Hvala, gospođo predsednice. Gospodo ministri, dame i gospodo poslanici, danas prvo moram gospođi predsednici da čestitam, ovo je zaista rekord – i do sada smo spajali veliki broj raznoraznih tačaka koje po srodnosti nikako ne mogu da budu spojene, ali danas prvi put imamo 38 različitih konvencija koje po svom sadržaju ni u jednom slučaju ne mogu da budu podvedene pod ovakav način izlaganja, da se o njima raspravlja objedinjeno. To su toliko različite oblasti, svaka od ovih konvencija je u svojoj oblasti izuzetno važna i svako od nas ko pokriva neku određenu oblast smatra da o njoj treba da govori i da javnost o njoj dovoljno zna. Posle 38 tačaka, mi danas raspravljamo o svih 38 na ovakav način.
Druga moja večerašnja prednost jeste to što govorim pred polupraznom (više praznom, nego polupraznom) salom, što nema direktnog televizijskog prenosa, nego će, kako će mi predsednica odgovoriti, kasnije biti odloženi prenos pa će svi oni građani Srbije koji pate od nesanice moći da me gledaju kako govorim o ekologiji.
Ono što je isto tako važno, a što treba da se kaže, jeste i to da ministra iz oblasti na koju se odnosi konvencija o kojoj želim da govorim, a to je ekologija, danas nema ovde u sali. To su sve moje prednosti.
Pokušaću da u ovom kratkom vremenu kažem nekoliko vrlo važnih stvari koje se tiču Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa.
Vrlo je važno što je ova konvencija danas pred nama, jer smo mi usvajajući onih 17 ekoloških zakona (koje smo isto tako po hitnoj proceduri spojili u jednu objedinjenu raspravu) već praktično dotakli teren koji ova konvencija pokriva, a to su, u stvari, oni čuveni hemijski udesi, odnosno udesi sa vrlo opasnim materijama u procesu proizvodnje, skladištenja, prenosa, transporta i upotrebe tih materija.
Isto tako, važno je reći da mi imamo problem, kao zemlja, i sa "Petrohemijom", i sa hemijskom industrijom i sa naftnom industrijom. To su takođe vrlo opasni resursi, a s obzirom na našu poslovičnu trapavost, odnosno neodgovornost i s obzirom na to da imamo zastarelu opremu, u koju očigledno niko nema volje da ulaže, imamo veliki problem sa mogućnošću takvih udesa.
Nažalost, ono o čemu još želim da govorim, a tiče se upravo načina na koji mogu da utiču na nas udesi iz naše okoline, jesu nuklearne elektrane.
Iako Srbija ima moratorijum da do 2015. godine ne može da gradi nijednu nuklearnu elektranu (razlozi za to su različiti, a jedan od njih jeste nedostatak prostora za skladištenje nuklearnog materijala), i iako nemamo nuklearnu elektranu, u okruženju od 600 kilometara imamo četiri takve nuklearne elektrane. Jedna od njih je poznata, to je čuvena bugarska Kozloduj; od 1992. godine traženo je od Bugarske da se ona zatvori i da zatvori prva četiri reaktora, dakle jedinice 1, 2, 3 i 4. Bugarska je u više navrata radila što zatvaranje pojedinih reaktora 1 i 2 - 1992. godine, 1999. godine sve četiri, pa je onda radila modernizaciju nekih od tih reaktora. Ako ćemo da budemo pošteni, uslov da Bugarska uđe u EU bio je da zatvori sva četiri reaktora. U međuvremenu, ona je napravila dva nova dva, 5 i 6, koja su navodno modernizovana i danas funkcionišu.
Svi dobro znate koliko smo problema imali sa Černobilom. Jako mnogo problema smo imali, verujte, i sa ovim Kozlodujem.
Sada imamo informacije da će u našem okruženju Albanija graditi još četiri takve nuklearne elektrane; imamo problem sa Hrvatskom, koja na granici sa Srbijom, u Erdutu, hoće da gradi nuklearnu elektranu, tako da potpisivanje ove konvencije predstavlja zapravo potrebu da se Srbija zaštiti od svojih suseda koji prilično neodgovorno mogu da pristupe svemu ovome.
Ovo je vrlo važna priča i zato što smo mi kao zemlja bombardovani osiromašenim uranijumom, a to takođe ima prekogranične efekte. Gospodin Dragan Šormaz iz moje Poslaničke grupe DSS danas je izuzetno dobro govorio o tome kada je govorio o potpisivanju konvencija koje nam kao kukavičije jaje poturate. I, upravo zato što danas nećemo da pričamo o njima na jedan otvoren način, o svakoj od tih konvencija, građani nemaju pojma da upravo to kukavičije jaje treba da bude smešteno u Srbiju i da na taj način Srbija potpisuje svoju kapitulaciju. Bojim se da ako danas ne budemo govorili i o ovoj konvenciji o kojoj govorim, o prekograničnom udesu, mi zaista svoje kukavičije jaje nećemo znati čak ni da nazovemo pravim imenom. Hvala.

