna tajna.
Dakle, kada je državna tajna, može biti otkrivena tokom tog postupka. Javnost se isključuje, ali to ne isključuje prisustvo npr. predstavnika sindikata. Predstavnici sindikata imaju pravo da prisustvuju svim postupcima u svakom trenutku, samo u slučajevima kako zakon predlaže, kada se faktički postupak zahteva, čuvanje podataka sa oznakom „poverljivosti i tajnosti“, samo u tim slučajevima se isključuje javnost. Kažem, ne isključuje prisustvo, predstavnici sindikata su uvek prisutni, tako da mogu biti tu.
Svakako da ćemo videti, analiziraćemo kako će ovaj i mene interesuje kako će, pošto smo imali slučajeve da u toku postupka može biti, pošto policijski službenici raspolažu, odnosno rukuju određenim nivoima poverljivih podataka, ti poverljivi podaci moraju da se zaštite tokom postupka i zbog toga smo to uveli kao mogućnost. Dakle, to ne sme biti praksa i svakako da ćemo morati da vodimo računa da niko ne zloupotrebi ovaj institut, da bi kroz, da kažem, prvo pokušali da isključimo javnost iz disciplinskog postupka.
Na žalost, meni je bilo žao zato što su se disciplinski postupci inače toliko retko vodili, čak i u opravdanim slučajevima. Mnogo bih više voleo da su disciplinski postupci bili osnov za kažnjavanje, da to ne bude paušalna ocena, već da se sprovede pun disciplinski postupak, tamo gde ima mesta za to, gde ima osnova, pa da se na osnovu toga i rešavaju neki odnosi, da kažem, vezano za one kolege koji se nisu ponašali u skladu sa propisima, odnosno zakonom. Naravno, imajući u vidu ovo i svakako da je i direktor policije čuo, koji je nadležan faktički za to i sve starešine unutar policije, imamo u vidu i ovo što je rečeno, tako da ćemo voditi računa da javnost u apsolutno najvećem broju slučajeva bude uključeno, osim samo u retkim slučajevima, kada tajnost podataka može biti kompromitovana, te biti ugrožena na značajniji način od prevlađujućeg interesa, da se zaštiti, odnosno da se omogući javnost postupaka.

Poštovana gospođo Stamenković, drago mi je da smo na istom tragu vezano za JMBG i mi smo faktički, još juče sam ja, posle naše rasprave, rekao kolegama da počnu da razmatraju mogućnost saradnje i sa nekom od međunarodnih institucija koje kroz projektno finansiranje mogu da pomognu makar neku fazu toga. Slažem se da ako budemo samo čekali neće nikada doći taj momenat i uvek će biti skupo, jer smo procenili troškove na nekih 30 miliona evra, što je zaista veliki iznos, ali imamo mogućnost da počnemo i ono što ja mislim da možemo, dakle, da to već sada faktički budu prve faze. Mi ćemo se potruditi da pogledamo šta možemo međunarodno da dobijemo kao podršku, a šta možemo i sami da uradimo, pa makar da započnemo taj proces, makar ga realizovali za pet godina – za pet godina, ali nije loše da se realizuje. Zaista postoji osnov da se štite lični podaci građana.
Što se tiče Zakona o DNK registrima, mi smo i rekli da smatramo da faktički postoji taj element koji može da se popravi time što će biti propisana direktna mera kojom se faktički propisuje kada se briše određeni podatak iz DNK registra. U ovom trenutku je formirana radna grupa za izmenu Zakonika o krivičnom postupku. Dakle, biće jedan veći broj članova izmenjen. Mi smo uložili ono što je naš deo, kao Ministarstva unutrašnjih poslova, naša inicijativa je išla, između ostalog, i za ovaj deo, jer dodiruje i naš zakon. Onda ćemo svakako, kada ovaj zakon koji je, da kažem, veoma važan i za delovanje policije, kada bude menjan, a nadamo se do kraja godine da možemo da vidimo jednu kvalitetnu izmenu Zakonika o krivičnom postupku, predložiću da, svakako, jedan od instituta bude i objedinjena rasprava o izmenama ovog člana Zakona o DNK registrima, jer nam je važno da ne postoji ni trunka sumnje da može bilo kakva zloupotreba da se dogodi. Tako da, idemo u tom pravcu. Hvala, u svakom slučaju.

Hoću da odgovorim na neka od pitanja koja je postavila naša koleginica i koja su važna za svakodnevno obavljanje poslova i za svakodnevni život.
Pre svega, što se tiče prava stranaca koji ulaze u Republiku Srbiju zbog poslovnih sastanaka, ovaj zakon nije menjao to pravo, dakle, nismo ovim zakonom dodirivali ta prava. Oni to mogu ostvariti ili ako su nosioci, da kažem, vize za našu zemlju ili ako dolaze iz šengenskog područja, onda im ta viza ne treba. Dakle, ako imaju pasoš, odnosno ličnu kartu za državljane Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Naravno, nismo propisivali neke drugačije uslove, osim onih opštih, gde je predviđen njihov boravak do 90 dana u našoj zemlji, ukoliko ispunjavaju te uslove. Naravno, možemo da radimo na tome da vidimo kako možemo da olakšamo, ali ne možemo mimo matičnih propisa, naravno, i onog što je važno za bezbednost Republike Srbije.
Što se tiče registracionih područja vezano za jedinstvene matične brojeve, mi smo upravo zbog toga što nismo značajnije menjali sistem koji postoji, o tome smo i danas nešto razgovarali, a nameravamo u budućnosti da poradimo, mi smo ostavili faktički, nismo odstupali, ostavili smo dosadašnju podelu, tako da su faktički registraciona područja ista ona koja su bila unazad mnogo godina.
Što se tiče ovoga, vrlo važna, a možda i najvažnija tema o kojoj ste vi danas govorili je vezana za nasilje nad ženama. To je pojava koja je, nažalost, dugo gurana pod tepih u našem društvu. Ono što jeste dobro je da danas žene imaju više hrabrosti da to pokažu, društvo ima više hrabrosti da prihvati da takva pojava postoji, da sa njom moramo da se suočimo i zato je donošenje novog zakona koji faktički suzbija nasilje u porodici počelo da daje dobre rezultate.
Međutim, naravno, kada pogledate da je godinama nešto bilo prikrivano, niko nije hteo da se meša u nešto što je smatrao da je tuđi problem, nije to neko ih moje kuće pa da se ja mešam zato što neko maltretira ženu u stanu pored, sa takvim razmišljanjem smo imali veoma mali broj, de fakto veliki broj dela, a manji broj prijavljenih dela.
Ono što se sada dešava, zahvaljujući tome da je Ministarstvo unutrašnjih poslova tražilo i dobilo kroz ovaj zakon mogućnost da bude značajnije uključeno u suprotstavljanje svim oblicima nasilja, pa i ovom obliku nasilja koje je za nas posebno važno, jer želimo da pokažemo da smo zemlja koja je odgovorna i koja je ozbiljna u tome, mi smo inicirali ovaj set mera u zakonu koji je dao posebna ovlašćenja policiji da izriču hitne mere.
Kada pogledate na osnovu zakona od 1. juna prošle godine do 1. marta ove godine da je izrečena 18.321 hitna mera, to je broj koji ukazuje da imamo puno posla svi, ne samo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ja volim često da kažem da nije dobro da policija bude ta koja rešava naše probleme, jer kada se policija umeša, znači da smo već došli do jedne ozbiljne krize koja mora da se rešava na takav način.
Mi smo zbog toga inicirali i započeli projekat u školama. Od 1. septembra preko 2.000 policijskih službenika plus penzionisani policijski službenici koje smo uključili kao pomoćne predavače idu u škole i sa učenicima četvrtog i šestog razreda, a od septembra ove godine i sa učenicima prvog razreda razgovaraju na osam važnih tema, od kojih je jedna i nasilje. Ja sam bio impresioniran da ova dečica već u četvrtom i šestom razredu znaju kakvi sve oblici nasilja postoje. Znaju da nasilje nije samo fizičko. Znaju da to može biti i putem interneta. Znaju da neko može biti izložen nasilju na različite načine i da dugo i kontinuirano trpi takvu vrstu pritiska, omalovažavanja i nasilja i da zbog toga može nastupiti i dosta teških posledica. Čini mi se da, kada su to shvatili, naravno, moramo da razgovaramo i sa roditeljem. Učenici su važni, važno nam je da neke najmlađe generacije to već danas shvate.
Moramo da se suprotstavimo nasilju. LJudi moraju da shvate da je važno da se uključi u taj proces, kao što je važno da pobedimo nasilje nad ženama, da se to nikada ne dogodi nijednoj ženi, i o tome ne sme da se govori samo 8. marta, o tome moramo da govorimo svakoga dana i hvala vama na tome, jer ja znam koliko ste vi posvećeni, kao neko ko o tome govori godinama i ko ima i hrabrosti i snage da se tome suprostavi, kao i veliki broj žena u ovom parlamentu.
Moramo da nastavimo i sa edukacijom dece, jer kada mi tu decu sklonimo sa ulice, kad im pokažemo šta mogu biti posledice ponašanja koje može biti zakonom kažnjivo, kad im pokažemo šta znači zloupotreba alkohola, droga, problemi koji mogu nastupiti i rizici na internetu, vanrednim situacijama u saobraćaju. Kada to naučimo, tu decu, pa oni će za 10 ili 15 godina izrasti u ljude koji će biti manje podložni svim tim rizicima i tako preventivno, to je doprinos MUP-a, preventivno radimo na tome da osnažimo našu zajednicu i decu i roditelje i škole i sve one kojima je ta pomoć potrebna, ali zato tražimo pomoć, dakle, nama pomoć treba i u smislu šireg društvenog uključivanja. Nije dovoljno da to radi policija, niti je to moguće.
Dakle, to mora raditi pre svega porodica, moraju da rade roditelji, njih moramo da edukujemo, jer danas su roditelji zauzeti, rade puno poslova, moraju da bace pogled šta njihova deca gledaju na mobilnim telefonima ili na tabletima, pogotovo mala deca kojoj je lako plasirati različite vrste poruka. Važno nam je da se uključe da ohrabre i osnaže žrtve nasilja, jer smo mi kroz ove zakone pre svega hteli da zaštitimo žrtve da njih automatski izdvojimo i da ne dozvolimo da njihovi životi budu ugroženi.
