Hvala.
Što se tiče novog Zakona o policiji, dakle, to je zakon na kome zajedno i kroz radne rasprave radimo sa čitavim društvom. Meni je drago da se takva pažnja pridaje ovom zakonu i to me čini zadovoljnim, zato što vidim da jedan deo javnosti izuzetno vodi računa o tome šta se dešava. Nama je to veoma važno, jer policija mora biti efikasnija i bolja u svom radu i to je naš zadatak.
U svakom slučaju, mi te zakone koje donosimo, donosimo zbog građana Srbije i uvek je najbolje da ih donesemo u jednoj dugoj proceduri u kojoj će svi da učesnici iz našeg društva, ali naravno i iz međunarodne javnosti imati priliku da kaže šta misle i da poprave taj tekst zakona, nego da ih donosimo na prečac. Onda te zakone hiljadu puta popravljamo, kao što se mnogo puta dešavalo i u ovoj Narodnoj skupštini, unazad mnogo godina.
Dakle, ovo treba da bude dobar i kvalitetan zakon koji će nadam se kao i ovaj današnji prihvatiti čitava Narodna skupština, pokazati da podržava rad Ministarstva unutrašnjih poslova, jer to je ono što Skupština može, a kažem izvršni organi ne mogu i mislim da je to nešto što će biti dobro za sve nas.
Mi smo zaista napredovali, napravili dobre rezultate u Akcionom planu 24, koji je prihvaćen od Evropske komisije u svojoj trećoj radnoj verziji, dakle, mnogo bolji nego većina zemalja u našem okruženju. Napravili smo dosta dobre rezultate u tom smislu.
Nekad imam samo dilemu da li narodni poslanici od mene traže da se uključim direktno u istrage, da kao ministar, nemam ništa protiv, da kao ministar, ali da mi onda ne prebacuju ako se uključim u neke operativne stvari da kažu - što je ministar bio tamo, itd; ili traže od mene da to radi policija, a da ja kao ministar kontrolišem njihov rad. Pa onda ako je tako, onda da mene pitaju o istragama i šta sam uradio, da li sam išao da saslušavam osumnjičene, itd, ili, ako to hoće ja sam spreman i na to, ako to hoće, onda da dozvole da ja uzmem da radim to operativno na takav način.
Dakle, šalu na stranu, policija je bila dosta efikasna. Pohvaljujem rad ovih ljudi, bez obzira koliko se neki u našem društvu trudili da govore loše o policiji, o njihovom radu. Da li ima ljudi koji su tu loši? Ima. Protiv preko 150 ljudi smo podneli krivične prijave i u prethodnoj godini, u nedavnoj akciji uhapsili 29 ljudi osumnjičenih za određene stvari na graničnim prelazima. Ali, u tako velikom aparatu, potrebno je stalna kontrola društva, stalna kontrola policije i tužilaštva nad radom policijskih organa. Mi to i sprovodimo, pokazujemo da se borbom protiv korupcije borimo ne selektivno, borimo se potpuno posvećeno i pokazujemo da svi oni koji se ogreše o zakon, ne mogu da računaju da će ih zaštititi ni značka, ni društveni položaj, ni politička pripadnost, ni društveni status, bilo ko. Ko god bude osumnjičen za bilo kakvo krivično delo, odgovaraće pred zakonom i sudovi će odlučivati šta će se događati sa tim ljudima.
Što se tiče SAJ-a i PTJ, šta se dešava? Dešava se i to je povezano sa onim pitanjem koje ste postavili vezano za prijem, dakle, ne radi se o novom prijemu striktno samo u smislu novih ljudi, nego kada imate pripadnika specijalne jedinice koji ima 50 godina starosti, nije realno da taj čovek može da ispuni sve zahteve koje jedinica stavi pred njega. Zašto je to bilo tako do sada? Ne znam, ali nije uvek starosni prag dobar i treba nam novih ljudi u specijalnim jedinicama. Svuda u svetu se to obično odredi ili starosni kriterijum ili su u primeni ugovori od po tri godine unutar organa u kome rade i nakon godinu, dve, tri, zavisi kako u kojoj jedinici, vrše se posebne provere koje utvrđuju da li to lice može i dalje da ostane, da li je podobno da bude pripadnik specijalne jedinice.
Mi ćemo se truditi da jedan deo ljudi koji odu, da popunimo i iz redova policije, jer pripadnik specijalne jedinice ne može biti primljen tek s ulice. U ovom trenutku kada bismo hteli da primimo jednog policajca, on mora da završi kurs COPO koji traje godinu dana, mora da završi pripravnički staž od šest meseci. Dakle, on tek za godinu i po dana od ovog trenutka postaje neko ko može da bude primljen u policiju sa činom mlađeg policajca, dakle, u svoj prvi policijski čin ili, naravno, ako završi Kriminalističku policijsku akademiju, nakon četiri godine.