Hvala. Danas sam četvrti govornik DSS-a. Prethodna tri nisu imala ton, a ja imam sreću da nemam ni ton, ni sliku. Posle te konstatacije moram da kažem samo nekoliko uvodnih reči o predlogu  ovog zakona. Dugo smo čekali da ovaj zakon konačno uđe u proceduru, nekih šest godina i različite verzije. Ova poslednja verzija, koja je od stručne javnosti, od zainteresovane javnosti bila vrlo dobro ocenjena i smatralo se da može bitno poboljšati bezbednost saobraćaja, nažalost, nije danas pred nama. Pred nama je danas nešto što je hibrid, mešavina svih predloga koji su u tih prethodnih šest godina važili.
DSS ne spori da je potrebno doneti novi zakon i da je zakon koji sada važi prilično prevaziđen u mnogim segmentima, ali da on, istine radi, nije ni mnogo dobro sprovođen.
Srbija, nažalost, spada u one zemlje koje imaju jako veliki broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, u prošloj godini preko 897. Potrebno je reći da nije samo zakon uzrok svemu tome. Treba voditi računa malo u kakvom je stanju infrastruktura u Srbiji, mora se povesti računa o tome kakve automobile, kakve starosti, u kakvom stanju ispravnosti voze građani zahvaljujući tome što im je standard nizak. Mora se povesti računa i o tome da su pružni prelazi neobeleženi. Ima veliki broj razloga zbog čega imamo ovoliki broj saobraćajnih nesreća. Nekoliko stvari samo da kažem. Zaista sam pratila sve što se dešavalo u ovoj oblasti i stručna javnost za predlog ovog zakona koji je pred nama kaže da je to policijski zakon, koji neće iskoreniti korupciju. Ona će samo dobiti drugi oblik.
Treba reći još jednu stvar. Najbolji primer kako vladajuća koalicija doživljava demokratiju jeste upravo predlog ovog zakona - represija na putevima, represija u Skupštini Srbije.
Još jedna stvar koju treba reći, akcenat ovog zakona je na visine novčanih kazni, na prilično neselektivnim kaznama, i to se sve odvija pod plaštom bezbednosti. Hoću da kažem da bezbednost sa tim nema nikakve veze.
Suština priče je namaknuti što više novca u budžet, jer očigledno imate problem sa punjenjem budžeta. Ako pogledate činjenice, 70% od naplaćenih kazni ide u budžet Srbije, a od te cifre 75% ide na račun MUP, koji, ne kažem da je veliki, mislim da je jako oštećen ovim poslednjim rebalansom, ali je činjenica da je pisac ovog zakona MUP, da MUP treba da kontroliše ovaj zakon i da ga sprovodi.
Moje kolege iz DSS su rekle mnogo činjenica vezane za ovaj zakon. Nažalost, ja nemam preterano mnogo vremena da se time bavim, ali hoću da prokomentarišem ono što je većina poslanika koji su govorili o ovom zakonu, a pripada vladajućoj koaliciji, rekla. Vidim da se oni, gospodine ministre, iz nekog razloga vrlo takmiče da vam čestitaju uspehe u 2012. godini, kada će se efekti ovog zakona osetiti. Prosto nemam uverenje da ćete vi u 2012. godini imati efekte tog zakona, jer na represiji ne može da počiva bilo koji zakon.
Pomenuli ste prevenciju i edukaciju, ali to je negde polako i pored ovog zakona prolazilo. S druge strane, vidim da ministar ekologije kaže da će uvesti ekologiju u škole, da ćete vi uvesti prevenciju bezbednosti u saobraćaju u škole, a ja dolazim iz škole i pitam vas u kom vremenu ćete to sve izvesti, jer su učenici preopterećeni i bez ova dva najavljena predmeta.
Ono što je moja poruka jeste da ovaj zakon sa amandmanima koje je DSS uložila može da se popravi, ali da se bitno popravi - ne može. Represija, nažalost, nikada nije donela rezultate i (Predsednik: Vreme.), samo da završim rečenicu, pogledajte kako izgledaju komparacije efekata u zemljama u okruženju koje su skoro donele ovaj zakon, BiH, Crna Gora, Hrvatska.
Svuda gde je samo represija stavljena kao akcenat, ima povećanja saobraćajnih nesreća, a ne smanjenja. Hvala.

