Poštovani narodni poslanici, vezano za sigurnost i bezbednost na teritoriji policijske uprave Novi Sad, želim da kažem da smo od 28. februara ove godine započeli jednu veliku operativnu akciju kojom se vrši pojačana kontrola, legitimisanje, pregled bezbednosno interesantnih objekata, lica i vozila. Tokom ove akcije do sada je kontrolisano 1.750 lica, 810 putničkih vozila i 60 ugostiteljskih objekata. Pronađena su dva lica u ovom periodu koja su bila potraživana međunarodno, 35 lica po centralnim poternicama, 15 lica po lokalnim potragama, zaplenjene su dve ručne bombe, automatske puške, šest pištolja, veća količina municije, različitih vrsta opojnih droga, otkrivena laboratorija za proizvodnju skanka u veštačkim uslovima, veća količina hladnog oružja.
Dakle, identifikovane su dve organizovane kriminalne grupe i 26 manjih kriminalnih grupa sa različitim brojem učinilaca krivičnih dela.
Broj razbojništva u Novom Sadu smanjen je za 36%, stepen otkrivanja krivičnih dela, odnosno rasvetljavanje krivičnih dela popeo se na 80%, ali naravno i dalje postoji prostor da se u značajnoj meri poveća bezbednost građana i nekada je taj osećaj subjektivne bezbednosti neodgovarajući statističkim analizama koje se pokazuju. Ovo su dakle podaci koji su lako proverljivi. Uporedi se broj izvršenih dela, broj ljudi koji su za to pronađeni, oni protiv kojih su podignute krivične prijave, oni koji su predati tužilaštvu.
Značajan je napredak učinjen na suzbijanju trgovine narkoticima. Zaplenjeno je mnogo više opojne droge i na području Južnobačkog okruga u periodu od 1. maj 2014. godine do 1. maja 2015. godine, oduzeto je 406.964 kilograma raznih opojnih droga ili preko 176 kilograma više nego u prethodnom periodu, da kažem od 2013. do 2014. godine.
Što se tiče privrednog kriminala otkriveno je 337 krivičnih dela, odnosno rasvetljene su 53 dela više nego u odnosu na isti izveštajni period u prethodnom periodu što pokazuje veću efikasnost policije u ovom smislu.
Dakle, nije bilo težeg narušavanja javnog reda i mira. Jedno od najtežih krivičnih dela ubistvo Nenada Opačića i njegove supruge. Rasvetljeno je u saradnji sa kriminalističkom policijom Češke i Španije. Pronađeno je lice koje je izvršilac, odnosno za koga sumnjamo da je izvršilac ovog krivičnog dela koje je preminulo od predoziranja u Češkoj Republici. Postoje otisci, koje smo identifikovali, kao i DNK analiza koja je na odeći ovog lica pronađena u Republici Srbiji. Nakon upoređivanja i razmene podataka sa partnerskim službama u Češkoj i Španiji preko koje je to išlo iz nekih operativnih razloga i ovo krivično delo je u tom smislu rasvetljeno.

Kompleksno pitanje, veoma aktuelno i stvar koja svakako zanima veliki broj građana. Ono što želim na početku da vam kažem da je u prvih šest meseci, prvoj polovini godine, nameru da zatraži azil u Republici Srbiji izrazilo 35.712 ljudi, pre svega iz Sirije i Avganistana, najveći deo, nešto ih ima i iz Somalije, Eritreje, Iraka i drugih država, ali Sirija i Avganistan apsolutno dominiraju.
Ono što mogu da kažem da je takođe sprečeno 20.725 lica u pokušaju nezakonitog prelaska državne granice i protiv 9.279 od ovih lica, pokrenut je prekršajni postupak.
Naravno, nemam iluziju da smo mi uspeli da uhvatimo svakoga od njih ko je prešao ilegalno preko zelene granice. To jeste jedan od ključnih problema o kojima je Vlada razgovarala i premijer Vučić sa Mađarskom Vladom i sa drugim predstavnicima i danas je u Beogradu delegacija koju predvode nemački direktor policije, austrijski direktor policije, mađarski direktor policije, koji su u razgovoru sa nama, razgovarali o konkretnim merama koje naša policija može da preduzme u sprečavanju ilegalnih migracija.
Dakle, ono na šta sam ponosan kao građanin ove zemlje, ne kao ministar, a to je izveštaj UNHCR o ponašanju naših ljudi, građana Srbije prema azilantima.
Kao ministar policije, mogu da vam kažem da imamo minimalan broj incidenata koji se dešavaju sa azilantima, a ono što mi je rekao predstavnik UNHCR, gospodin Šoder me je učinilo zaista srećnim kao čoveka, jer sam bio zadovoljan, zato što mi je rekao da naši ljudi pozivaju ove ljude u svoje domove, daju im hranu, vodu, nude mogućnost da se istuširaju, nude im ljudske uslove, nude im jednu ruku prijateljstva.