Izuzetno puno pomoći nam treba u ovome, ali smo ubeđeni i potpuno posvećeni da ovaj posao dovedemo do kraja, naprosto Srbija neće tolerisati nasilje, neće tolerisati nasilje nad ženama i zajedničkom borbom svih nas, uveren sam da u ovom parlamentu imamo apsolutnu podršku za to i na kraju krajeva hvala im na pomoći, za donošenje ovih zakona i to u vrlo kratkom roku. Isto tako očekujemo i pomoć, ja sam spreman da se svi zajedno uključimo, a nadam se da i parlament to može da organizuje, a to su edukacije, razgovori sa ljudima, tribine, razgovori sa građanima o različitim opštinama i gradovima, da faktički kao društvo na sve moguće načine i svaki mogućim pritiskom pokažemo da zaista kažemo – ne, nasilju.
Imao sam priliku da prisustvujem jednom izuzetnom performansu koji su izveli učenici XIV beogradske gimnazije, izuzetna deca. Ne postoji niko u sali koja je bila krcata, nije bio pogođen njihovim performansom koju desetak minuta, 20 dotakao suštinu šta je to što jedno dete može doživeti kao nasilje u kući, u školi, na ulici, i kakvu bol u sebi nosi. Izuzetan performans i mi smo im ponudili da zajedno sa ljudima iz MUP-a učestvuju u takvoj prezentaciji i drugoj deci i školama i društvu i da faktički na taj način se zajedno borimo protiv toga.
Bio bih ponosan da imamo podršku i konkretnu parlamenta i uključivanja narodnih poslanika u to i držanje tribina. Spreman sam da dođem i ja svi saradnici iz Ministarstva da zajednički radimo, jer verujem da će ovakva vrsta, ako ovako budemo posvećeni, i vidim da se društvo budi u tom smislu, za nekoliko godina ćemo imati mnogo, mnogo manje problema na kraju krajeva valjda ćemo kao društvo da sazremo i da pokažemo posvećenost. Vama još jednom hvala za sve ove godine borbe i hvala vam što ste to uvek isticali.

Svakako da je važno da poverenje u Policiju, a meni je važno da u svakom delu zemlje poverenje u Policiju bude snažno.
Mi smo pokrenuli postupak i to traje već nekoliko godina, stvaranja multietničke policije, da u svakom delu naše zemlje pripadnici tog naroda u značajnoj meri učestvuju u radu policije.
Naravno da tu postoji potreba da se prođu, a isti su uslovi, kada se konkurs raspisuje, uslovi moraju biti isti i bez obzira što se mi trudimo da pripadnici nacionalnih manjina budu uvršteni u redove policije, oni moraju da prođu uslove konkursa. Dakle, to je opšti akt i od toga ne može da se odustane.
Međutim, dobro je da imamo danas na teritoriji PU Novi Pazar, nalazi se načelnik koji je iz redova bošnjačkog naroda i to je dobro, jer tamo i živi većina, odnosno ljudi koji pripadaju tom narodu i moramo da gradimo to poverenje zajednički.
U slučaju Skarep, izvršilac tog dela, policajac je uhapšen. On se nalazi i to dugo u pritvoru, preko tri meseca, svi mehanizmi su upotrebljeni i ovde se ne radi o tome da li je neko hteo, taj momak nije ubijen jer je neko želeo da ga ubije ili je izvršilac Srbin koji je želeo da ubije Bošnjaka.
Isto smo imali nedavno situaciju da je kriminalac upucao policajca u Novom Pazaru na sred obavljanja dužnosti, a ja nikada nisam rekao to je taj pripadnik, tog naroda, upucao je policajca, koji je pripadnik, ne znam, srpskog naroda.
Ne, kriminalac je upucao policajca i tamo gde policija pogreši, pogrešio je pojedinac, ili naravno, svako ko je pogrešio u lancu, treba da odgovara i nemam ništa protiv, nema bezgrešnih i nema prikrivanja njihove odgovornosti, a isto tako važi i za drugu stranu.
Poverenje mora da se gradi sa obe strane. Vi imate, vaš doprinos, mislim da u tom smislu to ide u dobrom pravcu, a ima onih koji pokušavaju da veoma niskom demagogijom raspiruju nekakvu mržnju. Ništa dobro se ne dobija time što huškamo, odnosno što određeni ljudi huškaju ljude jedne na druge. I ti policajci koji rade u Tutinu i u Sjenici, Novom Pazaru, baš kao i u Beogradu, Valjevu, Somboru, Zrenjaninu, Subotici, i oni su ljudi. Oni imaju svoje porodice, vraćaju se porodicama kući, vole da se vrate kući da ih niko nije upucao, da ih niko nije izboo nožem, niko pretio, kao što i građani koji žive žele da nemaju problema i sukobe sa policijom.
Naravno da se nekada, a ja sam to video za ove četiri godine, to je u celoj Srbiji, postoje ljudi koji su izvršioci krivičnih dela i kada ih uhvatite u izvršenju krivičnog dela, uvek je lako zaštititi se nekim štitom. Ja sam političar, pa me zato hapsite. Ne, prijatelju, hapsimo te zato što si krao novac. Ja sam pripadnik nacionalne manjine, pa me zato hapsite i maltretirate.
Ne, hapsimo te jer si narko-diler i uopšte nas ne interesuje kako se zoveš. Meni je najlakše u političkom smislu, kada je tužilac, policija i kada je onaj ko je okrivljen, kada je osumnjičen, i kada pripadaju istom narodu, jer onda nikada nemamo problem, kada su policajac onaj koji vrši hapšenje i onaj koga hapse, isti.
Uvek je problem kada policajac pripada jednom narodu, a onaj osumnjičeni drugom. Važno nam je da to prevaziđemo i ja se nadam, naravno, policija mora da radi na tome da zadobije to poverenje i naravno, očekujemo od ljudi koji žive u ovoj zemlji da pokažu poštovanje prema policajcima koji zaista rade jedan težak posao.
Važno mi je da ljudi nikada ne postavljaju pitanje kako se zvao ovaj policajac i kom narodu pripada i kako se zvao kriminalac i kom narodu pripada. Ne, onaj ko je osumnjičen, predajemo ga sudu, neka sud kaže da li je kriv ili nije, a policajci moraju da se ponašaju prema etičkim kodeksima i prema zakonu.
Naravno mi smo zato ojačali i kompetencije Sektora unutrašnje kontrole policije, koji na kraju krajeva odgovara i odboru Narodne skupštine i hoću da ti ljudi mogu da rade svoj posao i da ustanovimo, ako je bilo propusta u radu policije, a ja ne kažem da u godinama iza nas nije bilo loših iskustava i sa jedne i sa druge strane, ali je važno da se ne vraćamo u prošlost.
Zato i cenim vaš nastup i mislim da je to poziv da se radi na građenju bolje budućnosti i u meni ćete imati partnera koji će raditi to. Važno mi je da svi narodi koji žive u ovoj zemlji, shvate da Policija radi u njihovom interesu i tako mora da bude. Hvala.

Boga mi ste izneli dosta stvari, nadam se da ću uspeti na sve da vam odgovorim.
Što se tiče tolerancije prema alkoholu, tu se slažem kao neko ko retko konzumira alkohol, ali i da konzumiram i da ne konzumiram potpuno se slažem da mi kao društvo treba da idemo ka nultoj toleranciji.
Dakle mi smo sa 0,3 smanjili na nula, odnosno predložili u ovom zakonu, predlogu zakona na 0,2 i mislim da u nekom doslovnom vremenu trebamo da to smanjimo na 0,1 i da polako idemo ka tome, jer sve ozbiljne studije su pokazale da vozač pod dejstvom alkohola ima sporiju reakciju. Kada imate sporiju reakciju, plus uzevši onu psihičku sekundu koja nije svuda sekunda, kod vozača formule 1 dođe pola sekunde, kod nas prosečnih vozača dođe sekund, sekund zarez dva, tri, četiri, vi za jednu, jednu i po sekundu u zavisnosti od brzine prelazite određeni put, a da još niste ni pritisnuli kočnicu i kada je naravno tu dodat alkohol onda se to vreme produžava, samim tim i kočioni put, samim tim i mogućnost da neko ko je pešak usmrtite, teško povredite itd.
Tako da, što se alkohola tiče, stvarno mislim da tu ne smemo kao društvo da imamo bilo kakvu toleranciju i da polako treba da idemo ka apsolutnoj nuli.
Ne slažem se ovo za punjenje budžeta, apsolutno ne stoji. Dakle, ni u jednom trenutku nam nije bio motiv niti nas interesuje da nekoga kaznimo. Na kraju krajeva, oni ljudi koji poštuju zakon nikada ne budu kažnjeni, nikada. Dakle, ako vezujete pojas nećete nikada platiti kaznu za ne vezivanje pojasa. Ako vozite po ograničenju nećete nikada biti kažnjeni za prekomernu brzinu. Ako ne pijete alkohol i upravljate vozilom, izbegavate tu mogućnost kažnjavanja.
Dakle, kažnjavanje ide samo kao mera da spasemo živote, ali bukvalno samo kao mera da spasemo živote. Video sam samo za ove kratke četiri godine, kad kratke, ne mislim kratke u obavljenom poslu, nego kratke koliko je bilo, nažalost, saobraćajnih nezgoda. Kada pogledam koliko ih je bilo ranije i svake godine ih je srećom sve manje, ali i dalje je ogroman broj, video sam ljude koji su izgubili svoje živote zbog sekunde nepromišljenosti, zbog toga što su hteli da pritisnu papučicu, zbog toga što su hteli sa splava pijani da sednu u kola i da voze.
Mi moramo prvo da odviknemo našu decu da pod alkoholom sede u kola. To ko želi da pije, sada imate hiljade mogućnosti da niko ne seda za volan i moramo da budemo oštriji u tome.
Pojasevi. Imali smo dosta dugu raspravu o tome i hteli smo da budemo oštri zato što pojas zaista čuva živote ljudi koji se voze i tu se ne radi o cifri. Ja se nadam, evo da sledeće godine imamo nula naplatu svih kazni, da niko ne napravi bilo kakav prekršaj u Srbiji, verujte da niko ne bi bio srećniji od nas.
Mi izgubimo, jedan život kada se izgubi, džaba sav novac. Ogromna materijalna šteta, ogromni gubici za porodice, izgubljeni životi, ljudi koji su tek počeli da žive, dizali ih roditelji, radovali se njihovom životu i onda čak nekada nisu ni oni krivi nego neki neoprezni, bahati, divlji, kakav god vozač ili umoran vozač koji je samo zaspao jer nije hteo da poštuje pravila, iz drugog smera pređe u onu traku i ode naš život.
Često razgovaramo sa ljudima i oni kažu – Ministre, samo kažnjavate, punite budžet. Onda kada sam razgovarao sa ljudima koji su nekoga izgubili jer je udario njihovo dete ili je njih udario bahati vozač, kažu – Gde ste bili? Što ih niste zaustavljali? Što ih niste kažnjavali? Aršini se promene. Onda bi ste voleli da je platio sve kazne ovog sveta samo da nije udario to dete. Onda bi smo voleli da ga je zaustavio radar na svakih sto metara samo da nije udario dete, samo da ga nije ubio, ali onda je gotovo.