Gospođo ministar, podnela sam amandman u ime DSS i moj amandman se odnosi na to da se iznos od 2,7 miliona – koji je dat za Ministarstvo trgovine i usluga i na jednostranu primenu SSP-a, koja nikada nigde nije zabeležena i koja je potpuno nepotrebna u ovom trenutku za Srbiju – prebaci jednim delom, odnosno milion za takmičenje učenika u Ministarstvu prosvete, za osnovce, i drugi deo od 1,7 miliona  prebaci u Ministarstvo vera i to za pomoć crkvama i verskim zajednicama, odnosno kompletno 1,7 miliona pomoć sveštenstvu i monaštvu na KiM. Zbog čega je DSS podnela ovakav amandman? Ovaj najnoviji EPP, kako Vlada zove svoje ekonomske mere za pomoć Srbiji da izađe iz krize, zapravo neće imati nikakav pozitivan efekat i ministru, gospođi Dragutinović, to je potpuno jasno, jer vidim u obrazloženju koje je dala na  moj amandman.
S druge strane, Vlada je generator te krize, jer nema politiku koja će izvesti zemlju iz krize. Vlada je generator toga jer nema ni znanja. Očigledno je da su ove mere nepovezane, da nisu dovoljne i očigledno je da su zakasnile. Vlada mora da bude svesna da zemlju iz krize mogu da izvedu samo talentovani ljudi koji imaju kompetencije i znanja, Vlada, nažalost, nema ni znanja ni autoritet za to, i zbog toga je ta baza za početak takmičenje učenika u osnovnim školama.
Kako je za tu stavku u budžetu odvojeno toliko malo sredstava, DSS se opredelila da jedan deo ovih sredstava, koja su uzeta iz primene SSP-a, koji nema nikakav efekat na Srbiju, pozitivan efekat, ali ima negativan, jer odvajamo silna sredstva za to, i kao što vidimo u obrazloženju, gospođa ministar je obrazložila da ne prihvata amandman delimično i zbog toga što su ta sredstva u Ministarstvu trgovine već potrošena, što znači da je rebalans samo farsa, treba da pokrije to što je već potrošeno.
Dalje, situacija na KiM je i te kako dramatična, a oni koji tamo održavaju život su i sveštenstvo i monaštvo koje se nalaze u crkvama i manastirima i smatram da je zbog toga potrebno odvojiti sredstva i za to.

