Ovde imamo vrlo neobičnu paradoksalnu situaciju da predsednik Vlade ne dolazi na sednice na kojima se razmatra budžet siguran sam da bi se ovde postavilo pitanje – gde je Aleksandar Vučić, zar je moguće da budžet nije važan, neće da dođe pred poslanike, neće da odgovara na pitanja.
Onda kada čovek dođe, izvinite a što je govorio, što se usudio da uopšte nešto kaže. Valjda kada predsednik Vlade dođe normalno je i prirodno da se obrati Narodnoj skupštini, da objasni šta je budžet, šta su planovi Vlade za naredni period, šta država hoće da uradi. To je valjda prirodno i normalna stvar. Izgleda samo ne za neke narodne poslanike koji prosto ne razumeju.
Naravno, moram da kažem iako nije moj resor, ali prosto osećam potrebu pošto sam to čuo toliko puta danas da prosto ne mogu da ne reagujem, kao što sam malopre to rekao za zdravstvo, subvencije za poljoprivredu, a čuli smo to od gospođe ministarke i od gospodina Vujovića su potpuno iste za ovu i prethodnu godinu, potpuno iste za 0,15% različiti, ali potpuno iste zaokružene, potpuno iste subvencije za poljoprivredu i mogu ovde ljudi da se upinju od jutra od mraka, da pričaju da su manji kad nisu. Naprosto je tako.
Ono što sam isto potpuno siguran sada a to je da ovde postoji apsolutna fascinacija poligrafom. Apsolutna fascinacija. Dođe mi da dovedem jednog poligrafistu da pokažem ljudima kako izgledaju uređaji i čovek koji radi. Ovde se uopšte ne radi o tome ko saopštava rezultate, nego mi se čini da lažovi i dalje beže od poligrafa kao đavo od krsta i ne bi njima smetalo ko saopštava rezultate da imaju šta da kažu istinito, ali kad nemaju šta istinito, ti koji su pozvani na poligraf svi listom odbijaju, pogotovo oni koji nešto ozbiljno kriju.
Ne znam samo kako i šta reći onim ljudima koji su 2008. do 2012. godine izgubili posao. Tih ljudi je bilo 450 hiljada, gde su oni kupovali svojoj deci patike, gde su oni svojoj deci kupovali doručak, ručak i večeru, ko je njih pitao od čega preživljavaju, ko je njih pitao kada su im smanjivali socijalne doprinose, a ne smanjuju im se ni ovim budžetom, moram da kažem i ono što je ministar Vulin rekao više desetina puta danas i on će to reći, ni za dinar im se to ne smanjuje ovim budžetom? Gde su ti ljudi koji su svojoj deci kupovali bilo šta? Kako su ih gledali ovi koji danas drže lekcije, kako su njih mogli da pogledaju u oči kada su bili silna vlast u zemlji na svim funkcijama i svim nivoima i danas vrše vlast na mnogim mestima? Kako pogledaju te ljude i kažu – izvinite, upropastili smo vam fabrike, otišle su u stečaj, prodavali smo nekim sumnjivim tipovima i oni to posle prodavali bud zašto, a vi imali isti rezultat, ostali ste bez posla i išli kući da pogledate tu svoju decu u oči i kažete – tata danas nema ni za hleb, ni za mleko, ni za patike, ni za bilo šta.
Kako su tu decu gledali, ja to ne znam. Ono što znam je da se ova Vlada potrudila da bar jedan deo tih ljudi bude ponovo zaposlen, da se zapošljavaju u privatnom sektoru, u realnom sektoru, onaj koji hrani sve nas i izdržava sve nas i to poštovanje koje pokazujemo prema ljudima koji investiraju u ovoj zemlji, bilo da su domaći ili stranci, je nešto za respekt ove Vlade. Hvala puno.