Ovi ljudi, većina njih je došla iz zemalja koje su zahvaćene ratom i te zemlje zaista ne pružaju neki minimum ljudskih uslova, ali ima i onih koji dolaze iz ekonomskih razloga i to je pitanje koje Evropa mora da reši, to nije pitanje koje može sama Srbija da reši, jer mi smo samo zemlja tranzita. Postoji pitanje da li možemo da primimo svakoga ko se pojavi na našim granicama i mi zbog toga smo uspeli jednu veliku stvar i mislim da je to snažna stvar koju je Republika Srbija uradila i njena Vlada.
Uspeli smo da fokus priče ne bude na srpsko-mađarskoj granici, već da to bude na srpsko-makedonskoj granici. Danas, zajedničke patrole sa mađarskom policijom, austrijskom i nemačkom, koji će doći, a već četiri termovizijska vozila se nalaze na granici sa Makedonijom i dva naša, doći će austrijski graničari i 20 nemačkih graničara i simbolično, mi branimo Srbiju kao deo Evrope.
Mi pokazujemo da je Evropa došla na granice Srbije, da pokaže da zajedno vidi Srbiju kao zemlju partnera, kao zemlju koja učestvuje u rešenju ovog problema. Mislim da je to veoma značajan pokazatelj da Evropa računa na nas kao zemlju koja može da pomogne u suzbijanju ilegalnih migracija.
Radi se o ogromnim talasima ljudi. Danas se na tursko-sirijskoj granici nalazi između milion i po i dva miliona ljudi koji su u kampovima, a preko dva miliona ljudi je već u izbegličkom statusu u Turskoj i ogroman broj ljudi se kreće preko Bugarske, a najveći deo preko Grčke i Makedonije, kroz našu zemlju, tranzitno prema Mađarskoj, a nešto manji deo prema Hrvatskoj i jedan manji deo kroz Bugarsku, Rumuniju, kroz Mađarsku, najveći deo tranzitno prema Nemačkoj i Švedskoj, Francuskoj, nekim drugim nordijskim državama.
Dakle, veoma kompleksno pitanje, što se tiče odgovora, ne mogu da vam dam precizan odgovor, niti mislim da bilo ko ima trenutnu kalkulaciju koliko nas sve to košta i svakako da je to ogroman napor, imajući u vidu koliko je ljudi sa izbegličkim statusom već u našoj zemlji, jer Republika Srbija je naravno, tokom devedesetih godina primila, kao što znate, veliki broj građana koji su živeli na teritoriji bivše Jugoslavije i koji se nalaze u statusu izbeglica na našoj teritoriji. Neki su, naravno, potpuno integrisani, neki imaju drugo državljanstvo, a neki i dalje koriste smeštaj, kolektivne smeštaje i neke usluge, neku pomoć koju država pruža.
Mi i dalje imamo ogroman pritisak ovih ljudi. Naravno, ne vidimo da će u narednih nekoliko meseci, pa čak ne znam da li možemo da budemo optimistični i da kažemo, u narednih nekoliko godina će se ovaj talas migratorni koji stiže, smanjivati.
Sve brojeve koje imamo ukazuju da će ogroman broj ljudi pristizati. Mi smo formirali i Republički štab za pitanje migracije koji se bavi baš ovim konkretnim pitanjem, koje predvodi ministar Vulin.
Ministar Lončar takođe nadgleda ovu situaciju, pošto ste postavili pitanje.
Dakle, ja sam danas na našem Štabu za vanredne situacije razgovarao sa ljudima iz Instituta „Batut“ i oni me uveravaju da trenutno ne postoji epidemiološka kriza bilo kakve vrste. Dakle, epidemiološka situacija je potpuno pod kontrolom i samo se preduzimaju mere dužnog opreza kod onih ljudi koji su u neposrednom kontaktu i koji obrađuju ove podatke, a pre svega se radi o policajcima u Preševu, da kažem i drugim centrima, gde se radi prihvat ovih lica i upućivanje u centar za azil.
Mi smo potpuno svesni da najveći broj ljudi, kao i u Mađarskoj, to sam razgovarao sa kolegom Pinterom i ovim završavam, najveći broj ovih ljudi, koji izraze nameru da zatraže azil, nikada ne sačeka završetak procedure. Oni žele da nastave dalje.
Naš posao je da ih usmerimo samo na regularne granične prelaze i to je nešto što radimo sa Evropom, a naravno da Evropa mora dati odgovor na pitanje šta raditi sa ljudima koji imaju pravo na azil, jer dolaze iz ratno zahvaćenih država, koje imaju pravo na slobodu kretanja, a dolaze u ogromnim brojevima, koje nijedna zemlja ne može tek tako da primi, jer to iziskuje ogromne napore u ekonomskom smislu.