Ne vole saobraćajci to što rade, ne rade ti ljudi to iz zadovoljstva, ali znaju šta čine, koliko spašavaju života. NJima nije lako. Ja sam gledao one ljude koji rade na uviđajima, šta sve moraju da vide.
Na kraju krajeva, ova izložba ovde u holu je samo deo tih smrskanih automobila i svega šta vide vatrogasci kada ih vade, kada seku kola. Ne radi se zaista, verujte, nema nikoga u ovoj zemlji ko se raduje naplati kazne i to nije dramatično neki veliki novac koji omogućava da Srbija živi. Sad će od naplate kazne, Srbija će živeti od toga. Ne može. Mora da živi od ekonomije. Mora da otvori fabriku. Mora da otvori „Meitu“ u Obrenovcu, mora da otvori „DŽinsi“, mora da otvori „Svarovski“, mora da otvori „DŽonson Elkektri“, mora da otvori „Kontinental“, kao što smo radili. Tako se živi, od toga ljudi zarađuju, plaćaju, time se puni budžet, tako radi ekonomija.
Dakle, korišćenje svetala tokom dana, već sva statistika, odnosno sva istraživanja su pokazala da je veća uočljivost vozila i od strane, da kažem, vozila koja nam dolaze u susret i naravno drugih učesnika u saobraćaju.
Većina automobila koji se danas proizvode čak imaju automatsko uključivanje svetala kako startujete vozilo. Dakle, jer su proizvođači shvatili da je to jedan od bezbednosnih faktora, kao što kada se rade kreš testovi, vi faktički, mada ne radi to veliki broj ljudi, kada kupujete vozilo, uvek treba da pogledate kako se vaš auto ponaša u slučaju sudara, u slučaju udarca u prepreku, da vidimo kakvu vrstu kinetičke energije prima, koliko može da vas zaštiti, kakvi su rezultati koje dobijaju. Jedan od faktora je, svakako, čak je i boja igrala, nisam to znao, ali kada sam čitao, čak je i boja, recimo, da su siva vozila zbog boje asfalta najmanje uočljiva, a crvena i bela vozila najviše uočljiva na putu. Pa, i to igra čak ulogu u bezbednosti saobraćaja.
Bili smo rigorozni, recimo, za brzinu u naseljenom mestu, jer pri brzini, evo, direktor mi kaže, pri brzini od 60 kilometara na sat, od pet pešaka koje vozilo udari sa 60 kilometara na sat, četiri pogine, pri samo 60 na sat. Imao sam prilike i lično da prođem određene obuke u vožnji koje su naprednije od obuka koje imate u standardnoj auto-školi i neverovatno je kolika je razlika i u kočionom putu i u svemu onome što se dogodi sa vozačem i sa vozilom i sa pažnjom kada je to samo razlika između 50 i 60, a to deluje, ništa, deluje vam - 50 na sat isto je što i 60.
Dakle, nismo džaba ograničili, odnosno zakon ograničio brzinu u blizini škola na 30 na sat. Trideset na sat spašava živote. Zato nismo imali nijedno poginulo dete u zoni škole već neko vreme. Ogroman broj ljudi je učestvovao u tome, iz raznih oblasti i veliki broj saobraćajaca, pogotovo kada počinje školska godina i kada su vozači još uvek nenaviknuti na nove mališane, i velika, velika je razlika samo malo da se spusti brzina, ogromna je razlika u spašavanju života.
Što se tiče sedišta, slažem se, vi ste izneli jednu stvar koja je životna, dogodilo se verovatno svakome od nas ko ima dete. Nema komšija decu ili treba da vam preveze dete, nema sedište, vaš auto nije tu, šta sad. Opet, uvek se vratimo na ono razmišljanje - a šta ako se u tih kratkih pet, šest minuta dogodi saobraćajna nezgoda, dete proleti, ne daj Bože, ostane invalid, desi mu se nešto užasno, šta ćemo onda? To je pitanje na koje ja nemam odgovor, kao ni vi. Dakle, kao roditelj, ne znam šta bih sebi uradio u tom slučaju, ne znam kako bih to podneo.
Naš posao je, posao svih nas ovde je da donesemo normu koja štiti život. Mi to moramo da uradimo. Dakle, mi ne možemo nikoga naterati da se više bori, mi ne možemo više biti zabrinuti za nečiji život nego ta osoba sama, ali naš posao je da mu ukažemo da to nije dozvoljeno, pogotovo kod dece. Tu moramo, kao i za alkohol, tu moramo prosto da napravimo tako i roditelji to moraju da shvate da to ne radimo zato da bi ih kaznili, nego da im deca porastu.
Što se tiče vozačke dozvole, da, to smo i mi uočili, i besmislena je bila, slažem se, bila je besmislena kazna od 15 do 30 hiljada dinara i bodovi za istek vozačke dozvole, potpuno besmislena, pogotovo bodovi. Kakve veze ima upravljanje vozilom sa administrativnom normom? Čovek je zaboravio. Vi ste u pravu, verovatno, nisam siguran da ja znam kada mi ističe dozvola, mogu da pretpostavim, ali možda bih i pogrešio. Dakle, ne znam.
Međutim, mi smo tu sada normu stavili da bude trostruko niža – 10 hiljada dinara, bez oduzimanja bodova, da bismo izbegli faktički, ko plati odmah – pet hiljada, ne zbog toga što smatramo da ljudi to rade s namerom, već da bi se za one koji bi pokušali u tom međuprostoru da traže mogućnost zloupotrebe, dakle, da počine namerno vozeći neregistrovani auto i da u tom luftu, kad ih uhvatite, date im rok, da može da počini tim autom krivično delo. Znači, insistiramo da vozilo bude registrovano zbog svih onih parametara koje je važno da se zna ko je nosilac odgovornosti za taj auto.
Što se tiče mobilnih telefona, za cigarete kao nepušač se slažem. Mnogi se ne bi složili sa mnom. Ja bih ukinuo potpuno pušenje, ali neke kolege u sali bi odmah klimali glavom, neki ne bi, to je već lična stvar, pravo lične slobode. Što se tiče mobilnih telefona, smanjuje koncentraciju definitivno upotreba mobilnih telefona, čak i sa hendsfri uređajima, čak i sa tim uređajima se značajno smanjuje koncentracija vozača. Svakako, znam da je to svakodnevica i teško ćemo naći nekog ko bar nema jedan telefonski poziv tokom puta, ima vozača, ja sam to primetio kod nekih vozača koje poznajem, ljudi uđu u telefon, i tu su žene odgovornije od nas muškaraca, stave ga u torbu ili isključe telefon i tokom vožnje se ne javljaju. Vozim, prosto, eto, kad dođem na odredište, javiću se.
Ne kažem da je to većina vozača, ali sam primetio i kada sam ja vozio i javljao se na telefon, shvatio sam da mi je to obaralo koncentraciju. Dakle, moramo da radimo na tome da ljudi shvate da postoji opasnost u tome.
Još jednom, trudiću se kao i vi, kao neko ko prati život, koga interesuje svakodnevni život, ne život u nekoj kancelariji, ja obilazim Srbiju, razgovaram sa ljudima, razgovaram i sa policajcima i sa građanima. Kao što smo rešili, Marijan Rističević mi je više puta pomenuo, i druge kolege, priključna vozila, traktorske prikolice, traktore. Našli smo način da te ljude zaštitimo od neke vrste kažnjavanja, a da ne dozvolimo opet da zbog potpuno tehnički neispravnih vozila ugrozimo drugog vozača.
Trudimo se da pronalazimo rešenja koja su, kako bi rekli, izvan kutije, koja nisu samo formalna, ali da nam bezbednost bude uvek na prvom mestu. Nadam se da ćemo zajednički doći i ovde do najboljih rešenja. Verujte, niko srećniji od mene da možemo da kažemo da nam je ova godina ili naredna najbezbednija godina u saobraćaju u Srbiji u poslednjih pedeset godina, niko srećniji od mene.
Tako da, hvala svakome ko je dao svoj doprinos svakom idejom, svakim amandmanom. Važno mi je da ovi zakoni ne budu mrtvo slovo na papiru, već da time svi zajedno, ja bih voleo da svi zajedno budemo ponosni na to, na kraju krajeva, svi vi koji budete učestvovali u donošenju ovog zakona možete biti ponosni na doprinos, da jednog dana kažemo da smo našim radom doveli do toga da ljudi u Srbiji budu bezbedniji na putevima.
Hvala, naravno, i svim ljudima iz saobraćajne policije koji su u prethodnih mnogo godina i na vetru i na snegu i na kiši i danju i noću tu da pomognu, da učestvuju u tome. Nema ih dovoljno, to su danas i neke kolege rekle. Nema ih dovoljno. Mi smo pokrenuli neke procese obuke za policajce opšte nadležnosti koja možemo po potrebi prebacivati u rad u saobraćajnoj policiji, što će svakako biti značajno, ali ćemo gledati, naravno, da i na taj način i kroz tehničku opremljenost policije i kroz više upotrebe savremenih tehnologija budemo efikasniji.
Eto, nadam se da sam odgovorio bar na deo pitanja.

Što se tiče vatrogasno-spasilačkih jedinica, to je, naravno, veoma važan posao i trudićemo se da… Pošto vatrogasci ove godine imaju značajno veći budžet, naš sektor za vanredne situacije, najveći u poslednjih 30 godina, trudićemo se da i kroz kapitalne projekte nabavimo jedan deo vozila. Naravno, neće biti moguće sve u ovoj godini zbog dužine trajanja i izgradnje, odnosno nadogradnje tih vozila. Nije to stvar samo u Novom Pazaru, isto je i u Ubu. Ja kada sam video jedno vatrogasno vozilo u Ubu i Lajkovcu, zaista je bio muzejski primerak, nije za pohvalu, već za ozbiljnu i temeljnu rekonstrukciju tog sektora, gde rade zaista ljudi koji rizikuju svoje živote, možemo da kažemo kao i policajci, svakoga dana.
Molim vas za podršku, vezano za neke od tih opština, da zajednički radimo na tome da opštine podrže svojim sredstvima, negde gde možemo da izgradimo sisteme video nadzora u školama i vrtićima. Beogradske opštine su to u velikom broju slučajeva uradile svojim sredstvima. Mi smo davali jedan deo opreme i povezivali sa policijskim stanicama. Spreman sam da to uradimo u bilo kojoj opštini u Srbiji. Nama je cilj da imamo jednog dana jedinstveni sistem u kome su sve škole i vrtići, glavne raskrsnice pokrivene video nadzorom i da time faktički kriminalci budu obeshrabreni da tamo idu.