Rekao bih da smo na kraju ove rasprave u načelu o budžet za 2016. godinu i mislim da je Vlada veoma ozbiljno i argumentovano iznela zbog čega je ovo razvojni budžet, zbog čega će ovaj budžet biti značjano bolji nego, da kažem, prethodni.
Imaćemo prostora da ostvarimo i rast i ne samo rast, već očekujemo i veće prihode javnih preduzeća. Ne znam odakle ljudima da ćemo imati manje prihode u javnim preduzećima. Uostalom, da podsetimo, kada smo imali kompanije poput JAT-a i ER Srbije, pa kada uporedite kako je poslovao JAT unazad desetak godina i kako danas posluje ER Srbija. Kada uporedite koliko javna preduzeća učestvuju u van ofovima, u jednokratnim isplatama budžetu i svemu onom što daju. Onda vidite da se uvodi jedna mnogo ozbiljnija disciplina nego što je bila ikada do sada.
Imamo razloga da verujemo da će pored rasta BDP koji očekujemo da bude mnogo veći nego ove godine, duplo veći nego ove godine, imamo razloga da verujemo da će to omogućiti da, naravno, u sporazumu sa MMF označi mogućnost da se dalje radi na povećavanju primanja građana i plata i penzija. Naravno, u skladu sa mogućnostima zemlje.
Ono što je dobro, pokazali smo da nisu smanjene ni na jedan način ni davanja za socijalu, niti subvencije u poljoprivredi, niti će biti otpušteno medicinsko osoblje, a trudićemo se da omogućimo da ljudi u sektoru bezbednosti imaju razloga da budu bolje opremljeni, da imaju razloga da budu zadovoljni i novim uniformama i vozilima, ali i povećanjem uslova za rad.
Ono što je dobro, takođe, kada smo već kod te teme, dotakli smo se delimično danas, ali bih voleo da kažem i zbog ljudi iz SDPR, ovo je svakako bila jedna od najuspešnijih godina u istoriji ovog preduzeća. Bruto dobit je na nivou od dve milijarde dinara, ugovaranja u nivou od 400 miliona dolara. Ono što je dobro što je dobiti iz realnog posla, a ne na osnovu naplate starih dugova sa diskontima koji su nekada u prošlosti bili, čak i 70%.
Sedamdeset miliona metaka je prodao „Prvi partizan“ za sledeću godinu. Fabrika namenske popunila je kompletnu proizvodnju i to je razlog da se radujemo izgradnji novih fabrika. Ona fabrika u Velikoj plani, koju sam imao prilike da vidim, zaista je jedna od najsavremenijih fabrika. Nova fabrika streljačka municija u Uzićima i sve to, što je najvažnije iz sopstvenih sredstava i to je veoma važno.
Dakle, radilo sa na svim poljima. Ljudi rade punom parom zahvaljujući premijeru i naporima čitave Vlade. Mislim da građani Srbije imaju čemu da se raduju narednim godinama i taj linearni rast koji možemo da očekujemo BDP. Možemo da očekujemo bolju fiskalnu sliku naše zemlje, sve na zdravim osnovama i zbog toga čestitam svim ljudima iz Ministarstva finansija koji su pomogli svima nama iz drugih ministarstava da se budžet na ovakav dobar način napravi. Znam da nije bilo lako, ali mislim da smo svi uspeli da pokažemo da ozbiljnom i odgovornom politikom Vlade koju predvodi Aleksandar Vučić može da se napravi ušteda, ali da se napravi osnov za realan rast.
Hvala vama na strpljenju i na ovakvoj dugo raspravi, bar što se tiče onoga što sam ja video danas, bilo je zaista jedna dobra, dobra, argumentovana rasprava i imaćemo prilike da razgovaramo i o amandmanima naravno. Hvala vam.