Tada kada bi zatrebalo 500 policajaca, imali bi ih za godinu i po dana. Da bi taj čovek dospeo do specijalne jedinice, potrebno je, ne mogu da kažem koliko, ali grubo bar pet godina. Sve i kada bi hteli da primimo 10, 20, 50 specijalaca, to bi potrajalo mnogo duže nego što ljudi uopšte pretpostavljaju. Ti ljudi se regrutuju iz redova policije ili iz vojske, ali pre svega iz redova policije, iz onih jedinica koje već postoje. Kakav će biti njihov sastav? Jedinice će biti približne veličine kao današnji SAJ. Pre svega, to je posao koji treba da odrade profesionalci. Tu postoji tim profesionalaca koji se bave time. Nije na meni da određujem kolika je jedinica potrebna za Srbiju, kako treba da bude njihovo naoružanje, šta treba da budu njihove karakteristike. To rade ljudi koji se time bave i ja sam to njima prepustio.
Što se tiče zakona, u ovom delu koji govori o direktoru policije, mi inače imamo u zakonu deo koji govori o direktoru policije, gde se kaže da direktor policije upravlja direkcijom policije. Nije sporno da ponovim. Mi ćemo da prihvatimo to da piše da direkcijom policije upravlja direktor policije. Uopšte nije sporno i to se ni u jednom slučaju ne dovodi u pitanje. Na kraju krajeva, ko bi drugi rukovodio direkcijom policije? Nije sporno da prihvatim takav amandman.
Što se tiče novca, otpremnine koje su obezbeđene, one su već obezbeđene u budžetu na poziciji koja postoji kod ministra Kori Udovički, dakle, u Ministarstvu za državnu upravu, novac koji je predviđen za otpremnine i odlazak jednog dela ljudi u penziju. To je već nešto što je plan Vlade i o tome smo govorili.
Dakle, ne radi se ovde o neravnopravnosti pripadnika MUP u odnosu na ostale ljude. Radi se o posebnosti posla koje ovi ljudi obavljaju. Obišao sam mnogo policijskih stanica širom Srbije. Jedna od najupečatljivijih stvari koju vidite kad uđete u hol policijskih stanica, vidite fotografije ljudi, 10, 20, 30, zavisi od stanice do stanice. To su ljudi koji su dali svoje živote, to su ljudi koji su poginuli. To su ljudi koje su ubili teroristi. To su ljudi koji su dali živote da mi koji sedimo danas ovde i naše porodice budu bezbedne. Zato je to posebno, zato je drugačije i zato oni idu i ranije u penziju, zato što ti ljudi, obavljajući svoj posao, bukvalno svakoga dana rizikuju svoj život i to je nešto što moramo da pozdravimo. To je nešto što ovo društvo mora da vrednuje i to je nešto što ovo društvo mora da nagradi.
Poštujući svačiji posao, ovo je najsloženiji posao. Ovo je posao koji zahteva od ljudi da nekada daju svoj život. To je nešto što Republika Srbija hoće i mora da poštuje u svakom trenutku, a ja se nadam i ova Narodna skupština.
Što se tiče penzija, nažalost, penzije su smanjenje kada je vaša neodgovorna vlada donela takve ekonomske poteze koji su faktički uništili penzioni sistem, koji su nas doveli do toga da se bez ikakvog ekonomskog opravdanja zadužujemo i onda nakon nekoliko godina dođemo do toga da više ne možemo da isplaćujemo ni penzije ni plate.
Mi danas imamo rekordno nizak budžetski deficit. Danas imamo mnogo bolje ekonomske pokazatelje, što nam priznaju svi. Ne postoji više niko ni u svetu, ni u Srbiji, ko ne može da kaže nešto dobro o ekonomskim potezima Vlade. Svi su rekli dobro, od MMF-a do Angele Merkel i to je nešto što je međunarodno priznato. Svako ko hoće da kaže drugačije, može da kaže šta god hoće, ali oni koji se pitaju za to, oni koji su apsolutno pozvani da kažu svoje mišljenje, kažu da Vlada vodi dobru ekonomsku politiku. To je činjenica.