Imamo dosta toga da uradimo. Veliki je posao pred nama, ali sam ohrabren dobrom energijom u većini lokalnih samouprava koje prepoznaju to kao posao koji treba zajedno da radimo i treba nam pomoć u tome. Sve što budemo mogli, nadam se da ćemo zajedno da uradimo.

Očekivao sam da ne ponovite našu raspravu od juče. Dakle, vi ste gotovo od reči do reči ponovili sve ono što ste rekli juče, ja vam to odgovorio, a vi danas ponavljate kao da taj razgovor od juče nismo ni vodili.
Razumem „prajm tajm televizija“, potreba za promocijom, i tako dalje, i to je u redu. To je legitimno pravo u ovoj zemlji, svako ima pravo da ponovi koliko god puta želi, naročito narodni poslanici i odgovoriću vam uredno koliko god puta je potrebno isto tako uporno na svaku od ovih tačaka svaki put. Vrlo sam uporan čovek.
Što se tiče potvrda, ako se radi o potvrdi o nameri da se zatraži azil, ona sadrži sve lične podatke, ime, prezime i pol, prijava boravišta stranca koji je legalno u Srbiji nema na svom obrascu pol, zato što se ona vezuje za njegov lični dokument, koji u sebi sadrži pol, dakle, nema potrebe da imamo prekomernu obradu podataka o ličnosti. Naprosto, imamo podatak koji se vezuje za to.
Vrh MUP-a, ti ljudi koji se bave tim poslom, ako su iz Granične policije, oni to sve znaju, jer oni propisuju te norme. Bilo bi besmisleno da vam se obraća neko ko to treba da propiše i ko to treba da radi, doduše, zavisi šta je za koga vrh MUP-a. Nekome je načelnik stanice MUP-a, ne može da dođe do višeg funkcionera i to je u redu. Dakle, svakako da ti ljudi koji to rade sigurno vam se ne bi obratili zato što je to njihov posao, pa bi bilo besmisleno da kritikuju ono što sami rade i što treba da sprovode, ali možda ima i takvih. U to iskreno sumnjam, pošto te ljude jako dobro poznajem, sa njima radim četiri godine. Jako profesionalno i dobro rade svoj posao, ali znam da je to oportuno politički reći apsolutno se slažem, može svako da kaže. Na kraju krajeva ljudi iz MUP-a su potpuno slobodni ljudi i mogu da komuniciraju sa kim hoće, ali na poslu moraju da rade po zakonu i po pravilima službe.
Što se tiče migranata, apsolutno ne stoji da se povećava neki naročit broj migranata, on već godinama figurira oko 3.600 koji se nalaze u našim prihvatnim centrima, čak i ti ljudi ne žele da ostanu u zemlji. Ukupno je od 2014. godine do danas 561 čovek podneo zahtev za azil i većina ih nije sačekala kraj azilne procedure, već je otišla iz zemlje. Dakle, oni žele da žive u Nemačkoj, Švajcarskoj, Švedskoj, to su zemlje u kojima žele da žive. Čak ne žele ni u Italiji, Grčkoj, Bugarskoj, koje su oko nas, ne žele. Oni žele da idu u ovaj deo zapadne Evrope, zato što smatraju da su im tamo porodice, da će ostvariti bolja primanja, da će imati način da bolje žive, zarađuju neki novac. Dakle, to je stvar koja je važna i tu nema nikakvih naročitih izdvajanja prevelikih. Ono što mi imamo su ona izdvajanja koja su normalna i koja pokrivaju rad naših službi u nečemu što podrazumeva održavanje, uz naravno, ogromnu međunarodnu pomoć i to ne treba da se zaboravi. Mi imamo veliku finansijsku pomoć koju smo dobijali, ne preveliku u odnosu na neke druge zemlje, ali veliku. Ne mogu da kažem, ti ljudi koji su pomagali i Evropska komisija i nevladine organizacije su pomagale da platimo i hranu i smeštaj za ove ljude. Nešto je uradila Republika Srbija, neke prihvatne centre kao onaj u Preševu koji je bio jedan od najsavremenijih je uradila Evropska komisija, odnosno EU sa svojim novcem i naravno UN koje ne mogu da zaboravim, koje u ogromnoj meri pomažu.
Dakle, Republika Srbija prilično uspešno upravlja migrantskom krizom, jako mali broj ljudi se nalazi na našoj teritoriji koji mi vrlo uspešno možemo da opslužujemo i da se brinemo o njihovim potrebama na najhumaniji i najpristojniji način. Naša zemlja i naš narod je imao iskustva i sa izbeglištvom i kroz našu istoriju, bar u poslednjih 150 godina, da ne kažem i ranije mnogo, možemo da kažemo da smo imali primere da smo morali da na različite načine idemo sa teritorije na kojoj smo živeli, da se pokrećemo, da idemo i u zbegove i u izbeglištvo i migracije i da su nas svuda čekali kamenicama i batinama, ko zna šta bi nam se dešavalo.
Kada kažete – nisam predložila nasilje, nisam predložila ništa slično, vi ste predložili da ih ne molimo, da će im se izdati naredba. Pitam vas vrlo prosto šta se dešava kada se ogluše o tu naredbu? Koji institut da primenite da ih ugurate u autobus? Nema drugog instituta nego sila i vi de fakto bez obzira što to verbalno ne iskazujete, jako dobro razumemo vašu poruku. Vi predlažete nasilje. Možda vi to ne razumete, ali kada nekoga zamolite i kada ga pitate, kada pokušavate da sa njim napravite ljudski dogovor, a nije došao iz bahatosti i besa u vašu zemlju u kojoj i ne želi da ostane, jedini drugi način koji možete da primenite je sila. Mi ne želimo da primenjujemo silu. Ne želimo da poput nekih lidera opozicije dolazimo ispred fabrika koje su stranci otvorili i da kažemo dajte da zatvorimo ove fabrike, ne trebaju nam, ne trebaju nam strani investitori. Onda moramo da odemo kod tih ljudi koji danas rade kod tih porodica koje uplaćuju u budžet iz kojih se finansira policija i da im kažemo ne trebate nam više, zatvorite radna mesta i idite kući.
Mi to ne želimo. Ovde se ne gaji bilo kakav odnos odbojnosti prema strancima, bilo kakvo nasilje. Mi hoćemo te ljude da zaštitimo maksimalno moguće, da zaštitimo bezbednost građana Srbije, što ćemo nastaviti da radimo najprofesionalnije moguće. Zaista, kada pogledate, posle milion i po ljudi koji su prošli kroz ovu zemlju, minimalan je broj incidenata. Minimalan, u poređenju sa svim drugim zemljama Evrope, apsolutno minimalan upravo je posledica dobrog odnosa. Sa druge strane, morate da razmišljate i o široj slici, kada govorimo o bezbednosti zemlje, kada govorimo o ugroženosti zemlje od strane različitih faktora, na kraju krajeva i od terorizma. Svi oni posmatraju kako se prema njihovim sunarodnicima i pripadnicima njihovih verskih grupa ponašaju različite zemlje. Između ostalog je to kriterijum kada se odlučuju da neke zemlje napadnu.
Dakle, nema tu varijante da ste bahati, divlji, a onda očekujete da sve bude divno i bajno. Za sve u životu morate da se potrudite, morate da uložite napor. Mi smo uložili napor. Da li je problem ministru da zamoli dete od 10 godina da uđe u autobus? Nije mi problem, ići ću da molim dete. Uopšte mi neće biti problem.
Da li je problem što je to dete drugačije boje i što govori drugačiji jezik? Nije mi problem, idem da zamolim to dete. Jer, šta mi je alternativa? Da ga udarim batinom? Nemam alternativu. Imam alternativu ili da to dete shvati, uplašeno, napušteno ili sa roditeljima koji su isto tako uplašeni ili imam alternativu da to dete shvati da mu je bolje tamo gde ga vodimo ili da ga neko udari. Mi nećemo da ga udarimo. Nećemo da puštamo pse na njih, nećemo da ih umotavamo bodljikavom žicom, mi hoćemo da sa tom decom, ljudima koji su ovde silom prilika razgovaramo kao sa normalnim ljudskim bićima.
Sa onima koji krše naše zakone, ponašaju se divljački, protivzakonito, vodimo ih na sud. Sudovi će ih osuđivati, ići će na robiju i moraju da shvate da je politika naše države, da kontakt sa našom državom ne može značiti nepoštovanje zakona u našoj zemlji, ali isto tako, dolazak u ovu zemlju, čitao sam mnogo dirljivih pisama, mejlova koje su slali kada su otišli iz naše zemlje, da se zahvale Republici Srbiji i pripadnicima MUP-a, policajcima i rekli su – niko nas nije tako dočekao, tretirali ste nas kao ljude.
Voleo bih da su naše sunarodnike svi uvek tretirali kao ljude kada smo mi bili u takvoj situaciji, ali to mora da se zasluži. To se zaslužuje sada. Zato mi se čini da ne razumete da kada kažete: „ne treba da ih molimo“, da vi u stvari sugerišete nešto potpuno drugačije, a to nije dobro.
(Marija Janjušević: Replika.)

Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na današnjoj sednici Narodne skupštine zadovoljstvo mi je da vam predstavim set zakona iz oblasti unutrašnjih poslova.
Ovi zakoni su pripremani jedan duži vremenski period i videli ste da su neki u proceduru Narodne skupštine dospeli još sredinom prošle godine. Dakle, imali smo dovoljno vremena da ih razmotrimo i drago mi je da su svi zakoni u redovnoj proceduri.
Očuvanje bezbednosti građana Republike Srbije i njihove imovine, podrška i unapređenje u ostvarivanju njihovih Ustavom garantovanih prava i sloboda bio je i ostao najvažniji primarni cilj MUP i Vlade Republike Srbije. Usled opšte geo-političke situacije, neophodno je staviti posebno fokus na podizanje kapaciteta policije za sprečavanje svih oblika kriminala, naročito terorizma, organizovanog kriminala, trgovine ljudima, kao i suzbijanje visoko-tehnološkog kriminala, koji postaju sve veća pretnja u svetskim razmerama.
S druge strane, obaveza za smanjenje administrativnih tereta, kao jedan od prioriteta Vlade, moraju biti ispunjena, kako od strane MUP, tako i od strane svih ostalih organa državne uprave, i zbog toga jedan veliki izazov predstavljaju uvođenje novih instituta u institucije Vlade Republike Srbije, naš pravni sistem.