Ovo je vrlo zanimljiva tema. Naravno, zbog narodnih poslanika i zbog građana, moramo da kažemo jednu važnu stvar. JAT je godišnje, svake godine pravio gubitke od oko 35 miliona evra. Najviše je, nažalost, pravio štete Aerodromu „Nikola Tesla“ zato što nije plaćao fakturisane obaveze i onda je to nadoknađivala Vlada, odnosno građani Srbije iz budžeta, uzimano je iz njihovih džepova, od škola, od bolnica, od socijalne pomoći, od malih penzija i od onih ljudi koji su od 2008. do 2012. godine izgubili posao, pa nisu mogli decu da pogledaju kad treba da im kupe patike ili opremu za školu ili bilo šta slično.
Dakle, 35 miliona tih evra je išlo u JAT svake godine. Za deset godina to je 350 miliona evra. Znate onda kad se napravi nešto dobro, nešto što počne da pravi plus, nešto što počne da pravi i nešto što je dobro, ne samo što počne da pravi dobro, nego se poveća zahvaljujući dobrom radu JAT-a, odnosno sada Er Srbije, poveća se promet putnika na skoro pet miliona putnika godišnje, pa nam skoči cena aerodroma, pa dobijete direktan let za SAD. To pokaže mnogo dobrih stvari za zemlju, plus što će ta Er Srbija, koja je u većinskom državnom vlasništvu, i dalje da plaća svojoj državi nešto. Onda naravno da ni to ne valja za neke ljude i neće nikad biti dobro.
Ali, to nema veze, ono što je važno, jeste da ova država, bez obzira na sve, mi volimo i ljude koji kritikuju i treba da kritikuju, to je njihov posao, mi volimo da pokažemo da imamo snage da se borimo da ova zemlja ide napred. Imamo snage da se borimo i da ona preduzeća koja su bili gubitaši godinama, godinama i godinama, da nam nije teško da od njih pravimo uspešna preduzeća, uspešne priče koje znače nešto i za radnike tih preduzeća, ali i za našu zemlju. Hvala vam.

U načelu, prihvatajući ono što je u raspravi rečeno i u tome sam se, tim jednim delom složio sa vama, prihvatanjem amandmana gospodina Kovačevića, smatramo da, pošto je on izneo jedan sličan stav i rekao da je ovo pitanje koje je suštinsko, političko pitanje, da ministar treba da pokrene inicijativu, a direktor policije faktički propiše mere i način upotrebe policijskih snaga, prihvatanjem toga, mada mislim da je suštinski prihvaćena i vaša zamisao. Hvala.

Smatram da ne može doći do zloupotrebe zato što se ovim članom ne daju nikakva drugačija, niti nova prava ni ministru, ni direktoru policije. Angažovanje policijskih snaga i u ovom trenutku i bez ovog člana zakona su u polju nadležnosti ministra i direktora policije koji mogu iskoristiti svoje pravo da angažuju sve policijske kapacitete za sve što ih zakon i Ustav ovlašćuju. Dakle, nema novih prava kojim bi se ovim omogućila zloupotreba.
Što se tiče Odbora, Odbor za unutrašnje poslove i bezbednost u svakom trenutku može tražiti od ministarstva nad kojim ima nadležnost da zaseda i da odgovori ministarstvu, odnosno ministar na svako od ovih pitanja. Dakle, Odbor ima pravo da od nas zatraži da se u roku od sat vremena sastanemo i da razgovaramo o pitanjima koji se tiču ove materije, dakle mi na to ne možemo ko ministarstvo da utičemo, to je suverena odluka Odbora, tako da je mehanizam kontrole potpuno čvrst u parlamentu.