Dakle, Republika Srbija je veoma posvećena, veoma aktivno radi sa svim ministarstvima koja su, da kažem, za to nadležna i mislim da treba zaista i pohvaliti ove ljude na terenu koji su postigli da mi građani Republike Srbije ne osećamo u najvećoj meri ovaj pritisak.

Podržavam vaš apel i zaista se radi o azilantima koji žele da mirno prođu kroz našu zemlju. Oni se najčešće i kreću u velikim grupama upravo iz straha za sopstvenu bezbednost, jer oni ne znaju kako ih u kojoj zemlji neko očekuje. Naravno, u Republici Srbiji je ta bezbednosna situacija veoma povoljna. Nema uopšte veliki broj dela koji se vezuju za azilante. Nažalost, najveći broj dela koji se vezuju za njih su gde su oni žrtve, odnosno tamo gde se radi o krijumčarenju ljudi. To je nešto na čemu radimo intenzivno sa svim policijama regiona, naročito sa mađarskom policijom. Radimo na suzbijanju svih krijumčarskih grupa i preko 40 velikih grupa smo u poslednjih godinu dana uspeli da suzbijemo sa većim brojem lica. Veliki broj vozila smo zaplenili. Naravno, ti ljudi ne nose veliki novac sa sobom, ali taj novac koji nose sa sobom obično im uzmu krijumčari koji im nude različite priče.
Imali smo čak i slučaj da je vozilo sa rumunskim tablicama i sa italijanskim vozačima bilo predstavljeno kao naše vozilo. Na kraju se ispostavilo da sa nama nema nikakve veze. Međutim, to je pre svega naša intencija, da na najmirniji, najefikasniji mogući način obezbedimo ljudska prava za svakog migranta i azilanta.
Naravno, to ne znači da ne treba da štitimo našu državnu granicu i mi svim licima koja na to imaju pravo omogućavamo da zatraže azil, ali isto tako, pokušavamo da ih sve upozorimo da prvi kontakt sa državnom granicom Republike Srbije ne može biti prekršaj ili krivično delo ilegalnog prelaska.
Dakle, postoji veliki broj graničnih prelaza. Mi sa Makedonijom imamo gotovo 94 kilometra, 93,9 kilometra, državne granice koja nije laka na svim njenim delovima i zato sam i zahvalan, još jednom kažem, za veliku podršku naših partnera koji, prebacujući svoje snage na srpsko-makedonsku granicu, pokazuju da taj talas hoće da zaustave tu i da je Republika Srbija partnerska zemlja koja je deo rešenja ovog problema. Dakle, to je veoma velika podrška.
Slažem se da, ono što ste rekli, treba svi da postupe prema ovim ljudima potpuno normalno, ne treba da strahuju od njih i oni žele da na najmirniji mogući način prođu kroz Republiku Srbiju. To je njihova ideja, baš zato niko ne treba da izaziva bilo kakav incident.
Što se tiče terorizma, naravno, mi ne smemo biti naivni u ideji da nikada ne može biti terorističke pretnje na teritoriji Republike Srbije. Bilo bi neodgovorno tako razmišljati, ali ona za sada nije izražena u velikom obimu od strane azilanata. Međutim, mi sa partnerskim službama u Evropi vršimo identifikaciju ovih lica i kroz ozbiljnu bazu podataka. Sva ona lica koja dođu kod nas i popunjavaju formulare za azil, koji zatraže pravo, što je na kraju i naš osnov za kasniju readmisiju, ukoliko ta lica nezakonito prelaze državnu granicu ili nemaju pravo da zatraže azil ili on iz bilo kog razloga ne bude odobren. Mi na taj način učestvujemo u jednom širem bezbednosnom sistemu Evrope i pokušavamo da identifikujemo sve ljude.
Mnogi od njih nemaju uopšte lična dokumenta. Dođu na našu granicu i kažu – izvinite, mi smo došli iz Sirije, bez bilo kakvog dokumenta ili potvrde o identitetu. To je nešto na čemu policija Srbije intenzivno radi sa našim partnerskim službama i mislim da smo na tome postigli najveći napredak.

Gospodin Veselinović je rekao sam u obraćanju da je predsednik opštine rekao da je dobio rakete. Time se obaveza MUP ispunila, ako ste pravilno čitali dosadašnje pravne akte, kojima se, da kažem, ne zakonski, pošto sad prvi put donosimo, zakon 1992. godine uređuje ova materija, obaveza MUP je da pribavi rakete.
Kao što ste vi sami rekli, da vas citiram, tu je obavezu MUP ispunilo. Sve ostalo što mislite, očekujem da vi preduzmete neke pravne radnje ako mislite da nešto nije bilo urađeno u skladu sa zakonom. Ministarstvo unutrašnjih poslova je svoj posao uradilo.