Naravno, naspram, imamo s druge strane, očiglednu potrebu da zaštitimo lične podatke građana, naročito osetljive podatke građana, podatke o ličnosti, kao i naravno zaštitu društveno ranjivih lica, ljudskih prava i sloboda, svih građana Republike Srbije.
Naše ministarstvo odgovorno i otvoreno priprema ove zakone, pristupa svim izazovima, rekao bih temeljno, sa kojima se suočava. Dokumenti koji su pred vama rezultat su rada koji ima za cilj stvaranje uslova za savremeno, demokratsko i efikasno institucionalno delovanje policije u zaštiti prava i sloboda svih građana Republike Srbije.
Želim da naglasim da predlozi zakona o kojima ćemo razgovarati predstavljaju značajan iskorak u svim procesima podizanja standarda u ovoj oblasti u Republici Srbiji. Naravno, mislim da je veoma važno obratiti pažnju na oblast azila stranaca, kontrole državne granice, uspostavljanje nacionalnog DNK registra i bezbednosti saobraćaja na putevima.
Usvajanje Predloga zakona o azilu i privremenoj zaštiti o strancima i o graničnoj kontroli od izuzetne je važnosti za dalji proces pristupanja EU, jer pored toga što usvajanjem ovih zakona ispunjavamo aktivnosti iz Akcionog plana, istovremeno se stvaraju preduslovi za preduzimanje daljih koraka u pogledu implementacije u sprovođenju ovih zakonskih rešenja.
Pre svega naravno, uvek mi je važno da istaknem da pored toga što ovo zaista ispunjava određene kriterijume koje imamo u pristupanju EU, mi ovo pre svega radimo zbog naših građana. Mi donošenjem ovih zakona povećavamo efikasnost policije, štitimo bolje prava naših građana, ali isto tako i stranaca koji dolaze na teritoriju Republike Srbije.
Posebno bih se osvrnuo i na značaj odredbi koje se odnose na oblast zaštite elektronske razmene podataka o ličnosti, koje su sadržane u više zakonskih rešenja, pre svega izmenama i dopunama Zakona o policiji, detaljnije se uređuje već uspostavljen nacionalno kriminalističko obaveštajni sistem, kao elektronska platforma za razmenu podatka između organa uključenih u borbu protiv najtežih oblika kriminala.
Na sličan način uspostavljanje nacionalnog DNK registra značajno će doprineti efikasnosti i ekonomičnosti krivičnog postupka, kao i ostvarivanju bezbednosti međunarodne razmene podataka prilikom rasvetljavanja krivičnih dela.
U poslednjih tri ili četiri godine ostvarili smo veoma intenzivnu međunarodnu saradnju i formiranja zajedničkih istražnih timova sa tužilaštvom i policijom, ne samo u Evropi, već i širom sveta. Na ovakav način razmena informacija koja je uređena zakonom štiti građane naše zemlje u kojima se informacije mogu razmenjivati, ali omogućava Republici Srbiji da razmenjuju informacije i o onima koji mogu biti potencijalno nosioci ugrožavanja ne samo za našu zemlju, već i za druge države Evropske unije, našeg regiona, ali naravno i šire od toga.
Dakle, implementacija ovog rešenja svakako će omogućiti da na bolji način sarađujemo i da ostvarujemo bolji način bezbednosti i za naše građane i za druge ljude koji žive, da kažem, širom sveta.
Takođe, ovakve platforme omogući će i obavljanje policijskih poslova na savremeniji način i implementacija ovih rešenja predstavlja proces, tako da će nacionalni DNK registar u svom punom kapacitetu, recimo, biti uspostavljen u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog zakona i po donošenju, naravno, podzakonskih akata za njegovo potpuno sprovođenje.
Veoma je značajan i Zakon o evidenciji, obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, koji unapređuje sistem vođenja i obrade podataka i evidencije, istovremeno obezbeđuje efikasno vođenje postupaka, u čiju svrhu se ovi podaci obrađuju.
Prvi put se posebna pažnja posvećuje zakonskom normiranju zaštite podataka o ličnosti i uslova za njihovu obradu, tako što će na nedvosmislen i jasan način da određuju vrste podataka koji se vode i obrađuju, njihova svrha i rokovi čuvanja.
Primarni doprinos koji će doneti usvajanje pomenutim zakonom, ogleda se u efikasnijoj primeni odredaba Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku, prvenstveno odredbom o krivičnom gonjenju, kako bi krivična dela bila brže rasvetljena, a njihovi počinioci privedeni pred lice pravde, čime se ostvaruje i svrha krivične i kaznene politike Republike Srbije.
Što se tiče pojedinačnih zakona koji su predloženi, ja ću se u kratkim crtama osvrnuti na svaki od predloženih zakona. Što se tiče Predloga zakona o strancima, ovo je, da kažem, važeći Zakon o strancima i podzakonski akti kojima se razrađuju i čine primenjive odredbe zakona, doneti su tokom 2008. godine i do danas propisi koji uređuju oblast kretanja i boravaka stranaca u Republici Srbiji nisu menjani.
Prilikom njihove primene, uočeni su određeni nedostaci i nepreciznosti, a svakako ti koji su iziskivali potrebu za donošenjem novog zakona kako bi se utvrđene manjkavosti otklonile. S druge strane, važeća regulativa u ovoj oblasti u mnogome nije odgovarala i standardima koje su postigle i mnogo razvijenije zemlje od naše.
Takođe, svi procesi, migratorni procesi koji su se dešavali u poslednje tri godine, ukazivali su na promenu geostrateških situacija u čitavom svetu i uticali na to da naravno i mi novim zakonskim rešenjima podižemo standarde i omogućavamo našoj zemlji da bude bolje zaštićena.
Takođe, tokom migracija uočeno je i značajnije, ili da kažemo značajnija mogućnost terorističkog ugrožavanja i delovanja terorističke organizacije na teritoriji Evrope, te smo faktički i pored toga naravno, pokušavajući da obezbedimo do sada najviši nivo poštovanja ljudskih prava, isto tako težili da obezbedimo najveći stepen bezbednosti i pravne sigurnost, kako građana Republike Srbije, tako i stranih državljana koji ulaze na teritoriju naše zemlje.
Prilikom kreiranja zakonskih rešenja, brižljivo se vodilo računa o bezbednosti Republike Srbije. Definisane su i okolnosti koje predstavljaju neprihvatljiv rizik po bezbednost naše zemlje i u okolnostima se aktiviraju svi raspoloživi državni mehanizmi, kako bi se Republika Srbija zaštitila od scenarija kakve smo viđali u poslednjim godinama u Evropskim državama.
Imajući u vidu da odredbe Predloga zakona o strancima detaljnije i preciznije regulišu i oblast legalnih migracija, uslovi i način apliciranja za vizu Republike Srbije u inostranstvu, postupak provere po podnetom zahtevu za vizu, propisivanje prava na žalbu, na odbijanje zahteva za vizu i odbijanje ulazaka stranaca u Republiku Srbiju, te propisivanje uslova za odobrenje privremenog boravka stranih državljana po različitim osnovama, posebno za naučna istraživanja, studiranja, volontiranja, pravo na privremeni boravak žrtvama trgovine ljudima, humanitarnog boravka, propisivanje samostalnog privremenog boravka, te propisivanje odredbe zajedničkim standardima i postupcima država članice Evropske unije za vraćanje državljana trećih zemalja sa nezakonitim boravkom, a što se u mnogim segmentima ne poklapa sa našom pravnom regulativom, ovaj zakon predstavlja suštinski sistemsko rešenje za sva ova pitanja koja su se ukazala u prethodnim godinama.
Po prvi put u odredbe Zakona o strancima uvodi se BIA, koja kao državni organ, u čijoj su nadležnosti poslovi naše bezbednosne zaštite Republike Srbije, vrši bezbednosna provera stranaca kroz njihove evidencije u svrhu utvrđivanja nepostojanja ili postojanja neprihvatljivog rizika po bezbednost Republike Srbije i njenih građana u slučaju ulaska i boravka stranaca na teritoriji Republike Srbije.
Propisani su razlozi za odbijanje ulaska stranaca, kao i odluka na standardizovanom obrascu odbijanja ulaska, kojima se navode tačni razlozi odbijanja ulaska i vremenski rokovi. Obezbeđena je i dvostepenost u odlučivanju uvođenjem instituta žalbe, čime je pojačana pravna sigurnost, što je značajna novina.
Odbijanje ulaska prema važećem zakonskom rešenju saopštava se strancu usmeno, uz utiskivanje odbijanja ulaska u putnu ispravu.
Domaće zakonodavstvo je harmonizovano sa viznim kodom EU. Uvedeni su novi instituti koji se odnose na proveru uslova za izdavanje vize strancu i procene rizika, gde tri organa Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA vrše terenske i bezbednosne provere po podnetom zahtevu za izdavanje viza stranom državljaninu, pogotovu kada su u pitanju zahtevi za izdavanje viza državljanima koji dolaze sa migraciono visoko rizičnih područja.
Takođe, strancima se može omogućiti, uz ispunjenje određenih uslova, privremeni boravak iz humanitarnog razloga. Omogućili smo da se žrtvama porodičnog nasilja može odobriti samostalni, privremeni boravak u Republici Srbiji. Na zahtev stranca se mora obezbediti prevod dispozitiva i pravnog leka, rešenja o vraćanju na jezik koji stranac razume ili za koji se opravdano može pretpostaviti da može da ga razume.
Tokom postupka vraćanja stranaca, nadležni organ mora voditi računa o specifičnoj situaciji posebno ugroženih lica, porodičnom i zdravstvenom stanju lica prema kome je mere vraćanja usmerena, kao i najboljem interesu maloletnika.
Imajući u vidu značaj ovog zakona, posmatrano sa aspekta svega što se dešava, dakle, i migracionih tokova, našeg pristupanje EU, ali naravno i zaštite građana Republike Srbije, predlažem da narodni poslanici prihvate ovaj zakon.
Što se tiče Predloga zakona o azilu i privremenoj zaštiti, naša zemlja je preuzela obaveze koje proističu iz dalje harmonizacije propisa Republike Srbije sa propisima EU. U tom smislu rešenja i instituti sadržani u Predlogu zakona predstavljaju prvu fazu harmonizacije sa instrumentima EU, dok će potpuno usklađivanje uslediti u drugoj fazi, najkasnije dve godine pre pristupanja EU.
Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU u ovim oblastima posebno je značajno kada se posmatra u kontekstu trenutne migratorne situacije sa kojom je suočena većina država članica EU, jer će omogućiti da Republika Srbija zadrži visok nivo u poštovanju međunarodno prihvaćenih standarda u oblasti ljudskih prava i prava tražilaca azila, uz istovremeno održavanje visokog stepena bezbednosti svih građana Republike Srbije i poštovanja Ustava i zakona.