Kratko.
Evo samo želim da kažem da je i u Zakonu o odbrani kada se dogodi ovakva situacija zakon predviđa da ministar unutrašnjih poslova i ministar odbrane predlažu, da kažem, preduzimanje određenih mera.
Ono što sam ja istakao i želim da ponovim još jednom, i u ovom trenutku, dakle, pre usvajanja ovog zakona, ministar unutrašnjih poslova može da naloži bez ikakvih problema i bez ikakvih zakonskih smetnji angažovanje svih jedinica MUP do poslednjeg čoveka, da ih povuče sa godišnjih odmora, da apsolutno sve kapacitete, tehniku i ljude pošalje na mesto na koje smatra da oni mogu biti poslati.
Ovim se samo preciznije definiše i pored Zakona o odbrani ubacuju u Zakon o policiji, da kažem ovakva vrsta definicije, što mislim da je dobro da je normiramo i da tu neku, da kažem diskreciju svedemo na zakonsku normu i ovim značajno poboljšamo kontrolu. Ja mogu sada da prihvatim da ovaj član zakona, na primer, povučemo. Ja i dalje kao ministar, odnosno svaki ministar unutrašnjih poslova će imati ista ovlašćenja da angažuje sve snage policije na osnovu svoje procene ili bezbednosnog rizika, za šta je ministar ovlašćen da donosi i da da nalog direktoru policije da sve snage policije angažuje na određenom delu teritorije da bilo kome ne položi bilo kakav račun, osim onog, da kažem, što je redovna kontrola i odbora i Vlade, itd.
Dakle, ovim se ne uvodi mogućnost zloupotrebe, ovim se mogućnost zloupotrebe smanjuje, a izveštaj prema odboru može biti podnet u bilo kom trenutku kada odbor to zahteva, tako da smatramo da bi u slučaju neke vanredne situacije koja onemogućava da ministar u roku koji je predložen pošto je, na primer, na terenu ili je vanredna situacija takve vrste da ne može da se da odgovor na to pitanje, onda bi došao u situaciju da krši zakon, a nije realno da se ispuni ono što je, da kažem u ovom članu predviđeno. Samo iz tog razloga.

Mi smo u načelu, prihvatajući amandman odbora, prihvatili da se predlog za angažovanje da on sadrži bezbednosnu procenu plana aktivnosti. Međutim, ukoliko se dogodi situacija koja se dogodi u ovom trenutku i zahteva da se specijalna jedinica pokrene odmah da bi sprečila veću štetu po bezbednost Republike Srbije, mi bi morali da ih zadržimo dok se ne uradi bezbednosna procena. Bezbednosna procena ne može da se uradi za dva minuta, ne može da se uradi ni za deset. Možda će trebati dva ili tri sata.
Drugo je ono što operativno radi specijalna jedinica. Komadant jedinice i njegova bezbednosna podformacija unutar jedinice će izraditi, da kažem, u hodu, kao što to rade specijalne jedinice, jer one i služe za brze intervencije i intervencije u kojima se normalno ne bi postupalo, jer da je to redovna operacija, onda ne bi ni bilo potrebe za nekom hitnošću. Znači, ministar je uvek tu da obrazloži razloge hitnosti.
Drugo, naše specijalne jedinice u poslednjih mnogo godina ne vidim da su bile negde angažovane mimo zadataka, pošto se tome poklanja posebna pažnja, s tim što treba imati u vidu da našim Predlogom zakona, specijalna jedinica postaje samo jedinica, i to je jedinica koja će imati u odnosu na ceo MUP manje od 1% zaposlenih. Ako govorimo o mogućnosti, pa mi možemo da angažujemo policijsku brigadu kao posebnu jedinicu, koja ima hiljadu ljudi, gde ne treba nikakvo obrazloženje ili bezbednosna procena. Možemo da angažujemo žandarmeriju, koja ima 3.600 ljudi, koja je formacijski mnogo snažnija jedinica od specijalne jedinice, za koju ne treba bezbednosna procena i bilo šta slično po ovom zakonu, ali moramo za specijalnu jedinicu, koja broji tristotinak ljudi, e, za to je vrlo važno, jer oni ne mogu drugačije da deluju u hitnim situacijama. Prosto, to ne može da stoji u slučajevima hitnosti.
Ukoliko dođe do angažovanja specijalne jedinice, to se radi upravo zbog tih razloga da se nešto brzo, hitno, efikasno reši, pogotovo kada se radi o terorističkim izazovima, talačkim situacijama, ili o upadu u, recimo, narko-laboratorije, gde obično policija nema dovoljno iskustva i obuke da uspešno i bez povreda po pripadnike policije izvrši takvu vrstu upada.
Kada postoje, naravno, kada je to redovna aktivnost koja se planira po nalogu tužilaštva suda, UKP, itd, onda postoji dovoljno vremena da se uradi i uvek se radi obiman za svaku aktivnost, uvek sam bio upoznat, postoji vrlo detaljan elaborat, plan upotrebe jedinica, plan rada, bezbednosne provere, sve ostalo što se radi. Kada to treba da se uradi, kažete – mora da se uradi u narednih 10 minuta, mora da se pokrene zato oni služe, zato se u slučajevima hitnosti ovo može dostaviti.