Što se tiče štrajka sindikata, kad god se najavi da ćemo uskoro potpisati, da kažem, ovaj aneks, mi smo poslednji kolektivni ugovor već potpisali sa Nezavisnim policijskim sindikatom, koji je o tome najduže pregovarao sa stručnim ljudima, kad god najavimo, a MUP inače ima 26 sindikata i kad god najavimo da ćemo potpisati nešto i kada se očekuje da će to biti, recimo, na sednici Vlade sutra ili prekosutra, onda se pojavi neki sindikat koji dan ili dva pre toga kaže – mi sad zahtevamo to, inače ćemo krenuti u štrajk i vi kada to potpišete, oni kažu – vidite, naša pretnja štrajkom pritisnula ih je da bi uzeli neki poen. I to shvatam i to je u redu. To je njihov način borbe. Oni misle da čine dobro. Mi ne mislimo. Mi smatramo, u saradnji sa onima koji su ozbiljni, koji hoće da daju svoj doprinos na najodgovorniji način, da napravimo zajedno, jer meni je u interesu da svaki pripadnik policije bude i bolje plaćen i da ima više uslova za rad.
Imali smo slučajeve od Smajila Tarića 2008. godine, Lazarević u Valjevu, gde su tri ubistva na ulici bila 2008. godine, u Valjevu ranjavanje, bacanje bombe, Laza bombaš takozvani, rušenje kafića bagerom, podmetanje požara. Sada se bar nikome ne ruše kuće na ulici u Srbiji i da to država gleda i posmatra, pa da joj treba jedno šest meseci da se organizuje da reaguje. Da vam ne pričam o svemu onome, mogao bih sada da navodim ovde više slučajeva. Dakle, ko se sve ubijao, ko je kome podmetao bombe, rušili bagerom, organizovali paravojne policije, bar nam se to više ne dešava u državi. Najgore stanje smo imali 2006, 2007, 2008, 2009. godine. To su bile godine u kojima smo imali po broju najveći broj izvršenih ubistava, posle 90-ih, najveći broj, drastični slučajevi ubistava. Da vam ne pričam o svim onim tragičnim ubistvima koja su se dešavala, sa opisima itd.
Ne treba da nam to bude parametar. Ja to vrlo retko pomenem. To pomenem kada neko kaže da mu pokažem da postoji kontraargument, ako ćemo o tome da pričamo, ali izvršenje teških krivičnih dela je izvršenje teških krivičnih dela. Nama je važno da se svi oni koji počine ta teška krivična dela pronađu, nekada to ide brzo, nekada ne ide brzo, nekada su istrage vezane za neke druge istrage. O tome ne možemo baš direktno da obavestimo javnost. Ali, videli ste na kraju, za sve, za najteža ubistva smo uglavnom pronašli sve počinioce. Ostalo je još jedno ili dva nerešena. Verujem da ćemo u slučaju tih teških ubistava te stvari razotkriti.
Za ove slučajeve o kojima često govorimo u javnosti, ja kažem, odbio sam da komentarišem tok istrage, jer kad god smo pričali o tome i kad god smo davali neke konkretnije podatke, kada smo želeli da uverimo javnost da se istraga kreće i da nešto radimo, ti podaci su zloupotrebljavani i u tim zloupotrebama smo možda imali, da kažem, usporenije istrage. Ja sam odlučio da više ne dajemo nikakvu ni naznaku. Naravno, nikada nismo govorili o podacima koji bi mogli naškoditi istrazi iz krivičnog postupka. Nekada to ne uradi niko zvanično. Nekada se to uradi u dobrim odnosima između medija i pripadnika policije ili tužilaštva. Ja mogu samo da apelujem da se to ne radi. To sam apelovao na kolege iz medija. Ako ne postoji njihova zainteresovanost da objave podatak koji će naškoditi istrazi, onda neće biti ni zainteresovanosti nekog da im taj podatak da i obrnuto.
Molio sam pripadnike policije, naredio, ukazao na zakonske posledice da svako otkrivanje podataka iz istrage može da naškodi istrazi i da ta istraga bude loše urađena. Nadam se da ćemo uspeti, kao društvo, da se izborimo, to nije stvar vas kao parlamenta, već je to više stvar izvršne vlasti, mentaliteta, društvene situacije. Moramo naučiti ljude da su podaci iz istraga nešto što ne treba da objavljuju, da su podaci iz istraga nešto što može da upozori počinioce na bilo koji način i da te stvari ne radimo.
U svakom slučaju, trudićemo se da u narednom periodu poboljšamo svoj rad, da zaslužimo poverenje parlamenta, jer mi odgovaramo pred građanima Srbije i pred ovim parlamentom. Da ovo poverenje koje parlament ima u nas opravdamo, bez obzira na političku pripadnost i na broj poslanika koji podržava ovu ili onu opciju. Trudićemo se da opravdamo poverenje kao MUP i da pokažemo zaista, a ja vam to ne kažem kao neko ko je ministar, već kao neko ko hoće da zastupa ove ljude koji rade danas najteži posao u Srbiji, da oni zaslužuju vašu podršku i poverenje. Trudićemo se da im obezbedimo više opreme, nove uniforme, vozila, da ih modernizujemo, kako bi izvršenje njihovih zadataka bilo lakše. Hvala.