U periodu od 2014. do 2016. godine, naročito otvaranjem zapadno-balkanske rute, višestruko su uvećani iregularne migracije na teritorijama zemalja zapadnog Balkana EU. Specifičan geografski položaj Republike Srbije, kao zemlje tranzita velikog broja migranata na njihovom putu prema zemljama zapadne Evrope, suočio je našu zemlju sa novim izazovima i tu imamo trend velikog broja izraženih namera za traženje azila, koje se realno nikada ne ostvare, već svi oni koji su izrazili nameru da zatraže azil, obično to pravo iskoriste da bi nastavili, da bi iskoristili vreme legalnog boravka na teritoriji Republike Srbije i da bi to zatim iskoristili za pokušaj ilegalnog prelaska neke od granica naših susednih država.
Takođe, imajući u vidu da smo se opredelili za zaštitu ljudskih prava migranata, kao i tolerisanje njihovog iregularnog boravka na našoj teritoriji, jer smo smatrali da je to najhumaniji pristup, dok se sa zemljama koje imaju više mogućnosti od nas ne dogovori njihov povratak u zemlje porekla ili na drugi način reši njihovo pitanje da li procesom readmisije ili procesima saradnje kroz međunarodne institucije i organizacije kao što je IOM, da pokušamo da ih vratimo zemljama odakle dolaze. U tom periodu, dok se to ne reši, mi smo odlučili da budemo dobri domaćini i da pokažemo najviši mogući nivo poštovanja ljudskih prava.
Takođe, započet je i proces primanja zahteva za azil i formalnog otpočinjanja azilnog područja, budući da svi azilanti na teritoriji naše zemlje mogu sačekati ispunjenje uslova za napuštanje naše teritoriji, bez bojazni da će biti kažnjeni zbog ilegalnog ulaska ili boravka.
Videćete šta smo sve predvideli. Dakle, azil kao pravo na boravak i zaštitu koju Republika Srbija garantuje strancu, pod uslovima propisanim ovim zakonom, može se ostvariti kroz dva oblika zaštite – pravo na utočište, koje se prima izbeglici, licu koje je zbog osnovanog straha od progona napustilo državu svog porekla ili uobičajenog boravišta i supsidijarnu zaštitu koja se pruža strancu koji državu svog porekla nije napustio zbog straha od progona, već iz drugih razloga, ali koji bi u slučaju povratka u zemlju porekla bio izložen trpljenju ozbiljne nepravde.
Posebno želim da naglasim da je prilikom primene Predloga zakona ostvarena intenzivna i konstruktivna saradnja sa svim državnim organima koji imaju svoju ulogu u sprovođenju zakona, ali i međunarodnim i humanitarnim organizacijama koje pružaju pomoć tražiocima azila, izbeglim i raseljenim licima, predstavnicima stručne javnosti, nevladinih organizacija, koji su dali svoj doprinos prilikom definisanja ovih rešenja.
Što se tiče Predloga zakona o graničnoj kontroli, od momenta nastanka Republika Srbija predstavlja raskrsnicu različitih tokova multikulturalnih, multinacionalnih, religijskih, civilizacijskih. Značajan element u očuvanju naše unutrašnje bezbednosti predstavlja efikasan sistem upravljanja granicom, zasnovan na konceptu integrisanog upravljanja granicom koji je Republika Srbija prihvatila kao opšteprihvaćeni model za efikasno upravljanje granicama. Organi iz sistema integrisanog upravljanja granicom preduzimaju mere i aktivnosti kojima se realizuje zajedničko upravljanje granicom u skladu sa važećim zakonima, strategijama i drugim aktima.
U okvirima ovog sistema, MUP kao organ državne uprave nadležan za poslove bezbednosti državne granice i kontrolu njenog prelaska, vrši nadzor državne granice, granične provere i analize rizika ugroženosti i bezbednosti granica.
Donošenje ovog zakona, zajedno sa Predlogom zakona o strancima i Predlogom zakona o azilu i privremenoj zaštiti, koje smo pripremili, stvoriće uslove za unapređenje borbe, pre svega, prekograničnog kriminala, zaštite javnog poretka i postizanje visokog stepena bezbednosti Republike Srbije.
Prilikom donošenja pomenutih zakona predviđeno je jedno od ključnih poglavlja za prijem Republike Srbije u EU – Poglavlje 24. Ovo predstavlja značajan segment za poboljšanje bezbednosti naše granice i usvajanje ozbiljno visokih standarda koji postoje u zemljama koje su razvijenije od naše.
Ovim zakonom uređuje se dalje granična kontrola, policijska ovlašćenja granične policije, pitanja u vezi sa državnom granicom i graničnom linijom, označavanje, odnosno obeležavanje granične linije i državne granice, prelazak državne granice i granični prelazi, granična provera, osnovna i detaljna, prenos oružja i municije preko državne granice, poslovi granične policije van područja graničnih prelaza, međunarodna granična policijska saradnja, kao i saradnja između državnih organa i sistema integrisanog upravljanja granicom.
Glavni izazovi pred državnim organima, koji se nalaze na području granice, sastoje se u potrebi i definisanju jasnih nadležnosti za planiranje, izgradnju ili modernizaciju graničnih prelaza, kao i organizaciju poslova vezanih za normalno funkcionisanje graničnih prelaza. Zbog svega toga, odredbama ovog Predloga zakona određene nadležnosti iz oblasti upravljanja graničnih prelazima ustanovljavaju se kao nadležnosti Republičke direkcije za imovinu, odnosno to su izgradnja, opremanje, tekuće investiciono održavanje graničnih prelaza, odnosno državnog organa koji je u Republici Srbiji nadležan za upravljanje i raspolaganje stvarima u javnoj svojini.
Značajnu novinu koju donosi ovaj Predlog zakona predstavlja i pravni osnov za uspostavljanje informatičkog sistema granične kontrole, u smislu efikasnijeg obavljanja granične kontrole, odnosno olakšanog kretanja lica i roba preko državne granice, uz istovremeno omogućavanje efikasnijih graničnih provera i obezbeđenja državne granice u borbi protiv prekograničnog kriminala i regularnih migracija.
Što se tiče Predloga zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, ovo je svakako neophodan uslov u skladu sa standardima savremenog obavljanja policijskih poslova, dakle, adekvatno normiranje obrade ličnih podataka građana. Ministarstvo unutrašnjih poslova obavljanjem poslova iz utvrđene nadležnosti vrši obradu podataka o ličnosti svih građana, kako državljana Republike Srbije, tako i stranaca, te i ono što rukovalac najvećeg broja, gde smo mi, dakle, kao Ministarstvo, rukovalac najvećeg broja zbirki podataka i evidencija koje sadrži podatke o ličnosti u Republici Srbiji.
Razlog za usvajanje predloženog zakona su i obaveze koje Republika Srbija ima i koje je preuzela pred međunarodnim institucijama, odnosno kojima se obavezala da uskladi svoje zakonodavstvo sa obavezujućim evropskim, u ovom slučaju u oblasti zaštite podataka o ličnosti i sa izvesnim specifičnostima koje se odnose na sektor bezbednosti.
Najveći deo predloženog zakona odnosi se na sadržinu svih evidencija Ministarstva unutrašnjih poslova u kojima su pobrojani podaci o ličnosti. Sadržina svake od tih evidencija ima predviđeni rok čuvanja podataka, nakon čijeg se protoka podaci po službenoj dužnosti brišu.
Predloženim zakonskim rešenjima predviđena je zaštita ličnih podataka koji se obrađuju u evidencijama Ministarstva, odnosno tehničke, kadrovske i organizacione mere zaštite podataka koji se automatski obrađuju, saglasno usvojenim standardima i srazmerno rizicima koji proizilaze iz obrade i prirode podataka koji se štite.
Takođe su propisane bezbednosne mere u cilju zaštite podataka od nezakonitog uništenja ili gubitka, menjanja, neovlašćenog obelodanjivanja ili pristupa u slučaju kada se obrada podataka vrši upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija.
Što se tiče Predloga zakona o nacionalnom DNK registru, usvajanjem predloženog zakona o nacionalnom DNK registru predviđeno je uspostavljanje nacionalnog DNK registra za potrebe vođenja krivičnog postupka i rasvetljavanje krivičnih dela, utvrđivanje identiteta nestalih ili nepoznatih lica i leševa i delova tela.
Uspostavljanje jedinstvenog nacionalnog DNK registra obaveza je koja proističe iz obaveza koje smo preuzeli u pogledu evropskih integracija, ali mnogo značajnije od toga je obaveza, odnosno nešto što dugujemo građanima Republike Srbije, u smislu efikasnijeg vođenja krivičnog postupka i lakše identifikacije svih ljudi koji se mogu voditi kao nestali, a da su u međuvremenu pronađeni njihovi delovi tela.
Identifikacija osoba po osnovu DNK veštačenja smatra se najefikasnijom tehnikom identifikacije osobe, odnosno osumnjičenih, na osnovu biološkog materijala koji je ostao na mestu izvršenja krivičnog dela i nezamenjiva je pri rasvetljavanju i dokazivanju nasilničkih krivičnih dela.
Kao što ne postoje dve osobe koje imaju isti otisak prsta, tako ne postoje ni dve osobe koje imaju isti genetski profil, sem u slučaju jednojajčanih blizanaca. Metoda je apsolutno pouzdana pri eliminaciji nevinih osoba i veoma sigurna pri pozitivnoj identifikaciji izvršilaca.
Uvođenjem u kriminalističku praksu elektronskih baza DNK profila registrovanih i nepoznatih učinilaca krivičnih dela, mogućnost povezivanja jednog lica sa izvršenjem većih broja krivičnih dela višestruko je uvećana i to je, naravno, Republika Srbija i koristila u prethodnim godinama, što je pomoglo da dođe do rasvetljavanja većeg broja krivičnih dela iz prošlosti.
Prema važećem zakonskom okviru, organ postupka, odnosno sud ili tužilaštvo, mogu dati naredbu za DNK veštačenje, kako državnom organu, tako i drugim ustanovama, pravnim i fizičkim licima koja vrše DNK veštačenje za potrebe krivičnog postupka. U tom smislu, do sada izvršene DNK analize i njihovi rezultati nisu grupisani i sistematizovani na jednom mestu.
Takođe, bilo je slučajeva da su rezultati izvršene DNK analize bili nepouzdani ili netačni, što je posledica primene različitih standarda tokom rada. Takve greške iziskuju ponavljanje određenih DNK veštačenja, a samim tim i veće troškove i manju pouzdanost u pribavljanju dokaza u krivičnom postupku.