Hvala.
Ja cenim ono što ste rekli. To je korektno, ali hoću samo da vam kažem, dakle, u vašem primeru koji ste vi dali predlog, naravno, prvo bi izašla u takvom slučaju, neka nadležna policijska uprava, koja bi uputila dovoljan broj policijskih službenika po proceni da budu na licu mesta. Naravno, izašao bi u ovakvom slučaju Sektor za vanredne situacije, neko ko je zadužen za kontrolu tečnosti, zapaljivih materija, eksplozivnih materija itd, ko bi dao procenu u smislu da li se radi o eksploziji koja je učinjena namerno, da li je podmetnuta ili se radi o nekom tehničkom kvaru kao uslov eksplozije.
Međutim, nekada morate i preventivno delovati. Nekad pošaljete jedinicu, a šta ako je terorizam. Vi ako utvrdite to za tri sata, možda je kasno i dok su u izrade svi planovi i procene, dok se utvrdi, a mi ne pošaljemo jedinicu, posle će
prvo pitanje biti – izvinite, da li ste vi amateri koji ne možete da pošaljete ljude da reaguju u toj situaciji, da niste bili spremni za to? Nekada će se uputiti jedinica, pa je odlično da za 15 minuta pa da je vratimo da utvrdimo, ili za sat vremena, mnogo je manja šteta nego da je ne uputimo, a da se ispostavi, jel to je nešto za čim naravno, Sektor za vanredne situacije ne može da se izbori sa takvom vrstom terorističke pretnje.
Međutim, izveštaji se i onako podnose onim licima koje jedinicama daju nalog ili saglasnost za upućenje, dakle direktoru ili ministru, odnosno direktoru i ministru u nekim situacijama. Tako da mi imamo, kao što to skupštinski odbor može raditi nad Ministarstvom, mi u svakom trenutku možemo zahtevati od jedinica takvu vrstu informacije.
Ovde se samo radi o tajmingu, da im se da prostor da mogu da izađu da deluju, ali cenim ovo što ste rekli da ćete glasati za oba amandmana, tako da, mislim da smo u suštini poboljšali osnovni tekst zakona. Hvala vam.

Prihvatamo amandman Odbora.

Samo hoću da vam kažem, ovi amandmani nisu međusobno konfliktni, odnosno protivrečni. Oni su potpuno saglasni. U jednom se kaže, koji je gospodin Đurišić podneo, da direktor upravlja direkcijom policije, to je potpuno normalno, i drugi gde kaže, amandman Odbora, koji kaže da se rukovođenje i odgovornost u direkciji policije zasniva na načelu jednog starešinstva i subordinacije.
Jedini tehnički problem, što može da se uradi kroz pravno-tehničku redakciju je stav. Samo stav, Da ne postaje stav 3, nego postaje stav 4, recimo. To je samo pravno-tehnička redakcija koja se uradi, jer se vidi da se radi o tehničkoj stvari. Jer se ne pominju uopšte iste norme. Ovde se govori - rukovođenje i odgovornost u direkciji policije zasniva se na čelu jednog starešinstva subordinacije, Tačka, kraj. A ovaj kaže – direkcijom policije upravlja direktor policije. Potpuno dva komplementarna stava. Samo je tehnička stvar što su oba amandman predvidela, jer postoje dva stava, da se ubacuje novi stav 3. koji glasi.
Znači, ne može biti, niko nije mogao da pretpostavi usvajanje drugog amandmana, pa da kaže – stav 4. Dakle, to je pravno-tehnička redakcija koju Narodna skupština uradi i nema nikakvih problema.