Član 4. tačka 1. ovog zakona odnosi se na povećanje iznosa poreza na putnička vozila i kombije, ova tačka 1. o tome govori, i s obzirom na njihovu zapreminu. Kada se malo analizira Predlog ovog zakona, analizirala sam ovaj član 4, vidi se da zapravo ovde ima vrlo zanimljivih podataka i da se zaključuje da postoji jedna vrlo čudna logika koju je sledio predlagač. Meni je potpuno jasno da je Vladina namera bila da se teret ove ekonomske krize prebaci na leđa građana i druga namera je bila da oni koji imaju, imućniji građani Srbije, plate više, ali je potpuno jasno i to da onaj ko je pravio ovakav predlog u članu 4. nema nikakav sistem. Kad nema sistema i kad nema zakonitosti u nečemu, onda tu dolazi do improvizacije i dolazi do slobodne volje koja najčešće ide na štetu građana.
Naime, ovde u ovoj kategorizaciji koju ste vi dali u odnosu na zapreminu vozila, ovako se uvećava porez: 3,6 za najnižu kategoriju, pa sledeća nema uopšte povećanja, pa sledeća kategorija 0,5%, sledeća kategorija 13,6%, sledeća kategorija je 49,6%, pa onda 51%, pa onda 135%. Prosto, nema nikakvog sistema i nema nikakve zakonitosti u ovome i uopšte ne znamo zbog čega su povećanja na ovakav način stavljena.
Kada se opet pogleda taj iznos u ciframa, to su enormno velike cifre, recimo od 65.000 izlazite na 155.000. S obzirom da prema podacima koje sam vadila ovde, najviše se radi o automobilima i kombi vozilima koja su stara između 15 i 20 godina, doći ćete do situacije da ovako oporezujući ljude prvo ljudi neće plaćati ove poreze, neće registrovati automobile, dakle, ugrozićete bezbednost građana.
S druge strane, na ovaj način vi nećete napuniti budžet, što vam je cilj. Na taj način, kako ste ovo oporezovali, dovešćete do toga da prosto ljudi za plaćanje poreza i registracije plaćaju više nego što je ekonomska vrednost automobila.
U amandmanu sam predložila da sukcesivno sledi 15% povećanje, tu ima logike i mislim da je to veća cifra nego što je inflacija, i misli da ga treba prihvatiti.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Mislim da kako se pojavim ovde i gospođa Dragutinović sa druge strane, mislim da ona zna o čemu ću da pričam, pošto je ona kao jedna razumna žena u decembru pomogla poprilično oko ovog problema koji sam tada navela. Ponovo ga podvlačim zato što asocijacije veterinara traže moju pomoć, jer smatraju da ugrožavate zdravlje građana Srbije.
Da bih bila što jasnija, počeću od nekih vrlo jednostavnih promera. Poznato vam je da u poslednjih mesec dana šverc piletine sa Kosova i u drugim delovima Srbije je bio izuzetno veliki problem od koga su šverceri imali i te kako mnogo dobiti, a zdravlje građana Srbije je bilo i te kako ugroženo, naročito zdravlje trudnica i dece. Naravno, radi se o američkoj piletini koja je puna hormona i koja ne može da ide na evropsko tržište, ali kao što vidite, na srpsko tržište može da ide i da ugrožava zdravlje građana Srbije.
Drugi moj primer je ova poznata priča od pre nekoliko dana, virus svinjskog gripa, od kojih je u Meksiku umrlo 80 i više ljudi i koji, pošto je svet globalno selo, i te kako realno može da ugrozi život građana Srbije.
Moram da kažem još jednu stvar. Pitanje je ovde šta radi Vlada Srbije? U decembru poslanici DSS su ubeđivali Vladu da poveća sredstva u budžetu za primarnu zaštitu zdravlja životinja i ona je delimično to uvećala, ali s obzirom da ste imali 780 miliona duga, ta sredstva nisu bila dovoljna ni tada za primarnu zdravstvenu zaštitu životinja.
Ako gledate nacionalni program preventive zaštite zdravlja domaćih životinja, taj program bi, ako se kompletno sprovodi, koštao dve milijarde i 640 miliona, a vi ste i sredstvima rebalansa opredelili samo milijardu i 806 miliona 322 hiljade.
Moram da kažem da svako normalan može da zamisli kakve probleme može da napravi to što nećemo imati primarnu zaštitu zdravlja domaćih životinja, kakve posledice mogu da nastanu za stočni fond, za zdravlje građana Srbije, a i te kako mogu da nastanu i za status Srbije u EU, kojoj vi kažete da težite i želite da prodajete proizvode od životinja.
Moram još jednu stvar da vas podsetim, preventiva je kao i uvek najjeftinija, a naročito je značajno, pošto vidim da je to vaša poštapalica, da nema alternativu, očigledno je da preventiva u zaštiti zdravlja domaćih životinja nema alternativu.
Podsetiću vas samo na ekonomske parametre. Sanacija jedne zaraze, samo jedne zaraze i uništavanje životinja jeste nešto što košta 12 puta više nego ako u preventivi opredelite ta sredstva.
Neću da govorim o drugim parametrima, koliko izlažete građane Srbije opasnosti da budu bolesni i sve ostalo.
Moram da vas podsetim na još jednu činjenicu, gospodo. Danas je kraj aprila, preventiva zaštite zdravlja domaćih životinja nije ni započela, a vi uveliko niste platili dug koji ste imali prema veterinarskoj službi. Iskreno vas molim i ponovo apelujem na to što vi kao razumna žena razumete ovo o čemu ja danas pričam, dakle, molim vas da o tome zaista povedete računa.
Vidim da ste u obrazloženju zbog čega ste odbili moj amandman napisali da ste rebalansom predvideli više sredstava nego što je budžetom bilo opredeljeno. Tako je, ali ponovo niste uzeli u obzir dug koji ste napravili prema ovoj službi u protekloj godini i ja moram da vam kažem da preventivna zaštita bilo koje bolesti nije počela. Dakle, vodite računa o tome i molim vas nađite načina da usvojite ovaj moj amandman.