Sistematizacija DNK podataka, zakonski propisana procedura pribavljanja i čuvanja ovih podataka na jednom mestu, kao i kontrola obrade od strane nadležnog državnog organa, dovešće do rešavanja ovih problema koje smo već primetili.
S druge strane, druga funkcija nacionalnog DNK registra je međunarodna razmena podataka DNK profila u iste svrhe, rasvetljavanje krivičnih dela i kažnjavanje učinilaca krivičnih dela, sa ciljem suzbijanja svih oblika kriminala.
Od značaja je pomenuti da se međunarodna razmena DNK podataka odvija putem zaštićenih kanala komunikacije između nadležnih kontakt tačaka i međunarodnih organizacija, Interpola, Evropola i sl.
Ilustrativno, u okviru DNK laboratorije Ministarstva unutrašnjih poslova, u 2016. godini broj završenih predmeta koja su sadržala DNK veštačenje iznosio je 530, a u 2017. godini već je bilo preko 1.000 nespornih uzoraka za utvrđivanje DNK profila. Dakle, pokazuje se da unapređenje ovakve metodologije rada dovodi do značajnog povećanja u broju većeg otkrivanja krivičnih dela i obezbeđivanje kvalitetnijih dokaza u krivičnom postupku pred sudom.
Pred nama je i Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana. Ovaj zakon je usvojen 1978. godine i po prvi put je uveo matični broj kao jedinstvenu i neponovljivu individualnu oznaku identifikacije podataka o građanima. Dugogodišnju primenu važećeg zakona nije pratila promena odgovarajućih tehničkih mogućnosti, što je u određenom broju slučajeva dovodilo do grešaka, kao što je određivanje duplih ili logički neispravnih matičnih brojeva.
Takođe, građani koji su dolazili iz bivših republika SFRJ često nisu imali dokaze o određenom jedinstvenom matičnom broju, te im se određivao matični broj po mestu prijavljenog prebivališta u Republici Srbiji. Ista lica su kasnije od inostranih organa dostavljala izvode iz matične knjige rođenih, sa upisanim matičnim brojem određenim u republikama bivše SFRJ, što je dovodilo do duplih unosa lica i različitih matičnih brojeva u elektronskim evidencijama.
Dakle, kada je u matičnu knjigu rođenih upisan matični broj određen u nekoj od bivših republika SFRJ, od strane nadležnog državnog organa, postoji već određeni matični broj, nadležni organ uprave koji vodi matične knjige dužan je da upiše matični broj određen od nadležnih organa u Republici Srbiji. Videli ste kakve je to moglo da stvori probleme. Mi smo primenom novih odredbi omogućili i pravni kontinuitet identiteta lica kojima je određen matični broj u bivšim republikama SFRJ, a takođe sprečavamo da u Republici Srbiji lica imaju dva ili više matičnih brojeva određenih u bivšim republikama SFRJ.
Usvajanjem ovog zakona omogućiće se puna realizacija projekata koji imaju za cilj da olakšaju administrativne procedure i terete i građanima omoguće lakše ostvarenje njihovih prava na teritoriji Republike Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, ove dopune za cilj imaju da doprinesu rešavanju dve grupe problema s kojima se građani Republike Srbije susreću.
Prvo, Predlogom zakona pojednostavljuju se i skraćuju administrativne procedure sa kojima se građani susreću prilikom ostvarivanja svojih prava pred organima državne uprave, dok se druga grupa odredbi odnosi na uži krug građana koji su se, usled specifičnosti društvenih i ličnih okolnosti, zatekli u situaciji da im je sticanje državljanstva Republike Srbije nesrazmerno otežano, iako je ovo država u kojoj žive duži vremenski period.
Predložena rešenja su deo aktivnosti koje Vlada Republike Srbije preduzima u cilju smanjenja administrativnih tereta i predstavlja osnovu za efikasniju državnu upravu u smislu korišćenja podataka o ličnostima.
Građani više neće morati da šetaju od institucije do institucije, od šaltera do šaltera, već će moći da faktički za potrebe uprave na jednom mestu pribave sve one informacije, odnosno sva dokumenta koja su im potrebna za upis u ove evidencije.
Takođe, priprema ovih odredbi omogućiće građanima da pribavljaju uverenje o državljanstvu bilo gde na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na to gde su upisani u evidenciju državljana, što predstavlja rezultat koji se dugo očekivao. Pored toga, nastala je potreba da se u važećem Zakonu o državljanstvu usklade i urede druga pitanja u skladu sa nastalim promenama.
Naime, saglasno izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti iz 2011. godine, ličnim kartama izdatim na starom obrascu istekao je rok za važenje 31. decembra 2016. godine. U ovom postupku zamene ličnih karata utvrđeno je da određeni broj građana, koji je ceo svoj život proveo u Republici Srbiji, ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije i lične karte na starom obrascu nije iskoristio mogućnost da pod olakšanim uslovima stekne državljanstvo Republike Srbije, tako što bi im MUP donelo nalog za upis u evidenciju državljana Republike Srbije. Uglavnom se radi o starijim građanima koji su smatrali da nije potrebno da podnose zahteve za izdavanje biometrijske lične karte, a zbog posedovanja ličnih karata sa trajnim važenjem.
Međutim, kako je uslov za izdavanje biometrijske lične karte posedovanje državljanstva naše zemlje, ovi građani nisu blagovremeno podneli zahtev za sticanje državljanstva pod olakšanim uslovima i prinuđeni su da otpočnu redovnu proceduru za sticanje državljanstva Republike Srbije. Uzevši u obzir da su to građani koji više decenija žive u našoj zemlji, da su imali prijavljeno prebivalište, da su lične karte njima izdate u Republici Srbiji, kao i da se radi uglavnom o našim najstarijim sugrađanima, o starijim udovicama, udovcima koji čak nisu živeli u bivšim Republikama SFRJ iz čijeg državljanstva bi trebali da traže otpust, smatramo da je opravdano im omogućiti da državljanstvo Republike Srbije steknu pod olakšanim uslovima, te su ove procedure skraćene na apsolutni minimum i olakšano je da ovi ljudi ostvare svoja prava na teritoriji naše zemlje.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Dakle, ovo je zakon koji se dugo čekao i mi smo sa grupom stručnjaka, dakle i u našoj zemlji i u inostranstvu, dugo radili na tome. Pored toga, naravno, usaglašavali smo ga sa svim najboljim standardima koji postoje u razvijenijim državama od naše i želeli smo da otklonimo sve one nedostatke koje je prethodni Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima imao. Taj prethodni zakon je takođe doprineo poboljšanju situacije u bezbednosti saobraćaja i doprineo je očuvanju života.
Mi smo želeli da smanjimo toleranciju, ono što su najvažnije odredbe, na količinu alkohola u krivi vozača sa 0,3 na dva promila. Povećane su sankcije za prekoračenje brzine u većoj meri i duplirana je kazna za nevezivanje pojasa. Takođe, strože su kazne za nasilničku vožnju, preticanje kolone preko pune line, dva ili više prolazaka na svetlosni saobraćajni znak na kojima je zabranjen prolaz za manje od 10 minuta. Prekoračenje brzine za više od 90 kilometara na sat u naselju ili za više od 100 kilometara na sat van naselja, kao i vožnja sa više od dva promila alkohola u krvi za koju je predviđen obavezan zatvor od 30 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu od 240 do 360 sati, 14 do 16 kaznenih poena i devet meseci zabrane upravljanja motornim vozilom.
Pojačana je odgovornost vozača koji prevoze decu jedan je od prioriteta u saobraćaju na putevima, pa je namera da se mališani mogu prevoziti samo u odgovarajućem bezbednosnom sedištu, odnosno na podmetaču za sedenje u zavisnosti od uzrasta i visine. Na takav način smo to uvrstili čak i za ona vozila gde nije predviđeno obavezno postojanje sigurnosnih pojaseva, odnosno priključaka za sigurnosne pojase zbog čega nije bila moguća ni upotreba ovih podmetača, te su, da kažem, životi, pre svega dece, bili ugroženi.
Za ranjive kategorije mladih i neiskusnih vozača pooštreni su uslovi pod kojim oni mogu da dođu do vozačke dozvole, ali i uslovi u pogledu vozila kojima mogu upravljati. Samo vozila snage motora do 80 kilovata, što je bio predmet dugotrajne analize sa različitim faktorima, odnosno različitim institucijama koje su nam davale različite predloge, sve dok prema proceni stručnjaka ne steknu određenu zrelost i iskustvo za samostalno upravljanje ostalim kategorijama vozila. Za ove vozače je predviđena nulta tolerancija na alkohol i telefoniranje tokom vožnje, čak i kada su im ruke slobodne. Dakle, zabrana voženja između 23 i nula šest časova i mogu da prevoze maksimalno tri lica, uključujući lica pod čijem nadzoru voze.
Kako bi se uticalo na povećanje pravne sigurnosti i kvalitet obuke kandidata za vozače uvode se nove mere kontrole subjekata koji se bave osposobljavanjem kandidata za vozače kroz jedinstveni informacioni sistem, kroz koji će se slivati svi podaci vezani za osposobljavanje kandidata, u kombinaciji sa audio i video zapisom polaganja ispita koji će biti deo pomenutog sistema. Na ovaj način treba da se spreči manipulativno ponašanje bilo kog učesnika u obuci, odnosno da su rezultati koji su postignuti tokom obuke jasno vidljivi i merljivi, te da dobar vozač, dakle, kvalitetan vozač bude nešto što smo zaista zajednički postigli.
Slično se želi postići i sa novinama u oblasti tehničkog pregleda vozila. Koliko je bitno da vozač bude sposoban i kvalitetan, toliko je bitno i da vozilo bude bezbedno za saobraćaj. Važeće odredbe nisu u dovoljnoj meri mogle da spreče manipulativna ponašanja u ovoj oblasti, pa je predviđeno obavezno uspostavljanje video nadzora prilikom vršenja tehničkog pregleda koji će posebnim programom biti povezan sa MUP. Posebno se propisuju uslovi koji moraju da ispune kontrolori tehničkog pregleda, njihov broj, radni status, njihovo obučavanje, ali i nespojivi poslovi, dakle, oni ne mogu da se u toku radnog vremena bave održavanjem, popravkom, osiguranjem i registracijom vozila.