Vlada prihvata amandman Odbora.

Veoma jednostavno. Dakle, na primer, u Zakonu o detektivskoj delatnosti, fizičko-tehničkom obezbeđenju, imate obavezu da se za određeno lice koje vrši tu delatnost uradi bezbednosna provera. Na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, dužni ste za svako lice za koje se vrši bezbednosna provera po ovom osnovu, a da se ne radi o postupku, odnosno istrazi, kao što ste rekli, što je definisano Krivičnom zakonom, odnosno Zakonom o krivičnom postupku, dužni ste da dostavite saglasnost tog lica i tu nema, a, ako, ali, dužni ste, i policija ne vrši bezbednosne provere ni za koga, niti će vršiti, bez dostavljene saglasnosti lica da se može izvršiti bezbednosna provera u cilju njegovog zaposlenja. Radi se o firmama za fizičko-tehničko obezbeđenje, radi se o Upravi carina, na onim poslovima gde je potrebno da lice koje se bori protiv krijumčarenja ima takvu vrstu bezbednosne procene, finansijskoj policiji i takvim institucijama.
Dakle, ovim se zakonom samo daje mogućnost, odnosno precizira se način kako će se bezbednosna provera vršiti, na osnovu zahteva privatnih kompanija i pre svega usaglašava se sa Zakonom o detektivskoj delatnosti. Mi prosto imamo i obavezu da to usaglasimo. Do sada oni nisu imali pravo da od policije to traže, niti je policija imala način, možda ćemo mi moći da sada na taj način to naplatimo, jer mi trošimo neke resurse, kao što se često dešava. Juče smo i na Odboru raspravljali o tome. Mi smo preko 56.000 događaja obezbeđivali u prvoj polovini ove godine, 56.000 događaja. Da je izašao jedan policajac na te događaje i bio dvadeset minuta, to nešto košta. Negde je država obavezna da to uradi, u skladu sa Ustavom i zakonom, a za neke uslove koje pruža Ministarstvo unutrašnjih poslova, prosto ćemo morati da ih naplaćujemo, jer određene kompanije i lica ostvaruju korist od toga, ostvaruju profit, a Ministarstvo ima trošak, trošak obrade i to je vrlo prosto.

Jedini nam je problem tu kada razmatramo mogućnosti penzionog sistema. Mi smo mogli da propišemo i manje, 25 godina efektivnog staža i, recimo, 45 godina života. Mogli smo da je pošaljemo u penziju i sa 40 godina života. Ali, u principu, naš penzioni sistem to ne bi mogao da izdrži.
Mi smo pronašli normu koja odgovara zaista realnim potrebama MUP-a, da su to ipak ljudi koji, a složićete se, 52 godine, ipak su to ljudi koji nemaju ni tako mali ni tako veliki broj godina, nisu baš ni oni koji su za redovno penzionisanje, za muškarce je u ovom trenutku potrebno 65 godina. Dakle, zbog posebnog angažovanja pripadnika policije i njihovih posebnih napora koje imaju tokom službe, mi smo predložili ovu meru kao neko rešenje koje je optimalno, nešto što u ovom trenutku zadovoljava i potrebe Ministarstva, a istovremeno omogućava da penzioni sistem to izdrži, odnosno da postoji dovoljno novca da se oni prevremeno penzionišu u punom kapacitetu. Dakle, oni ne gube ni dinar od svoje penzije, dok bi da u redovnim uslovima idete u prevremenu penziju to bilo moguće, ali plaćate penale i penzija može da vam se umanji, čini mi se, čak i do 30%, ne znam tačno kako piše u penzionom zakonu, što znači da bi vaša penzija bila dramatično manja da idete sa pet, šest, sedam godina ranije u penziju. Ovako, idete u penziju, imate punu penziju, država je zahvalna za ono što ste uradili za nju, potrebe MUP-a se ispunjavaju i penzioni sistem taj broj lica zaposlenih u MUP-u može da izdrži.