Što se tiče vašeg amandmana, nigde ne postoji kada se rade pravni akti, nigde se nikada ne počinje od kaznenih odredbi. Uvek se stavlja na početku ono što zakon predviđa, a jasno se sada stavlja da je nadležno i za protivgradnu zaštitu i kroz ove akte ili kroz Zakon o ministarstvima, koji ćemo imati nešto malo kasnije, da je to RHMZ, republička institucija, institucija Vlade Republike Srbije, koju Vlada osniva i Vlada joj uz pomoć Narodne skupštine, a to će biti urađeno voljom Narodne skupštine, ako to Narodna skupština bude tako odlučila u danu za glasanje, poverava izvršavanje ovih poslova.
Odgovornost će biti na njima, biće na onima koji vrše ovaj posao i to je vrlo jasno i precizno definisano, a kroz druge zakonske akte, kroz Zakon o lokalnoj samoupravi, kroz zakone koji definišu poljoprivredno zemljište, definiše se i pojedinačna odgovornost drugih državnih organa u ovome. Znači, nema nikakve potrebe da se ponavlja i prenormira ovaj zakon. Sve to je urađeno na vrlo precizan i jasan način. Svi oni koji smatraju da su u bilo kom trenutku oštećeni, uvek imaju pravo da zatraže nadoknadu štete i u upravnom postupku, koji je za to predviđen, mogu da zatraže da im se to pravo ispuni.

Nažalost, izgleda da cenjeni kolega poslanik nije čitao ni prethodni ni ovaj zakon. Pošto, da je čitao ne bi to tako diskutovao.
Prvo, zakon je prošao javnu raspravu, a da ste pažljivo čitali taj Predlog zakona i sadašnji videli biste da iz tog zakona samo su isključene one norme koje daju obaveze lokalnoj samoupravi, nije nametnuta nikakva nova obaveza koja nije bila u prethodnom Predlogu zakona. Dakle, to apsolutno nije tačno što ste izrekli.
Druga stvar, Vlada svom organu, koji je osnovala za obavljanje određenih poslova, daje nalog. Drugo, neće Vlada odlučiti sama nego ćete vi odlučiti, Narodna skupština. Dakle, Narodna skupština će dati nekom organu nadležnost da nešto radi ili neće. To će odlučiti narodni poslanici Narodne skupštine izabrani na demokratskim izborima, na kojima su građani Srbije poklonili poverenje jednoj grupi ljudi u koju veruju da može na najbolji način da vodi Srbiju.
Što se tiče ovih drugih primedbi, stvarno mislim da je od 1992. godine bilo toliko vremena da se mudri, iskusni, pametni, sjajni, divni ljudi okupe da napišu to, da krene to napred i propustili su. Nije ih interesovalo. Imali su važnija posla. Ta važnija posla ispituje i moje Ministarstvo, između ostalog, a ovi koji su imali, imali su mogućnosti.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Koje ministarstvo?)
Pričamo o protivgradnoj zaštiti, dakle, Ministarstvo koje ja vodim.

Te poslove ispituje sada Ministarstvo koje ja vodim, neke detaljno, neke manje detaljno, ali vrlo se intenzivno bavimo time. Bavili su se, da kažem, započeli su taj rad ljudi i pre nego što sam ja postao ministar, a vidim koliko je posla, da će nastaviti i kada ja više ne budem ministar. U svakom slučaju, imali su toliko prilike da urade ovaj zakon, sve prilike propustili, apsolutno bili neodgovorni i sada nama prebacuju. Mi smo ga uradili.

Evo o čemu se radi. Ovde smo konsultovali struku, dakle konsultovali smo ljude koji znaju svakako više od mene i od vas, u tom smislu jer se bave time godinama.
Šta je intencija? Postoji razlika između, vi ste ovde predložili da se „gradoopasni“ zamenjuju rečima „opasnih gradonosnih“, ali vi samim tim indikujete da su oni gradonosni. Vi kažete da su oni gradonosni, oni nisu u toj fazi gradonosni, laički govoreći. Oni su u toj fazi u mogućnosti da se kreira u njima, odnosno da postanu gradonosni. Oni su samo u mogućnosti da postanu gradonosni. Da smo stavili – moguće gradonosni ili u fazi stvaranja gradonosnog, to bi možda bilo približnije jeziku, ali bismo time potpuno odstupili od terminologije koja se koristi u stručnoj literaturi.
Prosto pokušavamo da napravimo nešto što će biti i u skladu sa strukom, a mislim da je, cenim vaš napor, očigledna je vaša dobra namera da se ovo približi običnim ljudima, meni je to isto tako, kada čitate neki zakon, pa ako ljudi ne mogu u potpunosti da razumeju, ali je ovo deo stručne terminologije. Prosto, gradoopasni oblak je taj koji se tako definiše u struci i naš posao je samo da približimo to ljudima. Znači, gradoopasni oblak je onaj koji može postati gradonosni, usled naravno dejstva protivgradne zaštite trudimo se da to ne postane.