U pogledu kaznene politike u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona bezbednosti saobraćaja vodilo se računa o razumnoj meri, tako da su sankcije povišene tamo gde je izostao rezultat prema važećim kaznenim osnovama. Za pojedine prekršaje su snižene. Recimo, za vožnju zaustavnom trakom, izbacili smo iz svih administrativnih, za istek vozačke dozvole za više od šest meseci, izbacili smo oduzimanje kaznenih poena, jer smatramo da su to administrativni propusti koje vozač potencijalno može da napravi i nemaju nikakve veze sa njihovim vozačkim znanjem i sposobnostima. Takođe, ako vlasnik ne prijavi izgubljene tablice. Dok se određene radnje više ne smatraju prekršajem - preticanje bicikala, radne mašine, traktora, multikultivatora, odnosno zaprežnog vozila preko pune linije, pod uslovima koji su naravno propisani zakonom, jer smo uočili da tokom letnjih meseci to stvara kolone koje onda još više utiču na nebezbednost na putevima.
Imajući u vidu da je priprema ovog Predloga zakona trajala gotovo tri godine, smatramo da su ova rešenja odraz temeljne analize koju su naravno mogli da i u više navrata provere svi eksperti u našoj državi, ali takođe smatramo da je ovo stvar koja je živa i koja će se i u budućnosti menjati, te u tom smislu je dobrodošla i svaka sugestija narodnih poslanika na izradi nekog potencijalnog novog zakona o bezbednosti saobraćaja, jer nam je krajnji cilj da bezbednost svih građana naše zemlje bude maksimalno zaštićena.
Što se tiče Predloga izmena i dopuna Zakona o policiji, pre svega želim da se osvrnem na predložene izmene i dopune zakona, s obzirom da su zakonom iz 2016. godine uvedene značajne novine koje su doprinele u reformskom pravcu u daljem razvoju u policiji i unapređenju rada policijskih službenika i poboljšanju kvaliteta obavljanja policijskih poslova, kao i ostali poslovi iz delokruga Ministarstva unutrašnjih poslova.
Nova zakonska rešenja su nametnula potrebu za preciziranjem postojećih rešenja u zakonu, kojima bi se otklonili određeni nedostaci uočeni u dosadašnjoj primeni u smislu poboljšanja i daljih unapređenja kvalitetnog rada policijskih službenika.
Zakonom se uvodi platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija između državnih organa i institucija, koja će unaprediti rad policijskih službenika i saradnju policije sa drugim državnim organima, posebnim organizacionim jedinicama državnih organa i institucija sa ciljem sprečavanja organizovanog kriminala i drugih oblika teškog kriminala, a koja predstavlja osnov za uspostavljanje nacionalno-kriminalističko-obaveštajnog sistema.
Preciziranjem poslova koji se obavljaju u MUP-u i policijskih poslova doprinosi se njihovoj većoj transparentnosti, ali i informisanosti građana, odnosno široj javnosti o tome koje sve bitne zadatke obavlja zaposleni u Ministarstvu, kako bi svakodnevni život građana Republike Srbije normalno i bezbedno funkcionisao.
Razređivanjem odredbi kojima se regulišu bezbednosne provere doprinosi se jačanju poverenja građana u rad policije, a posebno definisanjem činjenica koje predstavljaju bezbednosnu smetnju, imajući u vidu da se sadržina bezbednosne smetnje prvi put uvodi u pravni sistem, odnosno nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije, što na izvestan način predstavlja presedan u našem pravu, pogotovo s obzirom na činjenicu da vršenje bezbednosnih provera pokriva veoma bitan domen rada Ministarstva, kao i drugih službi bezbednosti u Republici Srbiji.
Posebno bih naglasio da se ovim Predlogom zakona su precizirane i odredbe koje se odnose na preventivne mere sektora unutrašnje kontrole razrađivanjem postojećih instrumenata u cilju suzbijanja korupcije u Ministarstvu, a preciziranjem postojeće mogućnosti snimanja postupanja policijskih službenika u smislu da se može vršiti i audio i video snimanje njihovih postupaka i tako će se unaprediti uloga ovog sektora na otkrivanju nezakonitosti i nepravilnosti u radu policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu.
Detaljnom razradom odredaba o Fondu solidarnosti sa pomoći određivanja kategorija lica koja mogu ostvariti prava na ovu pomoć, kao i u slučaju u kojima se ona može dodeliti, naglašava se podrška i briga Ministarstva o svojim zaposlenima, odnosno članovima porodica zaposlenih, naročito onih lica koji su dali svoje živote za bezbednost Republike Srbije dok su bili radnici MUP.
Nije potrebno posebno naglašavati specifičnosti rada policije kao službe, niti visoku rizičnost poslova koju policajci obavljaju. U periodu koji je za nama različiti su izazovi koji su postavljeni pred naše policijske službenike na koje su oni spremno i požrtvovano odgovarali svakodnevno dovodeći sebe u neposrednu životnu i zdravstvenu opasnost.
Određeni poslovi u Ministarstvu nakon navršenja određenih godina života ne mogu se obavljati na način i po standardima zahtevanim za tu profesionalnu delatnost. Posebno mislim na poslove koje obavljaju pripadnici specijalnih i posebnih jedinica policije.
Uvažavajući ove specifičnosti poslova kao izuzetan doprinos koji su policijski službenici na ovim poslovnima dali očuvanju bezbednosti Republike Srbije i njenih građana u svim prethodnim godinama, ispunjavajući sve zadatke koje je Republika Srbija stavila pred njih, mi smo stavili kao predlog u ovom zakonu mogućnost njihovog ranijeg penzionisanja pod uslovima drugačijim u odnosu na opšti režim.
Ova odredba je temporalnog karaktera sa rokom važenja do kraja naredne godine. Istovremeno, na ovaj način stvaraju se uslovi za podmlađivanje ovih specijalnih jedinica i održavanje nivoa kvaliteta njihovog rada.
Na kraju da dodam još i to da se odredbama ovog Predloga zakona doprinosi očuvanju i unapređenju radne sposobnosti pripadnika Ministarstva. Izvršavanje zahtevnijih policijskih poslova stavljeno je u kontekst podizanja određenih standarda u njihovom obavljanju, ali i kontekst socijalne dimenzije Ministarstva koje se kontinuirano trudi da stvori takvo okruženje i uslove koji će doprineti uspešnom i kvalitetnom obavljanju policijskih poslova.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru, vi znate da smo se trudili da ovu oblast u redimo sa posebnom pažnjom, posvećujući, da kažem, izuzetnu pažnju kvalitetnom i sveobuhvatnom uređenju kroz važeći Zakon o javnom redu i miru.
Savremene izmene, koje se danas razmatraju, odnose se na prekršaje javnog reda i mira izvršene paljenjem različitih vrsta pirotehničkih proizvoda, pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacija oružja.
Savremena tehnologija u proizvodnji pirotehničkih sredstava i imitacija oružja mogu dovesti do značajnijeg uznemirenja građana i narušavanja javnog reda i mira, jer se radi o proizvodima sa unapređenim efektima na okolinu, povećanim nivoom buke i mogućnosti nanošenja telesnih povreda prisutnim građanima.
Prateći stanje u ovoj oblasti, uočili smo izvestan stepen povećanja društvene opasnosti usled tradicionalnog korišćenja savremenih pirotehničkih proizvoda i oruža, kao imitacija oružja prilikom obeležavanja svečanosti i drugih proslava. Iako postoji niz drugih načina da se svečanost uveliča, a da se na takav način ne ugrozi bezbednost lica, jedan broj naših građana koji nisu odgovorni i dalje posežu za upotrebom ovih opasnih proizvoda.
Zbog toga smo se odlučili na pooštravanje kaznene politike za ove prekršaje, kako bismo u buduće obezbedili maksimalan stepen bezbednosti, naročito najmlađih građana koji su, nažalost, u prethodnim godinama imali teške posledice po svoje zdravlje, imali ste fotografije raznesenih ekstremiteta, teških povreda očiju, teških povreda tela, dakle, svi oni koji su neodgovorno, misleći da je to gotovo bezopasno, upotrebljavali različita pirotehnička sredstva.
Članom 17. Zakona o javnom redu i miru pripisana je prekršajna odgovornost lica koja paljenjem pirotehničkog proizvoda, kao i pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacije oružja narušavaju javni red i mir i za izvršenje ovih prekršaja propisane su različite sankcije – novčana kazna, kazna rada u javnom interesu, ali i kazna zatvora. Kako bi se postiglo maksimalno suzbijanje ovog neželjenog ponašanja, Predlogom zakona se predviđa njegovo strožije kažnjavanje. Smatramo da će povećanje iznosa zaprećenih kazni uz istovremenu aktivnost na suzbijanju ove vrste prekršaja direktno doprineti suzbijanju ove pojave, a samim tim osigurati veći stepen bezbednosti i sigurnosti svih građana Republike Srbije.
Uvaženi narodni poslanici, nadam se da ćete podržati zakone koji se nalaze pred vama, a pored zakona koje sam predložio, koje smo predstavili Narodnoj skupštini na današnjem dnevnom redu sednice Narodne skupštine su i predlozi zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma iz oblasti unutrašnjih poslova. Da ne bih čitao sve, tekst ovog zakona, možete da pogledate sve. Uglavnom se radi o sporazumima između Srbije i država koje su ovde navedene, koji faktički treba da doprinesu većem osećaju sigurnosti građana zbog smanjenja broja krivičnih dela u oblasti terorizma, organizovanog i teškog kriminala, kao i krivičnih dela vezanih za opojne droge, razmene informacija između našeg ministarstva i respektivnih ministarstava ovih država, ali naravno i poboljšanje komunikacije u oblasti vanrednih situacija, omogućavanje bržeg i efikasnijeg delovanja, kako Sektora za vanredne situacije MUP Republike Srbije, tako i komunikacije sa civilnim mehanizmom EU, ali i drugim, kroz bilateralnu saradnju u ovim državama, drugim mehanizmima na raspolaganju u cilju da se zaštite životi građana.
Takođe, pitanje sticanja vozačkih dozvola i međusobno priznanje vozačkih dozvola sa zemljama gde smo primetili da postoji veći broj naših državljana će olakšati, pogotovo onima koji imaju prebivalište u navedenim zemljama, olakšaće i za profesionalne vozače, ali naravno i onima kojima je u toku obavljanje profesije važno upravljanje motornim vozilima. Takođe, omogućiće jasniju proceduru za obuku organa za sprovođenje zakona i učvršćivanje saradnje sa CEPOL-om, odnosno kroz učešće službenika organa za sprovođenje zakona Republike Srbije u različitim obukama, kao i učešće službenika organa za sprovođenje zakona EU koji rade u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, obukama koje organizuje MUP Republike Srbije.
Potvrđivanje ovih bilateralnih sporazuma će takođe uticati na unapređenje i ostvarivanje saradnje snažnijih prijateljskih odnosa sa zemljama koje predstavljaju drugu stranu u navedenim sporazumima.
Hvala vam na mogućnosti da predstavimo ove zakone. Nadam se da će Narodna skupština u Danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.