Ovim amandmanom smo hteli da promenimo tekst, koji glasi ovako: ''Ako je potrebno, radi zaštite zdravlja ljudi i životinja i životne sredine, rešenjem iz stava 1. ovog člana, mogu da se odrede uslovi za stavljanje u promet i korišćenje tog biocidnog proizvoda''. Ono što smo želeli, to je da se promeni ovo "mogu", jer kako u zakonu stoji – mogu da se odrede uslovi, to znači niti mora, niti je to obaveza, nego da je to ostavljeno da se odredi, onako, odokativno, može, a ne mora.
Čini mi se da je vrlo važno da postoji u zakonu pravilo da sve ''mora'' da bude i zbog toga smo ovim amandmanom želeli da to bude obavezujuće.
Ono što je meni interesantno, a što moram da prokomentarišem ovom prilikom, jeste da se ovih dana dešava nešto vrlo čudno. Odbor za zaštitu životne sredine zaseda u vreme kada u sali idu amandmani na zakone iz ove oblasti, za šta mislim da je loša poruka svima nama, jer bismo gospodin Dimitrijević i ja, kao članovi Odbora, želeli da budemo na Odboru, ali ovde istovremeno moramo da radimo svoj poslanički posao, tako da smo onemogućeni. Ono što je još interesantnije, što dolazi kao poruka s ovog odbora, jeste da Odbor donosi neke amandmane, odnosno usvajaju se amandmani Odbora.
Da se razumemo, to su amandmani Vlade. Ono što je potpisano kao Odbor, to su amandmani Vlade. Dakle, Vlada koja, kobajagi, žuri, kobajagi je u stisci, kobajagi joj je važno da ovi zakoni budu ovde danas izglasani, danas ili sutra, ovom prilikom pokazuje da, zapravo, nije napravila dobre predloge zakona i na brzinu ih menja na ovaj način.
Mislim da vi, kao predsednik Skupštine, morate da vodite računa o tome da poslanici moraju da rade svoj posao na vreme i adekvatno. Znači, danas moramo da sedimo ovde i branimo te zakone, a, isto tako, moramo da budemo, kao članovi Odbora, na tom odboru. Kako jedno telo fizički ne može da bude u isto vreme na dva mesta, molim da mi pomognete u tome.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani saradnici iz Ministarstva, mi smo prešli put usaglašavanja svih tih amandmana i samo bih, u ime Poslaničke grupe DSS-a, koja je spremala ove zakone i zaista uradila prilično veliki broj amandmana, koji su na kraju i prihvaćeni, želela da zahvalim predlagaču, jer smatram da je shvatio da imamo najbolju nameru i da samo želimo da popravimo zakon. Hvala.