Hvala.
Ja se ne bih složio sa vama da je Vlada bila neefikasna. Vlada je efikasna u zaista velikom broju polja, od smanjivanja deficita, što je sve u vezi sa ovim zato što se tako obezbeđuju značajnija sredstva u budžetu Republike Srbije. Ali se zaista trudila da pronađe rešenja koja će biti održiva. Nažalost, od 1992. godine nemamo zakon, od 1968. imamo protivgradnu zaštitu, a imali smo situacije da na primer samo u jednom danu i to 20. aprila 2009. godine imamo štetu od 47 miliona dinara samo na jednom području gde su bile zasađene kajsije.
Po proceni nekadašnjeg narodnog poslanika sa kojim sam voleo da razgovaram, gospodina Zaharija Trnavčevića, njegova procena je da je šteta od grada u 2010. godini iznosila gotovo sto miliona evra. To je njegova procena, ne ulazim u to itd.
Nije uvek moguće, čak ni uz ogromno dejstvo protivgradne zaštite apsolutno zaštiti useve. Ono što je Republika Srbija učinila pred nama je danas zakon, odnosno Predlog zakona koji se nadam da će Narodna skupština usvojiti, koji će na ozbiljniji način urediti ovu oblast, obezbediti finansiranje i naravno učiniti, nadam se, vrednijim one ljude koji treba da donesu podzakonske akte.
Razgovaraćemo o tom amandmanu, ali ja im predlažem da krenu da rade od trenutka usvajanja naporno i da nam pokažu svima da je rok od šest meseci bio predug i da oni mogu to da urade za mesec, dva, dva i po meseca i da pokažu da su zaista uspešni i efikasni. Mi smo ostavili dovoljno vremena da se to pripremi. Protivgradna zaštita to neće trpeti, a ja se nadam da će oni pokazati da nismo bili u pravu kada smo im dali toliko dugo vreme.
Međutim, samo da vam kažem dve stvari. Što se tiče vremena, nemojte da kažete da ćete od 20.00 razgovarati sa građanima do zalaska sunca. Jako kratko ste građanima ostavili, to je negde tridesetak minuta…

… Ako se bude merilo po tim procentima koje ste govorili o amandmanima, zamislite kada bi poslanička grupa SNS poredila procente koliko im je zakona prošlo kada se o njima glasalo, mislim da je taj procenat negde blizu 100.

Ja zaista ne mogu da kažem da ja često uzimam u odbranu naše koalicione partnere, ali sada moram stvarno da kažem da ovo sa SPS i Ivicom Dačićem nije imalo nikakve veze, niti je Ivica Dačić, kao ministar imao želju da uzme protivgradnu zaštitu u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, niti je to bilo korisno za Ministarstvo unutrašnjih poslova, niti je to bilo dobro za poljoprivrednike. To je bilo nametnuto tadašnjoj Vladi.
Tadašnja vladajuća većina DS je donela odluku da protivgradnu zaštitu smesti u instituciju koja se nigde u svetu ne bavi protivgradnom zaštitom. Zašto? Zato što je tadašnji direktor RHMZ, član DS, hteo da pobegne od svoje odgovornosti u tome, pa je onda kroz racionalizaciju troškova, prvo ovih 200 ljudi koji danas rade u Ministarstvu unutrašnjih poslova sklonio, da bi zaposlio 484 nova čoveka. Dakle, divno povećanje radnih mesta kroz racionalizaciju.
Onda da uzmemo podatke da je RHMZ 2008. godine kupovao 13.600 raketa, da bi 2011. godine Vlada Republike Srbije tadašnja, odvojila novac za 3.500 raketa za MUP. To je ta perfektna, divna, neverovatna briga za građane, poljoprivredu i sve ovo.
Znate, nema moralnog osnova kada godinama sedite u jednoj Vladi i kada godinama se to tako sprovodi i godinama vam nigde u javnosti to niko ne kaže, da ti ljudi nakon toga sada izlaze sa naknadnom pameću. To prosto nema, ova Vlada u takve reči ne veruje. Prosto, kada ste imali priliku niste se borili, ja sam svestan da će SNS jednog dana morati da ode u opoziciju, možda ja to ne dočekam, ali dočekaće neke generacije.
U svakom slučaju tada ćemo se setiti svih dobrih i loših stvari, mi nećemo govoriti ono što nismo uspeli da uradimo u svom mandatu, a radili smo drugačije, e sad vi treba da uradite tako, ne. Ko ima priliku od građana da se bori, da pokaže šta ume, treba to da pokaže kada to ne iskoristi, kada sasvim drugačije radi i sve suprotno tome radi, onda u opoziciji ima pravo, naravno da kaže šta god hoće, ali ja nisam siguran da će građani u to ikada poverovati.