Nisam nameravao da se javim, ali, povodom ove tačke ima nekoliko stvari koje želim da istaknem.
Juče smo na Odboru razgovarali o nekoliko stvari koje su važne. Pre svega, kad pogledate broj lakih i teških telesnih povreda koje se dogode u jednoj profesiji, shvatićete da su policajci ti koji su izloženi tome u svom svakodnevnom radu. Dakle, od jednog derbija, održavanje javnog reda i mira na ulici, sličnih aktivnosti, vi imate ljude koji su povređeni, bilo kamenicom, bilo da ih je neko odgurnuo, udario, itd. Naravno, nisu strane ni upotrebe različitih vrsta oružja, pa i vatrenog oružja. Sreća je što nemamo često vest o tome da je neko od policajaca tragično stradao ili je teško povređen. Ali, takve stvari se dešavaju u ovoj profesiji. I zato ljudi moraju da shvate, kada tražimo za njih prevremeno penzionisanje, i to samo dve godine pre njihovog redovnog penzionisanja, ne tražimo nekakvu spektakularnu privilegiju. Plus što je to potreba službe. To je potreba Republike Srbije. A oni ne mogu da obavljaju funkciju, pogotovo uzevši u obzir specijalne jedinice. Nije ljudski da te ljude, posle svega što su uradili za svoju zemlju, stavljamo na radna mesta na kojima ili treba neko da im učini da bi ostali tu do penzije a da suštinski ne daju svoj doprinos, ili da ih stavimo na radna mesta za koja oni nisu osposobljeni i nemaju dovoljno znanja da obavljaju te poslove.
Zato smatram da ovo nije bilo kakva vrsta diskriminacije, a što se tiče radnog mesta nakon završetka ovog procesa, i drugi zakoni koji se bave, recimo, detektivskom delatnošću, čak možemo da kažemo da bi bilo i pozitivno da policijski službenici rade u tim kompanijama, zbog poznavanja zakona, iskustva u primeni policijskog ovlašćenja i obuke koju su do tada imali.

Ja želim da se zahvalim i svim narodnim poslanicima koji su govorili u prilog policijskim službenicima, ne samo o zakonu naravno, već o onim ljudima koji obavljaju ovaj težak posao i samo sam hteo da kažem, postoji jedna krucijalna razlika, odmah lako uočljiva, da ne ulazimo u stručnu elaboraciju, kada pogledate razliku između farmaceutskog tehničara i policajca.
Kada uđete u apoteku nema, srećom, na zidovima apoteke slika poginulih farmaceutskih tehničara. Kada uđete u policijsku stanicu ima tih slika i shvatite koliko je ljudi dalo svoje živote za ovu zemlju da bi građani bili sigurni i bezbedni i u tom smislu ove funkcije su zaista ove profesije neuporedive, zbog toga ovim ljudima dajemo mogućnost da posle 30 godina službe, u teškim uslovima, u godinama koje nisu bile lake za Srbiju, a srećom idu sve bolje i bolje, dajemo ovu priliku koja nije diskriminacija za druge, već prilika da Srbija kaže hvala ljudima koji su polagali i život za nju. Hvala.