Poslanička grupa DSS-a je podnela amandman tako da se posle člana 11. doda novi član 11a, koji glasi: "Autonomne pokrajine donose plan upravljanja otpadom za pojedine vrste otpada od značaja za autonomnu pokrajinu, u skladu sa Strategijom i Nacionalnim planom iz stava 3. ovog člana. Plan iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: 1) očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će biti korišćen, tretiran ili odložen u autonomnoj pokrajini; 2) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu prevencije i smanjenja proizvodnje, smanjenja otpada čiji se nastanak ne može izbeći, ponovnog korišćenja ili odlaganja takvog otpada, s rokovima dostizanja ciljeva; 3) prioritete, mere ili programe za upravljanje otpadom, sa procenom troškova i izvorima finansiranja, kao i rokovima za njihove izvršenje; 4) druge ciljeve i mere od značaja za upravljanje otpadom. Plan upravljanja otpadom za pojedine vrste otpada od značaja za autonomne pokrajine donosi se za period od pet godina".

Šta smo želeli da postignemo? Ovim amandmanom predlažemo utvrđivanje nadležnosti autonomnih pokrajina, shodno članu 19. ovog zakona, imajući u vidu da u autonomnim pokrajinama postoje specifične vrste otpada, kao što su poljoprivredni otpad, otpad iz prehrambene industrije, recimo, u proizvodnji šećera, proizvodnji piva, preradi mleka itd. Dakle, ono što smo želeli, to je da se utvrdi nadležnost autonomne pokrajine u ovome.

 

DSS je želeo da amandman glasi, tj. član 43. smo promenili i on sad glasi: "Jedinica lokalne samouprave uređuje organizaciju i način selekcije i sakupljanja otpada zbog reciklaže prema'', ono što smo dodali i što je važno, ''lokalnom planu upravljanja otpadom iz člana 13. ovog zakona, a koji mora da bude u skladu s posebnim programom koji, na predlog Ministarstva, utvrđuje Vlada.''
Šta smo želeli da postignemo? Želeli smo da bude potpuno precizno na koji način jedinica lokalne samouprave uređuje organizaciju i način selekcije i sakupljanja otpada zbog reciklaže. U stvari, želeli smo da obezbedimo usaglašenost lokalnog plana upravljanja otpadom iz člana 13. i člana 15. Predloga zakona sa posebnim programom koji Vlada donosi na osnovu ovog člana. Hvala.

U članu 48. stav 5, iza reči: „dostavlja“, briše se reč: „Ministarstvu“ i zamenjuje rečima: „Agenciji za zaštitu životne sredine“.
Gospodin Dimitrijević je u prethodnom amandmanu, zapravo, započeo obrazloženje i o ovome. Mi smatramo da je prioritet svake demokratske vlasti da se odluke donose na mnogo širem nivou i zbog toga smo smatrali da Agencija za zaštitu životne sredine, koja, inače, jako dobro radi i ima vidne rezultate, treba da preuzme jedan deo odluka i da je na Ministarstvu samo da kontroliše.
Dakle, želeli smo da preciziramo obavezu da se podaci iz evidencije o otpadnim uljima dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine, u skladu sa članom 75. stav 1. ovog zakona. Hvala.