U svakom slučaju, tada ćemo se setiti svih dobrih i loših stvari, mi nećemo govoriti ono što nismo uspeli da uradimo u svom mandatu, a radili smo drugačije, e sada vi treba da uradite tako. Ne.
Ko ima priliku od građana da se bori da pokaže šta ume, treba to da pokaže. Kada to ne iskoristi i kada sasvim drugačije radi i sve suprotno tome radi, onda u opoziciji ima pravo naravno da kaže šta hoće, ali ja nisam siguran da će građani u to ikada poverovati.

Ovo, naravno, nije tačno. Od 1992. godine ne postoji zakon o zaštiti od grada. Ako postoji pokažite mi gde, koji je „Službeni glasnik“, koji broj. Kada je donet zakon o zaštiti od grada?
(Jovan Marković, s mesta: Godine 2011.)
Godine 2011. je donet zakon o zaštiti od grada? Gde piše? Hajdete, molim vas, mi moramo da budemo ozbiljni. Postoji u zakonu kako se donosi zakon. Narodna skupština je morala da odluči o tome. Pokažite mi „Službeni glasnik“ i broj „Službenog glasnika“ gde je proglašen ukazom predsednika Republike zakon o zaštiti od grada. Dakle, nije ga bilo, jer ga nije bilo.
Što se tiče ovoga, moram da kažem da je jedna čitava priča složena zamena teza. Ne treba vanredne situacije da se bave preventivom, jer to je onda isto kao kada biste dali Sektoru za vanredne situacije da gradi puteve da bi prevenirao klizišta ili da gradi nasipe da bi sprečio izlivanje reka. Onda bi ta institucija preuzela sve poslove u zemlji da bi sve bilo preventivno. Morala bi da vodi Elektroprivredu da bi sprečila iskakanje elektrosistema iz mreža, da bi sprečila da se to zapali. Na takav način kada bi bilo uređeno, onda bi taj sektor ili agencija ili kako god hoćete bilo svemoguće. Ovo treba da radi institucija koja prati hidrometeorološku prognozu.
Neću se javljati posebno, samo da kažem gospodinu Babiću, da mu još jednu stvar dodam zato što mislim da je na dobrom tragu i samo sam hteo da pored ovog slučaja visoke korupcije, koji se sada u zemlji rade na način da se prikupi dovoljno dokaza, da se to preda tužilaštvu, onda sud naravno odlučuje ko je kriv ili nije, ali se radi na vrlo ozbiljan i odgovoran način i pokazujemo da nikoga neće štititi ni uniforma, ni značka, kao što smo to pokazali kada smo priveli 29 policajaca koji su uhvaćeni u korupciji. Meni to nije drago što se to dešava u zemlji, ali mi je drago što se Ministarstvo protiv toga bori i pokazuje da niko neće biti zaštićen, pa ni neko ko je nosilac političke funkcije, ni neko ko je bogat i tajkun i ima ozbiljno imovinsko stanje.
To nije bio slučaj u prethodnim godinama. Ta borba je bila selektivna. Danas je borba protiv korupcije i kriminala jedan ozbiljan proces u kome se Vlada Republike Srbije, njen premijer i nadležna ministarstva protiv ovog bore iskreno i pokazuju da hoće da se u Srbiji živi i poštenije i bolje.

Samo moram da kažem da je ova stvar potpuna zamena teza. Donet je Zakon o ministarstvima. Donela ga je Narodna skupština, a ne Vlada, pošto Narodna skupština donosi zakone, a taj zakon samo definiše delokrug i nadležnosti ministarstava. Ne uređuje predmetnu oblast. To je kao kad biste rekli da ne treba zakon o policiji, jer će se u Zakonu o ministarstvima napisati da se tim poslovima bavi MUP i time ste sve rešili. Šta će nam onda bilo koji zakon?
Ne znam da li vi to ne razumete ili to koristite kao političku stvar. Glupo mi je da ulazim dalje u detaljnu elaboraciju. Nadam se da to shvatate. To bi značilo da ne treba da postoji ni jedan zakon. Dovoljno je da samo u Zakonu o ministarstvima podelite nadležnosti po nadležnim ministarstvima i da kažete oni se time bave i ništa drugo. Zakon o prestanku važenja Zakona „Službeni glasnik“, broj 18/92. Donet je 1992. godine Zakon o prestanku važenja Zakona o protivgradnoj zaštiti i nikada nakon toga nije donet, nikada do današnjeg dana. Nadam se da će ga o u današnjem danu, ako bude dan za glasanje, Narodna skupština doneti. To je suština ovoga.