Upravo smo započeli jednu seriju amandmana za koje DSS smatra da treba da se to otvori kao pitanje, a to je pitanje demokratizacije institucija. I ovde, u članu 50. stavu 8, iza reči: „Dostavlja se“, briše se reč: „Ministarstvu“ i zamenjuje rečima: „Agenciji za zaštitu životne sredine“.
Predlogom amandmana precizira se obaveza da se podaci iz evidencije o količini i vrsti preuzetih električnih i elektronskih proizvoda dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine, u skladu sa članom 75. stav 1. ovog zakona.
Zapravo, ono što je problem, i biće sve više problem, jeste da se među količinom otpada pojavljuju sve više i kompjuterska oprema i drugi elektronski proizvodi. Mislim da je vrlo važno da se podaci o količini tog otpada i načinu odlaganja kontrolišu, a Agencija za zaštitu životne sredine je, upravo, ta koja treba to da radi. Mislim da amandman treba prihvatiti. Hvala.

Ovo je vrlo stručan amandman i mislim da nema potrebe da ga čitam, ispred vas je, a obrazloženje za ovaj naš predlog je to da smo želeli da utvrdimo obavezu odlaganja, odnosno dekontaminacije samo uređaja koji sadrže više od pet decimetara kubnih RSV, odnosno da grupišemo uređivanje te materije u predmetnom stavu. Na taj način se dodatno harmonizuje upravljanje ovom vrstom otpada sa zakonodavstvom EU, kojem težimo.
S obzirom na to da vlasnik uređaja koji sadrži RSV može da bude lice koje nema stručno znanje da prepozna ovaj uređaj, obaveza prijavljivanja prenosi se i na lice koji održava te uređaje. Precizira se nadležnost Agencije za zaštitu životne sredine da umesto Ministarstva vodi registar uređaja u upotrebi koji sadrže RSV, u skladu sa delokrugom utvrđenim Zakonom o ministarstvima i propisom kojim se uređuje integralni katastar zagađivača. Hvala.

Smatrali smo da dosadašnji članovi 56. i 57. treba da se spoje i da to bude novi član 56, koji se odnosi na upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita i upravljanje farmaceutskim otpadom. Predložili smo ovo spajanje, s obzirom na to da se navedenim članovima uređuje posebna vrsta otpada, odnosno upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita, kao i upravljanje farmaceutskim otpadom.
To je izuzetno osetljiva oblast. Uopšte, u ekologiji ima manje ili više osetljivih oblasti i zbog toga smo smatrali da to treba da bude pod kontrolom i da treba spojiti članove 56. i 57. Hvala.

Naš amandman se sastoji u tome da se u članu 60. stav 3. promeni i glasi: "Autonomnim pokrajinama poverava se izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji autonomne pokrajine i za sva postrojenja za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadležni organ autonomne pokrajine".
Naše obrazloženje je dovoljno jasno. Izdavanje dozvole za rad nije potpuno jasan termin. Ne može se tačno odrediti šta se podrazumeva pod dozvolom za rad i ko izdaje takve dozvole, što bi znatno otežalo i određivanje nadležnosti za izdavanje dozvola. Hvala.

U članu 76. stav 1, briše se reč: "Ministarstvo" i zamenjuje rečima: "nadležni organ za izdavanje dozvola. Iza stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi – ministar propisuje sadržaj i izgled  registra. Predlogom amandmana se precizira obaveza svih nadležnih organa koji izdaju dozvole za upravljanje otpadom, u skladu s ovim zakonom, da podatke iz registra izdatih dozvola vode na jednoobrazan način, kako u pogledu sadržaja, tako i propisanog obrasca registra, kao i da sve te podatke dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine. Hvala.