Što se tiče ovog člana Zakona, amandmana o kojem pričamo, ovaj amandman samo definiše postojanje nove Agencije za vanredne situacije koja bi se bavila i ovom delatnošću. Neću sada da ulazim, pošto je to ozbiljna i složena tema da li vanredne situacije treba da budu u MUP-u, da li treba da budu u posebnom direktoratu, agenciji. To je sada druga tema. Danas ne možemo na neki ozbiljan način da razgovaramo o tome, prosto nismo svi pripremljeni za to. Pisao sam nešto i našim kolegama koje se bave time i razgovarao sa gospodinom Marićem, itd, ali u ovom konkretnom slučaju, prevencija mora ići u onaj organ koji je nadležan da prati hidrometeorološku situaciju, razbijanje oblaka i koji je kadar da donese odluku o tome. Ljudi iz vanrednih situacija se bave rešavanjem posledica vanrednih situacija, kada one nastanu, i to je suština vanrednih situacija. Ne preventiva, jer onda bi trebalo da preuzme Ministarstvo zdravlja i da se bavimo preventivom od mogućih zaraznih bolesti, pa da preuzmemo i sve domove zdravlja. To je apsolutno nemoguće.

Hvala vam na lepim željama. Samo se plašim da sam ja ovo izgovorio, kakvi bi naslovi sutra u novinama bili.
Moram da vam kažem, ako uzimamo Rusku Federaciju, njihov MČS, njihovo ministarstvo se ne bavi zaštitom od grada. Imaju ministarstvo vanrednih situacija, ali se ne bave zaštitom od grada, a mi danas pričamo o tome. Sada možemo da pričamo o modelima organizacije Sektora za vanredne situacije, ali mi se danas bavimo Zakonom o zaštiti od grada.
Ako pričamo o zaštiti od grada, Ministarstvo se time ne bavi. Tako, da mi kada bi sad i ovim vašim amandmanom to stavili u ovu agenciju ne bismo dobili ni jedan sistem postojeći u svetu koji se time bavi. Znači, mi bi opet imali novi eksperiment kako se to jedino u Srbiji time radi. To je jedna stvar.
Drugo, moram samo da vam kažem zbog istine, te sudije koje su vraćene, vraćene su odlukom Ustavnog suda. U to vreme Ustavni sud se birao na predlog predsednika Republike, bar polovina iz redova vaše stranke gospodina Tadića tadašnjeg, dakle te sudije koje je on predlagao su između ostalog vratile te sudije i tako donele odluku zašto su te sudije prvo izbačene pa vraćene sa posla, na odluku Ustavnog suda koje je birao vaš režim.
Ova skupštinska većina i predsednik Republike kako to zakon i predviđa, mi to ne znamo. Mi nismo birali sudije, nismo odlučivali o tome, taj Ustavni sud je danas u mandatu. Zašto su do donosili, zašto ste vi prvo nezakonito od prve odluke donosili, pa druge, kako sudovi odlučuju to vi i ja ne možemo da diskutujemo, sud je nezavistan, sudije donose odluku po svom slobodnom sudijskom uverenju, ali to sa SNS apsolutno nikakve veze nema.
Što se tiče svega ovoga, ja nekada nisam, samo sam u nedoumici, da li kao ministar treba da se bavim operativnim stvarima policije, pa onda odgovaram za sve i to je u redu ili mi prebacuju da ne treba, jer ja sam kao ministar uspešan, moje poglavlje 24. i naš akcioni plan je dobio prelaznu ocenu. Bili su ovde ljudi iz Brisela, bili iz Evropske komisije u jednom ozbiljnom konstruktivnom sastanku, čestitali na radu MUP-a.
Što se tiče poglavlja 24. njegovog akcionog plana. Što se nas tiče, što se tiče Republike Srbije ja čestitam građanima Srbije i pripadnicima Ministarstva koji su se angažovali na ovome mi sutra ujutru možemo kada bude stvorena politička volja za to da otvorimo poglavlje 24. što se tiče priprema koje je Ministarstvo radilo.
Mi imamo 114 ljudi manje poginulo na ulicama Srbije zahvaljujući dobrom radu saobraćajne policije. Mi imamo ozbiljan rad, ljudi iz MUP-a. Neću sad da vam čitam statistike o broju mrtvih od 2007. do 2011. godine u kriminalnim tučama, obračunima, pljačkama, narkodilerima, itd. Prosto, to su stari koje, nezadovoljan sam i kao i svako ubistvo, svaka pretnja, čini mene kao ministra nezadovoljnim, ali ljudi rade na tome i ja sam uveren da ćemo mi u relativno kratkom vremenu, a vi znate, dovoljno ste proveli u sistemu bezbednosti da znate da se ozbiljne istrage ne završavaju za dan, ne završavaju nekad ni za nedelju dana, nekad se ukrste sa nekim drugim istragama pa ne možete neke privoditi za neko sitnije delo, a čekate realizaciju mnogo krupnijeg posla i ja sam uveren da će policija vrlo ozbiljno i efikasno raditi svoj posao.
Što se tiče mog odnosa, verujte da je moj odnos sa svim organizacionim jedinicama MUP-a zaista dobar. Mnogi misle pogrešno, nekad ja kreiram takav utisak i odgovara mi da misle da nisam dobar sa svim ljudima, to je već moja politička taktika, ko će biti moji bliži saradnici, koji će biti dalji, to je već politika, ali to prepustite meni.

Moram da kažem da su ovo simpatični, oni na početku politički trikovi – Vlada je, evo vidite, četiri godine već. Neko će sada u Srbiji misliti da ova Vlada ima zaista mandat od četiri godine. Ova Vlada je u mandatu nešto više od godinu dana, a Aleksandar Vučić je predsednik Vlade. Uzevši čak i od kada je SNS u vlasti, ta Vlada je izabrana 27. jula 2012. godine. Dakle, računajući i tu Vladu, ove dve vlade nisu u mandatu ni tri godine. Fali više od mesec dana do tri godine u mandatu. Znam da nekim ljudima to deluje dugo, ali to je istina, tako stoje činjenice.
Što se tiče amandmana, naprosto, uopšte se ne radi o tome da li će se zvati, ako hoćemo, celishodnom. Može i RHMZ da obavlja istu funkciju koji bi obavljala agencija. U čemu bi bila suštinska razlika? Pričamo o zaštiti odbrane od grada.
Ako pričamo o sistemu vanrednih situacija, imali smo danas više pokušaja modela, kako su ljudi pričali, pa sam pokušao da demantujem jedan po jedan. Dakle, postoji u Rusiji celo ministarstvo koje se bavi vanrednim situacijama, ogromno ministarstvo, i ne bavi se zaštitom od grada.
Prosto, možemo mi da formiramo sto agencija, možemo sto ministarstava, možemo sto svega, ali zaštita od grada se ne stavlja u instituciju koja se bavi vanrednim situacijama. Zaštita od grada se stavlja u instituciju koja se bavi praćenjem hidrometeoroloških pojava i sprečavanjem dejstva na opasne oblake, kako oni ne bi postali gradonosni oblaci. To je suština ovog zakona, jedna od suština zakona.
Dakle, možemo mi da pričamo o načinu kako da uredimo Sektor za vanredne situacije, da li će to da bude direkcija za vanredne situacije, da li će to biti nezavisna institucija, da li će biti ovo ili ono, ali to nikakve veze sa zaštitom od grada nema.

Nažalost, veoma mi je lako da objasnim zašto nije dobro, ali ja sam to već više puta uradio i danas. Uzmemo da se usvoji vaš amandman, uzmimo da se sutra ujutru formira agencija u koju ćemo staviti ceo Sektor za vanredne situacije i da to postoji od sutra ujutru, naravno da bi to koštalo mnogo više. Moralo bi potpuno drugačije normativno da se uredi, moralo bi da dođe do spajanja više ljudi, agencije se finansiraju na drugačiji način, drugačiji su rasponi plata, sve bi bilo drugačije, to gledano i sa fiskalne strane i sa pravne strane bi koštalo značajno građane Srbije.
Ali, uzmimo samo u ovom trenutku da to nije tako i da se to formira i da to postoji od sutra ujutru, koja je logika i gde postoji u svetu da ta agencija, ili kako god nazvali, za vanredne situacije se bavi protivgradnom zaštitom? To je pravo pitanje, a ne da li će to biti agencija, pa mi sad mi ovde pričamo sat vremena o agenciji, direktoratu ili sektoru. Koja je logika i gde to ima u svetu, kad Rusija ima celo Ministarstvo za vanredne situacije? Ogromno je pa se ne bavi protivgradnom zaštitom, jer posao vanrednih situacija je potpuno drugačiji od preventive u borbi protiv gradonosnih oblaka. To je čitava suština naše priče. Možemo do sutra to da ponavljamo, da vrtimo i da pričamo.
Što se tiče Sektora za vanredne situacije, on je sastavni deo Ministarstva unutrašnjih poslova i deli sudbinu svih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. To možete da pitate i gospodina Marića, da ne pričam ja o tome. On, nažalost, ne može da govori na ovoj sednici, ali može da kaže na konferenciji za štampu, od kada sam ja ministar, kakav je odnos prema Sektoru za vanredne situacije, kakav je odnos prema zaposlenima, prema nabavci opreme, tehnike i prema svemu onome što ulažemo u Sektor.
Da li bih voleo da imam više i za policiju? Voleo bih. Da li bih voleo da imam više, ali, nažalost, zbog tajfuna, uragana, koji je zadesio Srbiju 2008, 2012. godine, mi nemamo to. Taj tajfun je uništio sve što je moglo da uništi i sada mi moramo da gradimo iz početka. Ali, već danas imamo i više vatrogasnih vozila, imamo više i robota, imamo i više opreme i nove uniforme, i sve je mnogo bolje nego što je bilo ranije.